Архива

Posts Tagged ‘funkcioneri’

AMATERIZAM U BIA: SLUŽBIN ZAVODNIK, SPONZORUŠA I KOMPROMITACIJA SLUŽBE, VLASTI I POSLOVNIH PARTNERA!!!

7. септембра 2015. Коментари су искључени

 

Povodom isceniranog prekida rada u Bezbedonosno-informativnoj agenciji dvojici udarnih pesnica SNS-a, penzionisanog analitičara Radivoja Mičića, zvanog Mićko i večite “sekretarice“ Duška Bobića, a navodno po nalogu iz Vašingtona koji je uručen direktoru Aleksandru Đorđeviću, zvanom Saškica, Magazin Tabloid dobio je pismo operativaca, u kojim opisuju njihove “podvige“. Uredniku su uručeni dokazi o punom rasulu u BIA, kriminalu, izdaji. Sproveli smo istragu i objavićemo je u narednim brojevima.

 

                    ……

KOMPROMITACIJA SLUZBE-1

 

“Duško Bobić, večita iskompleksirana sekrtarica, jer nikada nije bio ništa drugo u Resoru državne bezbednosti i BIA, do dolaska SNS-a, stari je potkazivač i prosti manipulator.

Bobić je prvo izdao svoje nekadašnje kolege iz 90 tih godina. On i njegov drugar iz dana sekretarisanja, polupismeni analitičar Radivoje Mičić zvani Mićko (koji dobro poznaje svog druga, pa ga je uspešno isturio ispred sebe, svestan da pogibelj mora doći), među kolegama su izazvali posebno gađenje kada se pročulo koliko su stvarnih operativnih akcija i aktivnosti RDB, u pričama sa svojim „prijateljima" iz sveta politike i kriminala, prepričali kao svoje, iako su o njima samo stidljivo čitali.

To što su lagali da su u tome učestvovali i ne bi bilo tako strašno, ali je strašno što je puno toga zaista tačno, i debelo kompromituje i rad službe, i njene pripadnike iz tog vremena, koji su obavljali osetljive zadatke za državu.

Tako je tema razgovora često bio Fića, Meda, Johan, Franko, Guri, Zvezdan … i ostali. Sve to je začinjeno sa puno tačnih, ali i izmišljenih detalja. Uredno su i svesno sve to prijavljivli svojim novim mentorima, sa idejom da kompromituju sve svoje bivše kolege, da bi nakon suđenja i drugih stvari koje su im „pakovali", ostali jedini živi svedoci tog vremena.

Ali jednom jajare, uvek jajare. Kada su shvatili da su preterali, i da se čulo šta rade, Bobić i Mićko su počeli da potkazuju sve kolege, verujući da tako postaju nedodirljivi za sve.

Zbog „poznavanja" materije Bobić i Mćko amaterskom rukovodstvu BIA nametnuli su se u dva mandata, kao kredibilni ljudi, i direktno su učestvovali u nemoralnom kadriranju po BIA, i u nekim delovima partijske i državne administracje, na najosetljivijim mestima.

Bobić je svoj novootkriveni šarm iskoristio da osvoji jednu poznatu gradsku sponzorušu, mlađu od njega, koja je vrlo brzo shvatila kakvu budalu ima pored sebe. Bobićeva supruga je to saznala, jer „operativac" Bobić ne bi umeo da sakrije ni slona u bioskpu.

Međutim, ni službama u Srbiji (a ni nekim novinarima) nije promaklo glupiranje napaljenog Bobića i zanimljivi podaci, kojima su baratali ljudi iz Bobićevog okruženja, a van službe. Primena mera u tom pravcu otkrila je pravu prirodu odnosa Bobića i sponzoruše.

Operativci nekih službi rugaju se kada citiraju Bobićevu sponzorušu, koja ga u sred noći pozove i naredi mu – „trebaju mi pare". Na to on skače iz kreveta, i odlazi na „specijalne misije" od značaja za odbranu zemlje, i dotura velike količine novca, zarad plaćanja računa i bahanalija svoje ljubavnice i njenih „drugova" i „drugarica".

Da bi potkrpio njene troškove, morao je i stan da proda, što je posebno razbesnelo njegovu ženu, koja od tog novca nije videla ni dinara, ali ima ko jeste….

Bobić je od dnevnica i deviza iz specijalne kase BIA, koje je šakom i kapom uzimao za finanisranje svojih čestih i „neodložnih" putovanja po svetu (a najčešće u Dubai), osim putovanja trošio je novac i na druge provode, u jeku štednje.

Kupio je od tog novca svojoj metresi i par lepih silikonskih sisa. Mada silikonske sise nije kupio samo njoj. Sisice je kupio i sekretarici, ruku na srce to nije jedina sekretarica koju je Bobić napadao.

Sise je kupio i Albanki Haneti, koja u BIA radi na osetljivom mestu, kao lična sekretarica načelnice Snežane Radanović. Haneta je tu postavljena na inicijativu grupe izdajnika iz BIA.

Snežana je stari radnik BIA, odnosno RDB, oduvek je bila orna za saradnju sa kolegama, naročito onima na položajima, zbog čega je nesmenjiva, i lako prilagodljiva svim strukturama, koje su joj pre mnogo leta, tokom jedne pijanke „našli" i odredili muža, takođe mladog i sposobnog radnika, tada RDB. Mladi Radanović, sada radnik MUP-a, kada je shvatio s kakvom ženom živi, propio se i više puta je završavao na lečenju.

Snežana je svog omiljenog ljubavnka, a imala ih je više, prevela iz MUP u BIA, uz saglasnost najvišeg rukovodstva BIA, i stavila ga na visoko mesto u orgaizacionoj jedinici koju vodi.

Kada ova kuplerajska bruka po BIA više nije mogla da se sakrije, zbog bliskih veza sa nekim funkcionerima MUP i BIA, Snežin „dečko" preraspoređen je na drugo, još odgovornije mesto u BIA.

Bobić je u duši veseljak. U ovo vreme štednje i oskudacija, na proslavama BIA i van nje, Bobić voli da muzičarke kiti novčanicama, najčešće onima od 50 evra, ili od pet hiljada dinara.

Da nije tužno sve bi to bilo smešno, međutim, ono što pomahnitali Bobić ne zna, a ne zna ni BIA, je ko je dotičnu mladicu „gurnuo" na glupog Bobića. Ko je preko nje i napaljeng Bobića došao do osetljivih podataka o aktivnostima državnog vrha na planu saradnje sa funkcionerima iz arapskog sveta, ko je koliko i kakve poklone u velikim količinama dobio od Arapa u direktnom kontaktu, kao i zašto sve to nije prijavljeno, već je sve razdeljeno među državnim funkcionerima i među radnicima BIA svih rangova, pa i onih najviših, kao i klasično mito, kada su se neki funkcioneri svađali zbog preraspodele deviznih dnevnica i skupocenih poklona, ko je zloupotrebio podatke i aktivnosti BIA da bi kanalisao arapske goste u hotele i na mesta odakle je mogao da uzme debele provizije, za skupe cehove od vlasnika ugostiteljskih objekata itd…

Zanimljivi su i Bobićevi podaci o identitetima gradskih profesionalnih kurvi, koje je BIA besprizorno podvodila Arapima (i ko je sve to video kamerama snimio? A ko je „zloupotrebio položaj"? Bobić?

O tome je Bobić imao puno anegdota (o demoliranim sobama, nabavci narkotika za te svrhe, seksualnim devijacijama…) autentičnih i istinitih priča, jer je ispred BIA, do skoro lično bio zadužen za prikrivanje aktivnosti Arapa.

Navedeni podaci spremni su da u datom trenutku teško kompromituju aktuelnu vlast i njene bezbedosne strukture, što i nije neka šteta, ali i Arpske partnere. U arapskom svetu ovakve vesti mogu da dovedu do mnogo ozbiljnijih problema od klasične kompromitacije, rasturanja braka ili kraja političke karijere.

Sponzorišu je glupi Bobić posebno informisao o međuljudskim odnosima u BIA, imenima, adresama i ličnim životim pričama i podacima mogih radnika i funkcionera BIA, aktuelnh i bivših, o poslovima na kojima rade, njihovim političkim i kriminalnim vezama, i o mnogo čemu drugom što su neke strane službe, ali i kriminalno tajkunske organizacije u zemlji trenutno spremne zlatom da plate.

Ali, ne treba zaboraviti ni Bobićeve priče o političkom vrhu zemlje, jer je svom okruženju, pa i sponzorušu u koju se smrtno zaljubio, kao „provereni kadar SNS-a" još iz doba predizborne kampanje umeo je da satima prepričava anegdote iz vremena početka stvaraja SNS-a, načinima finansiranja, sklonostima i bolesnim navikama nekih fukcionera SNS, poslovnim kombinacijama, nameštenim privatizacijama, BIA batinašima i drugim „profesionalcima" koji su se jeftino prodali za partijske knjižice i tako dalje

Bobić i Mićko su, kao funkcineri SNS-a zaduženi za bezbednost partije, svakodnevno saznavali mnogo toga što brojni funkcioneri SNS-a, pojedini kriminalci i „ugledni" biznismeni ne bi voleli da se zna...ali sad je kasno. Sve se zna

Naravno, ostaje da se vidi, kada partneri iz arapskog sveta saznaju da su ih funkcioneri BIA, koje su bogato kitili ovih godina „namestili", teško kompromitovali, kako će da reaguje.

Ipak su Arapi iz svog budžeta finansirali kompletnu izgradnju nove zgrade u krugu BIA, uz napomenu i insistiranje da se za svaki cent mora znati gde ide, ne dozvolvši tako da funkcioneri gradeći jednu, pokradu još tri zgrade. Valjda nas poznaju dovoljo dobro. U svakom slučaju, biće smeha…

Ali, arapski svet nek se brine o sebi, a mi da se brinemo o nama. Bobić, Mićko i njihova ekipa (nisu oni sami), trebali bi da razmisle i o brojnim domaćim poslovnim ljudima, pripadnicima drugih političkih partija, ali i SNS-a, novinarima i drugim građanima ove zemlje koji su od strane ove ekipe ucenjivani i reketirani na osnovu podataka, koje su pokrali iz BIA.

U Srbiji se tajne ne zadržavaju dugo, pa su sada sve te nesretne žrtve pomahnitalih „bezbednjaka" saznali ko ih je ucenjivao, i teško kompromitovao na pravdi boga, u proteklih par godina, zloupotrebljavajući rad BIA.

Otkriva se polako i koliko je „slučajeva" namešteno, i koliko je ljudskih sudbina uništeno na osnovu nameštenih i zmišljenih podataka koje su, iz pre svega materijalnih, a onda i nekih drugih ciljeva (neretko iz čiste osvete) osmislili i vodili preko svojih pulena Bobić, Mićko, ali i neki drugi funkcioneri BIA.

Zato građani Srbije imaju pravo na reviziju. Reviziju svega što su ti ljudi radili. Da se svaki papir koji je nekome uništio brak ili život, zbog koga je izgubio posao, oboleo, izgubio čast i prijatelje, proveri i da se ti zločinci u cipelama od 1.000 evra (Bobić i Mićko samo takve nose), pohapse i kazne.

Građani imaju pravo da znaju za svako slušanje telefona, koje je naređeno i sprovedeno na osnovu izmišljeih podataka. Imaju pravo da znaju za svaki razgovor koji je obavljen sa njihovim rođacima i prijateljima, a koji je obrazložen lažnim informacijama. Jer ovom užasu neće doći kraj sam od sebe.

Rukovodstvo BIA je ne tako davno konačno shvatilo sa kakvim budalama ima posla, pa su Bobić i Mićko smenjeni, a ustvari sklonjeni na bolju poziciju, uz kretensko obrazloženje da su „bliski ruskoj strani" što je notorna laž, samo da bi im se dao „legitimitet" da oko sebe okupe ljude koji stvrarno sa simpatijama gledaju ka „ruskoj strani", i tako ih kompromituju i unište. “

 

     A 1. Ne okrećite mu leđa

Direktor BIA Aleksandar Đorđević, zvani Saškica, dobio je uz pomoć Siniše Malog, gradonačelnika, i Rade Selaković, načelnice logistike u BIA četvorosoban stan na Vračaru. Direktora neki operativci zovu pukovnik Redl, jer i njegovi ljubavnici od njega dobijaju sve važne podatke, koje prosleđuju stranim službama. Da bi pokazao da nije Redl, on je svoju novu ženu Jelenu Trivan vodio u Čačak, u rodno selo, da se pokaže kao porodičan čovek. Podvige pukovnika Redla naknadno ćemo opisati.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

TRGOVCI PRAVDOM : „KRUPNE RIBE“ POD ZAŠTITOM TUŽIOCA RADOSAVLJEVIĆA I LJUDI BLISKIH DS!!!

13. јула 2015. Коментари су искључени

 

U Beogradu je, pre dve nedelje, uhapšen sudija Višeg suda u Beogradu Branislav Blažić, pod optužbom da je, navodno, izvršio krivično delo trgovinom uticaja!

Specijalno tužilaštvo za borbu protiv oprganizovanog kriminala saopštilo je da je sudija praćen više od osam meseci, i da je, navodno, pokušao da kod sudija Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu izdejstvuje da povoljno reše predmet nekog preduzetnika, koji je pravnosnažno osuđen u Novom Sadu.

 

                  Milan Glamočanin

TRGOVCI PRAVDOM-1

 

Da bi predmet mogao da vodi specijalni tužilac, uhapšen je i sin tog preduzetnika (Milojica i još dvojica), koji su odbili svaku pomisao da su sudiji dali iznos od 1.700 evra, a advokat koji brani sudiju podneo je sudu dokaz da je pritvoreni sudija pre deset dana podigao kredit kod banke u iznosu od 1.600 evra.

Njegov advokat je izjavio novinarima da su sudije Vrhovnog kasacionog suda, koji su odlučivali o statusu predmeta uhapšenog preduzetnika, potvrdili da su spremni da idu na poligraf, da potvrde da ih Blažić nikada nije kontaktirao po pitanju tog predmeta.

Blaćenjе sudije Blažića izvršeno je po nalogu Snežane Malović – Mace, bivše ministarke pravde i njenog ljubavnika Miljka Radisavljevića, specijalnog tužioca, i Nate Mesarović bivše predsednice Visokog saveta sudstva.

Sve je, ustvari počelo 17. oktobra prošle godine, kada je predsednik Vrhovnog kasacionog suda Srbije Dragomir Milojević sa grupom kolega podneo krivičnu prijavu protiv bivše ministarke pravde Snežane Malović i predsednice Vrhovnog kasacinog suda Nate Mesarović, zbog neuspele reforme pravosuđa i štete od 1,5 milijardi dinara.

Osim bivše ministarke Malović, na krivičnoj prijavi kojom se terete za zloupotrebu službenog položaja našli su se i svi članovi prvog sastava Visokog saveta sudstva – nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Nata Mesarović, Jelena Borovac, istražni sudija Vučko Mirčić, Biljana Tošković, Nadica Jovanović, Đurđina Bjelobaba, bivši predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe Boško Ristić, Dejan Ćirić i Predrag Dimitrijević.

Krivičnu prijavu su potpisali, pored predsednika VKS Milojevića, i Novica Peković, predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu, zatim sudije Vrhovnog kasacionog sudaJanko Lazarević, Zoran Tatalović, Dragan Jocić i Dragiša Đorđević.

Podnosioci krivične prijave naveli su da su prijavljeni "kao službena lica članovi prvog sastava VSS u postupku izbora sudija iskorišćavanjem svog službenog položaja teže povredili prava 837 sudija", jer prilikom donošenja odluka o izboru sudija 16. decembra 2009. "nisu odlučivali da li ispunjavaju uslove da budu birani za sudije", iako su "bili dužni da i na njih primene postupak izbora, već su samo odlukom od 25. decembra 2009. konstatovali da ovim sudijama sa 31. decembrom 2009. prestaje sudijska funkcija".

Dodaje se i da razrešenim sudijama nisu dati pojedinačni razlozi za razrešenje i da je time istovremeno "naneta šteta državi od 1,5 milijardi dinara".

U obrazloženju krivične prijave piše i da su, time što postupak izbora prema ovim sudijama nije sproveden, teže povređena njihova prava, koja im pripadaju po osnovu vršenja sudijske dužnosti, "niti su imali pravično suđenje, bili su diskriminisani, povređeno im je pravo na rad i imovinu".

Sve razrešene sudije su, da podsetimo, polovinom 2012. na osnovu odluke Ustavnog suda i Visokog saveta sudstva, a posle promene vlasti u Srbiji, vraćene na posao.

Krivična prijava je podneta Tužilaštvu za organizovani kriminal, ali je za samo deset dana stigao i odgovor. Tužilaštvo je odbacilo podnetu krivičnu prijavu kao neosnovanu. Odluku je doneo Miljko Radisavljević.

Podnosioci su izjavili prigovor Republičkom javnom tužilaštvu, i zamenik Zagorke Dolovac zvane Zagor, uvažio je prigovor i naložio Specijalnom tužilaštvu da sprovede izviđajne radnje i prikupi dokaze na koje se podnosioci pozivaju.

Bivša ministarka Malović i tužilac Miljko Radisavljević uspešno su trgovali sa onima koji danas odgovaraju pred specijalnim sudom. Darko Šarić je bio primoran da ministarki i tužiocu kupi stan u Vašingtonu i snabde ih velikom količinom novca (četiri miliona dolara). Magazin Tabloid je godinama opisivao kriminalna dela gospođe Malović i tužioca Radisavljevića.

Ipak, po nalogu Aleksandra Vučića, zbog kojeg će i on biti izveden na sud, Malovićeva je po odlasku sa funkcije nastavila da živi u rezidencijalnom objektu, i pored činjenice da je u Molerovoj ulici imala komforan četvorosoban stan, a i taj stan je obezbeđivan od strane policije. Preko 60 vojnih specijalaca je doskora svakodnevno čuvalo bivšu ministarku.

 

       Maca uzvraća udarac

 

Po nalogu Snežane Malović Mace, tužilac za organizovani kriminal je, nakon podnete prijave protiv nje, naložio, a sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Odeljenja za organizovani kriminal dozvolio da se snimaju telefonski razgovori, ozvuče kancelarije i automobili, i stave na sve druge mere, svi podnosioci krivične prijave i druge sudije. Ukupno 83. sudija!

Tako je i nesrećni Blažić bio pod danonoćnom opservacijom, počev od 23. oktobra prošle godine. On je uhapšen, jer je, nakon što je ostao bez posla, odlukom VSS, doživeo težak moždani udar, i dugo se oporavljao. Zaverenici su očekivali da lako mogu da ga ubiju u zatvoru, i pokažu kako je njihova reforma bila opravdana.

Ova kriminalna akcija, koja će propasti kao i sve ostale koje je sprovodio Radisavljević od 2007. godine, kada je postavljen za tužioca za organizovani kriminal, sprovedena je uz saglasnost ministra pravde Nikolice Selakovića i premijera Aleksandra Vučića. Policija raspolaže dokazima da je Vučić bio upleten u mnoge kriminalne afere, i da ga bivša ministarka drži u šaci.

 

      Miljkova mreža za ulov

 

Koliko je zla napravio tužilac Miljko Radisavljević, prikrivajući izvršioce pljačkanja Srbije, njenih fondova, javnih preduzeća i kreditnih linija, moraće da istraži Anketni odbor Skupštine Srbije.

Kako je to polazilo za rukom Radisavljeviću?

Zahvaljujući zakonskim odredbama, lica osuđena po osnovu sporazuma o priznanju krivice, ne mogu se saslušavati na suđenju drugim licima u istom postupku, što pruža dodatnu zaštitu onima koje je Specijalno tužilaštvo, po nalogu političara, odlučilo da na ovaj način nagradi.

Dve godine nakon promene političke vlasti, u pravosuđu je veoma malo toga izmenjenoborbu protiv organizovanog kriminala i korupcije u pravosuđu i dalje vode ljudi postavljeni od DS-a, ili oni koji su bliskost DS-u navodno zamenili lojalnošću novoj vlasti, poput pomenutog predsednika Specijalnog suda…

Stoga se postupanje pravosudnih organa u krivičnim postupcima vrti oko pretežno beznačajnih stvari i ljudi, veliki broj postupaka vodi se bez odgovarajućih dokaza unedogled, dok se za javnost stvara predstava da se nešto bitno događa i razrešava.

Jedini događaj koji bi donekle mogao da pokvari planove za ograničavanje efekata širenja istine i otkrivanja dokaza bila je predaja Darka Šarića i njegova spremnost, da progovori otvoreno o svojim poslovima i kontaktima, kao i da predoči dokaze koje je sam obezbeđivao, tokom tih poslova i kontakata.

Iluzorno je i očekivati bilo kakve pomake u situaciji kada je Specijalni tužilac Miljko Radisavljević od 2007. godine, postavljen od Republičkog javnog tužioca, na kojoj funkciji je i do danas Zagorka Dolovac, verni sluga režima DS-a, i osoba od najvećeg poverenja i bliskosti sa Bojanom Pajtićem.

 

      Zatiranje tragova

 

U magazinu Tabloid, od 22. maja prošle godine, objavili smo tekst insajdera koji je učestvovao u istragama, o metodu zatiranja tragova od strane tužioca Radisavljevića, i njegovoj zaštiti “krupnih riba“

“Još jedan od metoda rada, pre svega Specijalnog tužioca, jeste uklanjanje „nezgodnih" dokaza, njihovo umetanje u druge predmete koji se arhiviraju (ili ih „čistačice izbacuju u đubre"), slanje dokaza drugim državama, po njihovim zamolnicama (uz nezvaničnu „zamolnicu" sa naše strane da se dokazi ne vraćaju, ili da im se sadržina izmeni) – ovo se pre svega odnosi na diskove sa prisluškivanim razgovorima.

Moć Miljka Radisavljevića i počiva na tome što je brojne snimljene razgovore sklonio u stare arhivirane predmete, ali on zna gde se nalaze, i po potrebi ih može izvaditi. Čak se i audio snimci prisluškivanih razgovora menjaju, tako što se brišu određeni delovi razgovora, dok se prilikom sačinjavanja transkripata navedena mesta označavaju kao nerazumljiva. Pojedini razgovori se čak i konstruišu, odnosno izmišljaju i prave postupkom montaže od delova više različitih razgovora.

Jedan od razloga velikog uticaja Demokratske stranke na pravosuđe je i činjenica da su brojne sudije i tužioci prilikom izbora potpisivali pristupnice pred pojednicima iz vrha stranke, što po zakonu ne bi smeli. Zato ih oni „drže u džepu" i mogu i dalje vršiti veliki uticaj na njihovo postupanje i odlučivanje, pretnjom da će aktivirati i obelodaniti njihove pristupnice, zbog čega bi morali biti razrešeni funkcije.

Valja primetiti i izjavu bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića da Šariću Srbiji nije činio krivična dela", čime se Tadić, koji je, kao i krug ljudi oko njega (Miodrag Rakić, Bojan Pajtić, Dragan Šutanovac, Snežana Malović, Slobodan Homen, Dušan Petrović, Dragan Đilas i dr.) jako dobro informisan i duboko upleten u nelegalne poslove, pokušava unapred distancirati od eventualnih Šarićevih otkrića.

Upravo je taj način funkcionisanja sistema njegova glavna karakteristika već duži niz godina: onaj policajac, sudija, političar, tužilac koji je nekoga reketirao je taj koji ga hapsi, sudi mu itd., da bi na taj način diskvalifikovali tvrdnje reketiranih, jer po zakonu okrivljeni „ima pravo da laže", „laže da bi se izvukao" i sl.

Primera radi, tako se pokušavaju od funkcionera vlasti DS diskvalifikovati tvrdnje Stanka Subotića o reketiranju – novcu koji je dao Borisu Tadiću i Demokratskoj stranci; tako se teže unapred diskvalifikovati i iskazi Darka Šarića, ne znajući međutim da postoje brojni dokazi, i to kako oni zvanično prikupljeni poput transkripta razgovora koji je u prilogu, tako i oni koje je Darko Šarić sam prikupljao.

Naime, sa njim nije uspelo postupanje po ugledu na postupanje sa Dušanom Spasojevićem i kućom u Šilerovoj u Zemunu, ali bi zato sada mnogi voleli da mu se desi sudbina Mike Brašnjevića – da ga obese u zatvoru.

Zato se i težila stvoriti slika o Mikiju Rakiću, kao predvodniku borbe protiv organizovanog kriminala i Darka Šarića, dok je Demokratska stranka, zapravo bila duboko upletena u saradnju i poslove Šarića, o čemu svedoči i ovaj snimljeni razgovor, samo jedan od brojnih. Isto važi i za Snežanu Malović, Slobodana Homena, Miljka Radisavljevića, Dušana Petrovića, Dragana Đilasa…

U tom tekstu, objavljeni su i transkripti razgovora u kojima su pominjani najviđeniji funkcioneri DS-a.

Analizom rada Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, lako je doći do zaključka da je pri vrhu piramide u organizovanom pljačkanju Srbije, upravo tužilac Miljko Radisavljević, i njegova metresa, bivša ministarka Snežana Malović.

Tako je Radisavljević, po Vučićevom nalogu, obustavio rad na proverama 24 sporne privatizacije, na koje je ukazao Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, a koje je zahtevala Evropska unija.

Šta je sa prikupljenim podacima o praćenju 82. sudija, i da li njihovo neovlašćeno stavljanje na mere može trajati neograničeno?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

U SRBIJI JE ZAKONOM ZAŠTIĆENA PLJAČKA U JAVNIM NABAVKAMA

10. јуна 2015. Коментари су искључени

 

Srbija je u proteklih 14 godina izgubila oko 10 milijardi evra zbog korupcije u javnim nabavkama, a gde je taj novac nestao nije teško pogoditi. Više puta objavljeni podaci o preko 100 milijardi dolara iznetih iz Srbije, dovoljno govore o tome. Takođe, važno je reći i to da Srbija godišnje troši tri milijarde evra za javne nabavke, a korupcija i pljačka traje redovno, uz nesebičnu pomoć pravosuđa. Na taj način akteri uvek ostanu nekažnjeni, a trag opljačkanom novcu se redovno gubi.

Bivši šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Vensan Dežer, tvrdio je pred kraj svog mandata, da Srbija na javnim nabavkama godišnje gubi oko milijardu dolara. Ovu informaciju niko nikada nije demantovao, a sve govori da je takvo stanje i danas.

Samo godinu dana posle poslednje izmene Zakona o javnim nabavkama sprema se nova izmena! Cilj te izmene može biti samo izmišljanje novih oblika otimanja preko javnih nabavki.

 

                    Milan Malenović

OBAVEZAN MITO KAO SKRIVENA PLJACKA

 

Najveći izvor visoke korupcije, odnosno davanja mita najvišim državnim službenicima, su javne nabavke. O kolikom novcu se tu radi, vidi se već iz pregleda statističkih podataka.

Za 15 godina privatizacije Srbija je dobila između 2,6 milijardi evra (kako tvrde stručnjaci) do tri milijarde evra (kako tvrdi vlast). Direktne strane investicije u Srbiju 2013. godine (za 2014. još nema pouzdanih podataka) iznosile su između 1,229 milijardi evra i 1,485 milijardi evra, u zavisnosti koju metodologiju obračunavanja primenjujemo.

Istovremeno, na javne nabavke se iz republičkog i budžeta lokalnih samouprava godišnje izdvoji između 2,5 i 3 milijarde evra. Vlastodršcima je, zato, daleko najisplativije da se ugrađuju u javne nabavke, nego u bilo šta drugo šta se dešava u Srbiji, mada su njihovi lepljivi prsti svuda umešani.

Od 2013. na snazi je novi Zakon o javnim nabavkama, čija se izmena najavljuje već za ovu godinu. Iako je na papiru sve u najboljem redu, iskustvo pokazuje da ni izbliza nije tako. Da nešto ne valja vidi se već iz činjenice da na najvećim konkursima uvek učestvuju ista preduzeća, što pokazuje da privrednici nemaju poverenja u vlast i da smatraju da je glupo da investiraju u nabavku konkursne dokumentacije i izradu ponude kada se pobednik unapred zna.

Postoje tri najčešće metode korupcije u javnim nabavkama. Prva je saradnja davalaca usluga sa državnim službenicima, gde ponuđač, da bi dobio posao, daje proviziju službeniku. Tu spadaju i česte izmene ugovora o nabavci, čime se drastično povećava prvobitna cena iz ponude.

Drugi način je kada se davaoci usluga dogovore o ceni koja je daleko iznad tržišne. Potom se ponuđač koji je izgubio tender pojavljuju kao podugovarač pobednika.

Treći je unapred prilagođen postupak nabavke i obelodanjivanje tenderskih informacija. Rezultat je da u tom slučaju ponudu šalje samo jedan, ili svega nekoliko ponuđača, zato što je tender namešten za određenog davaoca usluge. U Srbiji, svaki treći ugovor između preduzeća i javnih zvaničnika uključuje i davanje mita kroz razne oblike (novcem, robom ili uslugom).

Izbori državnih dobavljača i izvođača sve više postaju problematični. Republička komisija za zaštitu prava ponuđača u drugoj polovini prošle godine rešavala je čak 1.094 žalbe, 28 odsto više nego godinu ranije. Od toga je u čak 65 odsto slučajeva ustanovljeno da je žalba bila opravdana, dok ranijih godina prosek osnovanih primedbi nije prelazio 60 odsto.

Dakle, stanje je sve gore! Izveštaj ove komisije i Uprave za javne nabavke pred Odborom za finansije Skupštine Srbije biće uskoro jedan od povoda za izmene Zakona o javnim nabavkama.

 

       Novi zakon neće ništa promeniti

 

Zvanično, vladajuća stranka pokušava da nađe slabe tačke pa se već unapred hvale kako će biti kažnjen svako ko sabotira nabavke ili će biti isključen iz procesa javnih nabavki.

U perspektivi je, ustvari, donošenje takvog zakonskog akta kojim će pljačka u javnim nabavkama biti zaštićena kao i učesnici u toj pljački. Naručilac javnih nabavki u sadašnjoj situaciji, nekada i mesecima ne donosi odluku ko će dobiti posao.

To znači da se vrši pritisak na najpovoljnijeg ponuđača da se povuče iz postupka. Ovo stanje će se zakonom tako regulisati da će naručiocu (čitaj, predstavniku vladajuće koalicije), biti omogućeno da bez brige angažuje koga on hoće i da od njega kupuje za državne pare šta god hoće. Važno je samo da bude "transparentan" Vođi i njegovim "blagajnicima".

Kako ova "transparentnost" tačno izgleda vidi se iz primera nemačke firme "WMT Engineering & Service GmbH". Ova kompanija se bavi revitalizacijom postojećih i izgradnjom novih deponija za otpad. Njihova specijalnost je izgradnja deponija po najvišim standardima Evropske Unije.

Zahvaljujući takvom načinu rada i saradnji sa ovom kompanijom, Hrvatska je, na primer, za saniranje starih i izgradnju novih deponija platila iz budžeta samo 20 odsto ukupnih troškova, dok je ostatak finansiran preko dobijanja bespovratnih sredstava iz različitih evropskih fondova.

Početkom februara ove godine, predstavnici WMT-a su posetili i Niš koji ima velikih problema sa deponijom na Bubnju čije otpadne vode ugrožavaju zdravlje stanovništva. Nemačka delegacija je tada razgovarala sa članom gradskog veća zaduženom za komunalne poslove Milošem Banđurom. Na kraju je dogovorena razmena određenih podataka koji bi nemačkoj strani dali mogućnost izrade stručne analize i predloga sanacije, kao i nov razgovor nekoliko meseci kasnije.

Na žalost nemačkog preduzeća, ni jedan član njegove delegacije ni na koji način nije Banđuru dao do znanja da će biti nagrađen ako upravo ova kompanija dobije posao za čiju realizaciju je i EU već obezbedila deo sredstava.

Pošto je gradska uprava dostavila WMT-u tražene informacije, ugovoren je novi sastanak na kome bi nemačka strana iznela konkretne predloge sanacije. Ni prilikom dogovaranja tog sastanka niko zvaničnicima u Nišu nije pomenuo "proviziju", odnosno mito, pa se sve dalje odigravalo na sramotu Niša i cele Srbije.

Sastanak je bio ugovoren sa pomenutim Banđurom, ali se on na istom, održanom krajem maja ove godine, nije pojavio. Sugrađani su ga videli kako u to vreme sedi u kafiću u blizini niškog sedišta Srpske napredne stranke, čiji je član. U poslednjem trenutku je, pravdajući se obavezama, sastanak otkazao i gradonačelnik Niša Zoran Perišić, takođe član SNS-a.

Umesto nadležnih i stručnih osoba, nemačku delegaciju su primili partijski funkcioneri naprednjaka: koordinator za Niš Milan Stanojković i Žarko Đorđević. Na ovaj način je delegaciji, koja je prešla nekoliko hiljada kilometara kako bi sa kompetentnima konkretno razgovarala o rešavanju problema koji tišti sve Nišlije, stavljeno do znanja da sve odluke o javnim nabavkama, a u to spada i pomenuti posao saniranja deponije, donose isključivo aparatčici Srpske napredne stranke i to nakon izvršene analize isplativosti posla za njih same i za stranku kojoj pripadaju.

Novi Zakon o javnim nabavkama ništa neće promeniti u neodgovornom ponašanju odgovornih koji javnim nabavkama ne pristupaju za dobrobit naroda, već isključivo svoga džepa.

I dosadašnja zakonska rešenja su bila dosta dobra, ali je najveći problem bio što se nisu sprovodila, ponajviše zato što nije postojala sankcija za neodgovornost nadležnih. A nje nema ni u nacrtu novog Zakona o javnim nabavkama.

 

       Državnim funkcionerima mito od 30 odsto

 

Poznato je da je vođa naprednjaka Aleksandar Vučić zaljubljen u arapske šeike i njihove dolare koje nemilice stavlja u svoj džep. Njihov plan je da se kroz radove na pripremi zemljišta za „Beograd na vodi" izvuku stotine miliona evra iz budžeta i prebace na privatne račune.

Da bi se pristupilo realizaciji tog projekta potrebno je izmestiti Glavnu železničku stanicu u Beogradu na novu lokaciju, a to je takozvani „Prokop" koji se bezuspešno gradi već decenijama.

Kako bi se završio „Prokop" Srbija se zadužila kod Vučićevih arapskih partnera, ovoga puta ne iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, već iz Kuvajta. Radi se o svoti od preko 25 miliona evra.

Postupajući po aktuelnom Zakonu o javnim nabavkama naručilac posla, u konkretnom slučaju „Železnice Srbije" a.d. je o nameri raspisivanja konkursa 20. maja 2013. obavestio Upravu za javne nabavke.

U istom dopisu navedeno je da procenjena vrednost javne nabavke iznosi 20.250.000,00 evra. Rešenjem od 14 juna 2013. godine, Uprava za javne nabavke imenovala je „Toplički centar za demokratiju i ljudska prava" iz Prokuplja za građanskog nadzornika u postupku ove javne nabavke.

Po Zakonu je posao građanskog nadzornika da, kao neutralna strana, nadgleda sprovođenje tendera. U ovom slučaju je izabrano iskusno udruženje, javnosti poznato po otkrivanju afere nepostojeće elektronske prezentaciije Ministarstva za ekologiju, kada je bivši ministar Oliver Dulić svojim prijateljima za to platio 25.000 evra iz republičkog budžeta.

Pošto su se stekli zakonski uslovi, odluku o pokretanju postupka javne nabavke naručilac je doneo 17. septembra 2013. godine (broj odluke 300/2013-1068). Ukupna procenjena vrednost nabavke iznosila je 3.000.000.000 dinara, što je u odnosu na vrednost iz Plana nabavki (20.250.000 evra), prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donošenja Odluke, bilo više za 5.924.767.17 evra, odnosno za 29,25 odsto.

„Železnice Srbije" 15. januara 2014. godine na Portalu javnih nabavki i svojoj internet strani objavljuju poziv za podnošenje ponuda i konkursnu dokumentaciju, a da o tome, kao i u slučaju pokretanja postupka javne nabavke, nije obavestila građanskog nadzornika.

Sadržina poziva za podnošenje ponuda bila je u suprotnosti sa prethodnim obaveštenjem, u delu u kojim je naručilac na nedvosmislen način iskazao nameru da zaključi 10 ugovora, jer se ovog puta tražio jedan ponuđač koji bi realizovao svih deset poslova. Samim tim su u startu već iz trke bile isključene manje firme koje nisu u stanju da same prihvate ovako zahtevan posao.

Građanski nadzornik je iz sredstava javnog informisanja saznao da je objavljen poziv za podnošenje ponuda, odnosno da je postupak javne nabavke pokrenut, te je zbog toga 16. januara elektronskom, a 17. januara preporučenom poštom uputio dopis tadašnjem generalnom direktoru naručioca, Dragoljubu Simonoviću, i obavestio ga da je postupanje naručioca u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama.

Odgovor u propisanoj formi nikada nije dobio.

Umesto pismenog odgovora direktora, predstavnik pomenutog udruženja građana je na sastanku sa članovima tenderske komisije dobio usmene odgovore koji su njega, kao i javnost, ostavili bez teksta. Na pitanje zašto shodno Zakonu nije na vreme i od strane nadležnih obavešten o pokretanju postupka, odgovoreno mu je: „Eto, i to se dešava".

Odgovor na pitanje zašto se, suprotno Odluci koju je odobrila Uprava za javne nabavke, umesto deset pojedinačnih partija raspisuje zbirni tender za sve, odgovor je glasio kako je tako praktičnije i jeftinije za „Železnice Srbije".

Ako je tako jeftinije, zašto je konačna cena viša za skoro šest miliona evra u odnosu na onu predviđenu prvobitnom Odlukom? Na ovo su članovi komisije rekli da imaju pravo na povećanje od deset odsto u slučaju skoka cena. Prevideli su pri tome dva detalja: povećanje iznosi skoro 30 odsto i javnost, za razliku od članova Komisije, zna matematiku.

Konačno, članovi Komisije nisu umeli da objasne ni zašto, suprotno Zakonu, nisu sproveli istraživanje tržišta pre određivanja vrednosti naručenih radova. Kako su onda, uopšte došli do pomenute cifre?

U suštini, radi se o tome da predviđeni radovi neće koštati ni 20 miliona evra, a razlika od šest miliona evra je provizija za naprednjačke kadrove na čelu države i „Železnica". Želja vlastodržaca je da se do poslednjeg centa iskoristi odobreni kuvajtski kredit, koji neće oni vraćati, već pošteni građani kojima se upravo zbog takvog ponašanja vlasti smanjuju prihodi, a povećavaju rashodi za takse i druge državne namete.

Ako pomenutu „proviziju" od 30 odsto uzmemo kao uobičajenu, ispada da nas kod prosečne vrednosti javnih nabavki od tri milijarde evra godišnje, košta skoro milijardu evra! Zbog toga što su državni funkcioneri u Srbiji nezajažljivi kad je primanje mita u pitanju.

Poređenja radi: planirani budžetski deficit ove godine je ispod dve milijarde evra i više od njegove polovine bi i bez smanjenja penzija i otpuštanja zaposlenih ili povećanjem cene struje bilo sanirano ukidanjem „provizija" na javne nabavke i to samo doslednim sprovođenjem zakona.

 

    A 1. Nova izmena Zakona o javnim nabavkama

Ministri i vladini "stručnjaci" sa kupljenim diplomama i doktoratima svakog dana javnosti dokazuju kako nisu dorasli funkcijama koje obavljaju. Samo godinu dana posle poslednje izmene Zakona o javnim nabavkama sprema se nova izmena i to ne samo zato što aktuelna rešenja nisu dobra, već i da bi se još više olakšalo nekažnjeno nepoštovanje onih propisa koji su za narod i budžet dobri, ali ne odgovaraju političarima naviklim na mito.

 

   A 2. Ko kupuje državnim parama, sklon je korupciji

Vrednost javnih nabavki na godišnjem nivou u Srbiji je oko 4 milijarde evra, što čini oko 15% društvenog proizvoda. Svaki procenat ušteda dakle ima veliki značaj. Za razliku od kupovine za sopstvene potrebe, lice koje kupuje državnim novcem nema motiv za najefikasnije trošenje sredstava i podložno je korupciji. Osnovni mehanizmi za promenu postojećeg modela ponašanja su ozbiljniji pravni okvir, stroža budžetska i eksterna finansijska kontrola, obezbeđivanje transparentnosti postupka i efikasne konkurencije među ponuđačima, kao i delimična centralizacija javnih nabavki.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: