Архива

Posts Tagged ‘kraljevo’

SVE JE POD KONTROLOM MINISTRA: KRUPNI IGRAČI PODZEMLJA U RAŠKOM OKRUGU!!?

10. марта 2018. Коментари су искључени

 

Mafijaška mreža Vučićevog finansijera, Zvonka Veselinovića, navodnog "poslovnog čoveka" iz Kosovske Mitrovice, razapeta je širom Srbije. Mada Veselinović sa opljačkanim novcem "posluje" u Beogradu i Novom Sadu, ostavio je u Raškom okrugu svoje ljude da "čuvaju stražu" pred granicama samoproglašenog Kosova. Da mu neka značajna pošiljka ne promakne.

U Kraljevu ima svoju mafiju u pravosuđu i policiji. A, u Skupštini Srbije, svoje poslanike čiji su supružnici narko dileri. Jedna od njih je čak i predsednica skupštinskog odbora za odbranu i bezbednost. Tako Vučić sprovodi svoju "politiku mira", dok državom haraju okoreli mafijaši i dileri droge.

 

                      Mersiha Hadžić

POD DRZAVNOM KONTROLOM,

 

Potpredsednica SNS-a i predsednica skupštinskog odbora za odbranu i bezbednost, Marija Obradović, po formalnom obrazovanju je učiteljica. Radila je kao spikerka lokalne TV u Kruševcu koja je svojevremeno bila servis JUL-a i SPS-a, potom Demokratske stranke, a danas, pripada SNS-u.

Njena koleginica iz skupštinskih klupa i imenjakinja, Marija Jevđić, udata je za Bobana Jevđića, preprodavca kokaina, inače nezaposlenog, sa podebelim kriminalnim dosijeom. Suprug Marije Jevđić, bavi se narkotcima kao i nevenčani suprug Marije Obradović, Ivan Bojović, koji je uhvaćen u proizvodnji marihuane čija je tržišna vrednost na ulici, kako su pojedine novine objavile, iznosila 50.000.000 dinara. Čovek koji je spojio njih dvojicu je kontroverzni biznismen Zvonko Veselinović poreklom sa Kosova, trenutno okrenut ka Novom Sadu i Beogradu.

Marija Obradović je svom nevenčanom suprugu Ivanu Bojoviću, "napravila kontakt" sa Zvonkom Veselinovićem a Marija Jevđić je svog supruga, Bobana Jevđića, takođe srdačno preporučila Veselinovićevom klanu.

Sa svoje strane, Zvonko Veselinović je, pomenutu dvojicu supružnika uticajnih poslanica, preporučio svom kumu Milanu Radojičiću koji ih je povezao sa narko dilerom Borkom Baraćom.

Radojičić i Barać su snabdevali kokainom Bobana Jevđića. Borko Barać je dobro poznat pojedinim evropskim policijama a posebno policiji Holandije iz koje je proteran zbog plantaže marihuane (indijske konoplje). Ali, kao holandski državljanin, od MUP-a Srbije, dobija dozvolu i posedovanja i nošenja vatrenog oružja.

Radojičić i njegov kum Barać imaju jaku zaštitu u Srbiji koja dolazi direktno iz kabineta ministra policije Stefanovića. Posebno su povezani sa državnom sekretarkom Ministarstva unutrašnjih poslova koja se „proslavila" borbom protiv narkodilera u Beogradu, ulazeći u direktan sukob sa više crnogorskih klanova koji nisu želeli da njenim favoritima olako prepuste beogradsko pa i srpsko tržište narkotka. Kako se ne bi našli u položaju da jedan drugog ometaju u poslu, Barać i Jevđić dele zone narko uticaja. Barać ordinira u Kraljevu, a njegova prodajna mesta ("filijale") su diskoteka u Kraljevu kao i kafić "Fokus".

Za Baraća posao obavlja Rajko Pantović dok kokain nalazi svoje kupce u restoranu Mošin Gaj u Ribnici kod Kraljeva, Vrnjačkoj banji i Trsteniku. Taj posao je poveren Srđanu Pavloviću iz Kraljeva i izvesnom Švabiću sa područja opštine Trstenik. Pre mesec dana Švabić je uhapšen u Trsteniku sa kokainom, ali je ubrzo pušten posle intervencije moćnog zaštitnika iz MUP-a Beograd.

Posle ubistva Olivera Ivanovića, u Kosovskoj Mitrovici je uhapšen Baraćev sin kod kog je nađen pištolj ali i kokain. Neposredno posle privođenja u policijsku stanicu, Baraćev sin je pušten jer se nalazio u društvu takođe privedenog, Aleksandra Milojevića, sina Zorana Zelje Milojevića, poznatog kriminalca iz Leposavića, inače desne Vučićeve ruke na Kosovu.

Posle navedenog hapšenja, usledile su intervencije Milana Radojičića i Zorana Milojevićeva, te su deca, kako reče jedan policajac koji je učestvovao u hapšenju, "mlada i neiskusna" pa se slučajno dogodilo da imaju kokain i da su naoružani pre puštena nego što su pritvorena. Zahvaljujući uticajnom Željku Bojiću, načelniku kosovske policije, koji se trenutno nalazi na zimskom godišnjem odmoru na Bledu, a o trošku Zelje Milojevića, iz dosijea dvojice delikvenata izbrisano je opisano hapšenje. Zeljin sin sa svojim društvom često odseda na Kopaoniku u hotelu "Grey" čiji je vlasnik Zvonko Veselinović.

Obratimo ponovio pažnju na Mariju Obradović, njenog nevenčanog supruga i njihovo okruženje. Marija Obradović je svojim tadašnjim ogromnim uticajem lansirala u orbitu prvo Zorana Babića iz Vrnjačke Banje, a potom, posle dužeg perioda političke fingirane nestabilnosti na lokalnom nivou, Predraga Terzića iz Kraljeva.

Na osnovu istrage koja je trajala više meseci, pripadnici MUP-a , odeljenja u Kraljevu, predali su ceo dosije nadležnom tužilaštvu. A istraga je bila usmerena na direktora specijalne bolnice "Merkur" iz Vrnjačke Banje, Dejana Stanojevića.

Stanojević je koristio pare Specijalne bolnice za svoje privatne građevinske poduhvate. O trošku bolnice napravio je u svojoj kući kupatilo. Snabdevao se za svoje privatne potrebe hranom, deterdžentima i hemijom za domaćinstvo. Samo u jednoj godini, 2015., potrošio je za privatne svrhe 2.000.000 dinara bolničkih para. Kako bi spasli direktor "Merkura", angažovali su se načelnik PS-e Vrnjačka Banja, Jovan Perović i viši tužilac u Kraljevu Avram Antonijević. Ceo dosije Dejana Stanojevića je i dalje kod višeg tužioca Antonijevića, takođe kadra SNS-a.

Suprugu Marije Jevđić, Bobanu kao i Borku Baraću, zaštitu od progona i informacije o planiranim racijama i postupcima policije pruža više operativaca ali i šefova pojedinih službi MUP-a Kraljevo.

O svemu ovome su upoznati načelnik kriminalističke policije Saša Stojković, kao i bivši načelnik PU Kraljevo Marko Jordović. Dok za Marka Jordovića nema podataka da je učestvovao u nedozvoljenim poslovima, to se ne bi moglo kazati za Stojkovića koji je usko povezan sa lokalnim narkodilerima koje obaveštava o policijskim aktivnostima i namerama.

Informacije koje su inače službena tajna, Stojković je odavao Radojičiću, Jevđiću i Baraću. Njegov bliski prijatelj je i dr Dejan Stanojević, direktor Specijalne bolnice u Vrnjačkoj Banji.

Spisak krupnih igrača podzemlja u Raškom okrugu ne bi mogao da bude bez načelnika Raškog upravnog okruga Nebojše Simovića koji je nekada bio policajac a danas je biznismen i to jedan od većih na području okruga kome se nalazi na čelu.

Simović je takođe kadar sa Kosova, a svoju karijeru započeo je kao inspektor privrednog kriminala u Kraljevu. Brzo dolazi u kontakt sa starim prijateljem, Predragom Mikićem, koji se doseljava u okolinu Kraljeva, posle kapitulacije Miloševićevog režima u Kumanovu.

Mikić osniva preduzeće "Trgomen" koje uspešno radi sa NR Kinom, osniva i svoju filijalu u toj zemlji, da bi svoju karijeru preko SNS-a krunisao ne samo kao jedan od krupnih donatora i finansijera, već i kao savetnik predsednika Republike Srbije, Tomislava Nikolića.

U prostorijama preduzeća "Trgomen", predsednik Tomislav Nikolić i Predrag Mikić počinju industrijsku proizvodnju rakije "Tomovače". Ta proizvodnja doživljava rekordni uspeh tokom mandata Tome Nikolića. Nebojša Simović takođe postaje partner Predraga Mikića. Napušta posao inspektora u MUP-u, PU Kraljevo. Osniva svoju firmu koja je i ortačka sa pokojnim Mikićem (umro naprasno 2017.godine u Beogradu), počinje da se bavi čudnim finansijskim transakcijama.

Simović preko Marfin banke šalje znatna finansijska sredstva na Britanska devičanska ostrva, ali sad na ime firme NURSLI trade. corporation. Do tog momenta preduzeće se vodilo na ime pokojnog Predraga Jugovića koji je od prodaje svog udela firme iz Progorelice – preduzeće MSV, predao novac načelniku Raškog upravnog okruga, uz dogovor o zajedničkom ulaganju kapitala, Nebojši Simoviću. Simović je, međutim, novac uplatio na račun NURSLI korporacije.

Iako danas vlada opšte mišljenje da se mladi gradonačelnik Kraljeva, dr Predrag Terzić i Nebojša Simović ne trpe i kako su navodno u sukobu, njihovi redovni sastanci se odvijaju u popodnevnim i večernjim sati u prostorijama Raškog upravnog okruga. Jedan drugog pokrivaju, jer je i njima jasno da ovakva situacija neće dugo moći da traje. Terzić je, sudeći po po navodima lokalnih portala, po podacima koje ima odbornička grupa "Starosedelaca" kao i po navodima portala "Deponija" vrlo brzo uleteo u kriminal.

Doveo je svoje ljude od poverenja. Tu se ističu većnici i savetnici gradonačelnika – Lazarević, Bunardžić i Radević, koji vrše realizaciju reketa po restoranima, učestvuju u sumnjivim licitacijama, bave se kupovinom nekretnina u dogovoru sa gradonačelnikom. Naravno, tu je i novo krivično delo, trgovina uticajem. Uticajni mladi gradonačelnik ne poštuje zakone o tenderu. Otvara koverte učesnika u tenderu manipuliše u svakom poslu, svakom društvenom događaju, sve do poslovanja sportskih klubova i postavljanja LED rasvete u gradu.

Stranke kao i zaposleni dobijaju pravno neodrživa rešenja. Gradsko pravobranilaštvo je svedeno na poluprivatni gradonačelnikov servis. Grad gubi sudske postupke koje vodi na osnovu tužbi građana ali i zaposlenih u gradskoj administraciji. Egzistencija lokalnog SNS-a bazirana je na grandioznim lažima.

Načelnik okruga je započeo svoj mandat sa idejom izgradnje Kraljevog grada, kao turističkog kompleksa koji bi bio smešten u Ibarskoj klisuri, preko puta srednjevekovnog grada Magliča. Od tog posla kao i od otvaranja radnih mesta nije bilo ništa. Radna mesta i kad postoje, rezervisana su isključivo za članove SNS-a i ponekog pripadnika SPS-a.

Otvorena je još jedna kriminalna filijala kosovskog lobija i to tako što je Zvonko Veselinović omogućio otvaranje parfimerije Lily u Kraljevu, u objektu kafane "Zadužbina". Ovaj Vučićev "don" kupio je i gradsku kafanu, kultni restoran "Pariz". Tako je jedno od sedišta kosovskog narko klana postalo i Kraljevo. Veselinovićeva mafija donose pod svojom kontrolom drži i PU Kraljevo, postavljanjem na ključne pozicije ili nesposobne šefove policije.

Pored policije koja je već osvojena, odlučili su se na osvajanje Višeg i Osnovnog javnog tužilaštva. Viši tužilac je oboleo, a i inače uskoro odlazi u penziju. On je odgovarao kosovskom društvu kumova i saradnika, kako zbog svoje plašljivosti i poslušnosti, koja je prelazila u servilnost prema moćnicima iz SNS-a ,tako isto i zbog nekompetentnosti i nemogućnosti da odgovori na zahteve mesta na kom se nalazi.

Kao zapete puške na posao Višeg tužioca ali i na posao Specijalnog tužioca u tužilaštvu koje se kao i sud, otvaraju 1. marta ove godine u Kraljevu, čekaju bivši viši tužilac Bzenić (ranije pripadao DS-u a sada blizak SNS-u kome je posao obećao Nebojša Simović) i čuvena zamenica Protić čiji je suprug kadar SNS-a, dok je ona do skora bila u SPS-u izvršavajući poslušno želje Dačićeve stranke. Ukratko, na svakoj strani je haos i korupcija.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

EFEKAT BEZ DOMINA: AKO JE SADA OVO SPASAVANJE SRBIJE, KAKO LI TEK IZGLEDA NJENO PROPADANJE!!??????

19. јануара 2016. Коментари су искључени

 

Kao najcrnje rupe kroz koje nepovratno propadaju milijarde evra, gradovi i opštine u Srbiji predmet su bolesne pljačke koju sprovodi naprednjačka horda pod komandom Aleksandra Vučića i njegovih lokalnih računopolagača.

Od Subotice do Vranja, svi budžeti lokalnih samouprava podređeni su potrebama primitivne feudalne vladavine vladajuće partije. Vučić ucenjuje sve gradonačelnike koji nisu članovi SNS, preko resornih ministarstava, uskraćuje im novac iz budžeta, opstruiše kredite i donacije, a onda ih optužuje za nerad i nepsosobnost.

Pod takvim pritiskom, mnogi prelaze u SNS. Razmere trogodišnje naprednjačke otimačine i uništavanja dobara, dovele su do toga da preko dva miliona ljudi u gradskim sredinama doslovno gladuje, a masovna zatvaranja preduzeća i otpuštanje radnika samo uvećavaju ovu očajnu masu.

 

                           Nikola Vlahović

DOMINO EFEKAT PROPADANJA GRADOVA2

 

Krajem protekle, 2015. godine šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije Zoran Babić, prilikom otvaranja kancelarije svoje stranke u Mrčajevcima kod Čačka, rekao je, bez imalo srama, da je njegov Vođa uspeo da spasе zemlju koja je bila na korak od bankrota!

Sve suprotno od onoga što se zbiva u stvarnosti, jer je većina opština i gradova u Srbiji, dolaskom naprednjaka na vlast, čekajući na Vučićeve lažne investitore, pala u teško dužničko ropstvo ili bankrot.

Istina, treba imati u vidu da je Babić tokom svog tužnog odrastanja bio ometen u razvoju, i posledice teških mentalnih oštećenja, vidljive su na njemu i danas. Ali, bez obzira na to, jednu radnju savršeno obavlja: sposoban je 24 sata dnevno da se divi svom gazdi, kao najodaniji pas.

I dok je ovaj mali tragikomični provincijski ljigavac svakog dana slavio tiranina, stanje u Srbiji je bivalo sve gore. Posle tri godine naprednjačkog divljanja, bankrot i propadanje najvećih srpskih gradova i opština potpuno su sahranili svaku nadu da će iko iz ove generacije živ dočetaki nekakav boljitak.

Zbog svega ovoga, Vučić već dugo vremena beži od susreta sa građanima u unutrašnjosti Srbije i sklanja se čak i od svojih podanika u lokalnoj samoupravi. I kad se negde uglavnom nenajavljeno pojavi, oko njega je živi zid sastavljen od obezbeđenja i partijskih udvorica, samo da ga neko ne bi nešto neprijatno pitao ili, ne daj bože, pljunuo po sred čela, iz neposredne blizine.

Tako je krajem prošle godine, putujući prema Vrnjačkoj Banji, u širokom luku izbegao da dođe u Kraljevo, koji je jedan od najugroženijih gradova u Srbiji, baš zahvaljujući njegovim "reformama".

Reč je o strateški možda najvažnijem urbanom centru, graničnoj zoni ispod koje više ne važe zakoni Republike Srbije (tako tvrde i ekstremisti u Sandžaku i albanski separatisti na Kosovu). Uprkos tome, Kraljevo je zaboravljeno, a privredna i socijalna situacija u gradu je iz dana u dan je sve teža. Nema novih proizvodnih pogona, ali ima otpuštanja! U gradskoj skupštini, jedan odbornik se gorko našalio rekavši da se "u ovom gradu bolje živi danas, nego sutra!".

U prilog tome navedeni su i podaci o broju radnika otpuštenih u protekloj godini, a reč je o preko 3.500 ljudi. Protekle godine je samo u jednom mesecu bez posla ostalo više od dve hiljade radnika! Jedan broj njih je u očaju prihvatio nekakav program Vlade Srbije o pomoći pri rešavanju tehnoloških viškova, pa su mizerne otpremnine uzeli, a šta će dalje, niko ne zna.

Na biro rada otišli su i dugogodišnji radnici Fabrike vagona, "Autotransporta", ali i "Magnohroma" koji je bio planiran za prodaju (opet!) do kraja godine. U gradu je do 2012. godine još uvek bilo registrovano čak 94 građevinske firme, a sada ih ima tek dvadesetak, od kojih pola nema nikakvog posla.

Da je u pitanju mrtav grad, najbolje govori i podatak da od 3.500 stanova, čija je gradnja započela još u dalekoj 2008. godini, 80 odsto nikada nije dovršeno, niti će biti, kako sada izgleda. Sve ovo i mnogo toga još, Vučić je kao premijer bio dužan da čuje i vidi u Kraljevu, ali je u njegovom stilu, kukavički pobegao.

U Centru za socijalni rad, iz meseca u mesec povećava se broj zahteva za bilo kakvu pomoć, dok se, istovremeno, u gradskoj skupštini nalaze primitivni likovi koji ne bi mogli, kako neko reče, da rukovode ni javnim toaletom, a kamoli da odlučuju nešto za ovaj grad. Mnogo je članova SNS, bračnih parova, bliskih rođaka, pa i čitavih "dinastija" koji rade u skupštini grada, pa koriste činjenicu da su "vlast", šire svoj privatni biznis i ne plaćaju nikakve poreze i doprinose…

Prvih dana 2016. godine, gradonačelnik Kraljeva Tomislav Ilić je iz stranke Nova Srbija prešao u Srpsku naprednu stranku. Pritisak je bio takav da je Ilić birao između ostavke i fotelje. Izabrao je ovo drugo.

Propadanje i stalna opasnost od bankrota, vidljivi su i u Užicu, gde lokalna vlast ne sme ni da izađe pred građane. Gradonačelniku su nametnuti partijski kadrovi, u gradskom veću i javnim preduzećima, koji nemaju nikakve rezultate, iskustvo, znanje, ideje. Nekima su direktorske funkcije u državnim ustanovama, čak i prva zaposlenja!

Koliki je haos u Užicu, govore i ovi podaci: glupošću i neznanjem, grad je izgubio donaciju Švajcarske od skoro 5 miliona evra, projekat za preradu otpadnih voda vredan 15 miliona evra je doveden u pitanje, budžet se puni prodajom gradskih parcela i uvećanim porezom na imovinu građana (što može da uradi i dete sa pet razreda osnovne škole), a broj stranačkih (SNS-SPS) kadrova koji su zajahali po nekoliko direktorskih funkcija, niko ne može da utvrdi.

U danima najvećeg aerozagađenja, gradska Toplana je koristila mazut u kotlarnicama koje su prilagođene za gas, a gradska vlast je odustala od zahteva Vladi za status ugrožene sredine. Zbog "obećanog boljeg života", sukobi u okviru vladajuće koalicije oko funkcija u Užicu, dostižu ovih dana vrhunac.

U mesecima koji predstoje, počeće ogorčena bitka za vlast u Užicu, a građani kako se snađu…

I propadanje Kruševca se intenzivno nastavlja, što se vidi u gradu na svakom koraku. Oko 4.500 radnika kojima je "ponuđen" otkaz, prihvatili su najmanju moguću otpremininu i to je njihovim porodicama privremeno jedini izvor prihoda za preživljavanje! Svako od njih je hranio prosečnu četvoročlanu porodicu, pa nije teško izračunati da će najmanje još deset hiljada ljudi doći "na kazan", ako i toga uopšte bude bilo, jer je Kruševac ukinuo i neke narodne kuhinje zbog besparice.

Jedan od tri najveća grada u Srbiji, Niš, stalno se nalazi pred bankrotom ili u krajnje neizvesnom finansijskom stanju, koje preti potpunim slomom svih funkcija gradskih preduzeća. Čak je i jedan "disident" iz vladajuće Srpske napredne stranke, profesor Dragan Čorbić, inače odbornik u Skupštini grada, optužio gradsku vlast da je "lenja, neodgovorna, neozbiljna i nekompetentna i ovaj grad je pred bankrotom" i dodao da se državni revizori "hvataju za glavu" zbog lošeg stanja.

Ovo je bilo dovoljno da odbornička masa iz SNS skoči na njega. Čorbić je stigao da kaže da Niš svakog dana propada i da su zato odgovorni oni iz izvršne vlasti Srpske napredne stranke. Gradonačelnik Zoran Perišić, po funkciji najodgovorniji za stanje u gradu, doslovno je pobegao sa "poprišta".

Na zapadu Srbije, sve opštinske i gradske kase u Loznici, Šapcu, Ljuboviji i drugde su na gubitku, a zbog potpune privredne izolacije, život u Valjevu je potpuno paralizovan. Poslednja investicija desila se još za vreme prvog mandata Borisa Tadića, pa mnogi i ne pamte da je bila bitka oko otvaranja pogona slovenačkog "Gorenja", koja Valjevu nije donela nikakvu korist.

Da je život stao, vidi se na svakom koraku: nema pozorišta, bioskopa, državnog fakulteta, hale sportova, uništen je (i nikad sasvim saniran) kej Kolubare nakon poplava, preduge su liste čekanja u bolnici, nerešeno pitanje zdanja Doma vojske, saobraćaj u zelenoj oazi reke Gradac, zagađenost vazduha tokom zime i velika nehigijena u Domu zdravlja i bolnici.

Nezaposlenost je ogromna u odnosu na broj stanovnika, ali više od svega građane Valjeva deprimira činjenica da se u ovoj nekada živoj sredini osećaju kao u zabačenoj mesnoj zajednici, jer nemaju čak ni market koji bi radio 24 sata.

Ali, zato je uočljiv odlazak najkvalitetnijih lekara iz bolnice, najboljih inženjera, programera, ali i najboljih zanatlija koje je Valjevo imalo (mnogi među njima u najboljim godinama, građevinski radnici, vozači, varioci…svi su već odavno u inostranstvu).

Istovremeno, grad je postao i stecište kriminala, a vidljiv je i preveliki broj kladionica i kockarnica, propadanje starih građevina u Tešnjaru…Poslednja ozbiljna investicija, ovde je viđena u davna vremena, dok je Dušan Mihailović (bivši ministar policije) bio gradonačelnik.

Leskovac je nakon dovođenja naprednjačkog gradonačelnika Zorana Cvetanovića, čoveka sa profilom polu-idiota, potonuo u najcrnje beznađe. Reč je o sobi koja ne ume pravilno da izgovori nijednu rečenicu, ali je zato sposoban da ucenjuje članstvo SNS zaposleno u opštinskim institucijama, sa pretnjom da će ostati bez posla ako ne daju "za stranku" i, naravno, za njega.

Cvetanović jeste predmet opšte sprdnje i velike sramote građana Leskovca, ali nikome nije do smeha. Grad već godinama nema nikakvu perspektivu, a trend odlaska radno sposobnih u najboljim godinama života, zastrašujući je.

U šumadijskim gradovima, poput Čačka, Kragujevca, Gornjeg Milanovca i drugde, novac lokalne samouprave jedva podmiruje potrebe za plate zaposlenih i ogromnoj, preteškoj birokratskoj mašini. Skoro dvesta hiljada stanovnika Kragujevca i prigradskih naselja, nalazi se na egzistencijalnoj nuli. Masovna je nezaposlensot, i niko ne zna kako će se prehraniti u 2016. godini!

Na istoku Vojvodine, u "začaranom trouglu", između Kikinde, Ade i malog Iđoša, vlada apsolutno beznađe, jer novca nema ni za ono najosnovnije. Mračnu sliku stanja simbolizuje most na Tisi između Ade i Padeja, koji je predat na upotrebu još 24. decembra 2010. godine, a još je nezavršen, bez upotrebne je dozvole i odgovarajućih pristupnih saobraćajnica! A, reč je o kapitalnom objektu koji bi trebalo da bude najkraći drumski pravac do Rumunije!

I Novi Sad, kao drugi grad po veličini u Srbiji, suočio se sa kriminalnom politikom koju sprovode pojedini paralelni centri moći koje je uspostavila Vučićeva stranka u ovom gradu. Naprednjački gradonačelnik, Miloš Vučević, proizveo je za tri godine samo to da grad izgleda još siromašnije i još propalije. Stručni ljudi zamenjeni su "nestručnim rođacima", sve članovima SNS, a sva komunalna preduzeća dovedena su skoro do bankrota.

Neka od njih, poput zloglasne "Informatike", imaju sve atribute mafijaške organizacije i njome danas vladaju politički sateliti i "džokeri" Srpske napredne stranke. Svaki drugi građanin Novog Sada je nezaposlen i ne oseća se bezbedno, zbog opšteg kriminala, kakav ovde nikada u istoriji nije do sada postojao.

Jedino čime se Vučićeva horda ovde bavi je rođačko i stranačko zapošljavanje, politička trgovina, zloupotrebe i isisavanje novca iz gradskih preduzeća da bi povratili svoju investiciju i mogli opet da kupe glasove i još više pljačkaju ovaj grad.

U pljačku se uključio i gradonačelnikov otac, Zoran Vučević, koji je preko firme svoga kuma prevario najmanje hiljadu građana Novog Sada i okoline. Od opljačkanih para, pola miliona evra je završilo u džepu Aleksandra Vučića, kako bi njegov sin zaseo u fotelju gradonačelnika.

Na sceni je i ogroman posao pranja novca, preko Zavoda za izgradnju grada i "investicija", u stambeno-poslovne centre preko kojih bi taj prljavi kapital trebalo da se umnoži. Dosadašnji reket uziman od građevinskih preduzeća nije bio dovoljan.

Vreme nije saveznik Vučeviću i njegovoj pljačkaškoj družini. Izbore je nemoguće izbeći, a novac hitno treba stvoriti. Istovremeno, raspoloženje građana je takvo da je pad naprednjaka u Novom Sadu i drugim vojvođanskim gradovima, takođe neizbežan.

Beograd, kao glavni grad i slobodno govoreći, država u državi, predstavlja svojevrsnu mašineriju preko koje godinama teče pljačka teška više milijardi evra, koje završavaju na računima stranih i domaćih kompanija, vladajuće oligarhije i istaknutih pojedinaca sa kriminalnom reputacijom.

Jedan od njih je i sadašnji gradonačelnik Siniša Mali, koji je nastavio tamo gde je njegov prethodnik Dragan Đilas stao. Za samo tri godine Vučićeve diktature, prema procenama jednog nezavisnog ekonomiste, iz Beograda je oteto oko 5 (pet) milijardi evra čistog novca.

Štetu nanetu preko kriminalnih ugovora sklopljenih sa "arapskim prijateljima", teško je i sabrati, ali svakako nije manja od pomenute cifre. Samo otimanje najskupljeg gradskog građevinskog zemljišta na Balkanu, u priobalju Save , za potrebe šeika iz Emirata, neprocenjivo je, jer je tim veleizdajnički ugovorom Beograd zauvek izgubio taj dragoceni prostor.

U pljačku Beograda, uključile su se i velike bankarske korporacije, kakva je Evropska banka za rekonstrukciju (EBRD)  , koja se pojavljuje i kao investitor u mnogim slučajevima. Most na Adi koji će otplaćivati generacije Beograđana, a koji već danas košta preko 400 miliona evra, samo je jedan od "projekata" koje je inicirala i kreditirala EBRD.

Novcem od provizije za ovaj most, koji predstavlja grandioznu prevaru, bivši gradonačelnik Dragan Đilas potkupio je Aleksandra Vučića i njegovu stranku, kako bi sebe amnestirao od krivičnog gonjenja.

Dolaskom Siniše Malog (čoveka koji je "ugrađen" u svaki tender koji je protekle decenije raspisivala Agencija za privatizaciju) na mesto gradonačelnika, svi Đilasovi "poslovi" su nastavljeni još većim žarom, a započeti su i novi u kojima je do sada, preko raznih "kreditnih linija", oprano preko dve milijarde evra! Pljačka novca namenjenog za izgradnju metroa, počela je već, mada Beograd neće videti metro ni za dvadeset godina!

Tamo gde ne može da se "ugovori" adekvatna provizija, veštački podigne cena posla ili uzme velika provizija, onda tender pada! Tako je nedavno propao i jedan "manji" tender, težak dva miliona evra (reč je bila o izgradnji jednog tunela u Beogradu) jer se nije prijavila nijedna kompanija da taj projekat sprovede u delo.

Naravno, ne zbog toga što je taj poduhvat bio komplikovan, nego zato što je kriminalna družina na čelu sa Sinišom Malim, imala ideju da "skloni" makar milion evra u dogovoru sa onim koga odaberu na tenderu. Kandidat za takvo nešto se nije pojavio. Trebalo je da firma bude i vrhunski stručna i spremna na vrhunski kriminal!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafiije

U „UMIRUĆEM“ KRALJEVU ŽIVI SRPSKA SIROTINJA UZ VLADINA OBEĆANJA, DOK AERODROM POKLANJAJU STRANCIMA!!!

3. јуна 2015. Коментари су искључени

 

Mada je Kraljevo strateški možda i najvažnija urbana i ekonomska teritorija koja gravitira prema Raškoj i granici sa Kosovom i Metohijom, na tu činjenicu se niko u Vladi Srbije ne obazire. Umesto da sve snage budu usmerene u podizanje privrede i spašavanje Kraljeva od potpune propasti, Vučićeva vlada je pripremila podlu strategiju kojom ovaj grad treba da postane "servisna stanica" građana iz sandžačkih opština. Čak ni aerodrom Lađevci nije pretvoren u civilni da bi bio na usluzi Kraljevu i najjužnijim obodima Šumadije, nego sa idejom da on bude usputna stanica za letove privatnih avio kompanija na liniji "vazdušnog mosta" između Turske i Nemačke.

 

                     Milica Grabež

DOLINA GLADI

 

Nedavno izgrađena sportska hala u kojoj je odigran teniski meč Dejvis kupa, samo je šminka za potrebe jednog režimskog savetnika i njegove kriminalne družine. U stvarnosti, Kraljevo živi u potpunoj bedi. Sve velike firme, počevši od Fabrike vagona pa da "Magnohroma", postale su plen mešetara i ordinarnih lopova. A vlastodršci oholo tvrde da oko Kraljeva, umesto mutnog i zatrovanog Ibra teče med i mleko

Pre četiri godine, od strane nekoliko konsultantskih kuća, vršene su procene imovine državnih preduzeća u Kraljevu. Za tu procenu zainteresovana je bila i Agencija za privatizaciju. Tako je izračunato da je njihova minimalna vrednost najmanje 30 miliona evra, mada je za većinu preduzeća bilo rečeno da su u lošem stanju zbog propalih privatizacija i da čekaju nove vlasnike. Po svemu sudeći, procene su bile planirano umanjivane, a kasnije nastali događaji, pokazali su i zašto je smišljeno devalvirana njihova vrednost.

Procena vrednosti imovine Fabrike vagona Kraljevo (FVK) nikada nije urađena kako treba. naime, reč je o koncernu koji raspolaže ogromnim površinama gradskog građevinskog zemljišta u centru grada i isturene pogone u Vojnom naselju. Procene lokalnih trgovaca nekretninama, ukazuju da je samo zemljište na kome se fabrika nalazi, najmanje pet puta veća od jedne ranije agencijske procene, prema kojoj cela fabrika ne vredi više od 6 miliona evra!

Da je u pitanju ozbiljna prevara, u kojoj već godinama učestvuju i lovci u mutnom i ministri i kriminalci međunarodnog ranga, govori i podatak da je u aprilu ove godine, delegacija indijske železničke kompanije "Rajts" obišla je pogone Fabrike vagona i uz podršku "domaćina iz Beograda", razgovarala sa poslovodstvom o mogućnostima privredne saradnje. To je bila zvanična vest u medijima, iza koje se krio još jedan pokušaj države (u ovom slučaju Vučićeve vlade), da se naruga radnicima Fabrike vagona i njihovim porodicama.

Sa druge strane, zbog dugovanja za neisplaćene plate radnicima, starih i po 15 godina, kao i duga prema poveriocima, FVK, koja se već nalazi u veoma teškoj situaciji, mogla bi uskoro da ostane bez mašina za proizvodnju.

Došlo je dotle da su januaru ove godine, sudski izvršitelji posle dve održane licitacije, po pravosnažnim presudama, zaplenili četiri struga iz pogona Vagonogradnje u Fabrici vagona, i to po ceni od ukupno 1.200 evra, iako je njihova vrednost i trostruko veća. To je samo najava onoga što će se dalje dešavati. Cilj je zastrašivanje radnika i poslovodstva i dalje umanjivanje vrednosti fabrike.

U ovom slučaju su nam vezane ruke, jer se mašine rasprodaju po pravosnažnim presudama. Iako je i Agencija za privatizaciju pokušavala da odloži izvršenje, sudski izvršitelji su postupili po presudama, kažu u FVK, napominjući da rukovodstvo pokušava da namiri dugovanja po presudama u iščekivanju potencijalnog kupca i nove privatizacije.

Mnogi su to shvatili kao poziv na bekstvo iz pakla. Tako je od ukupno 730 zaposlenih u FVK, za socijalni program koji je ponudila država po uredbi Vlade Republike Srbije o socijalno-ekonomskom zbrinjavanju zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju, izjasnilo se čak 426 radnika! Jer, davljenik se i za slamku hvata!

Iako je izjašnjavanje radnika o tome da li bi prihvatili socijalni program – otpremnine u visini deset bruto plata, ili 200 evra u dinarskoj protivvrednosti po godini radnog staža, bilo informativnog i neobavezujućeg karaktera, spisak onih koji su prihvatili "vladine mere", poslat je u Ministarstvo privrede.

Radnici umorni od dugogodišnje besposlice, besparice, štrajkova i lažnih obećanja, naivno su poverovali da ih neće snaći sudbina kruševačkog "14. oktobra" ili IMT-a ako prihvate ono što je Vlada ponudila i da će biti tretirani kako dolikuje. Ministarstva privrede na ovo nije reagovalo. Ni pismom ni slikom. Država, tačnije, Vučićev režim, nema nameru da socijalno i ekonomski zbrine bilo koga.

Ne treba izgubiti iz vida da je Fabrika vagona najstarija fabrika u Kraljevu i da je u vreme Jugoslavije imala i više od 5.000 radnika, sve do početka devedesetih godina bila simbol jugoslovenske vagonogradnje. Dugo i užasno propadanja Fabrike vagona, na žalost liči na sva slična privredna stratišta "demokratske Srbije".

Ali, uprkos svemu, Fabrika vagona je možda mogla da se spasi 2006. godine, kada ih je za 220.000 evra kupila ukrajinska kompanija "Azov impeks" iz Donjecka. Zbog rata u oblasti Donjecka (kao i zbog nemogućnosti poštovanja kupoprodajnog ugovora), privatizacija je poništena, a fabrika vraćena na staranje državi.

U međuvremenu, FVK je sa 5.000, spala na svega 730 zaposlenih, kojima se duguju čak 24 plate. Potresan besparicom, blokadom računa i štrajkovima, FVK je, međutim, nastavio da životari, a sporadični solidni izvozni poslovi nisu imali dugoročnog efekta, niti su doneli finansijsku konsolidaciju.

Radnici su u katastrofalnoj finansijskoj situaciji, prete im isključenjem struje i prinudnom naplatom nagomilanih dugova, nemaju overene zdravstvene knjižice, ni povezan radni staž.

U međuvremenu, na spisku kraljevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), krajem nalazilo se i preko 20. hiljada ljudi bez posla. Na području te filijale, koja pokriva opštine Kraljevo, Vrnjačku Banju i Rašku, stalno raste broj nezaposlenih. Danas je skoro cela regija prepuštena sebi. Države nema, para nema, posla nema. Ima samo laži i obećanja.

Usluge Narodne kuhinje svakodnevno koristi skoro hiljadu ljudi. Hrane je bilo do kraja prošle godine. Ove, 2015., i nje je počelo da nedostaje. Zahvaljući donatorima hrana je bila obezbeđena do kraja 2014. godine.

Narod se u Kraljevu snalazi kako zna i ume. Retko ko u novčaniku ima više od 200 dinara kad krene na pijacu. Na pijaci kajmak (ako ga ima) kupuju u čašama od jogurta, a sir u posudama od margarina. U mesarama, meso kupuju na grame.

Socijalnu pomoć od koje ne može da se živi, prima više od 9.000 građana Kraljeva. Zahteva za socijalnu pomoć ima na hiljade, ali ni grad ni Centar za socijalni rad nemaju načina da im pomognu. Takozvana buvlja pijaca postala je sirotinjski hiper-market pod otvorenim nebom.

I dok sirotinja posrće po ulicama Kraljeva, Vučićeva vlada iznosi grandiozne planove o razvoju ovoga kraja, koji nemaju nikakve veze ni sa Kraljevom ni9 sa građanima kraljevačkog regiona.

Glavna propagandna aktivnost je vezana za Aerodrom Morava (Lađevci, kod Kraljeva), za koji i Vučić i njegovi ministri (Rasim Ljajić, Zorana Mihajlović), uporno tvrde da će biti "turistički"!

Šta se zapravo krije iza ovih velikih reči? Na to je, ne znajući šta čini, nedavno odgovorio načelnik Raškog upravnog okruga, Nebojša Simović, koji je neoprezno preneo delove razgovora koje je ranije vodio sa predstavnicima Direktorata za civilno vazduhoplovstvo.

Naime, Simović je imao susrete sa predstavnicima jedne privatne nemačke avio-kompanije iz Frankfurta, koja će, u saradnji sa Aerodromom Nikola Tesla i Vladom Srbije, u formi javno-privatnog partnerstva organizovati, saobraćaj na relaciji Frankfurt – Lađevci – Istanbul!

Tačnije, biće to "vazdušna linija" koja će prevoziti Turke, Albance sa Kosova, i Bošnjake iz Sandžaka. Od toga Kraljevo neće imati ništa. Srpska sirotinja u ovom delu države, nema čemu da se nada. Decenijama nije uređena ni autobuska stanica, u koju se i dan-danas ulazi kao u nekakav stočni zabran, a ne kako dolikuje veku u kome živimo.

Proširenje Aerodroma "Morava" i njegovo pretvaranje u civilni aerodrom, učinjeno je direktno na štetu Vojske Srbije (na žalost, i uz saglasnost vojnog vrha!) kao i na štetu interesa Republike Srbije.

Bio je to još jedan Vučićev veleizdajnički akt, koji odgovara NATO paktu. Naime, vojni aerodrom u Lađevcima kod Kraljeva, procenjen je kao "isuviše blizu" NATO bazi na jugu Kopaonika (administrativno Kosovo i Metohija). Njegovo pretvaranje u civilni aerodrom, i to za potrebe transporta muslimanskog sveta sa juga Balkana i Bliskog istoka, zadovoljio je njihove "kriterijume".

Grupa režimskih budžovana sve ređe prolazi čuvenom "dolinom jorgovana", pored Ibra, prema "dolini gladi", gradu Kraljevu. Svoj prljavi posao su uglavnom obavili. Tuda će opet, kao u otomansko doba, prolaziti "Turci i trgovci", ali ne džadom, nego avionom, preko nebesa!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

 

%d bloggers like this: