„АРАПСКИ НАТО“ У НОВОЈ ТРАМПОВОЈ ВИЗИЈИ: НОВИ САВЕЗ У ЦИЉУ ВЕЋЕ ШТЕТЕ НЕГО КОРИСТИ!??

 

Током свог првог путовања у иностранство након што је изабран за председника, Доналд Трамп није ни покушавао ни намеравао да јавно промовише демократију и људска права у Саудијској Арабији, већ је и изјавио да он није тамо да држи лекције. У Израелу и на Западној обали није помињао америчку дугогодишњу подршку за „решење две државе" и као да је оставио Израелцима и Палестинцима да се сами међусобно договоре.

У Европи Трамп је „изгрдио" НАТО савезнике јасно их подсећајући на њихов финансијски пристанак на веће учешће у трошковима. Такође није хтео да отворено подржи одбрамбену доктрину „један за све, сви за једног", доктрину која је током деценија била камен темељац транс-атлантске одбране.

Он јесте изгледом подсећао на типичног америчког председника, али његови ставови, његова, а америчка, спољна политика није овог пута били типична. Типично је Трампово спровођење свега онога што је обећао у предизборној кампањи својим гласачима. Током свог пута није одржао ни једну конференцију за штампу, а то се догодило по први пут у оваквим ситуацијама, пише Милан Балинда, дугогодишњи новинар америчког дневника Мајами Хералд.

 

                   Милан Балинда

 

Када је председник Трамп стигао у Ријад он је изнео своју визију за регионалну одбрамбену структуру. У Белој кући то су незванично назвали „Арапски НАТО" који би требало да се бори против тероризма и да одврати Иран од агресивних намера.

Као темељ те конструкције, Трамп је потписао са Кућом Сауди највећу продају оружја у историји. Након година разочарења са Обамином администрацијом, Ријад је био више него спреман да закључи посао са Америком. Тим Беле куће уручио је Саудима листу Трампових приоритета позивајући краљевство да појача своју борбу против радикалног ислама, против Исламске државе и да подели одговорност регионалне безбедности.

За тај процес са америчке стране сада је задужен државни секретар Рекс Тилерсон, а главни циљ је да се уобличи план и основни принципи за коалицију држава Сунитаl што би створило ситуацију за касније основану формалнију организацију НАТО стила.

Идеја „Арапског НАТО" постоји већ годинама и увек је имала јаку подршку Сунита, али до сада то није отворено подржано од Сједињених Држава.

Извештаји из региона о почетним разговорима указују да би осим Саудијске Арабије у коалицији били укључени Уједињени Арапски Емирати, Египат и Јордан, док би Америка подржавала и помагала у организацији, али би остала ван те коалиције.

Међутим, многе земље у региону историјски имају доста несугласица и, примера ради, када је Египат 2015. покушао да оснује пан-арапске борбене снаге то није успело због размирица између земаља региона. Најконкретнији део договора је америчка мамутска продаја оружја Саудијској Арабији.

Приликом посете Трампа потписан је купопродајни уговор у вредности од 110 милијарди долара, а планира се да током следећих десет година та цифра достигне до 350 милијарди. Продаја укључује модернизацију саудијске армије и морнарице и садржаће неколико борбених бродова, ТХААД ракетни одбрамбени систем, блиндирана и наоружана возила за превоз трупа, ракете, бомбе и миницију.

Делови производње и склапање оружја радиће се у Саудијској Арабији, али ће већи део бити произведено у Сједињеним Државама. Америка нарочито инсистира на јачању саудијске морнарице сматрајући да би се на тај начин смањиле могућности за сукоб са Ираном. Поређења ради, Обамина администрација је током последњих осам година продала Арабији оружје у вредности од 100 милијарди, сума коју је Трамп постигао у року од неколико дана.

Уопште, идеја о војном савезу Блиског истока промовисана је педесетих година прошлог века од стране Британије и позната је била под називом Багдадски пакт. Тај пакт је требао да промовише војне и економске циљеве. Чланови су били Иран, Ирак, Пакистан, Турска и Велика Британија. Укинут је 1979. због Иранске револуције.

Можда би нова арапски савез представљао проблем за Израел. Неке од арапских земаља, као Египат и Јордан, имају формалне везе са Израелом, па се поставља питање да ли би Израел у новом савезу играо неку улогу, или би био „изван игре".

С друге стране, Ирак у последње време има све јаче везе са Ираном и не зна се на чијој страни стоји Багдад. Друга је ствар што многи аналитичари тврде да нови војни регионални савез не би функционисао у пракси и да би могао да нанесе више штете од користи.

Ријад такође има намере да покуша да у овом, или било ком, блискоисточном савезу буде укључена и Русија, али то неће ићи много глатко. Прво, Кремљин не жели никакво супротстављање Ирану. Русија може да не воли све аспекте иранске регионалне политике, као што је, на пример, однос Техерана према Израелу, али билатерално односи нису помућени с било којим већим изазовом.

То је супротно у односу Москве и Ријада због помоћи коју Арабија пружа терористичким групацијама. Укратко – Москва не верује Ријаду. Да ли ће се нешто променити након најављене посете краља Салмана Москви, остаје да се види. Нова војна коалиција, ако се оформи, пресликавала би НАТО у детаље, укључујући и Члан 5, члан који гарантује да ће остатак коалиције бранити било коју земљу из савеза уколико је неоправдано нападнута.

Нови савез би размењивао безбедносне информације са Израелом. Ипак, Русија може да буде спремна да помогне Саудима у неким њиховим кризама као што је рат у Јемену. Једно је сигурно, Ријад је кренуо у свеобухватну дипломатску мисију и кренуо је у велики трошак јер су Сауди проценили да је сада најбољи тренутак да повећају снагу, утицај и престиж свог краљевства.

А након огромне куповине најмодернијег оружја и софистициране опреме, интересантно је да се Израел уопште није побунио. Не смета им ни нове ракете, ни авиони, ни радари, а све то говори у прилог да се ситуација на Блиском истоку променила. Односно, чим се реши ситуација у Сирији, а како ће се решити остаје да се види, Блиски исток ће бити „под контролом".

У ултраконзервативну муслиманску Саудијску Арабију амерички председник је царски примљен. Домаћини су Трампу све време ласкали и општи утисак је био да се њему то више допало него како се према њему опходе у самој Америци. Стигавши у Мараба палату на краљевску вечеру, Трампа је дочекало на стотине Арапа у дугачкој белој одећи играјући традиционални плес Арда, махајући мачевима и сабљама

Тај плес се изводи за време националног празника и у част веома високих специјалних гостију. Трамп им се придружио и клати се с мачем уруци заједно са осталим плесачима и званицама. Није баш ухватио ритам, али то се није ни очекивало.

Ријадова веома срдачна добродошлица указивала је на решеност Сауда да побољшају односе са Сједињеним Државама, односе који нису баш били добри за време председника Обаме. Приметно је било и ћутање америчке делегације о људским правима у Саудијској Арабији, о правима жена и о неселективном бомбардовању Јемена од стране Ријада.

Доналд Трамп је такође одликован највећим саудијским одликовањем за странце. Док су Трамп и краљ Салман часкали након церемоноје одликовања, могло је да се чује да је краљ Трампу рекао и следеће: „Сирија је такође била једна од најразвијенијих земаља. Ми смо доводили професоре из Сирије. Служили су нашем краљевству. Нажалост, и они су сами донели разарање своје сопствене земље. Можеш да уништиш земљу у пар секунди, али је за то потребно много напора".

Врхунац Трампове посете Ријаду било је његово обраћање пред самитом арапских лидера а односило се на ислам. И док је током своје кампање Трамп екстремно лоше говорио о муслиманима, он је у Ријаду говорио о толеранцији позивајући Арапе да се прикљуће борби Сједињених Држава против исламских терориста и „злу у региону".

Он је борбу против радикализма назвао „борба између добра и зла". „Ово није борба између различитих вера, различитих секти или различитих цивилизација", рекао је амерички председник. „Ово је борба између варварских криминалаца који теже да униште људски живот и пристојних људи из свих религија који се труде да га заштите. Ово је борба између добра и зла".

А потом је у понедељак, 22. маја, Трамп стигао у Израел. Одлазећи на ручак са израелским премијером Бењамином Нетањахуом, рекао је да је открио при свом доласку у регион, у Саудијску Арабију, да „има много присутне љубави". Објашњавао је свој став о коалицији у којој би и Израел и сунитски Арапи сарађивали са Америком у заједничкој борби против радикалног исламског тероризма и утицаја на Иран.

Савез између Израела и Саудијске Арабије, земаља које немају дипломатске односе, у односу на Иран као њиховог смртног непријатеља, није ништа ново. Ипак, Сауди су сигнализирали своју спремност за блиску сарадњу са Израелом, али обе стране знају да питање Палестинаца поставља границе тој сарадњи.

Трамп је направио и кратку посету палестинском лидеру Махмуду Абасу, али са њим није разговарао никакав план о евентуалном договору Израела и Палестине. Трамп није ни у једном тренутку говорио о „решењу две државе" по којем би се Израел и Палестина међусобно признали као суверене државе. Није чак поменуо никакав облик палестинске територије.

Можда су неки наивно очекивали да ће амерички председник извршити неку врсту притиска на Израел да пристане на компромис, али то се уопште није догодило. Ипак, игнорисао је захтеве да јасно призна израелски суверенитет над источним делом Јерусалима, дела који је пре тачно 50 година, у јуну, прешао у израелске руке.

Израелски лидери нису позвани да му се придруже посети Цркви Светог Гроба и Западном Зиду у јерусалимском Старом Граду. Такође није показао никакве индикације да је спреман да испуни своја предизборна обећања да премести америчку амбасаду из Тел Авива у Јерусалим. Таква одлука о амбасади покварила би све односе са сунитима, са Саудијском Арабијом и са Арапима генерално.

Ипак је током своје 24-часовне посете Израелу Трамп имао лепе речи за Нетењахуеве уши. Можда је највише музике носила његова изјава да „ирански лидери свакодневно призивају на уништење Израела – не са Доналдом Трампом. Верујте ми!" Једно име које се није помињало у Израелу је било име бившег америчког председника Барака Обаме.

У једном тренутку Трамп је упоредио своје односе са Израелом у поредјењу са бившом администрацијом рекавши да је то „велика, велика, прелепа разлика". Истина је да се Обама и Нетењаху нису много „готивили", мада односи две земље нису били уопште лоши. Нарочито америчка војна помоћ и дељење безбедносних информација. Претходна америчка администрација је такође радила оно што су све Беле куће покушавале већ деценијама, да склопе уговор између Израелаца и Палестинаца и у томе нису успели, као ни претходници.

Из Израела Трамп је стигао у Рим и тамо се срео са Папом. До тог тренутка један о другом нису имали лепе речи. Папа је корио Трампа због његових намера да гради зид на граници са Мексиком јер „то није хришћански", а Трамп је одговорио на себи својствен начин – „Папа је срамотан".

У Америци католици представљају око четвртину гласача и било је велико питање за кога ће они гласати. Али, 24. маја током сусрета са бискупом Рима, Трамп је био веома љубазан. Описао је получасовни састанак у папиној приватној канцеларији као „велики" и „фантастичан". Кратки ватиканско саопштење описао је сусрет као „пријатељски", а додата је и нада да ће бити сарадње са америчком администрацијом по питањима „здравствене заштите, едукације и помоћи имигрантима".

Папа, који је продају оружја назвао „индустријом смрти", највероватније да се није сложио са мултимилионским договором о продаји оружја Саудијској Арабији. Има и других разлика између становника Ватикана и Беле куће.

Папа је својевремено назвао новац „ђаволском балегом", цени скромност, а председник Трамп и не баш. Због свега тога и много више, обојица су се држали безбеднијих тема. У ватиканском саопштењу стоји да су обојица за „живот" (без обзира на своје либералне ставове по многим питањима, Папа је против абортуса), слободу религије и против прогона хришћана на Блиском истоку. Сусрет са Папом, односно пријатан сусрет са њим, било је важно Трампу и због чињенице да је, након што је Обама 2008. и 2012. добио већину католичких гласова, он, Трамп, добио је 52 одсто тих гласова а Клинтонка само 45. Трампу је однос са католицима важан због тога што му популарност у земљи није на завидном нивоу. Иначе, међу америчким католицима већина од 87 одсто гледају на Папу с позитивним осећањима.

При крају сусрета двојица лидера измењали су поклоне. Амерички председник дао је Папи прву едицију комплета књига Мартина Лутера Кинга. Папин поклон Трампу састојао се од неколико ствари: медаља са гранчицама маслине и копије његовог личног писања. Ту је била књига Евангелии гаудиум, у којој је осудио економију слободног тржишта и Лаудато Си, његови текстови о промени климе у којима критикује скептике и њихово „порицање". Трамп је приликом примања поклона рекао да ће књиге прочитати.

Трампово међународно путовање од девет дана и пет заустављања наставило се слетањем у Брисел у среду, 24. маја. Стигао је у град који је током предизборне кампање назвао „рупа пакла". Тада је рекао: „Ако идеш у Брисел – ја сам био у Бриселу, пре много времена, пре 20 година, тако лепо, све је тако лепо – сада изгледа као рупа пакла".

При тој изјави Трамп је мислио да велики број муслиманских избеглица. Стигао је у Белгију, поздравио се са краљем и краљицом, разговарао накратко са премијером те земље и започео састанке са лидерима земаља НАТО пакта.

Разговор о НАТО није ишао много глатко. Председник Трамп је испред нове зграде НАТО пакта „одржао лекцију" чланицама савеза да не плаћају свој део трошкова. Рекао је да „23 од 28 чланица још увек не плаћају онолико колико би требало, што би требало да плате за своју одбрану… Ово није фер према људима и пореским обвезницама Сједињених Држава… Многе од ових држава дугују масивну количину новца из претходних година и не плаћају за те године", између осталог рекао је Трамп. Европски лидери нису се осећали веома комотно, обашка што је Трамп побркао договор да свако користи два одсто свог националног бруто дохотка за војне трошкове, али то није повезано са НАТО савезом.

Доналд Трамп је такође рекао да није никада питао и да неће да пита колико кошта нова зграда НАТО у Бриселу, али да је „прелепа". Иначе, то здање коштало је тачно једну милијарду долара.

Проблем који имају европске чланице НАТО савеза је то што нови амерички председник никад није имплицитно потврдио Члан 5 НАТО конституције о „сви за једног, један за све". Касније је амерички државни секретар рекао да Трамп наравно подржава Члан 5.

Доналт Туск, који преставља лидере 28 чланица као председник Европског Савета, осветлио је чињеницу да је било неких нерешених проблема: „Нека питања остала су отворена, као климатске промене и трговина… И нисам 100 одсто сигуран да би могли данас да кажемо да имамо заједничку позицију, заједничко мишљење, о Русији".

Председник Трамп је такође подвукао да он мисли да би морало много строже да се контролише колико имиграната и избеглица улази у Европу: „Имате на хиљаде људи који улазе у ваше земље, ширећи се по Европи. У многим случајевима ми немамо појма ко све улази…"

А након што је Трампово путовање завршено, немачка канцеларка је пред неких две хиљаде људи у Берлину изјавила да Европа у овом тренутку не може више да се ослони на Велику Британију и Сједињене Државе : „Времена у којима смо могли комплетно да зависимо од других нестају. Приметила сам то током неколико последњих дана. Ми Европљани заиста морамо да узмемо нашу судбину у сопствене руке". Интересантно је да је она рекла „Европљани" а не „Немци".

Неповезано са изјавом Ангеле Меркел, пет министара спољних послова нордијских земаља састали су се на Исланду прошлог априла да продискутују свој војни савез. Три од пет нордијских земаља су чланице НАТО савеза, Норвешка, Исланд и Данска, а Финска, Шведска и Данса су чланице Европске Уније.

Без обзира на те чињенице многа су мишљења да војни савез ових земаља, налик НАТО не би био контрадикторан. Тај савез из више разлога не би било једноставно остварити, али је веома могућ. Могућ је макар исто толико колико је могућ Арапски НАТО.

Последњи крак Трампове прве међународне посете водио је на састанк Групе Г-7 на Сицилији. Одатле су се он и његова супруга Меланија 27. маја укрцали на Ваздушна снага, један авион у америчкој поморској бази Сигонела и упутили за Америку.

Стигавши натраг у Америку Трамп је прво потврдио договор Америке и Вијетнама о трговинској размени. По уговорима Вијетнам би купио робу и услуге америчких компанија у вредности од 15 до 17 милијарди долара. Само договор са Џенерал Електриком одразио би се у куповини генератора, авионских мотора и услуга у висини од 5,58 милијарди долара. Вијетнам је тражио да Америка престане са престрогом контролом увоза сомовине из Вијетнама, а обе земље су изразиле забринутост због кинеске војне присутности у зони Далеког истока.

Након тог пословног договора, председник Трамп је из баште Беле куће објавио да Америка излази из Париског договора о клими. Већи део света и њихових лидера нису ту његову објави примили са симпатијама. Неки аналитичари тврде та топљење леда на Артику само може да одговара Русији јер отвара нове пловне путеве и могућности за нове гасне и нафтне бушотине.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

NIŠ: KRATAK OSVRT NA DEO POSTIGNUTIH REZULTATA PREDSEDNIKA VLADE U SRBIJI…

 

Beograd i Srbija nalaze se na korak od nove islamizacije i kolonijalnog porobljavanja. Arapska (islamistička) baza na ovom delu Balkana ima isti cilj koji je nekada imala Otomanska imperija: osvajanje i islamizaciju evropskog kontinenta.

Samozvani Vođa koji samostalno upravlja sudbinom države i njenih građana, širom je otvorio vrata za ulazak islamskog fašizma i šerijatskih pravila. Tim povodom, predsednik Centra za ljudska prava i demografiju "Clamp" iz Niša, Dragan Krstić, osvrnuo se u svom autorskom tekstu na dramatičnu situaciju u kojoj je Srbija pod Aleksandrom Vučićem danas nalazi i na opasnosti pred kojima se nalazimo.

 

                   Dragan Krstić

 

Svima nam je poznato da samozvani Vođa Aleksandar Vučić ima bliske (i "duboke") odnose sa šeikom iz Emirata, Bin Zajebom. Naime, Vučić kod njega (a nešto i u švajcarskim bankama) čuva novac koji je opljačkao i izneo iz zemlje, a sada ga, zamaskiranog u "strane investicije", vraća u Srbiju za svoje mutne poslove. Za uslugu pranja novca, Vučić crnom Arapinu poklanja državnu imovinu, hotele, oranice, fabrike, daje subvencije, zida zgrade za već započetu kolonizaciju Beograda i cele Srbije…

Vođa, dakle, ima nameru da od Srbije napravi islamski kalifat u kome će "pravna država" biti uređena šerijatom. Spreman je Vučić na sve.

Prodaće, izdaće, prevariće, ubiće…Srbe biološki ubija svojim bolesnim "reformama". Otpuštanjima, krađom plata, penzija, trudničkih i porodiljskih naknada. Dizanjem parafiskalnih nameta. Nametanjem raznih akciza na sve i svašta. Pljačkom preko računa za struju, za obnovljive izvore energije, koju njegovi kumovi i bliski tajkuni dobijaju. Uz podsticaje za radna mesta, kredite iz fonda za razvoj. Namičući ovom jadnom i napaćenom narodu omču oko vrata i jaram za buduće naraštaje.

U njegovom mandatu, nikad veća smrtnost i negativni prirodni priraštaj nije bio. Rekord je 2015. godina sa minusom većim od 38.500 više umrlih. Nikada veći egzodus i stampedo ka izlaznim graničnim prelazima. Sa kupljenom kartom u jednom smeru. Mlade pametne, vredne, i obrazovane, niko do sada nije tako puno izgonio i isterivao. Kao ovaj dušman i albanski kurvin sin.

Trutov i parazit, ratni huškač, šovinista, mrzitelj svega, čovek sa tajnom haškom optužnicom za zapaljive govore mržnje, sejanje straha, proterivanje, slanje paravojnih formacija po raznim ratištima gde su činili najveće gnusobe i zločine. Čovek koji je ceo svoj život parazitirao na tuđim budžetskim jaslama, ništa konkretno u životnom i radnom veku nije stvorio, privredio i osmislio. Osim sto je uzimao pare od zapadnih obaveštajnih struktura, koje su ga dopingovale, pripremale, usmeravale, navodile šta da radi, kako da vara, obmanjuje, izigrava rodoljuba, i za to plaćale.

Čovek koji vređa srpsku decu da su neradnici, lenjivci, paraziti, nesposobni. Dok njegovog sina, batu, mamu i tatu, čuva batoljon "Kobri". Koje plaćamo svi mi "neradnici i džabalebaroši". Dok njegov sin se bahati po skupim mondenskim mestima i prebija nedužne građane, deca običnih normalnih ljudi u konvojima napuštaju zemlju. Time se lažno friziraju podaci o padu nezaposlenosti.

Vođin mali je nosio gajbice, pa je postao milioner. Cena jednog njegovog večernjeg izlaska je minimum 500 evra. Tri mesečne plate dece "neradnika, lezilebovića, nesposobnjakovića". Tata je kao dvoglavi Arapin sa neverovatnim sposobnostima: sa 1.000 evra mesečno, servisira dve žene, dva stana, dve alimentacije, dve skupe škole i privatne koledže.

U međuvremenu, dok Vođa servisira svoje žene i decu, iz Niša je samo u zadnjih mesec dana za Slovačku otišlo 500 mladih ljudi, dece tako reći, da rade u eksploatatorskim fabrikama Korejanaca, Kineza…Agencije ih vode kao moderne janjičare , usput za ugovor na 2 do 3 meseca uzimaju 100 evra. Kombi plaćaju po 35 evra i 10 evra autobus do Beograda. Daju im neki buđav hostel i bednu satnicu od 2,5 evra.

Slovačka tim eksploatatorima ne daje 10.000 evra po robu. Slovaci za te bedne uslove neće ni da rade. Jer je prosek tamo 800 evra. Ta deca rade najteže i najprljavije poslove po 12, 14, 16 sati. Oni koji su radili u Vučićevim kolhozima u Nišu za bednu nadnicu, ni 200 evra mesečno, nisu imali vremena da odu ni u toalet, nego su morali da nose Pampers pelene!

Za takve bedne, ponižavajuće uslove, robovski rade srpska deca uz enormne troškove puta i logistike. Tamo bivaju degradirana, šikanirana, tučena. Psuju ih i vređaju , a kad se usude da pozovu konzulat i ambasadu Srbije, imaju trtman kao da su državni neprijatelji ili ih potpuno ignorišu. To je slika jadne Srbije danas. "Budućnost u koju verujemo" (robovlasništvo, eksploatacija, poniženje) i "ujedinjeni možemo sve" (u pljački, otimačini, bezvlašću).

U međuvremenu, Vođa otvara širom vrata Arapima za ponovnu islamizaciju Srbije . Oranice su već kupljene-zakupljene na višedecenijski period, za smešno mali novac.

Uskoro se očekuje gradnja, za početak montažnih kuća, baraka. Sve uz pomoć raznih "dobročinitelja" , "usrećitelja" i fondacija… Počelo se kupovati i po jugu Srbije, hoteli na Vlasini u Bujanovcu, Preševu, Vranju, Leskovcu, Nišu već su u njihovim rukama. Sinhronizovana i koordinirana akcija uz jaku logistiku.

A, kako Arapski "investitori" uvode šerijat, tamo gde dođu i kako sprovode svoja pustinjska pravila, govore slučajevi iz susedne Bosne i Hercegovine (područje Federacije BiH), gde ih ima dosta i gde se ponašaju vrlo agresivno (ima tuča s lokalnim stanovništvom, silovanja, i raznog drugog nasilja). Šta očekivati od ideologije zla koju je izmislio skitnica, pljačkaš karavana, otmičar žena, pedofil koji je razdevičio devetogodišnju devojčicu Ajšu i uzeo je za drugu ženu.

Dok su se naši slavni preci, pre samo 150 godina oslobađali tursko-arapsko-islamističkog jarma, orijentalnog smrada, lojave zaostavštine, danas 2016. godine, psihopata i bolesnik, samozvani Vođa, baca nas ponovo u kandže i ropstvo onih koji su nas 400 i kusur godina nabijali na kolac i srpskim glavama kitili Kalemegdan. I danas bi to činili isto, kao u vreme kada su Beograd zvali "Darol džihad" ("Kuća ratova"), dok je trajao pohod Osmanlija ka "neverničkoj" Evropi, Beču, Budimu, Pešti…

Podsetimo se lekcije iz istorije da bi razumeli današnjicu: Beograd je 1660. godine imao skoro 100.000 stanovnika, od čega je samo 20% bilo hrišćana. Bio je islamiziraniji čak i od Sarajeva. Bio je pogranični grad za invaziju, pljačku i razaranje srednje Evrope.

I danas bi radili isto, samo im treba dati priliku, kao što im Vođa Vučić daje  …Smemo li da ćutimo o pošasti koja nam je već ušla u sred kuće? Imamo li pravo da prepustimo ono što su nam preci životima platili kako bi nam ostavili slobodnu Srbiju, oslobođenu od islamskog jarma?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

U SUSRET EU: MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE I STVARNOST U KOJOJ EVROPSKI STANDARDI „OMETAJU“ SRPSKE KLANIČARE

 

Haos i kadrovske zavere u Ministarstvu poljoprivrede ne prestaju. Kriminalizovana administracija iz svih uprava, a posebno iz Uprave za veterinu, već se kao bumerang vraća naprednjačkoj vladi, pa će neki dugogodišnji mešetari, poput državnog sekretara Danila Golubovića, morati uskoro da budu smenjeni.

Istovremeno, srpski klaničari su dobili najgoru ocenu iz "metoda i higijene", o čemu svedoči i "ogledno", nestručno klanje svinje, pred nekoliko članova evropske inspekcije koji su se nakon toga razbežali. Ruski uvoznici vratili su svinjsko meso iz Srbije koje je nestručnim radom bilo zaraženo, ali su dali uputstva kako da se to ubuduće ne dešava.

 

                        Vuk Stanić

 

Sa odlaskom stare godine, iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine trebalo je da odu državni sekretar Danilo Golubović, načelnica uprave za veterinu Sanja Čelebićanin, načelnik poljoprivredne inspekcije Nenad Katanić i još nekoliko osoba.

Ali, zahtev za njihovom smenom, kažu, doći će iz kabineta predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, na sto ministarke poljoprivrede i zaštite životne sredine, Snežane Bogosavljević Bošković, odmah posle praznika. Može li se verovati ovoj nezvaničnoj informaciji iz premijerovog kabineta?

Naime, još u vreme formiranja poslednje Vlade, Vučić je veći deo resora poljoprivrede prepustio tajkunima, koji su tada na čelo ovog ministarstva postavili Snežanu Bogosavljević. Njegovi zahtevi u tom trenutku bili su minimalistički, tajkunima je saopšteno da se ne mešaju u prodaju zemlje Arapima.

Ovo ministarstvo je isključeno na sve načine i iz procesa privatizacije poljoprivrednih kombinata, za koji su finansijeri iz SNS smatrali svojim plenom. SNS je praktično koalicionom partneru SPS prepustio oblast hrane i saradnju sa tajkunima iz tog sektora. Zahvaljujući ovakvom stavu i zvanično najveći Vučićev neprijatelj Miroslav Mišković nije morao da se brine za svoje poslove koje obavlja njegova firma u oblasti agrara.

Nisu Vučiću kako stvari stoje mnogo smetale afere koje su već nakon formiranja vlade počele da prate to Ministarstvo. U medijima su se pojavili dokazi da jedemo meso uginulih životinja, da se narodu prodaju torte koje su prethodno bačene na deponiju, svako malo hranom su trovana deca u vrtićima i školama, ali kako sve ovo nije preterano smetalo njegovim prijateljima iz Evrope i Amerike, ni on nije planirao da se previše bavi ugrožavanjem zdravlja nacije. Sve pod sloganom neka se truje narod, krivi će biti koalicioni partneri…

Prvi problemi za Vučića su se javili u vreme poplava kada su leševi životinja pretili da ugroze zdravlje ljudi, Srbija je počela da se suočava sa manjkom stočne hrane, zaposleni u ministarstvima nisu preduzimali ništa vredno pomena, a postojala je realna opasnost da javnost u jednom trenutku za sve okrivi Aleksandra Vučića.

Od tog trenutka Vučić počinje aktivno da se interesuje i za rad ovog ministarstva, a njemu bliski biznismeni upadaju u sukob sa tajkunima koji su tu zacementirani još iz vremena Demokratske stranke…

 

       Likvidacija u prisustvu inspektora iz EU

 

Mnogima je ostala u sećanju javna sednica Vlade Srbije koju je prenosila televizija na kojoj je aktuelna Ministarka praktično priznala da ne zna šta da radi, implicirajući da će načelnica Uprave za veterinu Sanja Čelebičanin umeti da joj kaže šta da radi …

Vučić je tada shvatio da ni tajkuni u toj oblasti nisu toliko jaki kako mu se to ranije činilo i narednih meseci njegovi ljudi sve češće počinju da se mešaju u rad ovog ministarstva. Razloga da se interveniše iz njegovog kabineta je, ispostavilo se, bilo dovoljno.

Šefu kabineta predsednika Vlade, Ivici Kojiću, dato je u zadatak da van snage stavi "pravilnike smrti"  koji su bili osnov za trovanje nacije mesom toliko lošeg kvaliteta, jer je desetine hiljade građana obolelo od raka imalo problema sa štitnom žlezdom i drugim najgorim bolestima…

Donet je novi Pravilnik o kvalitetu mesa i novi pravilnici o medu, ali novi dobri propisi nisu na tržištu rešili gotovo ništa, jer je sistem tako organizovan da ljudi koji rade u Ministarstvu poljoprivrede ne kažnjavaju sada firme Matijevića, Kostića i druge tajkune koji se ne pridržavju novih propisa.

U oblasti upravljanja državnom zemljom stvar je jednako loša, hiljade hektara su u "zakup" davane tajkunima, a da oni za tu zemlju nisu plaćali državi ništa jer je sklonjena iz evidencije…

Ceo slučaj je otkriven slučajno! Vučićevi Arapi, koji su na čudan način uspeli da se domognu upravljačkih prava nad srpskim oranicama, koju stranci još uvek zvanično ne mogu da kupuju, tražili su od lokalnog privrednika da njihovoj firmi registrovanoj u Srbiji, proda nekoliko hektara zemlje koja se nalazi između puta i zemlje koje su se oni domogli.

Naravno razgovor nisu vodili Arapi lično već posrednici. Čovek im je potom objasnio da u pitanju nije njegova zemlja već je on u podzakupuu kod lokalnog tajkuna Nikole Džombe, a da je Džomba zakupljuje od države.

Odlično, pomislili su posrednici i ovu vest preneli Arapima koji su potom od Vučića tražili da se i ta zemlja nekako prebaci na njihove firme. Počelo je raspitivanje i ispostavilo se da zemlja jeste državna u katastru, ali ne i u evidenciji zemlje koja se kao državna daje u zakup!

Vučić je, saznavši za ovo, počeo da se ponaša histerično, a potom su mu dostavljeni i podaci da se ne radi samo o nekoliko kvadaratnih metara zemlje u Kuli, već da je više hiljada hektara državne zemlje sklonjeno iz evidencije!

Kad je kap prelila čašu, Vučićevi ljudi kasnije su za sve okrivili koalicione partnere SPS i ministarku Bogosavljević. Ipak, ispostavilo se da problem skrivene zemlje nije počeo sa Bogosavljevićevom, već mnogo ranije, a trenutno u Vučićevom kabinetu smatraju da je glavni krivac za nastali haos načelnik poljoprivredne inspekcije Nenad Katanić.

Spisak ljudi koji moraju da budu sklonjeni kako bi Ministarstvo poljoprivrede moglo normalno da funkcioniše sastavljen je kako saznajemo pre nekoliko meseci i kao broj jedan za odlazak iz ministarstva tada je označen Dejan Bugarski.

Interesantno je da je Bugarski na spisku bio na prvom mestu, ali da su ga dodali poslednjeg i to nakon što je Tabloid objavio dokaze da on izdaje direktive kojima se dozvoljava prodaja robe sa neispravnim deklaracijama.

Sa Bugarskim koji je nedavno smenjen, trebalo je da ode i načelnica Sanja Čelebićanin, za koju je Vučić rekao da "ne mora da ode ako je istina da se nije potpisivala na dokumente već da je samo mejlom prosleđivala naređenja Bugarskog".

Ipak, u međuvremenu se situacija preokrenula pa je ona, zajedno sa državnim sekretarom Dejanom Golubovićem, i dalje jedna od najnepopularnijih ličnosti Ministarstva poljoprivrede, a sve posle skandala koji se može opisati sa rečima: "Brutalno srpsko klanje".

Naime, priča o "Brutalnom srpskom klanju " Vučić je čuo od prijatelja iz Brisela, a u pitanju je priča zbog koje je izveštaj Komisije evropske unije o napretku Srbije u oblasti poljoprivrede negativan. U pitanju je priča koja se, na našu žalost, prepričavala i kod službenika Komisije EU iz drugih oblasti.

"…Da vidimo kako koljete!"

Po navici, Vučić je očekivao da ga Brisel pritiska po pitanju Kosova (koje nikada neće biti rešeno da obe strane budu zadovoljne prim. autora), ali je vrlo osetljiv, kada mu iz Brisela na nos nabiju korupciju, loše ekonomske rezultate, nasilje nad medijima ili u ovom slučaju poljoprivredu…

Ne samo da su Vučiću povodom "brutalnog klanja" očitali lekciju već je on to doživeo i kao jednu vrstu podsmevanja njegovom radu…

Sve je počelo da je u sklopu monitoringa našeg Ministarstva poljoprivrede, Komisija EU poslala troje inspektora iz Holandije, Litvanije i Danske, da pregledaju rad naših klanica. U pitanju je bila oblast u kojoj EU nije planirala da nas preterano koči i bili su spremni da nam čak progledaju kroz prste za manje propuste.

Iz tih razloga inspektori koje je poslala Komisija nisu radili provere iznenađenja već su službenicima Ministarstva dogovorili da oni sami odaberu jedu klanicu koju će zajedno pregledati.

Državni sekretar, Danilo Golubović, kao ključni čovek za saradnju sa EU ih je uputio na Sanju Čelebićanin, koja je pozvala inspektora Marka Bjekića i pitala ga koju od klanica bi on preporučio. Prema Bjekićevoj preporuci, otišli su u do male novosadske firme koja ima svoju klanicu i više od trideset prodajnih mesta u Novom Sadu.

Na licu mesta, inspektori EU odmah su skrenuli pažnju službenicima našeg Ministarstva da higijena nije na zavidnom nivou, i da se nadaju da u drugim klanicama nije isti slučaj.

– Dobro hajde sada da pogledamo kako koljete, pa da završavamo izveštaj, rekla je inspektorka iz EU, nakon čega su radnici doveli svinju da je zakolju.

Ali, prema propisima EU, životinja je trebala prvo da bude omamljena strujom a potom zaklana, ali…

Da li zbog neispravnog aparata za omamljivanje, ili zbog nestručnosti radnika svinja se nije onesvestila, a radnici su sa ponosom krenuli da nožem dokrajče jadnu životinju. Kažu da je svinja videvši šta joj se sprema počela da se brani više i jače, čemu je doprinelo prethodno peckanje strujom.

Branila se uspešno i klanje nikako da se završi, a životinja je obilno krvarila, od rana koje su joj nanete nožem. Bila je zasečena tako da krvari, ali da od takve rane ne može da umre, barem ne brzo. Krv je prskala na sve strane svinja se otimala. Danska inspektorka zgrožena celim prizorom, počela je da vrišti i viče da se klanje odmah obustavi.

– Pustite jadnu životinju – vikala je. Sa nešto više prisebnosti inspektori iz Litvanije i Holandije imali su isti zahtev.

Na kraju je mesto na kome je trebalo pokazno da bude zaklana, srpska svinja pred inspektorima EU, izgledalo kao scena iz američkog filma "Teksaški masakr motornom testerom".

U pokušaju da odobrovolje goste iz EU, naši službenici Ministarstva pozvali su ih da zajedno ručaju (svežu svinjsku džigericu!) o trošku jednog korumpiranog privrednika. Potrešeni groznom scenom, ali i zbog mnogobrojnih zamerki vezanih za higijenu, gosti su odbili takav ručak. Istakli su i da se boje da bi takva hrana mogla biti zdravstveno neispravna.

Ceo ovaj bizarni događaj tada je dobio i kranje neugodan epilog. Naime, komentarišući glasno ponašanje inspektora iz EU, kao "krajnje bezobrazno", naši službenici odlaze na ručak bez njih. Ostavljajući ih da čekaju, dok se oni ne najedu!

O svemu ovome, inspektori EU sastavili su izveštaj, nije teško zaključiti kakav, a Komisija EU je donela odluku da Srbija još uvek nije uskladila standarde klanja sa evropskim, odnosno izveštaj iz srpskih klanica je kako to Komisija kaže negativan. Ovo se možda može promeniti u budućnosti, ali grozne scene iz sećanja službenika Komisije EU, koje su oni prepričali svojim kolegama niko neće moći da obriše…

 

       Prisustvo GMO-a se ne ispituje

 

Uz ovu priču, Vučića su podsetili da EU želi da se do kraja sprovede istraga o krađi donacija koje su date Srbiji za oblast poljoprivrede.

– Srbiji je više od tri puta donirana oprema za Nacionalnu laboratoriju, otvarali ste je i slikali ste se, a ni dan danas ta vaša oprema ne radi jer nema opreme koju smo vam poklonili.

To se mora do kraja istražiti, rekli su Vučiću, a istina je još crnja jer je u krađu opreme za Nacionalnu Labortoriju kako je Tabloid istražio uključen i Vučićev savetnik i bivši ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.

Državni sekretar Danilo Golubović, načelnica uprave za veterinu Sanja Čelebićanin, načelnik poljoprivredne inspekcije Nenad Katanić, nisu jedini čiju smenu traže Vučiću bliski ljudi. U pismenom predlogu onih koji treba da budu smenjeni nalazi se i Zoran Marinković načelnik granične veterinarske inspekcije, gde se isitiče da je na ovu poziciju potrebno postaviti stručnijeg čoveka, čije se ima vezuje za manji broj afera od onih za koje je vezano Marinkovićevo ime.

– Odeljenje granične inspekcije je ono koje najviše novca donosi Upravi za veterinu, ali je samim tim i mesto gde je korupcija najveća. Uvoznim dozvolama koje izdaje ministarstvo, a koje sve idu preko ovog odeljenja stvoren je monopol onih koji mogu da uvoze i izvoze. U pitanju je uzak krug ljudi u koji se ne dozvoljava nikome da uđe, a da ne plati, navodi se u dokumentima u koja je novinar Tabloida imao uvid.

U daljem tekstu se navodi i da sa Marinkovićem iz ministarstva treba da budu sklonjeni i Zvonimir Rot viši savetnik odseka za finansijkso materijalna poslove. Pretpostavlja se da su Rot i bivši direktora Uprave Zoran Mićović u velikoj meri doprineli da odeljenje granične uprave ne funkcioniše kako treba.

Neke od zamerki koje se stavljaju ovom odeljenju su da je u više navrata u jajima koja su stizala iz Bosne otkriveno prisustvo antibiotika, da su jaja i pored toga puštana u prodaju. Firmi koja ih je slala napisano je da takav problem postoji i u narednoj pošiljci antibiotika nije bilo, ali je zato bilo bakterija, srećom ta jaja su vraćena nazad.

Neka od firmi koje uvoze u Srbiju poput kompanije Silbo, kod Marinkovića imaju povlašćen status koji se obeležava sa AR. U pitanju je skraćenica Analiza Rizika. Inspektorima je naređeno da firme koja imaju ovakav papir ne smeju biti kontrolisane.

U praksi bi to bilo ok, jer AR treba da znači da je rad kompanije kontrolisan stalnim prisustvom inspektora na više tačaka. U proizvodnji, na mestima veleprodaje i maloprodaje, u magacinima, ili kao što ruski inspektori rade i na mestima u inostranstvu gde se roba proizvodi.

Ipak kompaniju Silbo kako nam je rečeno ne kontrolišu na svim ovim tačkama, već se oni sa papirom AR, brane od inspektora na carini kako bi što pre uvezli robu, a onda kada neko i dođe da ih kontroliše u magacinima, oni izvade uvozne dozvole i kažu da su već kontrolisani na granici.

Osim uvoza problem je i sa izvozom u Rusiju koji kako stvari stoje miniraju Sanja Čelebićanin i inspektorka Emina Milakara, protiv koje je privrednik Matijević iz Rume podneo krivičnu prijavu.

Privrednici kažu da se od njih traži i da plaćaju takozvani izvozni reket od dva evra po toni, ukoliko žele da im roba stigne do Rusije, strah je kod njih kako kažu veliki pa nisu želeli da za Tabloid otkriju i imena ljudi koji im traže novac. Ipak kažu ko ne plati Sanja mu u firmu šalje inspektore. Sa druge strane jadnici koji novac potroše na reket nemaju posle dovoljno novca da ulože u kvalitetnu proizvodnju.

Proizvodnja u jednoj od klanica kojoj je dozvoljen izvoz u Rusiju je bila organizovana tako da su se životinje klale na jednom mestu, da bi ih potom mrtve radnik na leđima nosio više od dvadeset metara do hladanjače. U tom prostoru od mesta klanja do hladnjače dešavalo se da se meso zarazi listerijom.

Kada je listerija otkrivena u Rusiji, u mesu promenjena je procedura za uvoz u ovu zemlju i njihovi inspektori su počeli na terenu da kontrolišu rad naših proizvođača. Tada im je i ukazano na probleme koje su kasnije ispravili…

Preko granice se masovno uvoze i svinje iz EU hranjene stočnom hranom GMO porekla. Zbog toga je prisustvo GMO-a u mesu koje jedemo u Srbiji daleko veće nego što to Zakon dozvoljava, sa druge strane Marinković nikada nije dao nalog inspektorima da meso koje prelazi granicu pošalju u laboratorije na analize.

Prisustvo GMO-a se ne ispituje, a za to je komandno odgovoran Marinković! Najbolji dokaz da je GMO prisutan je kako smo saznali činjenica da se svo meso u Španiji i drugim zemljama gde je on dozvoljen u stočnoj hrani obeležava ukoliko nema GMO-a sa oznakom na kojo piše da je slobodno od genetski modifikovanih organizama. Dok je sve drugo u 99,9 odsto slučajeva u manjoj ili većoj meri kontaminirano sa genetski modifikovanim organizmima…

GMO je prisutan i u zaslađivaču od kukuruznog skroba kojim se zaslađuju gotovo svi industrijski pudinzi i voćni jogurti, jer je kukuruz od koga se dobija skoro uvek GMO porekla. Prema informacijama do kojih je Tabloid došao nijedna analiza ovog zaslađivača nije urađena na zahtev ministarstva protekle godine!

Istražujući čime su se inspektori bavili proteklih meseci, otkrili smo i slučaj u kome je Čelebićaninova sistematski uništavala jednog proizvođača meda, dok je drugima istovremeno pravila prostor na tržištu.

U izjavi za Tabloid, Zoran Iričanin, iz firme Irikom kaže da je Načelnica uprave za veterinu pre pet godina pod pritisak počela da stavlja njegovu firmu.

– Zbog opstrukcije koju je nad našom kompanijom sprovela Čelebićaninova izbačeni smo iz svih velikih trgovinskih lanaca, ona tvrdi da navodno ne ispunjavamo kvalitet koji je propisan. Suprotno njenim tvrdnjama naš med je za razliku od drugih testiran na antibiotike i teške metale.

Te analize sami plaćamo, ali to je nešto što u Srbiji niko ne provera, priča Iričanin za Tabloid i dodaje da je na tržištu do skoro prodavan industrijski med kao prirodni, a da je sada propis promenjen i da to više nije dozvoljeno. Ukoliko su pčele hranjene šećerom ili drugim dohranama, taj se med više ne može smatrati prirodnim.

To je inače slučaj sa 90 odsto meda u srpskim prodavnicama. Ipak Zakon i sada dozvoljava da se takav med prodaje sa oznakom pekarski ili industrijski. Zbog toga je inspekcija proteklih dana naložila mnogim proizvođačima da med predeklarišu.

Ipak firmi Irikom nije dozvoljeno predeklarisanje, već im je med oduzet, tvrde u ovoj kompaniji. Od opstrukcije rada ove kompanije, profitirali su drugi proizvođači meda, okupljeni u grupaciji SPOS, koju vodi Rodoljub Živadinović.

Ljudi iz Irikoma smatraju da su im načelnica uprave za veterinu Sanja Čelebićani i Branka Stošić šef za izvozne objekte naneli štetu u radu, zbog čega su u policiji podneli i krivičnu prijavu. U razgovoru sa novinarom Tabloida Stošićeva je kratko rekla da ona nema pravo da da bilo kakvu izjavu za medije, povodom celog slučaja…

 

     A 1. Petrović mora da smeni Marinkovića

U Ministarstvu poljoprivrede se prethodnih dana povela polemika o tome ko je odgovoran zbog najnovijih propusta u odeljenju granične veterinarske inspekcije. Direktor uprave za veterinu Miodrag Petrović je krivio sve inspektore koji kontrolišu granicu, jer se desilo da uvoznicima niko ne pregleda robu zbog čega ona stoji bezrazložno dugo na granici.

– Novogodišnji praznici ne mogu biti izgovor – rekao je Petrović.

Sa druge strane Sanja Čelebićanin načelnica svih veterinarskih inspektora u Srbiji stala je u zaštitu svojih inspektora i Petroviću rekla da je kriv isključivo Zoran Marinković, načelnik odeljenja koje se bavi uvozom, jer je otišao na godišnji odmor, a nije odredio ko će ga menjati.

Proveravajući ovu priču dobili smo potvrdu da je Marinković zaista na odmoru i da je svoje zaposlene o tome obavestio mejlom. Mejl je poslao u 23.57, a mejlu je napisao sutra sam na odmoru. Marinković međutim nije o svom godišnjem odmoru obavestio Petrovića, koji upravlja celom Upravom za veterinu, zbog čega je Petrović imao problema u radu. Ovo je i dovoljan razlog da Petrović smeni Marinkovića, a da li će to učiniti videćemo u narednom periodu.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije