Архива

Posts Tagged ‘velika albanija’

VELIKOALBANSKO-SRPSKI PUTNI PROJEKTI ZA ŠTO MANJE SRBA NA KOSOVU I METOHIJI

5. јуна 2015. Коментари су искључени

 

Nakon skandalozne posete premijera Srbije Albaniji (27 i 28. maja ove godine), koju je zapadna propaganda ironično nazvala "istorijskom", sada je više nego jasno da je Vučić najozbiljniji lobista takozvane "velike Albanije" i običan američki otirač za jednokratnu upotrebu. Ovaj poludeli čovek, stavio je na sto albanskog premijera Edija Rame ceo projekat auto-puta od Niša do albanske luke Drač, koji čak ni tvorci velikoalbanske ideje i "Prizrenske lige", nisu imali ni u najluđim snovima. Ali, Vučić je odlučio da im ga pokloni tako što će Srbija uzeti inostrani kredit za njegovu izgradnju!

 

                      major Goran Mitrović

AUTOPUT PROTIV SRPSKOG NARODA I SRBIJE.-2

 

Pa je još "zapretio" evropskim finansijskim institucijama, da će, ako ne odobre kredit, "Srbija naći sredstva"! Dok on radi velikoalbanske i antisrpske poslove, teroristička organizacija OVK, u sred Dečana, uz najveće počasti i u prisustvu svojih političkih vođa, sahranjuje svoje "vojnike", ubijene sukobu sa policijom i vojskom u Kumanovu. Zašto Srbija na sve ovo ćuti? Preporučujemo da odgovor na ovo pitanje potražite i u izjavi general-pukovnika Leonida Rešetnjkova, direktora Ruskog instituta za geostrateška istraživanja, koji objavljujemo u ovom broju pod naslovom "Borba za Evropu".

Uprkos trudu ovdašnjih režimskih medija da prikriju prave razloge odlaska Aleksandra Vučića u Tiranu, citirajući njegove navodne izjave da nikad neće biti nikakve velikoalbanske države, sam čin njegovog odlaska u Albaniju, dao je za pravo svim albanskim separatistima na Balkanu da kažu kako su na najboljem putu da ostvare svoj kriminalni projekat i da im to čak i "zvanična Srbija odobrava"!

Posledice Vučićeve posete Tirani, višestruko su pogubne. Ohrabreni su svi velikoalbanski pokreti u Makedoniji, Grčkoj, Crnoj Gori i na jugu Srbije. Cenu Vučićevog antisrpskog projekta, izgradnju auto-puta Niš-Merdare-Priština-Tirana-Drač, platiće svaki građanin Srbije.

Evropska unija, platiće svoju cenu zbog toga što je otvoreno pomagala otimanje Kosova od Srbije i širenje velikoalbanske ideje. Jer, danas ne postoji nijedan veći evropski grad u kome ne deluje jaka albanska mafija koja se finansira mrežom svojih narko-kartela.

Uzgred, Evropu sa Albancima ne čeka ništa dobro: početkom ove godine, Albanci sa Kosova, Makedonije, Crne Gore i Albanije, krenuli su u masovnu seobu u zemlje EU, u razmerama koje do sada nisu viđene. Njihova prava invazija na EU, tek se očekuje. Treba im samo dobar auto-put i logistika poput ove koju im nudi Aleksandar Vučić i njegova vlada.

Nijedan srpski političar nije smeo ni da pomisli da ode u Albaniju, sve dok se ne utvrdi saučesništvo ove države, u masakru srpskih civila tokom rata na Kosovu i Metohiji i dok se na optuženičku klupu ne izvedu učesnici zločinačke trgovine ljudskim organima. Takođe, nijedan srpski političar nije smeo da prihvati bilo kakve pregovore sa Albanijom, sve dok se ne utvrdi odgovornost albanske vlade koja je dala logistiku terorističkoj organizaciji OVK, za vreme rata na Kosovu i Metohiji.

Ali, umesto da se drži interesa Srbije, Vučić je sve ovo pogazio, pljunuo je na žrtve koje su završile u albanskim zatvorima 1999. godine (ponajviše u zloglasnoj robijašnici Burelj) i krenuo da radi za interese Amerike i kriminalnog projekta takozvane "Velike Albanije".

Sa druge strane, diplomatija Evropske unije nije se ni okrenula kada je sahranu pobijenih terorista-napadača na Kumanovo, pretvorena u velikoalbansku svečanost. Samo nekoliko dana pre Vučićevog odlaska u Albaniju, bivši pripadnik OVK, Beg Rizaj, koji je ubijen u oružanom sukobu u Kumanovu, uz najveću počasti je sahranjen u memorijalnom kompleksu u Glođanu, u opštini Dečani.

Komemoraciji, koju je organizovala opština, prisustvovali su njegovi saborci iz bivše OVK, u uniformama te rasformirane organizacije. Rizaj je bio oficir specijalne jedinice „Crni Orlovi" OVK. Sahrani je prisustovao veliki broj građana, zatim poslanici svih stranaka zastupljenih u Skupštini Kosova, kao i neki poznati Albanci iz javnog života Makedonije i Albanije. Rizajevo telo bilo je umotano u zastavu Albanije. Svi govornici na sahrani nazvali su Rizaja herojem albanskog naroda.

Ćutanje Amerike i Evropske unije na sve ovo, govori da teroristička organizacija OVK nikada nije prestala da postoji, i da je ona, po volji Vašingtona i Brisela, ostala kao poželjan remetilački faktor u regionu.

Umesto da osude terorističko divljanje u Kumanovu kao i okupljanje albanskih političara na sahrani terorista OVK, američka i evropska spoljna politika im ćutanjem odobravaju. A, Vučić, i rečima i delom!

 

       Kuda ide i koliko košta autoput „Ibrahim Rugova"

 

Bez obzira kako će taj projekat biti predstavljen, budući auto-put Niš – Priština- Tirana – Drač, znači ostvarenje "velike" ili "prirodne" Albanije. Nije reč o nečemu što je teorija na papiru, nego o faktičkom stanju na terenu.

Albanci na Kosovu i Metohiji ga već zovu "Nacionalni auto – put Ibrahim Rugova", po imenu pokojnog osnivača prve velike albanske stranke u ovoj srpskoj pokrajini. Projekat za koji je Vučić ovih dana u Tirani rekao da će ga "uskoro predstaviti i Angeli Merkel", trebalo bi da povezuje gradove koji su ucrtani na mapi "Velike Albanije".

To su Drač, Tiranu, Kukeš, Elbasan, Đakovica, Orahovac, Prizren, Priština i sva ostala mesta u Albaniji, na Kosovu i Metohiji, ali i na jugu Srbije. Ideja za izgradnjom ovakvog projekta se javila odmah posle nasilnog proglašenja nezavisnosti albanskog Kosova. I ostala bi samo ideja, da se nije pojavio Aleksandar Vučić, kao pion u rukama američkih interesa.

Poređenja radi, treba navesti da je na Ibarskoj magistrali do sada poginulo 40 hiljada, teško povređeno 150 hiljada ljudi, a materijalna šteta prelazi deset milijardi evra, ali Vučiću ne pada napamet da uzme kredit i uredi magistralu koja je sobraćajna žila kucavica Srbije. Njemu je milije da Albance izvede na evropski put, a Srbiju umesto Evrope povede u Albaniju. A iz istorije znamo kako je srpska vojska prošla preko Albanije.

Lud, podložan svakom izdajničkom poslu, bio je u Vašingtonu odmah prepoznat kao klovn koji bi mogao da odigra ovaj posao i učini ga korisnim za tranzit američke vojske i vojske NATO pakta kroz centralni Balkan.

Bivši socijalistički premijer Albanije, Pandeli Majko, 2001. godine je sa velikim oprezom govorio o tom auto-putu kao nekoj veoma dalekoj budućnosti!Jedan deo trase je počeo da se gradi još davne 2006. godine, ali je kriminalna vlada Saljija Beriše htela da opljačka investiciju austrijske kompanije "Štarrbag", po svaku cenu!

Propao je i ugovor potpisan između prethodne socijalističke vlade Fatosa Nanoa i te kompanije. Kad se videlo da od posla neće biti ništa, onda je ceo projekat "na papiru", podeljen na tri dela.

 

       Šta čeka buduće graditelje ovog velikoalbanskog koridora?

 

Najteža deonica na čitavom auto-putu od Merdara do albanskog dela Jadrana, je deonica Rešen – Kalimaš koja se nalazi u najnepristupačnijem delu severne Albanije. Na tom delu, dužine 61 kilometar sa mnoštvom tunela (najduži čak 5,6 kilometara) čak 27 mostova mora da premošćuje ovaj kameniti i nepristupačni teren.

Za drugu veoma komplikovanu deonicu između granice sa Srbijom i Kukeša sredstva je, kažu, obezbedila "Islamska banka", a deonicu od mesta Rešen do Milota iz svojih sredstava finansira Svetska banka.

Prema onome što je Vučić zamislio, projekat izgradnje auto-puta predstavljaće najveći građevinski poduhvat ikada izveden u Albaniji i jedan od najvećih u istoriji Balkana. Početna procena vrednosti ovog projekta je iznosila 600 miliona evra, ali je već sada jasno da će ta suma biti drastično premašena. Trenutno se vrednost procenjuje na 1,2 milijarde evra, ali, po svoj prilici, ni ova ogromna svota neće biti konačna.

Američko – turski konzorcijum "Behtel – Enka", blizak američkoj republikanskoj administraciji i Džordžu Bušu Mlađem, uključen je u ovaj projekat.

Neke manje deonice su već urađene. Na primer, prva izgrađena deonica auto-puta Prizren – Morina, duga 38 kilometara, otvorena je još u novembru 2011. godine u prisustvu samoproklamovanog premijera i ratnog zločinca Hašima Tačija, Atifete Jahjage, predsednika Vlade Albanije Salija Beriše, kao i nekih američkih kongresmena.

Dužina deonice auto-puta na Kosovu i Metohiji, od Merdara do Vrbnice na granici sa Albanijom, od 118 kilometara, košta oko 700 miliona evra. Vučić je zamislio da i to plate građani Srbije.

U okviru projekta novog auto-puta predviđen čitav sistem obilaznica oko Prištine, koji se u potpunosti poklapa sa srpskim enklavama na tom prostoru, i ima za cilj da ih odatle eliminiše. Što više velikoalbanskih puteva, to manje Srba na Kosovu i Metohiji.

Američka vojna baza Bondstil u blizini Uroševca nalazi se daleko od važnih evropskih koridora i auto-puteva. I to je jedan od glavnih razloga izgradnje ove saobraćajnice. Do sada je bilo otežano transportovanje njihove krupne mehanizacije, vojnih vozila i slično. Zahvaljujući novom auto-putu, olakšan će biti pristup luci Drač na Jadranu, u koju pristaju brodovi njihove ratne mornarice. Ovakav razvoj događaja samo potvrđuje trajno strateško opredeljenje Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika da i u budućnosti kroje geostratešku sudbinu regiona Balkana – na štetu Srbije.

Vučić i njegova ludila su se samo uklopili u američke planove. Uzgred, SAD neće potrošiti nijedan dolar na ovaj projekat! Tu je Srbija, pa računaju da će na ovaj način da plati troškove bombardovanja 1999. godine!

Kada se izgradi koridor koji je uveliko u planu, koji bi trebao da se prostire preko teritorije Kosova i Metohije pravcem istok – zapad, novi auto-put Priština – Tirana će biti povezan i sa koridorom 11 koji je u izgradnji, a koji će spajati Temišvar i Beograd sa lukom Bar u Crnoj Gori.

Ukoliko se pogleda mapa balkanskih teritorija koje su uključene u projekat velike ili "prirodne" Albanije, nedostaje samo Crna Gora. Ali, ona je već predala dušu đavolu, čim su za počasne građane Ulcinja proglašani Hašim Tači i Edi Rama.

Velikoalbanski državni projekat, čija će kičma biti budući auto-put Niš-Priština-Tirana-Drač, ubrzo će biti realizovan ako sadašnja srpska vlada što pre ne padne zajedno sa Vučićem.

Istina je da je Albancima sa Kosova i Metohije taj auto-put do Jadrana nekomercijalan i da ga oni koriste mesec i po dana godišnje, tokom letnje sezone. Ali, otrovna velikoalbanska ideja i američka okupaciona politika, važniji su od te činjenice…

Naime, albanski put u Evropu, prema zločinačkoj zamisli američke administracije, treba da ide preko Srbije i na štetu Srbije! Zbog toga su Albanci krenuli u masovnu kupovinu zemlje, kuća, vikendica i seoskih imanja, na celom jugu Srbije, uzduž budućeg auto-puta.

O tihom iseljavanju Srba iz ovih krajeva, Vučićeva vlada ne progovara, mada joj sa terena stižu podaci o tome. Ali, to je za njega isto što i iseljavanje građana sa takozvanog savskog platoa, u sred Beograda, zbog lažnih nebeskih kula njegovih arapskih prijatelja i prodavaca magle i maketa.

Slobodno se može reći da niko za kraće vreme nije napravio više štete Srbiji nego što je to Vučić uradio za manje od tri godine. Bude li uskoro primenio u praksi ono što je 28. maja ove godine izgovorio na ekonomskom forumu u Tirani ("…Predložio sam Ediju Rami i Milu Đukanoviću da potpišemo zajedničke projekte, da odemo u Brisel i zatražimo podršku za te projekte i ako ne dobijemo onda ćemo sa srpske strane biti spremni da počnemo našim sredstvima da ih finansiramo"), onda Srbiji nema spasa. Svaki poreski obveznik platiće svoj danak velikoalbanskom projektu i širenju NATO pakta.

 

       Poslednja, neosvojiva srpska tvrđava: rudnici na Kopaoniku

 

Siledžijskom politikom i nasiljem, albanska vlast u Prištini je nedavno pokušala da stavi pod svoju kontrolu "Trepču", i rudnike "Crnac" na planini Rogozni (između Leposavića i Novog Pazara), kao i "Belo brdo" na Kopaoniku, koji su najvećim delom na teritoriji centralne Srbije.

Pokušaj jeste propao, ali se oni na tome neće zaustaviti. Opet je američka i evropska okupaciona administracija ćutala i odobravala. Srećom, Srbi iz Leposavića, Leška, Belog Brda, Bistrice, Vračeva i okolnih mesta, poučeni iskustvom iz ranijih pokušaja otimačine, nisu niti će nekome prepustiti ove rudnike.

Činjenice govore da su ulazi u ova dva rudnika na teritoriji opštine Leposavić, odnosno severnog Kosova. Ruda se mahom kopa u oknima koja zalaze duboko na teritoriju centralne Srbije, odnosno opštine Novi Pazar i Raška. Postoje čak i posebni ulazi u rudnike iz ovih opština.

Svaka ozbiljna međunarodna arbitraža, kad bi je bilo, odmah bi razumela da ovi objekti nemaju nikakve geografske veze sa Kosovom. Ali, ovde je reč o politici Zapada koja snažno afirmiše velikoalbansku ideju i prisvajanje srpske zemlje, šuma, rude i drugih dobara.

Rudnici "Crnac" i "Belo brdo", prebogati su rudom olova, cinka i srebra. Procenjuje se da rudnik Belo brdo raspolaže sa 1,34 miliona tona rude u kojoj je 88.000 tona olova, 77.000 tona cinka i 131 tona srebra.

Približno iste količine se nalaze i u rudniku Crnac. Ruda se prerađuje u koncentrat u Flotaciji Kopaonik u Leposaviću, a može se topiti u Trepči ili u nekoj drugoj topionici u inostranstvu. To je razlog zbog koga je američka soldateska spremna da odobri njihovo otimanje. Rudnici "Koporić" i "Žuta prla" na Kopaoniku, takođe raspolažu značajnim rezervama obojenih metala.

Albanci u ovom delu Srbije nikada nisu živeli, niti je ovaj deo ikada bio Kosovo, ali je svojevremeno, samovoljnom odlukom Petra Stambolića, Lešak, Belo Brdo, Bistrica, Jarinje, Vračevo i još nekoliko katastarskih opština pripojeno 1959. godine Kosovu. Do tada je to pripadalo bivšem Deževskom srezu.

Granica samoproklamovane države Kosovo "prolazi" i vrhom Kopaonika, samo nekoliko stotina metara ispod Pančićevog vrha. Da na vreme nije izvršena korekcija, Albanci bi "izašli" i do samog mauzoleja i krova Srbije. Neke ski-staze nalaze se na teritoriji Kosova, a nikakvo iznenađenje neće biti ako Priština odluči, kao što je pokušala sa "Trepčom", da i deo Kopaonika proglasi "svojom teritorijom".

Pod samim obroncima Kopaonika, četiri kilometra od Pančićevog vrha, svoje teške dane u osami živi nešto više od dvadeset žitelja Belog Brda, nekada moćnog rudarskog naselja, koje je svojevremeno bilo sinonim za bogat kulturni i društveni život. Dotrajalim asfaltnim putem do sela se stiže iz pravca Leposavića, odnosno Leška. Sada samo retki kamioni „Trepče" prolaze ovuda i pokoji pešak koji je krenuo u varoš da kupi hleba i soli.

U Belom Brdu, koje se spominje još u dubrovačkim knjigama iz 1461. godine, ostali su samo oni koji nemaju gde da odu. A nekada se ovde jagmilo za radno mesto u rudniku.

Takozvano "pitanje Rudnice", naselja uz samu granicu sa Kosovom i Metohijom, na samom izlazu iz opštine Raška, zvanično se rešava još od 2007. godine, kada su počela prva "ispitivanja terena" od strane američke okupacione vlasti u Prištini.

Do tada je ovo naselje bilo poznato samo kao takozvani kontrolni punkt na srpskoj strani, kuda je (prikriven u kamionima međunarodnih organizacija) prolazio albanski tranzit heroina, zlata, pa čak i imigranata, dalje prema centralnoj Srbiji i Evropi.

Od Rudnice vodi najkraći put do vrha Kopaonika (18 kilometara), koji je još za vreme kralja Aleksandra sagrađen, ali posle Drugog svetskog rata nikada nije asfaltiran (jer ga je "kralj gradio"). Američka i evroamerička okupaciona vlast je kasno uočila prednosti puta od Rudnice do vrha Kopaonika, kad je već ucrtala nove granice albanskog Kosova. Ali je zato "pitanje Rudnice" i danas stalno otvoreno.

Izgradnjom velikoalbanske saobraćajnice, od Niša preko Prištine do albanske luke Drač, kao i poprečnih, prilaznih puteva, otvorena je mogućnost da se u otimanje kopaoničkih rudnika uključi i veliki novac od narko-mafije koja već godinama "posluje" oko luke Drač u Albaniji (detaljno opisano u knjizi "Operacija Durres", hrvatskog novinara-istraživača Domagoja Margetića).

Ako hitno ne bude promenjena državna politika Srbije, a prethodno srušena Vučićeva vlada i on zajedno sa njom, onda je, ne samo u teoriji nego i u praksi ostvarivo da ovo nacionalno blago Srbije padne u ruke najopasnije kriminalne organizacije u današnjoj Evropi-albanske narko-mafije.

 

    A 1. Vođa ispušta severnoatlanske vetrove

U vezi sa izjavom koju je Vučić dao na ekonomskom forumu u Tirani, da će Srbija morati da pronađe "alternativne" izvore gasa, jer se okreće prema američkoj strategiji ("…Srbija je po pitanju energetske bezbednosti, spremna da koristi gas iz više izvora, a to je veoma važno za naše američke prijatelje!"), srpski i ruski energetski stručnjaci odmah su osporili svaku njegovu rečenicu.

Ali je zato jedna američka novinska agencija, uz objavljivanje prvog citata iz intervjua s Vučićem, navela je da podrška gasovodu pod pokroviteljstvom SAD predstavlja veliki politički zaokret Srbije, napominjući pobednički, da je u pitanju "tradicionalni saveznik Rusije".

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafijie

Velika Albanija – projekat SAD-a protiv pravoslavnog naroda ?

4. јануара 2013. Коментари су искључени

 

Alexandre Latsa, geopolitički analitičar za Evroaziju, u članku objavljenom za web portal "SHEKULLI", tvrdi da je stvaranje “Velike Albanije” američki cilj, koji ima za cilj da naškodi interesima Srbije i Rusije, kao i pravoslavnog naroda u celini.

 

 

 

velika-albanija

 

 

Latsa argumentovano tvrdi da SAD koristi slab trenutak Rusije kako bi napale Srbiju i to što se sada događa čini ove dve zemlje da se ponovo približe.

On je Francuz koji živi u Rusiji i radi kao konsultant u Moskvi.

On naglašava da će stvaranje "Velike Albanije" zapaliti Balkan, požar koji će doneti slabljenje Evrope i destabilizovanje pravoslavnog stanovništva u zemljama poput Makedonije, Grčke, Crne Gore i Srbije.

Krstaški rat protiv komunističkog naroda je pretvoren u krstaški rat protiv pravoslavnog naroda.

Premijer Albanije Sali Beriša, branio je ideju o dodeli albanskog državljanstva za sve Albance, gde god se nalazili u inostranstvu.

Ovu izjavu je dao tokom posete gradu Vlori u povodom 100-godišnjice nezavisnosti od Osmanskog Carstva.

Ova izjava sadrži puno činjenica, kao ta kada se Beriša sastao sa njegovim kolegom sa Kosova, Hašimom Tačijem obećavši ujedinjenje Albanije.

Izabrano mesto je Kosovo, koje je danas nastanjeno većinom Albancima, a nije uvek bilo tako.

Tokom Balkanskog rata 1913. godine, Srbi su još uvek činili većinu stanovništva.

1941. godine Kosovo je bilo deo Velike Albanije, koja se nalazila pod protektoratom fašističke Italije.

Posle rata, Tito je zabranio iseljavanje Albanaca u Jugoslaviji, jer prema njegovom stavu Jugoslavija će biti jaka samo sa Srbijom.

Godine 1974. baš je on dao Kosovu status autonomne pokrajine koja je oduzeta od strane Slobodana Miloševića 1989. godine, kada su Srbi sačinjavali nešto više od 15 posto stanovništva na kosovu.

Kada je 2008. godine Kosovo proglasilo nezavisnost, deceniju posle dolaska NATO-a, veoma malo analitičara pokazalo je prstom na dominaciju Albanaca u ovoj maloj državi.

Zapadne zemlje i Evropska unija su odmah priznale nezavisnost Kosova bez postavljanja pitanja o ophođenju prema srpskoj manjini, bez obzira na strašan presedan 2004. godine, kada su hrišćani bili žrtve masakra, paljenja crkava i kršenja ljudskih prava.

Istina je da je Evropa zatražila izvinjenje, ali u Evropskoj uniji su u to vreme imali druge prioritete: organizaciju gay parade u Beogradu, piše sajt "Shekulli".

To se desilo samo četiri godine posle proglašenja nezavisnosti.

Bile su dovoljne četiri godine za premijera Albanije da da obrazloženje srpskim nacionalistima koji kažu da se ne suočava sa kosovarima (stanovnicima Kosova) nego sa Albancima, jedna nova epizoda antičkog konflikta koji je započeo šest vekova ranije i koji je pravoslavce stavio u najveće konvertite u srcu Osmanskog Carstva.

Zapad je podržao stvaranje Kosova sa jedinom strateškom logikom – raspad Srbije, koja se vraća nazad u Rusiju.

To se dogodilo u vreme kada je Rusija bila slaba u najboljem slučaju.

U vreme od 1991. do 2000. godine i mediji su podigli barjak protiv Miloševićeve Srbije zbog čišćenja, u isto vreme se dešavao ekonomski i moralni rat protiv Jelcinove Rusije.

Krstaški rat protiv komunističkog naroda je pretvoren u krstaški rat protiv pravoslavnog naroda i protiv njegovog političkog centra gde živi većina njih, Rusije.

Ruski teoretičar, Zbigniew Brzezinski, rekao je 2007. godine "Glavni neprijatelj SAD-u sada je Ruska pravoslavna crkva".

Stvaranje Velike Albanije može se videti u ovom istorijskom i geostrateškom smislu.

Ovo je nova utakmica, utakmica koja može stvoriti iskru i prouzrokovati novi požar u balkanskom grotlu.

Ova vatra će doneti dalje slabljenje Evrope, ali i destabilizaciju pravoslavnih naroda (Makedonija, Grčka, Crna Gora, Srbija …) i obuzdati približavanje Rusiji.

Sa druge strane, ruski uticaj u istočnoj Evropi će pasti pod znak pitanja i zato će se države istočne Evrope približiti zapadnoj Evropi.

Na taj način, Sjedinjene Države će ponovno uspeti sa ostvarivanjem svog cilja: Kao prvo da spreče približavanje u Evropi i kao drugo približavanje katoličkog i pravoslavnog naroda.

 

 

(Približavanje katoličkog i pravoslavnog naroda) u prevodu znači:  Preuzimanje Evropskih standarda i vrednosti,  prihvatanje katoličkih običaja, svetaca, datuma… i svega onog što na bilo koji način omalovažava, podcenjuje, izvrgava ruglu i zatire pravoslavnu veru i pravoslavnu crkvu.

©Geto Srbija

Izvor: info-ks

Creative Commons лиценца

Категорије:СВЕТ Ознаке:, , , ,

ISTRAŽIVANJE: “DOBIJAJU SRPSKE PASOŠE I PRAVE VELIKU ALBANIJU U SRED SRBIJE”

30. новембра 2012. Коментари су искључени

 

Abanci sa KiM i dalje pokušavaju na razne načine da se domognu srpskih pasoša, koji im omoguđavaju nesmetani put u zemlje EU.

Posle razotkrivenih masovnih lažnih prijava prebivališta u Nišu, Albanci su se nekoliko meseci primirili, a potom su osmislili novu šemu kako da legalno postanu Nišlije.

Piše: Marko Mihajlović

velika albanija mapa

 

Kako za njih srpski pasoš predstavlja veliko bogatstvo, sada uveliko po Nišu indirektno kupuju stanove, da bi potom zakonski prijavili prebivalište na teritoriji Srbije i tako stekli uslove za izdavanje putne isprave.

Prema saznanjima “Niških vesti”, Albanci sa Kosova su u poslednjih nekoliko meseci postali vlasnici preko 250 stanova u Nišu.

U ovom „biznisu“ uveliko im pomažu Srbi, privremeno raseljena lica sa KiM, koji sada žive u gradu na Nišavi.

Pritisnuti nemaštinom, Srbi su primorani da „šuruju“ sa Albancima – priča Goran S., koji je 1999. godine „preselio“ iz Prištine u Niš.

Kako bi se prikrili i izbegli eventulane probleme, Albanci Srbima daju novac da kupe određeni stan u Nišu.

Odmah im isplaćuju nadoknadu za „saradnju“, po par hiljada evra.

A kada se kuprodaja stana overi u Osnovnom sudu u Nišu, sklapaju ugovor da je Albanac Srbinu pozajmio novac, baš koliko je i plaćena nekretnina.

Kao garanciju za vrađanje novca, Srbin daje upravo kupljeni stan.

A kada posle predviđenog roka „nema para“ da vrati pozajmicu, Albanac postaje vlasnik „njegovog“ stana.

U Osnovnom sudu u Nišu potvrdili su da u Odeljenju za overe do sada nisu imali ni jedan slučaj da je bilo koji Albanac sa KiM došao da mu zvanično „aminuje“ kupoprodajni ugovor za stan u Nišu.

Međutim, kako saznajemo, u poslovima prodaje i kupovine nepokretnosti veoma često se praktikuje potisivanje internih ugovora, koji se ne overavaju u sudu, kako bi se izbeglo plaćanje poreza.

Albanci, inače, ne kriju da su „nameračili“ kupovinu stanova u Nišu.

Tako je nedavno policija kod sudije za prekršaje privela jednog žitelja KiM, koga su zatekli na niškim ulicama bez lične karte.

Albanac je „galantno“, bez bilo kakve primedbe, odmah platio kaznu od 5.000 dinara.

Usput, raspitovao i gde u Nišu može da se kupi dobar stan.

A pored saradnje sa Srbima sa KiM, koji žive u Nišu, Albanci su od niških advokata dobili dodatna objašnjenja kako do prebivališta i srpskih pasoša mogu da dođu – legalno.

Naime, lepo im je objašnjeno da je po slovu zakona, prebivalište mesto u kome se građanin nastanio s namerom da u njemu stalno živi i da su punoletni građani dužni da prijave i odjave prebivalište i prijave promenu adrese stana.

Prema našim saznanjima, jedan broj Albanaca sa KiM isprobao je još jedan način za dobijanje srpskog pasoša.

U mestima na jugu centralne Srbije pribavljali su prijave prebivališta, odnosno prijavljivali su se mesnim kancelarijama kao da su sa teritorije KiM otišli prethodnih godina.

Potom su dolazili u Niš, gde su posle 1999. godine iseljena odeljenja matičnih služni opština sa Kosmeta, i podnosili zahtev za izdavanje izvoda iz knjiga rođenih i uverenja o srpskom državljanstvu.

Kada su dobijali te papire, nesmetano su podnosili zahteve za izdavanje novih ličnih karata i biometrijskih pasoša Srbije.

Minulih godina u Nišu su zabeleženi slučajevi da su Albanci sa KiM dobijali neophodnu dokumentaciju i „ispod žita“.

Tako je 2008. godine izbila velika afera izdavanja lažnih uverenja stanovnicima sa područja KiM. Uhapšeno je nekoliko službenika matičnih službi i uprava za građanska stanja u Nišu i Svrljigu.

Kako se sumnjalo, matičari su za novčanu protivuslugu izdavali lažna dokumenta.

Izvode iz matičnih knjiga rođenih i venčanih, uverenja o srpskom državljanstvu i druga dokumenta kosovskim Albancima.

I pripadnicima drugih nacionalnosti koji i sada žive na teritoriji Kosmeta, izdavali su „na reč”, iako nisu imali nikakav uvid u matične knjige.

Osumnjičeni matičari izdavali su dokumenta onim stanovnicima Kosmeta o kojima u Srbiji ne postoje pisani tragovi, jer nema ni matičnih knjiga na osnovu kojih bi se mogao dobiti validan dokument.

Do prvih saznanja da postoji veliki broj lažnih dokumenata, policija je došla posle naglog uvećanja broja zahteva za izdavanje ličnih dokumenata.

Podnosili su ih osobe sa KiM koji do sada nisu mogla da ostvare to svoje pravo zbog činjenice da ne postoje matične knjige u kojima su upisani.

Prilikom podnošenja novih zahteva „preko noći” su se pojavili izvodi i uverenja o državljanstvu, koja do tada nije bilo moguće da dobiju.

A početkom maja prošle godine, policija je uhapsila 24 osobe osumnjičene za zloupotrebu službenog položaja, među kojima je 16 policijskih službenika.

Oni su se teretili za izdavanje lažnih dokumenata – izvoda iz matične knjige rođenih, uverenja o državljanstvu i prebivalištu.

U akciji „Božur“ tada su uhapšeni, pored ostalih, načelnik Policijske uprave Priština, izmeštene u Niš, i načelnica jednog od odseka za putne isprave u Policijskoj upravi Beograd, u Ljermontovljevoj ulici.

KAMUFLAŽA

Zanimljivo je da je ovaj Albanac, koji je u Prekrašajnom sudu platio kaznu, bio „kicoški“ obučen, sa šeširom na glavi. Tako nije upadao u oči Nišlijama.

Kako saznajemo, Albanci izbegavaju da direktno kupuju stanove, jer su svesni da bi Nišlije, kada bi shvatile ko je kupac, itekako podigli cene svojih nekretnina.

EVIDENCIJA

Niko u Srbiji, bar zvanično, ne zna koliko su tačno srpske vlasti izdale pasoša Albancima sa Kosova, koji su do njih došli lažnim, odnosno fiktivnim prijavama boravka u južnim krajevima Srbije.

Naime, ni sam MUP Srbije nema podatke o prijavama prebivališta Albanaca sa KiM i broju putnih isprava koje su im izdati!

BEZ DISKRIMINACIJE

Zakonom o putnim ispravama nije predviđeno vođenje evidencija po nacionalnoj strukturi.

Pravo na putne isprave se ostvaruje bez obzira na polnu, starosnu, versku, nacionalnu ili drugu pripadnost, odnosno bez diskriminacije prilikom odučivanja po osnovu zahteva za izdavanje pasoša.

Prema Zakonu o putnim ispravama previđeno da svi državljani Republike Srbije imaju pravo na putnu ispravu, pod uslovima koji su propisani navedenim zakonom – ukazali su u MUP-u.

© Geto Srbija

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: