VODEĆA ULOGA PREDSEDNIKA VLADE U SRBIJI KA OSTVARIVANJU VELIKOALBANSKOG I NATO PROJEKTA!!?

 

Kao jedan od najcrnjih dana u novijoj srpskoj istoriji, ostaće zabeležen 14. oktobar 2016. godine, kada je takozvani srpsko-albanski "Biznis forum", održan u Nišu, ozvaničio praktičnu primenu velikoalbanskih ideja, pod komandom najljućeg neprijatelja srpske države i njene suverenosti Aleksandra Vučića.

Ceo jedan vek, dakle, kreatori takozvane Velike Albanije, pokušavali su da osvoje ove prostore, nasiljem svake vrste, paktovima sa fašističkim imperijama, završno sa 1999. godinom kad su albanske oružane snage uz američku podršku pokušale da osvoje Kosovo i Metohiju i jug Srbije.

I nije im uspevalo, sve dok se nije pojavio Aleksandar Vučić, veleizdajnik bez premca, koji od prvog dana svog mandata, svom snagom pomaže Albaniju i njene velikoalbanske planove. Na red je došla i izgradnja auto-puta Niš-Priština-Tirana-Drač.

 

           Nikola Vlahović

 

Istog dana kad je održan skandalozni "Biznis forum u Nišu" (14. oktobra 2016.), novinska agencija Beta je objavila vest da Vlada Srbije uzima milijardu dolara zajma Fonda za razvoj Abu Dabija, zvanično "za budžetsku podršku", sa kamatom od 2,25 odsto godišnje (inače, islamske banke ne naplaćuju kamatu!).

Da ne bi bilo dileme oko toga kako će taj novac biti potrošen, Vučić je albanskoj delegaciji na "Biznis forumu" u Nišu saopštio da će auto-put prema Draču biti finansiran iz srpskog budžeta! Dakle, šeikovim zajmom iz Abu Dabija.

Ono što Albaniju ne zanima, ali mora da zanima Srbiju i svakog njenog građanina, to je podatak da je reč o zajmu sa periodom dospeća 10 godina, uključujući poček od pet godina, dok je rok otplate pet godina. Dakle, sa kamatama, oko 200 miliona evra godišnje.

Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu koji Srbija uzima od Ujedinjenih Arapskih Emirata dostavljen je Skupštini Srbije i biće na dnevnom redu sednice koja je zakazana za 25. oktobar.

Da stvar bude još crnja, u obrazloženju novog zaduživanja Vlada Srbije je navela da je Zakonom o budžetu za 2016. godinu predviđeno direktno zaduživanje Srbije u iznosu od dve milijarde dolara kod Vlade Emirata! Što znači da će još ovoliko da se zaduži oko izgradnje velikoalbanskog autoputa!

Kako bi cela ujdurma oko "Biznis foruma" sa Albancima u Nišu uspela, Ugovor o kreditu potpisan je 4. oktobra ove godine, mimo očiju javnosti, a u ime Vlade ga je potpisao prvi potpredsednik i ministar inostranih poslova Ivica Dačić.

Svemu ovome "kumovala" je akcija britanske vlade, koja je 11. oktobra, preko svog ambasadora u Beogradu, Denisa O’ Kifa, uručila Aleksandru Vučiću pismo premijerke Tereze Mej, u kojem mu želi "…uspeh u daljem sprovođenju ekonomskih reformi". Ali, O’ Kif je Vučiću predao malo deblju kovertu u kojoj je osim ove zvanične fraze, pisalo još mnogo šta.

Naime, britanska premijerka koja neće nikada doći u Beograd (kao ni njeni prethodnici u poslednjih 35 godina), dala je detaljnu "recepturu" Vladi Srbije i Vučiću lično, kako da se odnose prema svojim "albanskim susedima" i kako da svu svoju ekonomsku strategiju usmere na otvaranje prema Albaniji.

Kad se 14. oktobra Vučić u Oficirskom domu u Nišu zagrlio sa Edijem Ramom, albanskim premijerom i deklarisanom zagovornikom nezavisnosti lažne albanske države na Kosovu i Metohiji, sve je već bilo obavljeno: predsednici privrednih komora Albanije (Luan Bregazi) i Srbije (Marko Čadež) potpisali su memorandum o osnivanju albansko srpske privredne komore a Albaniji je ponuđen i status najpovlašćenije države u trgovinskim odnosima sa Srbijom.

Zdrav razum mora da postavi nekoliko pitanja: Šta Vlada Srbije traži u najsiromašnijoj, najprimitivnijoj i u svakom smislu najzaostalijoj državi evropskog kontinenta? Zar već nije dovoljno prljavog albanskog kapitala ušlo na jug Srbije i to isključivo u kupovinu srpskih imanja, kuća, stanova? Zašto je takozvani "Biznis forum" održan u Nišu a ne u Beogradu ili Novom Sadu, na primer?

Odgovori na ova pitanja upućuju nas u smeru Vučićeve veleizdajničke uloge. Naime, Albanija je "trojanski konj" NATO pakta. Za bolji transport NATO trupa sa jadranskog dela Albanije, potreban je novi auto-put. Niš je strateški važna tačka gde se nalazi aerodrom sa vojno-humanitarnom bazom Ruske federacije. Zločinačka NATO alijansa preko širenja velikoalbanskih "projekata" pokazuje svoje prisustvo. Vučić im svom snagom pomaže u tome.

Ponudio je čak i "mesta za odmor" raznim hohštaplerima iz NATO prethodnice. Stavio je na raspolaganje Bujanovačku, Vranjsku, Zvonačku i Kuršumlijsku banju, koja ima 16.000 metara kvadratnih hotelskog prostora, kao i Lukovsku i Prolom banju. Albanski iseljenici i Albanci sa Kosova koji barataju prljavim kapitalom, već imaju spreman novac za kupovinu ovih lečilišta.

Za poslednjih pet godina, u širem regionu Niša, zvanično je prijavljen stalni boravak preko 11.000 Albanaca sa Kosova i Metohije. Mada većina njih ne živi tu, kupci srpske imovine stalno dolaze, a najviše ih zanima oblast oko Vranja duž granice sa Bujanovcem, ali i Toplički okrug (Prokuplje, Kuršumlija, Blace…), tačnije, sela blizu administrativne linije sa Kosovom…Već opljačkani i od svoje vlade poniženi Srbi, teško odolevaju velikim svotama novca koje im Albanci nude za kuće, stanove, imanja…

U međuvremenu, Aleksandar Vučić je svoju veleizdajničku akciju krunisao prećutnim otpisom potraživanja srpske imovine na Kosovu i Metohiji, pozivajući se na Briselski sporazum (za koga on tvrdi da ga "niko nije pročitao"!), mada je poznato da Rezolucija 1244 UN, jedina reguliše položaj Kosova i Metohije!

To je ponovio i ambasador Ruske federacije u Srbiji, Aleksandar Čepurin, još pre tri godine (tačnije, 31.III.2013) u Kosovskoj Mitrovici, kada je rekao da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija jedini dokument koji reguliše položaj Kosova. Čepurin je tada rekao da, "ako bi sutra svi priznali Kosovo, onda bi bilo teško računati da će prekosutra Srbi ostati na svojoj zemlji".

Tri godine nakon ove izjave, Srba "na svojoj zemlja" ima još manje nego prethodnih godina, zahvaljujući nečuvenom veleizdajničkom poslu Aleksandra Vučića. Njegovi velikoalbanski prijatelji, prisvojili su celokupnu srpsku imovnu, a Srbija i dalje otplaćuje javni dug otetog Kosova i Metohije!

Vraćen je čak i dug od 580 miliona evra, a otplaćuje se i veliki deo spoljnih obaveza Kosova i Metohije. Ovim tempom, Srbija će sve do 2041. godine izmirivati preostale rate vredne 352 miliona evra! Kada se uračuna i kamata, ovaj iznos lako može da dostigne i milijardu evra.

U periodu od 2002. do 31. avgusta 2015, Republika Srbija otplatila je deo javnog spoljnog duga koji se odnosi na korisnike sa teritorije KiM, po osnovu glavnice i kamate, u ukupnom iznosu od oko 580,13 miliona evra. Od toga se 171,06 miliona evra odnosi na glavnicu i 409,07 miliona evra na plaćenu kamatu, rečeno je u Narodnoj banci Srbije.

Deo javnog spoljnog duga, koji o roku dospeća redovno servisira Republika Srbija, odnosi se na dug Kosova i Metohije za obaveze nastale po osnovu ugovora zaključenih između sedamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka prema Svetskoj banci (IBRD), Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, Evropskoj investicionoj banci (EIB) – sada obaveze prema Evropskoj uniji i Vladi Kuvajta.

Obaveze prema Evropskom udruženju železnica (Eurofima) otplaćene su 2007, a prema Banci za razvoj Saveta Evrope (CEB) 2011. Za sada nisu regulisane obaveze Republike Srbije prema Vladi Libije i bivšoj Čehoslovačkoj (klirinški dug).

Prema raspoloživim podacima Narodne banke Srbije, sa stanjem na dan 31. avgusta 2015, deo javnog spoljnog duga Republike Srbije koji se odnosi na obaveze dužnika i korisnika sa teritorije KiM, a koji će dospeti u periodu od septembra 2015. do 2041, po osnovu glavnice iznosi oko 352,05 miliona evra.

Najveći deo preostalog javnog duga Kosova i Metohije odnosi se na Pariski klub poverilaca – više od 200 miliona evra, a potom na Londonski klub poverilaca, više od 100 miliona evra.

Država Srbija ne otplaćuje, u ime Kosova i Metohije, samo deo duga prema Svetskoj banci, sa čijom je otplatom prestala u 2009. godini. Podsetimo, Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, a potom je primljeno u Svetsku banku. Republika Srbija je o prestanku otplate tog dela duga obaveštena jednostavno – pismom iz centrale u Vašingtonu.

P.S. A još jedno svrstavanje Srbije (radi njene kontrole i usmeravanja budućih aktivnosti) je i najskoriji Predlog zakona o osnivanju Fonda za zapadni Balkan!!!!!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VREME UBRZANOG SVOĐENJA RAČUNA U KORIST STRANACA!?

 

Vrlo uticajni list Vol strit žurnal (Wall Street Journal), objavio je 8. maja prošle godine intervju novinara Lorensa Normana (Lorence Norman) sa Aleksandrom Vučićem. Premijer Srbije tada je poslao jasan signal da bi mogao da predloži promenu Ustava u okviru kojeg bi Kosovo bilo izbrisano kao srpska pokrajina, a takođe se ponudio i da pomogne Kosovu u njegovom pristupu Evropskoj Uniji.

Još vremena kada je postao, tada prvi potpredsednik Vlade Srbije, Vučić se hvalio zadacima koje je dobijao u Vašingtonu, u Londonu (MI 5 i MI 6), u Briselu, od Angele Merkel, od arapskh šeika, od izraelskog ambasadora u Beogradu. Došlo je vreme naplate, a od Vučićevih obećanja nema ništa, osim ogoljene diktature i lopovluka. Zato je doneta odluka da mora otići…

 

                         Igor Milanović

 

Kako je u intervjuu odbacio primedbu da se Ustav menja samo zbog Kosova, Vučić je naglasio: „O svemu moramo da se dogovorimo sa našim partnerima iz EU". Vučić je obećao da će ustavne reforme biti završene do kraja 2017. godine, iako je svestan da ta tema nije naročito popularna među biračima.

Iako priznavanje Kosova nije formalni uslov za pristup EU, novinar Vol strit žurnala, Lorens Norman, ukazuje na to da će London, Berlin i Brisel insistirati na tome pre okončanja pregovora. Jedini problem Vučića, zaključuje Norman, jeste kako da to priznanje objasni svom narodu.

Osim što je obećao da će ne samo iz Ustava izbrisati Kosovo i pomoći mu da postane član EU, Vučić je svojim zapadnim mentorima i svom prijatelju Edi Rami, predsedniku vlade Albanije, obećao da će na svaki način podržati albanske aspiracije na teritorije okolnih država i stvaranje onoga što oni nazivaju "Prirodnom Albanijom" .

U tom kontekstu treba posmatrati ne samo izgradnju za Srbiju preskupog i potpuno nepotrebnog auto-puta Niš – Tirana  , već i istovremeno odustajanje od priključenja na autoput Skadar – Dubrovnik, čime se Crna Gora u ekonomskom smislu prepušta Hrvatskoj i Albaniji.

Ruski analitičari smatraju da je u ovom trenutku u Makedoniji na delu još jedna od "obojenih revolucija", čiji krajnji cilj nije dovođenje na vlast pro-zapadnih snaga, već formiranje "elastične" federacije, ako ne i konfederacije između slovenskog i albanskog dela Makedonije. Srbija sve to mirno posmatra iako se pomenuti plan završava okupacijom i podelom Makedonije od strane Bugarske i Albanije.

Aleksandar Vučić se očigledno obavezao pred stranim mentorima i svojim albanskim prijateljima da neće ni na koji način da se meša u dešavanja u Makedoniji i da, posebno, neće ometati komadanje našeg južnog suseda.

Podržavanjem plana "Prirodne Albanije" Vučić ne samo da je izdao srpske nacionalne interese, već je izdao i tradicionalne srpske saveznike, kao što su Grci, čije teritorije Albanci takođe svojataju. Osim toga, paralelno sa priznavanjem Kosova i tolerisanjem komadanja Makedonije, Vučićev režim će u tišini jugoistok Srbije predati albanskim separatistima.

Već sada taj deo suverene srpske teritorije uopšte nije pod kontrolom zvaničnih državnih organa. Čak se i školska nastava sprovodi po planovima i programima dobijenim iz Tirane, a policija Srbije ne sme ni da zađe u neka tamošnja albanska naselja.

Umesto da ponovo uspostavi vlast srpskih institucija na toj teritoriji, Vučić i njegovi ministri čine sve što je u njihovoj mnoći da pomognu ovom delu da se otcepi od Srbije.

Šarengradska Ada na Dunavu je jedna od srpskih teritorija koju svojata Republika Hrvatska. Od kako je Vučić na vlasti, na ovom ostrvu se, u dogovoru sa srpskim zvaničnim organima, povremeno kupaju turisti iz Hrvatske koje čuvaju hrvatski policajci, a tada se nad ostrvom vijori i hrvatska zastava.

Stanovnici okolnih srpskih naselja, kojima je tih dana zabranjen odlazak na Adu, o svemu su obaveštavali republičku vlast, ali je Vučić zabranio intervenciju koja bi povratila srpski suverenitet nad ovim rečnim ostrvom.

Ovom uslugom on plaća štetu koju je hrvatskim nacionalnim interesima po naređenju Zapada naneo u Bosni i Hercegovini, gde nije podržao sasvim legitiman zahtev hrvatske strane da i ona, po ugledu na Republiku Srpsku, dobije sopstveni entitet.

Konačno, Vučić je obećao i slabljenje i konačan nestanak Republike Srpske.

Jedno od Vučićevih obećanja Zapadu jeste i dozvola uvoza genetski modifikovane hrane, koju većina upravo tih zapadnih zemalja zabranjuje na sopstvenoj teritoriji čuvajući na taj način zdravlje sopstvenog stanovništva. Već sada su odobreni eksperimenti sa GMO semenom  na teritoriji Srbije, a postepeno se uvodi i dozvola uvoza gotovih proizvoda za maloprodaju.

Srbija postaje veliki eksperimentalni poligon, a Srbi zamorčići. Nikome još do kraja nisu poznati neželjeni efekti korišćenja GMO-a u ishrani stanovništva, a upravo to treba da se sazna posmatranjem nesrećnih Srba kojima se takva hrana prodaje.

Da bi ovdašnje stanovništvo bilo primorano da koristi te proizvode, plodno zemljište će biti bukvalno poklonjeno strancima i oni će tu uzgajati ili zdravu hranu za sopstvene potrebe, ili jeftinu genetski modifikovanu za prodaju izgladnelim Srbima.

Osim eksperimenata sa hranom, Vučić i njegovi saučesnici su se obavezali i na sprovođenje eksperimenata na polju medicinske zaštite. Uvoze se lekovi i preparati za lečenje čije dejstvo još nije do kraja ispitano i daju se ovdašnjem stanovništvu.

Srbija je uvela i obavezu vakcinisanja dece još nedovoljno ispitanim vakcinama Novartisa, čija je primena na Zapadu moguća jedino ako roditelj potpiše izjavu da je upoznat sa svim rizicima i da je na iste spreman. U suprotnom, roditelj može da odbije vakcinaciju svog deteta.

Konačno, Vučić se obavezao da u postupku bezumne privatizacije još u ovoj godini strancima preda i više od 400 izvora pitke vode sa kojima Srbija zvanično raspolaže (nezvanično ih ima deset puta više). Posle njegovog odlaska sa vlasti, ono malo Srba što to doživi, živeće u okupiranoj zemlji, hraniće se otpadom koji na Zapadu ne sme da se daje ni kućnim ljubimcima, koristiće lekove koji će ih pre ubijati, nego lečiti, i biće žedni pored sopstvene vode koja će se izvoziti.

Vučić je obećao Arapima da će im ustupiti Vojvodinu i njeno zemljište  za svoju proizvodnju žitarica i hrane. Nemcima je obećao ulazak njihovih firmi, otimanje zemlje, jevtinu radni snagu, smeštaj arapskih migranata u Srbiji.

Zašto se pokrovitelji odriču Vučića?

Mnoga obećanja nije ispunio. Posvetio se svojoj ličnoj vladavini, pljačkanju, stvaranju mafijaške države na Balkanu.

Navučen je na izbore, koji će mu doći glave. Za svaki slučaj Svetska banka je postavila Miroljuba Labusa za ekonomskog suprevizora, koji ima zadatak da proveri dosadašnje trošenje novca iz kreditnih linija. Vučić je u šoku. Svestan je da je otpisan.

U danima koji su pred nama, srpski diktator će početi da pravi kobne greške. Napašće političke stranke, novinare, medije, nevladine organizacije. Evidentno je da se njegovi ministri ne oglašavaju. Svi su spremili kofere, spremni za beg. Shvataju da je šizofreni vođa otpisan. Precrtan. Scenario rušenja je uhodan, funkcionalan je. Vučić je svima dozlogrdio, pa i Rusima, koji su strpljivi u poslovanju sa diktatorima.

Hoće li Vučić pobeći iz zemlje. NE. On će se ubiti, ili će biti uhapšen!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VELIKOALBANSKO-SRPSKI PUTNI PROJEKTI ZA ŠTO MANJE SRBA NA KOSOVU I METOHIJI

 

Nakon skandalozne posete premijera Srbije Albaniji (27 i 28. maja ove godine), koju je zapadna propaganda ironično nazvala "istorijskom", sada je više nego jasno da je Vučić najozbiljniji lobista takozvane "velike Albanije" i običan američki otirač za jednokratnu upotrebu. Ovaj poludeli čovek, stavio je na sto albanskog premijera Edija Rame ceo projekat auto-puta od Niša do albanske luke Drač, koji čak ni tvorci velikoalbanske ideje i "Prizrenske lige", nisu imali ni u najluđim snovima. Ali, Vučić je odlučio da im ga pokloni tako što će Srbija uzeti inostrani kredit za njegovu izgradnju!

 

                      major Goran Mitrović

 

Pa je još "zapretio" evropskim finansijskim institucijama, da će, ako ne odobre kredit, "Srbija naći sredstva"! Dok on radi velikoalbanske i antisrpske poslove, teroristička organizacija OVK, u sred Dečana, uz najveće počasti i u prisustvu svojih političkih vođa, sahranjuje svoje "vojnike", ubijene sukobu sa policijom i vojskom u Kumanovu. Zašto Srbija na sve ovo ćuti? Preporučujemo da odgovor na ovo pitanje potražite i u izjavi general-pukovnika Leonida Rešetnjkova, direktora Ruskog instituta za geostrateška istraživanja, koji objavljujemo u ovom broju pod naslovom "Borba za Evropu".

Uprkos trudu ovdašnjih režimskih medija da prikriju prave razloge odlaska Aleksandra Vučića u Tiranu, citirajući njegove navodne izjave da nikad neće biti nikakve velikoalbanske države, sam čin njegovog odlaska u Albaniju, dao je za pravo svim albanskim separatistima na Balkanu da kažu kako su na najboljem putu da ostvare svoj kriminalni projekat i da im to čak i "zvanična Srbija odobrava"!

Posledice Vučićeve posete Tirani, višestruko su pogubne. Ohrabreni su svi velikoalbanski pokreti u Makedoniji, Grčkoj, Crnoj Gori i na jugu Srbije. Cenu Vučićevog antisrpskog projekta, izgradnju auto-puta Niš-Merdare-Priština-Tirana-Drač, platiće svaki građanin Srbije.

Evropska unija, platiće svoju cenu zbog toga što je otvoreno pomagala otimanje Kosova od Srbije i širenje velikoalbanske ideje. Jer, danas ne postoji nijedan veći evropski grad u kome ne deluje jaka albanska mafija koja se finansira mrežom svojih narko-kartela.

Uzgred, Evropu sa Albancima ne čeka ništa dobro: početkom ove godine, Albanci sa Kosova, Makedonije, Crne Gore i Albanije, krenuli su u masovnu seobu u zemlje EU, u razmerama koje do sada nisu viđene. Njihova prava invazija na EU, tek se očekuje. Treba im samo dobar auto-put i logistika poput ove koju im nudi Aleksandar Vučić i njegova vlada.

Nijedan srpski političar nije smeo ni da pomisli da ode u Albaniju, sve dok se ne utvrdi saučesništvo ove države, u masakru srpskih civila tokom rata na Kosovu i Metohiji i dok se na optuženičku klupu ne izvedu učesnici zločinačke trgovine ljudskim organima. Takođe, nijedan srpski političar nije smeo da prihvati bilo kakve pregovore sa Albanijom, sve dok se ne utvrdi odgovornost albanske vlade koja je dala logistiku terorističkoj organizaciji OVK, za vreme rata na Kosovu i Metohiji.

Ali, umesto da se drži interesa Srbije, Vučić je sve ovo pogazio, pljunuo je na žrtve koje su završile u albanskim zatvorima 1999. godine (ponajviše u zloglasnoj robijašnici Burelj) i krenuo da radi za interese Amerike i kriminalnog projekta takozvane "Velike Albanije".

Sa druge strane, diplomatija Evropske unije nije se ni okrenula kada je sahranu pobijenih terorista-napadača na Kumanovo, pretvorena u velikoalbansku svečanost. Samo nekoliko dana pre Vučićevog odlaska u Albaniju, bivši pripadnik OVK, Beg Rizaj, koji je ubijen u oružanom sukobu u Kumanovu, uz najveću počasti je sahranjen u memorijalnom kompleksu u Glođanu, u opštini Dečani.

Komemoraciji, koju je organizovala opština, prisustvovali su njegovi saborci iz bivše OVK, u uniformama te rasformirane organizacije. Rizaj je bio oficir specijalne jedinice „Crni Orlovi" OVK. Sahrani je prisustovao veliki broj građana, zatim poslanici svih stranaka zastupljenih u Skupštini Kosova, kao i neki poznati Albanci iz javnog života Makedonije i Albanije. Rizajevo telo bilo je umotano u zastavu Albanije. Svi govornici na sahrani nazvali su Rizaja herojem albanskog naroda.

Ćutanje Amerike i Evropske unije na sve ovo, govori da teroristička organizacija OVK nikada nije prestala da postoji, i da je ona, po volji Vašingtona i Brisela, ostala kao poželjan remetilački faktor u regionu.

Umesto da osude terorističko divljanje u Kumanovu kao i okupljanje albanskih političara na sahrani terorista OVK, američka i evropska spoljna politika im ćutanjem odobravaju. A, Vučić, i rečima i delom!

 

       Kuda ide i koliko košta autoput „Ibrahim Rugova"

 

Bez obzira kako će taj projekat biti predstavljen, budući auto-put Niš – Priština- Tirana – Drač, znači ostvarenje "velike" ili "prirodne" Albanije. Nije reč o nečemu što je teorija na papiru, nego o faktičkom stanju na terenu.

Albanci na Kosovu i Metohiji ga već zovu "Nacionalni auto – put Ibrahim Rugova", po imenu pokojnog osnivača prve velike albanske stranke u ovoj srpskoj pokrajini. Projekat za koji je Vučić ovih dana u Tirani rekao da će ga "uskoro predstaviti i Angeli Merkel", trebalo bi da povezuje gradove koji su ucrtani na mapi "Velike Albanije".

To su Drač, Tiranu, Kukeš, Elbasan, Đakovica, Orahovac, Prizren, Priština i sva ostala mesta u Albaniji, na Kosovu i Metohiji, ali i na jugu Srbije. Ideja za izgradnjom ovakvog projekta se javila odmah posle nasilnog proglašenja nezavisnosti albanskog Kosova. I ostala bi samo ideja, da se nije pojavio Aleksandar Vučić, kao pion u rukama američkih interesa.

Poređenja radi, treba navesti da je na Ibarskoj magistrali do sada poginulo 40 hiljada, teško povređeno 150 hiljada ljudi, a materijalna šteta prelazi deset milijardi evra, ali Vučiću ne pada napamet da uzme kredit i uredi magistralu koja je sobraćajna žila kucavica Srbije. Njemu je milije da Albance izvede na evropski put, a Srbiju umesto Evrope povede u Albaniju. A iz istorije znamo kako je srpska vojska prošla preko Albanije.

Lud, podložan svakom izdajničkom poslu, bio je u Vašingtonu odmah prepoznat kao klovn koji bi mogao da odigra ovaj posao i učini ga korisnim za tranzit američke vojske i vojske NATO pakta kroz centralni Balkan.

Bivši socijalistički premijer Albanije, Pandeli Majko, 2001. godine je sa velikim oprezom govorio o tom auto-putu kao nekoj veoma dalekoj budućnosti!Jedan deo trase je počeo da se gradi još davne 2006. godine, ali je kriminalna vlada Saljija Beriše htela da opljačka investiciju austrijske kompanije "Štarrbag", po svaku cenu!

Propao je i ugovor potpisan između prethodne socijalističke vlade Fatosa Nanoa i te kompanije. Kad se videlo da od posla neće biti ništa, onda je ceo projekat "na papiru", podeljen na tri dela.

 

       Šta čeka buduće graditelje ovog velikoalbanskog koridora?

 

Najteža deonica na čitavom auto-putu od Merdara do albanskog dela Jadrana, je deonica Rešen – Kalimaš koja se nalazi u najnepristupačnijem delu severne Albanije. Na tom delu, dužine 61 kilometar sa mnoštvom tunela (najduži čak 5,6 kilometara) čak 27 mostova mora da premošćuje ovaj kameniti i nepristupačni teren.

Za drugu veoma komplikovanu deonicu između granice sa Srbijom i Kukeša sredstva je, kažu, obezbedila "Islamska banka", a deonicu od mesta Rešen do Milota iz svojih sredstava finansira Svetska banka.

Prema onome što je Vučić zamislio, projekat izgradnje auto-puta predstavljaće najveći građevinski poduhvat ikada izveden u Albaniji i jedan od najvećih u istoriji Balkana. Početna procena vrednosti ovog projekta je iznosila 600 miliona evra, ali je već sada jasno da će ta suma biti drastično premašena. Trenutno se vrednost procenjuje na 1,2 milijarde evra, ali, po svoj prilici, ni ova ogromna svota neće biti konačna.

Američko – turski konzorcijum "Behtel – Enka", blizak američkoj republikanskoj administraciji i Džordžu Bušu Mlađem, uključen je u ovaj projekat.

Neke manje deonice su već urađene. Na primer, prva izgrađena deonica auto-puta Prizren – Morina, duga 38 kilometara, otvorena je još u novembru 2011. godine u prisustvu samoproklamovanog premijera i ratnog zločinca Hašima Tačija, Atifete Jahjage, predsednika Vlade Albanije Salija Beriše, kao i nekih američkih kongresmena.

Dužina deonice auto-puta na Kosovu i Metohiji, od Merdara do Vrbnice na granici sa Albanijom, od 118 kilometara, košta oko 700 miliona evra. Vučić je zamislio da i to plate građani Srbije.

U okviru projekta novog auto-puta predviđen čitav sistem obilaznica oko Prištine, koji se u potpunosti poklapa sa srpskim enklavama na tom prostoru, i ima za cilj da ih odatle eliminiše. Što više velikoalbanskih puteva, to manje Srba na Kosovu i Metohiji.

Američka vojna baza Bondstil u blizini Uroševca nalazi se daleko od važnih evropskih koridora i auto-puteva. I to je jedan od glavnih razloga izgradnje ove saobraćajnice. Do sada je bilo otežano transportovanje njihove krupne mehanizacije, vojnih vozila i slično. Zahvaljujući novom auto-putu, olakšan će biti pristup luci Drač na Jadranu, u koju pristaju brodovi njihove ratne mornarice. Ovakav razvoj događaja samo potvrđuje trajno strateško opredeljenje Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika da i u budućnosti kroje geostratešku sudbinu regiona Balkana – na štetu Srbije.

Vučić i njegova ludila su se samo uklopili u američke planove. Uzgred, SAD neće potrošiti nijedan dolar na ovaj projekat! Tu je Srbija, pa računaju da će na ovaj način da plati troškove bombardovanja 1999. godine!

Kada se izgradi koridor koji je uveliko u planu, koji bi trebao da se prostire preko teritorije Kosova i Metohije pravcem istok – zapad, novi auto-put Priština – Tirana će biti povezan i sa koridorom 11 koji je u izgradnji, a koji će spajati Temišvar i Beograd sa lukom Bar u Crnoj Gori.

Ukoliko se pogleda mapa balkanskih teritorija koje su uključene u projekat velike ili "prirodne" Albanije, nedostaje samo Crna Gora. Ali, ona je već predala dušu đavolu, čim su za počasne građane Ulcinja proglašani Hašim Tači i Edi Rama.

Velikoalbanski državni projekat, čija će kičma biti budući auto-put Niš-Priština-Tirana-Drač, ubrzo će biti realizovan ako sadašnja srpska vlada što pre ne padne zajedno sa Vučićem.

Istina je da je Albancima sa Kosova i Metohije taj auto-put do Jadrana nekomercijalan i da ga oni koriste mesec i po dana godišnje, tokom letnje sezone. Ali, otrovna velikoalbanska ideja i američka okupaciona politika, važniji su od te činjenice…

Naime, albanski put u Evropu, prema zločinačkoj zamisli američke administracije, treba da ide preko Srbije i na štetu Srbije! Zbog toga su Albanci krenuli u masovnu kupovinu zemlje, kuća, vikendica i seoskih imanja, na celom jugu Srbije, uzduž budućeg auto-puta.

O tihom iseljavanju Srba iz ovih krajeva, Vučićeva vlada ne progovara, mada joj sa terena stižu podaci o tome. Ali, to je za njega isto što i iseljavanje građana sa takozvanog savskog platoa, u sred Beograda, zbog lažnih nebeskih kula njegovih arapskih prijatelja i prodavaca magle i maketa.

Slobodno se može reći da niko za kraće vreme nije napravio više štete Srbiji nego što je to Vučić uradio za manje od tri godine. Bude li uskoro primenio u praksi ono što je 28. maja ove godine izgovorio na ekonomskom forumu u Tirani ("…Predložio sam Ediju Rami i Milu Đukanoviću da potpišemo zajedničke projekte, da odemo u Brisel i zatražimo podršku za te projekte i ako ne dobijemo onda ćemo sa srpske strane biti spremni da počnemo našim sredstvima da ih finansiramo"), onda Srbiji nema spasa. Svaki poreski obveznik platiće svoj danak velikoalbanskom projektu i širenju NATO pakta.

 

       Poslednja, neosvojiva srpska tvrđava: rudnici na Kopaoniku

 

Siledžijskom politikom i nasiljem, albanska vlast u Prištini je nedavno pokušala da stavi pod svoju kontrolu "Trepču", i rudnike "Crnac" na planini Rogozni (između Leposavića i Novog Pazara), kao i "Belo brdo" na Kopaoniku, koji su najvećim delom na teritoriji centralne Srbije.

Pokušaj jeste propao, ali se oni na tome neće zaustaviti. Opet je američka i evropska okupaciona administracija ćutala i odobravala. Srećom, Srbi iz Leposavića, Leška, Belog Brda, Bistrice, Vračeva i okolnih mesta, poučeni iskustvom iz ranijih pokušaja otimačine, nisu niti će nekome prepustiti ove rudnike.

Činjenice govore da su ulazi u ova dva rudnika na teritoriji opštine Leposavić, odnosno severnog Kosova. Ruda se mahom kopa u oknima koja zalaze duboko na teritoriju centralne Srbije, odnosno opštine Novi Pazar i Raška. Postoje čak i posebni ulazi u rudnike iz ovih opština.

Svaka ozbiljna međunarodna arbitraža, kad bi je bilo, odmah bi razumela da ovi objekti nemaju nikakve geografske veze sa Kosovom. Ali, ovde je reč o politici Zapada koja snažno afirmiše velikoalbansku ideju i prisvajanje srpske zemlje, šuma, rude i drugih dobara.

Rudnici "Crnac" i "Belo brdo", prebogati su rudom olova, cinka i srebra. Procenjuje se da rudnik Belo brdo raspolaže sa 1,34 miliona tona rude u kojoj je 88.000 tona olova, 77.000 tona cinka i 131 tona srebra.

Približno iste količine se nalaze i u rudniku Crnac. Ruda se prerađuje u koncentrat u Flotaciji Kopaonik u Leposaviću, a može se topiti u Trepči ili u nekoj drugoj topionici u inostranstvu. To je razlog zbog koga je američka soldateska spremna da odobri njihovo otimanje. Rudnici "Koporić" i "Žuta prla" na Kopaoniku, takođe raspolažu značajnim rezervama obojenih metala.

Albanci u ovom delu Srbije nikada nisu živeli, niti je ovaj deo ikada bio Kosovo, ali je svojevremeno, samovoljnom odlukom Petra Stambolića, Lešak, Belo Brdo, Bistrica, Jarinje, Vračevo i još nekoliko katastarskih opština pripojeno 1959. godine Kosovu. Do tada je to pripadalo bivšem Deževskom srezu.

Granica samoproklamovane države Kosovo "prolazi" i vrhom Kopaonika, samo nekoliko stotina metara ispod Pančićevog vrha. Da na vreme nije izvršena korekcija, Albanci bi "izašli" i do samog mauzoleja i krova Srbije. Neke ski-staze nalaze se na teritoriji Kosova, a nikakvo iznenađenje neće biti ako Priština odluči, kao što je pokušala sa "Trepčom", da i deo Kopaonika proglasi "svojom teritorijom".

Pod samim obroncima Kopaonika, četiri kilometra od Pančićevog vrha, svoje teške dane u osami živi nešto više od dvadeset žitelja Belog Brda, nekada moćnog rudarskog naselja, koje je svojevremeno bilo sinonim za bogat kulturni i društveni život. Dotrajalim asfaltnim putem do sela se stiže iz pravca Leposavića, odnosno Leška. Sada samo retki kamioni „Trepče" prolaze ovuda i pokoji pešak koji je krenuo u varoš da kupi hleba i soli.

U Belom Brdu, koje se spominje još u dubrovačkim knjigama iz 1461. godine, ostali su samo oni koji nemaju gde da odu. A nekada se ovde jagmilo za radno mesto u rudniku.

Takozvano "pitanje Rudnice", naselja uz samu granicu sa Kosovom i Metohijom, na samom izlazu iz opštine Raška, zvanično se rešava još od 2007. godine, kada su počela prva "ispitivanja terena" od strane američke okupacione vlasti u Prištini.

Do tada je ovo naselje bilo poznato samo kao takozvani kontrolni punkt na srpskoj strani, kuda je (prikriven u kamionima međunarodnih organizacija) prolazio albanski tranzit heroina, zlata, pa čak i imigranata, dalje prema centralnoj Srbiji i Evropi.

Od Rudnice vodi najkraći put do vrha Kopaonika (18 kilometara), koji je još za vreme kralja Aleksandra sagrađen, ali posle Drugog svetskog rata nikada nije asfaltiran (jer ga je "kralj gradio"). Američka i evroamerička okupaciona vlast je kasno uočila prednosti puta od Rudnice do vrha Kopaonika, kad je već ucrtala nove granice albanskog Kosova. Ali je zato "pitanje Rudnice" i danas stalno otvoreno.

Izgradnjom velikoalbanske saobraćajnice, od Niša preko Prištine do albanske luke Drač, kao i poprečnih, prilaznih puteva, otvorena je mogućnost da se u otimanje kopaoničkih rudnika uključi i veliki novac od narko-mafije koja već godinama "posluje" oko luke Drač u Albaniji (detaljno opisano u knjizi "Operacija Durres", hrvatskog novinara-istraživača Domagoja Margetića).

Ako hitno ne bude promenjena državna politika Srbije, a prethodno srušena Vučićeva vlada i on zajedno sa njom, onda je, ne samo u teoriji nego i u praksi ostvarivo da ovo nacionalno blago Srbije padne u ruke najopasnije kriminalne organizacije u današnjoj Evropi-albanske narko-mafije.

 

    A 1. Vođa ispušta severnoatlanske vetrove

U vezi sa izjavom koju je Vučić dao na ekonomskom forumu u Tirani, da će Srbija morati da pronađe "alternativne" izvore gasa, jer se okreće prema američkoj strategiji ("…Srbija je po pitanju energetske bezbednosti, spremna da koristi gas iz više izvora, a to je veoma važno za naše američke prijatelje!"), srpski i ruski energetski stručnjaci odmah su osporili svaku njegovu rečenicu.

Ali je zato jedna američka novinska agencija, uz objavljivanje prvog citata iz intervjua s Vučićem, navela je da podrška gasovodu pod pokroviteljstvom SAD predstavlja veliki politički zaokret Srbije, napominjući pobednički, da je u pitanju "tradicionalni saveznik Rusije".

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafijie