Архива

Posts Tagged ‘vranje’

NIŠKI REKETAŠ KANDIDAT ZA VISOKU FUNKCIJU U PORESKOJ UPRAVI

26. априла 2016. Коментари су искључени

 

Kako je izbeglica sa Kosmeta Vladan Milojević u Nišu počeo kao inspektor policije, pa poreske službe, a završio u zatvoru iz kojeg se ponovo vratio u službu, i nastavio da napreduje.

Služeći se šarmom, i ako ima dijagnozu šizofrenika, osvojio je direktorke Poreske uprave Srbije i sada hara i po Beogradu. Da li će ga vratiti u zatvor?

 

                     Mersiha Hadžić

STRUCNJACI ZA SVOJ DZEP

 

Inspektor odseka Poreske policije u Nišu Vladan Milojević je sve, samo ne običan državni službenik. Došao je iz Prištine u Niš, i odmah se zaposlio, prvo kao inspektor za opšti kriminal u Policijskoj upravi, a onda je počeo da se bavi trgovinom narkotika, jer je video da tu ima mnogo para.

Reketirao je narkodilere iz Požarevca,Vranja i Užica, a onda kad su se po operativnim podacima dobijenim od svojih kolega, narkodileri spremili da ga uklone, jer više nisu mogli da trpe zulum ovog reketaša, vispreni inspektor Milojević na nagovor svog kuma Ivana Kovačevića, prelazi u Sektor poreske policije, jer kako kaže kum, u drogi više nema para, ali ima kod niških privrednika, koje odavno niko nije reketirao.

Dogovor pada da Milojević gazi i maltretira niške privrednike do pucanja, pretnjom zatvorom i ucenom, a onda kum ide da kupi harač. Ko ne plati ide u zatvor.

Kumovi su vrlo brzo uzurpirali i postrojili niške privrednike, novac su ulagali u nekretnine po Nišu, ali i u obližnjoj Grčkoj, tako da su stekli lep imetak i u okolini Soluna važe za ugledne izdavaoce apartmana i ono što su uvek hteli da budu – "Gazde"… i tako sve do hapšenja.

Ni privrednici nisu dugo mogli da izdrže teror kumova iz Niša. Kada su od uglednog privrednika S.K. pokušali da iznude 230.000 evra, tako što su mu namestili da je deo zaplenjene robe prodao, a ustvari su to uradili njih dvojica. Uhapšeni su na delu!

Nakon hapšenja provode u pritvoru po nešto više od mesec dana, a onda se volšebno vraćaju na posao 23. 12. 2007.godine, samo dva meseca posle izlaska iz zatvora.

Kum Milojevića, Ivan Kovačević, napušta policiju i odlazi da vodi njihov biznis u Grčkoj, a prijateljima priča kako se bavi obezbeđenjem u Avganistanu, iako Avganistan nikad nije video, čak ne zna ni na karti gde je.

A, vrsni inspektor Milojević sada se vraća u poresku policiju koja je, osim časnih izuzetaka, skup kosovara iz Peći, Prištine, Uroševca na jednom mestu, i pokušava na sve načine da opere sebe i svoju biografiju.

Nikom nije jasno kako su ga vratili na posao, jer u njegovom zdravstvenom kartonu broj: M-24166 jasno stoji šifra bolesti F43-2007, a lekari sa psihijatrije znaju da je to teška depresija na osnovu koje se uz malo para i izvukao iz zatvora

Iz svog velelepnog stana u ulici Svetozara Markovića 5/12 u Nišu, inspektor Milojević se šepuri sa svojom drugom ženom, jer je prva pobegla od batina i maltretiranja našmrkanog inspektora poreske policije.

Lepuškasti Milojević ne preza ni od čega da bi dobio neku funkciju. Trenutno je u paralelnoj ljubavnoj vezi sa direktorkama Poreske policije, gospođom Nadom Novosel i ……(cenzurisao urednik).

Obe su razvedene, bile su lak plen šarmera iz Niša, kome su u dogovoru sa pomoćnikom direktora poreske uprave Nenadom Krtolicom dozvolile da vršlja po Beogradu i da opet reketira privatnike, ovaj put beogradske.

U to je uključen i kum Kovačević, koji se zbog novog biznisa vratio iz Grčke, jer im je prošla sezona pukla pa moraju da nadoknade štetu. Sve to sad rade uz nadzor Nenada Krtolice, koji je kao pomoćnik direktora Poreske uprave zadužen za kontrolu velikih poreskih obveznika.

Svedoci ovog ljubavnog trougla kažu da se Milojević sprema za visoku funkciju u Poreskoj upravi iako je dokazani reketaš i razbojnik.

Ko će stati na put reketašu iz Niša, koji se javno hvali svojim ljubavnim trouglom i priča kako mu niko ništa ne može, jer ima slike orgijanja sa nadređenima, videćemo u narednim danima. Grupa privrednika sprema krivične prijave koje će valjda završiti dugogodišnjim zatvorom za dželate srpske privrede.

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

DRŽAVA DUBOKO ZAVLAČI RUKE U DŽEP NARODA DA BI TAJ NOVAC DAVALA KAO SUBVENCIJE IZABRANIM LJUDIMA

15. фебруара 2016. 1 коментар

 

Za samo dva meseca „uspešnog" poslovanja ministra finansija Dušana Vujovića, tačnije od kraja novembra 2015. do kraja januara 2016, javni dug Srbije se uvećao za skoro 70 milijardi dinara! Na kraju januara meseca 2016. godine, ukupni javni dug Srbije krajem januara 2016. iznosio je 3.060.339.536.324 dinara, ili preko 25 milijardi evra!

Podeljen po broju stanovnika, iznosi oko 4.000 evra po svakom građaninu! Građani će morati da otplaćuju ove dugove, ali to neće zaustaviti vladajuću oligarhiju da i dalje prebacuje novac iz budžeta u svoje džepove.

 

                Igor Milanović

TROSENJE PARA IZ BUDZETA1

 

Laž je osnova naprednjačke politike i bez nje, kao i korumpiranosti, ova vlast bi se odavno urušila.

Predsednik Vlade Aleksandar Vučić je 29. januara slavodobitno novinarima rekao kako je suficit u budžetu za januar mesec skoro 250 miliona evra. Tom prilikom, istina, nije rekao kako ga je sramota koliko nam dobro ide, ali jeste kazao kako se ovakav „uspeh" nije očekivao.

Premijer je takođe zaboravio da kaže kako je 28. januara Uprava za javni dug objavila da je tog dana Republika Srbija prodala obveznice sa rokom dospeća od dve godine u ukupnoj vrednosti od 25 milijardi dinara, odnosno nešto malo više od 200 miliona evra. Dakle, navodni budžetski suficit nije nastao uštedama ili povećanjem fiskalnih prihoda, već daljim zaduživanjem.

Za samo dva meseca „uspešnog" poslovanja ministra finansija Dušana Vujovića, tačnije od kraja novembra 2015. do kraja januara 2016, javni dug Srbije se uvećao za skoro 70 milijardi dinara!

To enormno zaduživanje, kao i čist marketinški potez da se za javnost stanje u budžetu objavljuje dan pre redovnih isplata, stvorili su privid kako je fiskalna konsolidacija, navodno, uspešna. U stvarnosti, nikada nam gore nije bilo.

Ukupni javni dug Srbije krajem januara 2016. iznosio je 3.060.339.536.324 dinara, ili preko 25 milijardi evra! U toku 2015. Vlada nas je zadužila za dodatnih skoro dve milijarde evra, a do početka ovog leta planira se dodatno zaduživanje od najmanje milijardu evra.

Ovako pribavljen novac se ne troši za dobrobit naroda, već za bezbrižan život onih na vlasti.

 

       Čije pare Vučić poklanja Italijanima?

 

Treba se podsetiti oktobra 2012. godine, kada je sadašnji predsednik Vlade bio prvi potpredsednik Vlade u kojoj je njegova Srpska napredna stranka imala većinu ministara. Tada je država potpisala ugovor o dodeli bespovratnih sredstava  italijanskoj kompaniji „Geox" u visini od 11.250.000 evra za izgradnju fabrike cipela. Bar su pare za to trebale da budu upotrebljene.

Italijani su dobili novac, a onda je celu priču pokrio veo zaborava. Fabrika u Vranju se gradila sporije od „Skadra na Bojani" i do njenog otvaranja je došlo tek pre nekoliko dana. Po izjavi italijanskih investitora, nov pogon u Vranju koštao je manje od 15 miliona evra.

Iako postoje razlozi da se veruje kako je ova cena preuveličana, čak i kada bismo nju prihvatili ispada da su „investitori" uložili svega oko 3,5 miliona evra sopstvenih para da bi napravili fabriku koja će godišnje proizvoditi više od milion pari cipela. U stvari, uložili su još manje sopstvenih para, jer je skoro sve plaćeno iz državnog budžeta koji solidarno pune svi gladni u ovoj državi.

Ono što je najzanimljivije u celoj priči jeste upravo činjenica da se izgradnja otegla na duže od tri godine, iako se po pravilu ovakvi objekti izgrađuju za manje od godinu dana.

Za to vreme, državna subvencija od preko 11 miliona evra se koristila za poslovanje „Geox"-a izvan Srbije, a na taj način ostvareni prihod delio se između aktera ove prevare, odnosno italijanskog poslovodstva i vrha naše Vlade.

Pošto su italijanski „investitori" unapred dobijeni novac potrošili na preče stvari, nisu imali dovoljno sredstava da redovno plaćaju ni građevinske firme koje su u Vranju gradile fabriku, pa je često dolazilo do prekida radova, jer radnici nisu hteli da rade za džabe. Zbog toga se radovi jesu ovako dugo izvodili.

Konačno je država Srbija morala još dublje da zavuče ruku u džep naroda, pa da ona, umesto italijanskih „investitora", plati deo radova.

Za izgradnju prilaznih saobraćajnica, komunalne infrastrukture, ali i uređenje samog zemljišta na kome se fabrika danas nalazi, iz državne kase je plaćeno još više od dva miliona evra, tako da je Srbiju ovaj aranžman na kraju koštao više nego što sama fabrika vredi"!

Morala su, naime, da se negde nađu sredstva potrošena za podmićivanje vlastodržaca.

Uz sve to dolazi i činjenica da Vranju ovaj projekat ne samo da nije trebao, već ga je dodatno ruinirao.

U ovoj siromašnoj opštini na jugoistoku Srbije već decenijama posluje „Koštana Shoes", klaster  koji obuhvata sedam fabrika za proizvodnju obuće. U njemu su zaposleni skoro svi radnici osposobljeni za ovu vrstu poslova, tako da ih na spisku lokalne ispostave Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) skoro da uopšte nije ni bilo.

U takvu sredinu stiže „Geox" koji je od države Srbije dobio preko 13 miliona evra za novu fabriku i „velikodušno", od naših para, obećava plate koje su duplo veće nego kod konkurencije, mada su i dalje mizerne.

Preko hiljadu radnika tada, početkom 2013. (odmah posle prvih najava o dolasku Italijana), daje otkaze u preduzećima u kojima su do tada radili i prelazi u NSZ, jer je uslov bio da „Geox" zaposli samo one koji su na birou rada.

Ti radnici su, zatim, tri godine bez plate sedeli kod svojih kuća čekajući da se fabrika završi. Nije uopšte zato čudno što su tmurnih lica dočekali Aleksandra Vučića koji je krajem januara ove godine svečano otvorio fabriku „Geox"-a.

„Koštana" klaster je u međuvremenu izgubio više od polovine zaposlenih i morao je da smanji proizvodnju. Za razliku od konkurencije iz Italije ova domaća kompanija nije dobila ni dinara podsticajnih sredstava, a sama je morala i da plaća komunalne priključke, izgradnju i proširivanje pristupnih saobraćajnica, kao i uređenje i održavanje zemljišta na kome se nalazi.

Konačni bilans je da je „Koštana" sada u velikim problemima, jer je zbog odlaska radnika i smanjenja proizvodnje izgubila neke kupce, a radnici, koji su zbog obećane bolje plate iz jedne kompanije prešli u drugu, dodatno su osiromašili, jer su pune tri godine živeli od pomoći svojih takođe siromašnih rođaka.

Osim toga, država za to vreme nije dobijala doprinose i porez na plate za radnike, a mnogima je još morala da isplaćuje naknadu za nezaposlene, a kasnije i socijalnu pomoć.

To, naravno, nije tako strašno za vlastodršce, jer je znatan njihov udeo u pomenutih preko 13 miliona evra isplaćenih za novu fabriku, a nisu ostali uskraćeni ni za proviziju od prihoda koji je „Geox" ostvario tri godine obrćući poklonjeni novac.

Posle se nađu neki koji se pitaju „Gde odlazi toliki novac iz budžeta, kada su smanjene plate i penzije, a država se svakodnevno sve više zadužuje?". Novac odlazi u džepove odabranih.

Jedan od njih je Čedomir Jovanović koji je, moguće, u političkoj opoziciji prema Aleksandru Vučiću, ali poslovno njih dvojica odlično sarađuju.

To je pre nekoliko dana potvrdio i bivši ministar privrede Saša Radulović optužbom da mu je, dok je još bio ministar, tadašnji prvi potpredsednik Vlade, Vučić, tražio da iz Fonda za razvoj  isplati već odobreni kredit od dva miliona evra firmi u vlasništvu Čedomira Jovanovića koja je bila nesolventna i poznata po mahinacijama.

 

       Pranje para preko Čedinog LDP-a

 

Prvi čovek LDP-a je ušao u agrobiznis čim je propala „Fidelinka" a.d.  iz Subotice. Stečajni upravnik te kompanije je odlučio da njene kapacitete izda pod zakup drugim preduzećima, a izbor je krajem 2011. pao na firmu „Agroposlovi" iza koje je stajao bračni par Čedomir i Jelena Jovanović.

U maju 2014. republičke Robne rezerve su objavile kako je preduzeće „Agroposlovi" proneverilo čak 4.000 tona žita poverenih mu na čuvanje u silosima „Fidelinke", za čije korišćenje nije plaćan ni zakup.

U septembru 2015. je objavljeno kako je tužilaštvo u Beogradu navodno pokrenulo istragu protiv Jelene Jovanović zbog osnovane sumnje da je banke i državne institucije prevarila za ukupno 6,8 miliona evra.

Tada se tvrdilo kako je supruga lidera LDP-a i direktorka „Agroposlova" falsifikovanjem poslovne dokumentacije od poslovnih banaka uzimala kredite na osnovu zaloga u žitu koje, ne samo da nije pripadalo njenoj firmi (bilo joj je povereno na čuvanje uz plaćanje nadoknade), već više nije ni bilo u silosima koje je „Agroposlovi" koristio. Srpski rečeno: Jovanovićeva je kao zalog položila žito koje nije postojalo.

Od tada, pa do danas ništa se nije desilo. Neće se ni desiti, dokle god Čedomir Jovanović uspeva da finansijski namiri Aleksandra Vučića. Jedna od tih novčanih tranši bio je i „zajam" iz Fonda za razvoj u visini od dva miliona evra čiju je isplatu privremeno bio stopirao Saša Radulović, a i posle toga su usledila nova plaćanja otkupa slobode za sebe i svoju ženu.

U međuvremenu, kada su se dugovi „Agroposlova" nagomilali, bračni par Jovanovića je firmu prodao izvesnom Bojanu Drobnjaku, koji je nastavio da ništa ne plaća, pa je nad tim preduzećem otvoren stečajni postupak.

Da je sve ovo deo jednog dobro smišljenog plana preko koga se novac iz banaka i budžeta slivao u privatne džepove, vidi se iz činjenice da sve poslove „Agroposlova" u stečaju februara 2015. preuzima preduzeće „Agrohub", takođe iz Beograda, a čiji je jedini vlasnik i direktor – Čedomir Jovanović.

Uprkos činjenici kako je „Agrohub" osnovan samo dva meseca pre preuzimanja ugovora od „Agroposlova", te da nije imao nikakvu imovinu osim osnivačkog kapitala od 2.000 dinara, kao i da je bio u vlasništvu čoveka koji je već jednom prevario „Fidelinku", stečajni upravnik se složio sa ovom transakcijom kojom je Jovanovićeva firma dobila ne samo mlinove i silose na korišćenje, već je potpuno besplatno upotrebljavala i robnu marku „Fidelinke".

Agrohub" se uopšte nije pokazao kao bolji platiša, jer radnicima uopšte nije isplaćivao plate,  a nije plaćao ni ostale račune. Prilikom preuzimanja poslova „Agroposlova" u „Fidelinki", „Agrohub" se obavezao da će isplatiti i njegove dugove koji su u tom trenutku (19. februar 2015.) samo na ime zakupa za silose i mlinove isznosili preko 31 milion dinara.

Ni ostali dugovi „Agroposlova" nisu plaćani, a „Agrohub" je prestao da plaća i sopstvene račune. Zbog koga je „Suboticagas" sredinom oktobra 2015. isključila dotok gasa „Agrohubu", jer su neizmirena potraživanja prešla pet miliona dinara.

Kako ne bi ostao bez prihoda, Čedomir Jovanović se dosetio još jedne prevare. Još u 2011. godini, poslovanje svoje tadašnje firme „Agroposlovi" delimično prebacuje na „Outsourcing Management Solutions Group"  sa Novog Beograda, kojeg danas pod ovim imenom nema više u Agenciji za privredne registre.

Ovo preduzeće, iako je imalo ukupan godišnji promet od samo 675.000 dinara i prihod od 250.000 dinara, „Agroposlovima" plaća mesečno 10.000 evra na ime zakupa silosa koje je ovo preduzeće sa svoje strane besplatno koristilo u okviru aranžmana sa „Fidelinkom"?!? Radi se očigledno o „pranju" nečijih para, jer pomenuti „Outsourcing", uprkos slabom poslovanju, u aprilu 2012. Liberalno demokratskoj partiji za predstojeće izbore donira sedam miliona dinara.

Kada se sve ovo sagleda, prosto je neverovatno da je Fond za razvoj  preduzeću koje tone pod dugovima, nema nikakvu pomena vrednu imovinu i još je upetljano u ceo niz prevara i mahinacija odobrio „kredit" (za koji se od početka znalo da neće biti vraćen) od 200 miliona dinara.

Ustvari, nije neverovatno, kada su u pitanju „viši ciljevi", odnosno pohlepa vlastodržaca da iz državnog budžeta izvuku što je moguće više para.

Zbog svega ovoga, penzionerima se smanjuju ionako male plate koje su oni zaradili poštenim radom tokom proteklih decenija, iz državnih službi i javnih preduzeća otpuštaju se zaposleni koji su neretko jedini hranioci svojih porodica, a država se besomučno i dalje zadužuje.

 

    A 1. Ko je dobio 6 miliona evra za nezakoniti konkurs?

Na šta je potrošeno 26 miliona evra, umesto prvobitno planiranih 20 miliona, kod navodne izgradnje železničke stanice „Prokop" u Beogradu, moraće da utvrdi neka buduća nezavisna i detaljna istraga. Značajan deo stručne javnosti već sada tvrdi da je u suštini sređen samo enterijer, a da to ne košta ni trećinu utrošene svote.

Završetak radova je svečano obeležen 26. januara ove godine iako oni po zakonu nisu ni smeli da se odvijaju.

Upravni sud u Beogradu je, naime, presudom od 12. juna 2015. broj II 9 U 10959/14 (sudije: Ruža Urošević, Desa Simić i Tomislav Medved) poništio javni konkurs za izvođenje radova na pomenutoj lokaciji i naložio ponovni izbor ponuđača.

Presudom je nedvosmisleno utvrđeno kako je Predrag Nešković u periodu od 23. maja 2005. do 16. septembra 2013. bio zaposlen u „Železnicama Srbije" na poslovima izrade Glavnog projekta za izgradnju „Prokopa". Glavni projekat je kasnije poslužio kao deo konkursne dokumentacije.

Nešković se posle toga pojavljuje kao deo tima ponuđača radova, konzorcijuma okupljenog oko „Energoprojekta" koji pobeđuje na konkursu.

Bez obzira na činjenicu da je Upravni sud nesporno utvrdio nezakonitost ovako sprovedenog konkursa i naložio njegovo ponavljanje, vlast je odlučila da nastavi radove na „Prokopu", jer bez ove železničke stanice ne može da se nastavi projekat „Beograda na vodi", a premijer Vučić je već opomenut od strane investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata da mora da se pridržava obećanja datih u pogledu rokova.

Ne samo da se oglušila o odluku suda, već je vlast u ovom slučaju pribegla najbezočnijim lažima i manipulacijama javnog mnjenja. Predsednik skupštinskog Odbora za finansije Veroljub Arsić (član Srpske napredne stranke) sa sednice održane početkom februara 2015. udaljuje Dragana Dobrašinovića, zastupnika podnosioca tužbe Upravnom sudu, upravo kada je ovaj pokušao narodne poslanike da upozna sa uočenim malverzacijama.

Stav vlasti je tada zvanično glasio da je Dobrašinović trebao o svemu da obavesti policiju i tužilaštvo, koji su čvrsto pod kontrolom naprednjaka, a ne skupštinski Odbor ili Upravni sud i da time ugrozi izvođenje radova i sprovođenje pljačkaškog plana SNS-a.

Pošto je postalo jasno da je konkurs sproveden na način kojim se krši zakon, kao i da je konačna cena skoro za trećinu veća od prvobitno odobrene, o celom slučaju se zainteresovao i davalac zajma za ovaj posao, „Kuvajtski fond za arapski razvoj",  koji je najavio obustavu daljih, već ugovorenih plaćanja za projekat „Prokop", sve dok se ne utvrdi istina o upravo završenoj fazi radova.

U svakom slučaju, ostaje da se utvrdi zašto su radovi koštali 20 miliona evra dok je Nešković sa svojim saradnicima u „Železnicama Srbije" radio na izradi Glavnog projekta, a poskupeli su na 26 miliona evra kada je on prešao kod ponuđača i kasnijeg izvođača radova. Ko je sve iz političkog vrha dobio svoj deo iz pomenutih šest miliona evra kako bi se sproveo nezakoniti konkurs?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VRANJANSKA OPŠTINSKA VRHUŠKA NEĆE OSETITI NOVE MERE VLADE SRBIJE U DOMENU PLATA!!!

20. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Vranje ima najveći broj gradskih funkcionera po glavi stanovnika, ali zato i vladajuća koalicija tamo funkcioniše. U Subotici, nasuprot, koalicioni partneri, kojih je 11, ne mogu da se dogovore kako da popune mesta funkcionera u 15 gradskih javnih preduzeća. Neodlučni su ili da povećaju broj odbornika koalicije ili da smanje broj preduzeća.

 

          Igor Milanović

 

Mali grad u jugoistočnoj Srbiji, Vranje, rekorder je po broju pomoćnika gradonačelnika: ima ih čak pet. Poređenja radi, milionska metropola Beograd ima tri pomoćnika gradonačelnika, a gradovi kao što su Leskovac, Niš, Pančevo, Subotica, Kruševac i Zaječar imaju ih po četiri!

Trenutno je na čelu Vranja Zoran Antić, vranjanac koji se hvali da je diplomirani politikolog, a da je "svoje šire obrazovanje usavršavao na Fakultetu za uslužni biznis u Novom Sadu, na katedri za javne finansije, šta god da to "usavršavanje" znači. Njegova zamenica je Bojana Veličkov, takođe iz Vranja, koja je diplomirala na Poljoprivrednom fakultetu u Prištini.

Pet gradonačelnikovih pomoćnika su: Boban Stanković, Borivoje Antić, Voja Zlatković, Dragan Janjić i Žikica Antanasijević.

Za pomoćnika zaduženog za privredu i ekonomski razvoj, Bobana Stankovića, nema podataka šta je završio od škole, ali se na zvaničnoj prezentaciji Vranja navodi da ima radno iskustvo dugo 16 godina, od čega je 10 godina zaposlen u Gradskoj upravi.

O pomoćniku za budžet i finansije Borivoju Antiću ima još manje informacija na vranjanskom portalu. Zna se samo da je diplomirao na Pravnom fakultetu u Prištini i da, navodno, ima dugogodišnje iskustvo u privatnom preduzetništvu u koje se upustio kada je imao tek 21 godinu.

Novinarima lokalnog OK Radija na pitanje čime se konkretno bavi, Borivoje Antić odgovara:

"Trenutno sprovodimo socijalnu politiku naše stranke (?!) boreći se za pomoć prvacima da dobiju po pet hiljada dinara. Tu su i svakodnevne aktivnosti koje dobijamo od gradonačelnika". Tako govori pravi stranački vojnik koga ne interesuju birači…

Voja Zlatković, pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu, završio je poljoprivredni fakultet u Skoplju, a o opisu svog posla novinarima kaže:

"Kako mislite šta je u opisu mog posla? Pa sve ono što je regulisano zakonom. Pratimo i sprovodimo odluke Ministarstva poljoprivrede. Radim na potpisima, subvencijama i regresima za poljoprivredne proizvođače...".

U Vranju postoji i član gradskog veća zadužen za poljoprivredu, čiju ingerenciju Zlatković ne zna, ali uprkos tome tvrdi kako im se zaduženja niti podudaraju niti kose?!

Dragan Janjić je pomoćnik gradonačelnika zadužen za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu. Diplomirao je na Fakultetu za uslužni biznis Univerziteta u Novom Sadu, na smeru Menadžment u ekonomiji., a još u periodu od 2008. do 2011. bio je pomoćnik gradonačelnika, tada zadužen za Nacionalni investicioni plan. Ni sam nije siguran za šta prima platu, pa uopšteno objašnjava kako mu je dužnost da "pomno prati oblast regionalnog razvoja", a pored toga radi i "sve što je vezano za regionalni razvoj, kao što je stručna praksa i tako dalje".

Žikica Antanasijević je kao pomoćnik zadužen za infrastrukturu, urbanizam i preduzetništvo, a diplomirao je svojevremeno na Poljoprivrednom fakultetu u Prištini. Posle toga je kao poljoprivredni inženjer trinaest godina radio u "Simpu", a od 2011. je gradski funkcioner: prvo kao član gradskog veća, a od skora i kao pomoćnik gradonačelnika.

Vranje ne spada u red bogatih oblasti u Srbiji, iako je nekada bio sedište mnogih velikih preduzeća i fabrika. Uprkos tome, plate pomoćnika gradonačelnika su uveliko iznad republičkog proseka. Dok u drugim mestima one iznose između 75.000 i 80.000 dinara, u Vranju su čak 85.000 dinara, pa se tako iz budžeta ovog gradića za potrepštine gradonačelnikovih pomoćnika izdvaja preko pola miliona dinara. To su velike pare za sredinu koja od ukupno 59.278 radno sposobnih ljudi ima svega 18.958 zaposlenih.

I sam gradonačelnik Zoran Antić priznaje da mu nije baš najjasnije zašto ima toliko pomoćnika i pojašnjava da su svi oni na funkcije postavljeni po političkim linijama. "Trude se ljudi, trude", pravda ih Antić dodajući: "Pa ne mogu ja baš sve da znam."

Koalicioni partneri u Vranju su, očigledno, složni, što ne može da se kaže i za one iz Subotice, gradu na drugom kraju Srbije. Tamo nikako da se dogovore koga da postave na čelo čak 15 javnih preduzeća. Potrebno je postaviti nove direktore, zatim i po dva člana Nadzornih odbora, a tu su i izbori za članove Komisije za izbor direktora…

Koalicioni partneri u Subotici su ionako već posvađani, pa im novi sukob oko postavljanja funkcionera u javnim preduzećima nije potreban. Marija Kern Šolja, predsednica Skupštine grada, to ovako objašnjava:

"…U koaliciji nas je 11 odbornika, ali ne znam koliko partija. Da li mislite, na osnovu dosadašnjeg rada, da mi možemo da se usaglasimo?"

Možda bi Subotičani trebali da se ugledaju na kolege iz Vranja, pa da svakom koalicionom odborniku omoguće da bude i gradski funkcioner, a ako treba i direktor nekog javnog preduzeća?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

U VRANJE NEMA LAGANJE: UŽIVANJE ČELNIKA POLICIJSKIH UPRAVA NA JUGU SRBIJE

 

Načelnik Policijske uprave Vranje i njegovi pijuni, sklopili su savez sa politikom i kriminalom, a svoje veze učvrstili su i u pravosuđu, tužilaštvu, zdravstvu, medijima, i svugde gde je njima potrebno da vladaju suvereno, mimo zakona. Tu su i veze u vrhu MUP-a koje im omogućavaju da ovaj "savez" bude što čvršći i dugovečniji…Ovo je samo deo činjenica koje je grupa radnika PU Vranje iznela u pismu upućenom glavnom uredniku magazina Tabloid.

 

 

“Moramo da Vas upoznamo sa dešavanjima, akteri (kanceri) ove drame ostali su isti. Dolazilo je do turbulencije, ali, ništa se bitno nije promenilo. Često je agencija za legalizovanje i rešavanje problema (Sektor unutrašnje kontrole) boravio u PU Vranje.

Nakon izvršenih kontrola, stvari su uvek bile ispeglanije i čistije. Čistili su brljotine starešina, a svoj bes i nadmoć iskazivali na policajce (ništa novo). Ono što ne znate jeste da smo „istinom" uspeli da pridobijemo na našoj strani Sindikat ujedinjene policije, Vranje. Jadni predsednik je ispisao brdo dopisa, čak je i javno putem medija pozvao načelnika da postupi moralno i da ostavku na mestu načelnika PU Vranje.

Načelnik Slađan Velinović učvrstio je svoje pozicije, popunio pukotine i obukao novo ruho. On nije više ona osoba koje se sumnjičila za silovanje Romkinje i seksualno zlostavljanje supruge dilera droge koga je smestio u zatvor.

Nastupila je narodna amnezija i mi smo zaboravili ko je krao („zadržavao za sebe") oduzetu drogu, podmetao dokaze, ucenjivao i fingirao dela. Sada je humanitarni radnik i novcem prikupljenim od kolega i humanih ljudi, izgrađuje kuću pokojnom kolegi. Svoj kolač deli sa ministrom Dačićem, sa kojim zajedno pred mnogim televizijskim kućama uručuje ključ od sagrađane kuće, nasledniku pokojnika.

Ali, ima onih koji pamte i onih koji su rekli ne kriminalu. Kao rezultat toga, anonimno i putem tajnih kanala podnosi se krivična prijava načelniku za zloupotrebu službenog položaja ; što je zajedno sa načelnikom odeljenja logistike Nebojšom Spasićem neovlašćeno prodao sekundarne sirovine vlasništva MUP-a RS, PU Vranje. Roba je prodata njegovom dobrom prijatelju, vlasniku otpada kome je omogućio pribavljanje imovinske koristi na štetu MUP-a RS. Inače, vlasnik se u više navrata pojavljivao kao sponzor načelniku Velinoviću (razne proslave i poslovne večere).

Takođe, podneta mu je krivična prijava za zloupotrebu službenog položaja što je omogućio Petrović Marjanu da napreduje u službi i ako imenovani ima status ratnog vojnog invalida i krivično je odgovarao. Podneta mu je i krivična prijava za sindikalno sprečavanje.

Samouveren da će ga njegove političke i kriminalne veze i ovog puta odbraniti, načelnik nastavlja sa anarhijom. Bilo je slučajeva da je službeni autobus i pride nekoliko policajca angažovao kako bi omogućio crkvenom horu i muzičkoj školi „Stevan Mokranjac" u Vranju, odlazak do „Kolarca" u Beogradu i povratak.

Nekoliko puta pod nerazjašnjenim okolnostima jedna „policajka" odlazi sa njim na službena putovanja a vodi se na rasporedu kao da radi u stanici. Ta koleginica je zbog terenskog rada brzo napredovala u službi.

U jednom primeru načelnik Velinović angažovao je zatvorenike iz Okružnog zatvora u Vranju i službeni kamion. Jeftina -besplatna radna snaga i službeni kamion poslužili su svrsi da se njegova prijateljica useli u lokal „Tradicija" (pekarska radnja).

Njegovoj darežljivost nema kraja. Organizuje proslavu osmog marta u Bugarskoj i sada je i agent turističke agencije. Na dvodnevnu proslavu vodi svoju „debelu drugaricu", kuvara i nosi hranu i piće vlasništva MUP-a. Noć je proveo u svojoj sobi?

Naravno, ova neonska uprava nije se mogla izgraditi bez svoje „braće po kriminalu i šifri". Da se malo podsetimo i ostalih uloga:

Protiv načelnika PS Bujanovac Dragana Vučkovića i komandira PS Bujanovac, Voje Mihailovića, podneto je nekoliko krivičnih prijava po službenoj dužnosti. Načelnik PS Bujanovac Dragan Veličković poznat je kao „Tito" i „ Kralj šverca".

Lično vrši kontrolu i balans šverca preko zvaničnog i nelegalnog prelaza prema Kosovu. Prati i usmerava rad na kontrole licima- albancima koji kasnije dobiju državljanstvo Srbije. Ova operativna provera radi se po tarifi za iznos od 1000 do 2000 evra.

Načelnik PS Preševo Bajrami Avdija radi na radnom mestu sa falsifikovanom diplomom zbog koje mu je podneta krivična prijava.

I na kraju, sećate se šifranta Marjana Petrovića? E, njemu je podneta krivična prijava zbog zloupotrebu službenog položaja. Tereti se da je po osnovu bolesti ostvario pravo na RVI sa statusom 40 odsto trajnog invaliditeta i šifrom (F) težak poremećaj anksioznog-depresivnog stanja i neuroze .

Petrović je na osnovu statusa ostvario pravo na mesečna primanja a o statusu i šifru nije obavestio poslodavca, a sebe prikazao radno sposobnim na periodičnom pregledu, lekarskoj komisiji MUP-a. Razlog neprikazivanja svoje bolesti je strah od uredbe kojom je regulisano da policijski službenici, koji na osnovu lekarske komisije ili lekarskih izveštaja, imaju utvrđenu bolest u obliku psihičkog poremećaja, anksiozno-depresivnog stanja, sve dok bolesti traju nisu sposobni za obavljanje poslova policijskog službenika sa nošenjem vatrenog oružja.

Prikrivanjem ove činjenice, kao i da je Petrović pravosnažnom presudom oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela zlostavljanje i mučenje, načelnik ga je, od mesto pomoćnika komandira, unapredio u mesto zamenika komandira PI Vranje!

Ova krivična prijava je malo poremetila ambicije Petroviću koji je u jednom momentu ciljao na mesto načelnika policije, ili zamenika načelnika Policijske uprave.

Kako je i sam načelnik na meti, u ovom slučaju ne može mu pomoći. Tu Petrović koristi Sindikat i nekoliko puta odlazi kod direktora (tate) po pomoć. Kako nije mogao suprugu da zaposli u MUP-u, koristi se "protivuslugom": zapošljavanje sina direktora RTV Vranje u PS Bujanovac, kako bi zaposlio svoju suprugu u televiziji, sa visokom stručnom spremom, na radnom mestu „kamerman".

Obratite pažnju na novu ulogu, u drami ničim izazvan, na scenu izlazi vršioc dužnosti načelnika saobraćaja Tomislav. Gazda Toma iz Trgovišta je svoju porodičnu kuću u Vranju izdao firmi AKTOR-a, grčka firma koja vrši radovi na izgradnji auto-puta na koridoru 10. Od stanarine u visini od 1.500 evra, sebi je iznajmio stan u Vranju po ceni od 110 evra.

To mu nije smetalo da od PU Vranje naplaćuje putne troškove kao da putuje na relaciji Vranje – Trgovište. Javna je tajna da je „Gazda Toma" zaštitnik Aktora i Kavim Jedinstva a da zaštitu u vidu aboliranja saobraćajnih prekršaja debelo naplaćuje. Često se viđa po kafanama ali račune on nikad ne plaća.

Takođe moramo da vas upoznamo sa raskidom veze između načelnika i predsednika NUNS-e Vukašina Obradovića. Naime, nakon žestoke psovke i fizičkih nasrtanja od strane narodnog poslanika SNS na načelnika, oglasio se Obradović. U njegovom tekstu imenovani navodi da je razočaran načelnikom i traži njegovu smenu. Odjednom, svi se okreću i puštaju ga niz vodu, a načelnik koristi trenutnu političku situaciju i pokušava da se podigne iz blata.

Ono što nas i javnost posebno zabrinjava jeste piromanija u Vranju. Ovaj rat, bande na preotimanju teritorije izazvao je strah kod Vranjanca.

Tačno je da su vozila paljena lokalnim kontraverznim biznismenima i političkim mafijašima. Paljevine su često puta zahvatale i neplanirane objekte, pa se zato sad građani Vranja plaše da parkiraju svoja vozila pored lokalnih mafijaša. Tako je kao kolateralna šteta izgorelo Narodno pozorište koje se graničilo sa diskotekom koja je bila meta paljenja. Mi smo mala sredina i većinu stvari znamo. Tako znamo, ili sumnjamo, da su trenutno uhapšeni na neki način povezani ili su izvršioci paljenja.

Da se ne bi pogrešno razumeli, želimo da kažemo da kao profesionalci takve osobe osuđujemo, ali da i kao takvi oni imaju prava na pravično suđenje. Takođe iz iskustva znamo da su dokazi mnogo tanki i zabrinuti smo da će zbog nečije bahatosti i nestručnosti građani srbije platiti ceh nezakonitog pritvaranja i oslobađanja ovih od krivične odgovornosti. Moramo da Vam naznačimo da je hapšenje ove grupe usledilo u času kada se digla ogromna prašina i povika po načelniku PU Vranje.

Mišljenja smo da je njihovim hapšenjem kupio sebi mir i nastavak vladavine. Nakon toga je usledila reakcija nezapamćena u našim redovima. Svi mi smo kao profesionalci hapsili, podnosili krivične prijave i po nekad bi dolazilo do vređanja ili sitnih čarki, ali nikad da neko preti i to iz zatvora. Ova grupa preko svojih kanala počela je otvoreno da preti inspektorima i načelniku. Tada su čule teške optužbe da su dokazi montirani i nameštani.

Ubrzo se pronela vest o tome kako su pronađeni dokazi DNK na flaši 100 metara od lica mesta i kako su se na garderobi osumnjičenih pojavile čestice benzina. Ogorčeni smo, ne možemo da poverujemo kuda ide ljudska zloba. Na ovaj način ako je to istina, ova operativna grupa inspektora je bolesna i društveno opasna. Mi se ovom prilikom ograđujemo od takvih pojava i oštro ih osuđujemo.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: