„POSLOVNI DUH“ VLASTI SRBIJE OD NAMERE ZA DOKAPITALIZACIJU BANKE „TESLA“ DO NJENE PRODAJE

 

Na spisku projekata koje Aleksandar Vučić uspešno uništava, visoko mesto zauzima i „Tesla štedna banka" u Zagrebu. Vlada nema nikakav plan za rešenje problema u kojima se našla prva posleratna srpska ekonomska institucija u Hrvatskoj. Zbog nesposobnosti i javašluka banka godišnje gubi na vrednosti oko milion evra i tone u propast.

Vučić kritikuje bivšu vlast što je vršila dokapitalizaciju „Tesla", a to i sam radi. Takođe, prigovara i na pokušajima da se banka proda, a i sam želi da se na takav način izvuče iz afere. Konačno, to je dokazao svojim držanjem kad je raspisan i konkurs za prodaju „Tesla" banke koji je bio otvoren do 14. avgusta, a objavljivanje konačne odluke najavljeno za 25. avgust. Ti datumi su prošli, a Vlada Srbije je to prećutala. Tako je napravljena velika šteta budžetu Srbije, kao i srpskim povratnicima u Hrvatskoj.

 

            Predrag Popović

 

Banka „Tesla" osnovana je 2011. godine s namerom da se povoljnim kreditima i logističkom podrškom omogući održiv povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku. Inicijativu je pokrenulo Srpsko narodno veće, a „Tesla" je nastala dokapitalizacijom jedne hrvatske štedionice.

Vlada pokrajine Vojvodine je, preko republičkog Fonda za razvoj uložila 1,5 milion evra, a Vlada Srbije 1,7 miliona evra. Akcionari banke kasnije su postale i neke hrvatske firme i pojedinci. Početni kapital od oko 4,5 miliona evra nije bio dovoljan za uspešan rad, tako da je „Tesla" od starta poslovala s velikim gubicima.

Posle prve dokapitalizacije, koja je bila palijativno rešenje, Republika Srbija je imala 29,12, a AP Vojvodina 25,96 odsto udela u kapitalu banke.

Odgovornost za loše poslovanje, pored rukovodstva, trebalo je da snose i članovi Nadzornog odbora. Pored Milorada Pupovca, predsednika SNV, u NO nalazili su se Zoran Pavlović, koji je podneo ostavku, i Biljana Jovanović, koja je bila uhapšena tokom istrage srpskog Tužilaštva za organizovani kriminal pod sumnjom da je, kao predsednica izvršnog i kreditnog odbora Razvojne banke Vojvodine, učestvovala u nezakonitom odobravanju 28 kredita i 16 bankarskih garancija preduzećima Dušana Borovice.

Pošto krediti nisu vraćeni, pokrajinskom budžetu je naneta šteta od oko 27 miliona evra.

Na udaru kritike našao se Bojan Pajtić, koji je optuživan da je fiktivnim kreditima isisavao novac iz osnivačkog kapitala „Tesla" banke i da je ulaganjem u taj posao oštetio Razvojni fond Vojvodine.

Srpska napredna stranka je zahtevala utvrđivanje odgovornosti Pajtića za trošenje budžetskog novca na dokapitalizaciju banke. Koliko je ta vrsta kritike besmislena pokazuje već činjenica da AP Vojvodina, po svom Statutu, nema ovlašćenja da investira u pravna lica u inostranstvu.

Takođe, dokapitalizaciju „Tesle" podržala je Vučićeva Vlada, o čemu svedoče dopisi tadašnjeg ministra finansija Lazara Krstića Hrvatskoj narodnoj banci o „kontinuiranom interesu Republike Srbije, kao većinskog vlasnika, za daljnji razvoj Tesla banke na hrvatskom tržištu, kao i stabilizaciju njene finansijske situacije".

Koliko je "sposoban", Vučić je pokazao serijom neverovatnih poteza. Prvo je Vlada Srbije 15. juna 2014. dala saglasnost da se „Tesla" banci odobri kredit Fonda za razvoj od 500.000 evra.

S tom dokapitalizacijom, Srbija je ulog digla na 2,2 miliona evra. Samo šest nedelja kasnije, 29. jula objavljen je javni poziv za prikupljanje ponuda za prodaju akcija „Tesla" banke. Da bi haos bio potpun, u razgovoru s Pupovcem, predsednikom Nadzornog odbora, Vučić je najavio gašenje banke.

Pupovac je srpskom premijeru prigovorio na razlici u odnosu prema Srbima u Hrvatskoj i Srbima na Kosovu. Vlada Srbije, umesto da investira neophodnih 10 ili 15 miliona evra, želi da ugasi ili proda jedinu srpsku ekonomsku instituciju u Hrvatskoj, sve pod izgovorom da banka pravi gubitke od milion evra godišnje.

Istovremeno, Srbija se na dnevnom nivou zadužuje za čak 8,5 miliona evra na srpske institucije na Kosovu i Metohiji dnevno se troši oko 650.000 evra, a na arapske migrante nešto više od 600.000 evra mesečno!

Da se ne pominje šteta koju budžetu Srbije prave državna preduzeća, poput „Srbijagasa", preko kojeg se finansiraju vladajuće partije. Pored toga, budžetom Srbije predviđena su sredstva za dokapitalizaciju „Srpske banke", „Dunav osiguranja" i „Poštanske štedionice".

U odnosu na sve te budžetske izdatke, investicija u „Tesla" banku, koja bi značajno pomogla Srbima u Hrvatskoj, predstavlja kap u moru. Međutim, bivšeg zagovornika Velike Srbije, Aleksandra Vučića, ne zanimaju ni ekonomski, ni politički interesi Srba koje je dugo i uspešno gurao u rat protiv Hrvata. Kao i tada, tako i danas u marketinške svrhe zloupotrebljava Srbe s one strane Dunava.

Pozitivnu ideju, u osnovi i ekonomski opravdanu, koristi za obračun s političkim protivnicima. Optužbama na račun bivšeg režima, kao i aktuelnog predsednika pokrajinske vlade, pokušava da prikrije vlastitu odgovornost za nastalu štetu.

Vučić kritikuje bivšu vlast što je vršila dokapitalizaciju „Tesla", a to i sam radi. Takođe, prigovara i na pokušajima da se banka proda, a i sam želi da se na takav način izvuče iz afere.

Prodaja banke nije uspela 2014. godine. Norveški „B2 Holding AS" dao je ponudu od po 8,73 evra po akciji. U pregovorima s ponuđačem predstavnik „Tesla" banke uspeo je da podigne cenu akcije na 13,2 evra, čime bi republički Fond za razvoj i AP Vojvodina dobile oko milion evra. Pregovori su propali, Srbija nije prodala svoje akcije i tako bar malo umanjila štetu.

Ni ovogodišnji pokušaj ne uliva optimizam. Konkurs za prodaju „Tesla" banke bio je otvoren do 14. avgusta, a objavljivanje konačne odluke je najavljeno za 25. avgust. Vreme je prošlo, ali nema konačnog stava srpske Vlade.

– Banka ostvaruje gubitke, ali to ne znači da je propala. Većinski vlasnici odlučili su da prodaju akcije. Ako se to u dogledno vreme ne desi, možemo očekivati da će banka biti likvidirana.

Ideja o osnivanju banke je bila odlična, ali ni srpske ni hrvatske institucije nisu pronašle interes da banku dokapitalizuju, tako da je odlučeno da se potraži nekakav strateški partner. Investitoru je mnogo lakše da kupi postojeću banku koja nije u velikim dubiozama, što je slučaj s „Tesla" bankom, nego da traži licencu za osnivanje nove banke. Međutim, kad dobije novog vlasnika, ova banka će verovatno imati drugačiju funkciju – rekao je Zvonko Agičić, predsednik Uprave „Tesla" banke.

Prema nezvaničnim informacijama, interesovanje za kupovinu je pokazao jedan ruski fond. Međutim, otvoreno je pitanje da li će Hrvatska narodna banka, koja donosi konačnu odluku, odobriti ulazak na njihovo tržište investitora iz Rusije, kojoj je Hrvatska, kao članica Evropske unije, uvela ekonomske sankcije. Ukoliko taj posao ne bude zaključen, izvesno je gašenje „Tesla" banke.

Kako god bilo, već je napravljena ogromna šteta budžetu Srbije, kao i srpskim povratnicima u Hrvatskoj. Dobru i značajnu ideju upropastili su predstavnici aktuelne i bivše vlasti.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

TRGOVCI PRAVDOM : „KRUPNE RIBE“ POD ZAŠTITOM TUŽIOCA RADOSAVLJEVIĆA I LJUDI BLISKIH DS!!!

 

U Beogradu je, pre dve nedelje, uhapšen sudija Višeg suda u Beogradu Branislav Blažić, pod optužbom da je, navodno, izvršio krivično delo trgovinom uticaja!

Specijalno tužilaštvo za borbu protiv oprganizovanog kriminala saopštilo je da je sudija praćen više od osam meseci, i da je, navodno, pokušao da kod sudija Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu izdejstvuje da povoljno reše predmet nekog preduzetnika, koji je pravnosnažno osuđen u Novom Sadu.

 

                  Milan Glamočanin

 

Da bi predmet mogao da vodi specijalni tužilac, uhapšen je i sin tog preduzetnika (Milojica i još dvojica), koji su odbili svaku pomisao da su sudiji dali iznos od 1.700 evra, a advokat koji brani sudiju podneo je sudu dokaz da je pritvoreni sudija pre deset dana podigao kredit kod banke u iznosu od 1.600 evra.

Njegov advokat je izjavio novinarima da su sudije Vrhovnog kasacionog suda, koji su odlučivali o statusu predmeta uhapšenog preduzetnika, potvrdili da su spremni da idu na poligraf, da potvrde da ih Blažić nikada nije kontaktirao po pitanju tog predmeta.

Blaćenjе sudije Blažića izvršeno je po nalogu Snežane Malović – Mace, bivše ministarke pravde i njenog ljubavnika Miljka Radisavljevića, specijalnog tužioca, i Nate Mesarović bivše predsednice Visokog saveta sudstva.

Sve je, ustvari počelo 17. oktobra prošle godine, kada je predsednik Vrhovnog kasacionog suda Srbije Dragomir Milojević sa grupom kolega podneo krivičnu prijavu protiv bivše ministarke pravde Snežane Malović i predsednice Vrhovnog kasacinog suda Nate Mesarović, zbog neuspele reforme pravosuđa i štete od 1,5 milijardi dinara.

Osim bivše ministarke Malović, na krivičnoj prijavi kojom se terete za zloupotrebu službenog položaja našli su se i svi članovi prvog sastava Visokog saveta sudstva – nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Nata Mesarović, Jelena Borovac, istražni sudija Vučko Mirčić, Biljana Tošković, Nadica Jovanović, Đurđina Bjelobaba, bivši predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe Boško Ristić, Dejan Ćirić i Predrag Dimitrijević.

Krivičnu prijavu su potpisali, pored predsednika VKS Milojevića, i Novica Peković, predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu, zatim sudije Vrhovnog kasacionog suda – Janko Lazarević, Zoran Tatalović, Dragan Jocić i Dragiša Đorđević.

Podnosioci krivične prijave naveli su da su prijavljeni "kao službena lica – članovi prvog sastava VSS u postupku izbora sudija iskorišćavanjem svog službenog položaja teže povredili prava 837 sudija", jer prilikom donošenja odluka o izboru sudija 16. decembra 2009. "nisu odlučivali da li ispunjavaju uslove da budu birani za sudije", iako su "bili dužni da i na njih primene postupak izbora, već su samo odlukom od 25. decembra 2009. konstatovali da ovim sudijama sa 31. decembrom 2009. prestaje sudijska funkcija".

Dodaje se i da razrešenim sudijama nisu dati pojedinačni razlozi za razrešenje i da je time istovremeno "naneta šteta državi od 1,5 milijardi dinara".

U obrazloženju krivične prijave piše i da su, time što postupak izbora prema ovim sudijama nije sproveden, teže povređena njihova prava, koja im pripadaju po osnovu vršenja sudijske dužnosti, "niti su imali pravično suđenje, bili su diskriminisani, povređeno im je pravo na rad i imovinu".

Sve razrešene sudije su, da podsetimo, polovinom 2012. na osnovu odluke Ustavnog suda i Visokog saveta sudstva, a posle promene vlasti u Srbiji, vraćene na posao.

Krivična prijava je podneta Tužilaštvu za organizovani kriminal, ali je za samo deset dana stigao i odgovor. Tužilaštvo je odbacilo podnetu krivičnu prijavu kao neosnovanu. Odluku je doneo Miljko Radisavljević.

Podnosioci su izjavili prigovor Republičkom javnom tužilaštvu, i zamenik Zagorke Dolovac zvane Zagor, uvažio je prigovor i naložio Specijalnom tužilaštvu da sprovede izviđajne radnje i prikupi dokaze na koje se podnosioci pozivaju.

Bivša ministarka Malović i tužilac Miljko Radisavljević uspešno su trgovali sa onima koji danas odgovaraju pred specijalnim sudom. Darko Šarić je bio primoran da ministarki i tužiocu kupi stan u Vašingtonu i snabde ih velikom količinom novca (četiri miliona dolara). Magazin Tabloid je godinama opisivao kriminalna dela gospođe Malović i tužioca Radisavljevića.

Ipak, po nalogu Aleksandra Vučića, zbog kojeg će i on biti izveden na sud, Malovićeva je po odlasku sa funkcije nastavila da živi u rezidencijalnom objektu, i pored činjenice da je u Molerovoj ulici imala komforan četvorosoban stan, a i taj stan je obezbeđivan od strane policije. Preko 60 vojnih specijalaca je doskora svakodnevno čuvalo bivšu ministarku.

 

       Maca uzvraća udarac

 

Po nalogu Snežane Malović Mace, tužilac za organizovani kriminal je, nakon podnete prijave protiv nje, naložio, a sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Odeljenja za organizovani kriminal dozvolio da se snimaju telefonski razgovori, ozvuče kancelarije i automobili, i stave na sve druge mere, svi podnosioci krivične prijave i druge sudije. Ukupno 83. sudija!

Tako je i nesrećni Blažić bio pod danonoćnom opservacijom, počev od 23. oktobra prošle godine. On je uhapšen, jer je, nakon što je ostao bez posla, odlukom VSS, doživeo težak moždani udar, i dugo se oporavljao. Zaverenici su očekivali da lako mogu da ga ubiju u zatvoru, i pokažu kako je njihova reforma bila opravdana.

Ova kriminalna akcija, koja će propasti kao i sve ostale koje je sprovodio Radisavljević od 2007. godine, kada je postavljen za tužioca za organizovani kriminal, sprovedena je uz saglasnost ministra pravde Nikolice Selakovića i premijera Aleksandra Vučića. Policija raspolaže dokazima da je Vučić bio upleten u mnoge kriminalne afere, i da ga bivša ministarka drži u šaci.

 

      Miljkova mreža za ulov

 

Koliko je zla napravio tužilac Miljko Radisavljević, prikrivajući izvršioce pljačkanja Srbije, njenih fondova, javnih preduzeća i kreditnih linija, moraće da istraži Anketni odbor Skupštine Srbije.

Kako je to polazilo za rukom Radisavljeviću?

Zahvaljujući zakonskim odredbama, lica osuđena po osnovu sporazuma o priznanju krivice, ne mogu se saslušavati na suđenju drugim licima u istom postupku, što pruža dodatnu zaštitu onima koje je Specijalno tužilaštvo, po nalogu političara, odlučilo da na ovaj način nagradi.

Dve godine nakon promene političke vlasti, u pravosuđu je veoma malo toga izmenjeno – borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije u pravosuđu i dalje vode ljudi postavljeni od DS-a, ili oni koji su bliskost DS-u navodno zamenili lojalnošću novoj vlasti, poput pomenutog predsednika Specijalnog suda…

Stoga se postupanje pravosudnih organa u krivičnim postupcima vrti oko pretežno beznačajnih stvari i ljudi, veliki broj postupaka vodi se bez odgovarajućih dokaza unedogled, dok se za javnost stvara predstava da se nešto bitno događa i razrešava.

Jedini događaj koji bi donekle mogao da pokvari planove za ograničavanje efekata širenja istine i otkrivanja dokaza bila je predaja Darka Šarića i njegova spremnost, da progovori otvoreno o svojim poslovima i kontaktima, kao i da predoči dokaze koje je sam obezbeđivao, tokom tih poslova i kontakata.

Iluzorno je i očekivati bilo kakve pomake u situaciji kada je Specijalni tužilac Miljko Radisavljević od 2007. godine, postavljen od Republičkog javnog tužioca, na kojoj funkciji je i do danas Zagorka Dolovac, verni sluga režima DS-a, i osoba od najvećeg poverenja i bliskosti sa Bojanom Pajtićem.

 

      Zatiranje tragova

 

U magazinu Tabloid, od 22. maja prošle godine, objavili smo tekst insajdera koji je učestvovao u istragama, o metodu zatiranja tragova od strane tužioca Radisavljevića, i njegovoj zaštiti “krupnih riba“

“Još jedan od metoda rada, pre svega Specijalnog tužioca, jeste uklanjanje „nezgodnih" dokaza, njihovo umetanje u druge predmete koji se arhiviraju (ili ih „čistačice izbacuju u đubre"), slanje dokaza drugim državama, po njihovim zamolnicama (uz nezvaničnu „zamolnicu" sa naše strane da se dokazi ne vraćaju, ili da im se sadržina izmeni) – ovo se pre svega odnosi na diskove sa prisluškivanim razgovorima.

Moć Miljka Radisavljevića i počiva na tome što je brojne snimljene razgovore sklonio u stare arhivirane predmete, ali on zna gde se nalaze, i po potrebi ih može izvaditi. Čak se i audio snimci prisluškivanih razgovora menjaju, tako što se brišu određeni delovi razgovora, dok se prilikom sačinjavanja transkripata navedena mesta označavaju kao nerazumljiva. Pojedini razgovori se čak i konstruišu, odnosno izmišljaju i prave postupkom montaže od delova više različitih razgovora.

Jedan od razloga velikog uticaja Demokratske stranke na pravosuđe je i činjenica da su brojne sudije i tužioci prilikom izbora potpisivali pristupnice pred pojednicima iz vrha stranke, što po zakonu ne bi smeli. Zato ih oni „drže u džepu" i mogu i dalje vršiti veliki uticaj na njihovo postupanje i odlučivanje, pretnjom da će aktivirati i obelodaniti njihove pristupnice, zbog čega bi morali biti razrešeni funkcije.

Valja primetiti i izjavu bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića da Šarić „u Srbiji nije činio krivična dela", čime se Tadić, koji je, kao i krug ljudi oko njega (Miodrag Rakić, Bojan Pajtić, Dragan Šutanovac, Snežana Malović, Slobodan Homen, Dušan Petrović, Dragan Đilas i dr.) jako dobro informisan i duboko upleten u nelegalne poslove, pokušava unapred distancirati od eventualnih Šarićevih otkrića.

Upravo je taj način funkcionisanja sistema njegova glavna karakteristika već duži niz godina: onaj policajac, sudija, političar, tužilac koji je nekoga reketirao je taj koji ga hapsi, sudi mu itd., da bi na taj način diskvalifikovali tvrdnje reketiranih, jer po zakonu okrivljeni „ima pravo da laže", „laže da bi se izvukao" i sl.

Primera radi, tako se pokušavaju od funkcionera vlasti DS diskvalifikovati tvrdnje Stanka Subotića o reketiranju – novcu koji je dao Borisu Tadiću i Demokratskoj stranci; tako se teže unapred diskvalifikovati i iskazi Darka Šarića, ne znajući međutim da postoje brojni dokazi, i to kako oni zvanično prikupljeni poput transkripta razgovora koji je u prilogu, tako i oni koje je Darko Šarić sam prikupljao.

Naime, sa njim nije uspelo postupanje po ugledu na postupanje sa Dušanom Spasojevićem i kućom u Šilerovoj u Zemunu, ali bi zato sada mnogi voleli da mu se desi sudbina Mike Brašnjevića – da ga obese u zatvoru.

Zato se i težila stvoriti slika o Mikiju Rakiću, kao predvodniku borbe protiv organizovanog kriminala i Darka Šarića, dok je Demokratska stranka, zapravo bila duboko upletena u saradnju i poslove Šarića, o čemu svedoči i ovaj snimljeni razgovor, samo jedan od brojnih. Isto važi i za Snežanu Malović, Slobodana Homena, Miljka Radisavljevića, Dušana Petrovića, Dragana Đilasa…

U tom tekstu, objavljeni su i transkripti razgovora u kojima su pominjani najviđeniji funkcioneri DS-a.

Analizom rada Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, lako je doći do zaključka da je pri vrhu piramide u organizovanom pljačkanju Srbije, upravo tužilac Miljko Radisavljević, i njegova metresa, bivša ministarka Snežana Malović.

Tako je Radisavljević, po Vučićevom nalogu, obustavio rad na proverama 24 sporne privatizacije, na koje je ukazao Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, a koje je zahtevala Evropska unija.

Šta je sa prikupljenim podacima o praćenju 82. sudija, i da li njihovo neovlašćeno stavljanje na mere može trajati neograničeno?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SAUČESNIŠTVO GRADONAČELNIKOVIH LJUDI U ZLOČINU DALJEG RASTURANJA GRADA

 

Na isteku druge godine autistične vladavine, nazadnjaci na plodnoj zemlji srednjeg Banata seju i gaje kaktuse i bodljikavu prasad. Bahato i nezainteresovano pokazuju apsolutnu nemoć, a od urlajućih predizbornih obećanja "brda" investicija, Zrenjanin je "overen" retko viđenom partokratijom i poremećenim odnosima u gradskoj upravi, javnim preduzećima i ustanovama.

 

          Zoltan Horvat

 

"Opelo" Zrenjaninu se poje na kadrovskim lumperajkama u stranačkim kafićima i restoranima gde je jedino važno zapošljavanje novopečenih nazadnjaka i međustranačka trange-frange trgovina po ukusu Gorana Kneževića (iz milošte Regionalni Isus) i njegovih utreniranih satelita (Džegera, Bađoka, Dače Dimkića, novopridošlog, al’ proverenog menjača stranačkih obeležja Staniše Banjanina…).

"Heroji" ovdašnjeg nazadnjaštva sprovode 2013. godinu na smetlište istorijskog beznađa. Ove godine su svi zrenjaninski dani bukvalno potrošeni na razmeštanje podobnih kadrova i grubo sprečavanje bilo kakvog pomaka napred.

Gradska uprava je "prebogata" retko nesposobnim kadrovima koje svih 365 dana u godini "pažljivo" razmešta "novi večiti" prvi izvršilac, novopečeni nazadnjak, Jasmina Malinić, načelnik gradske uprave.

Potrošena silna energija na proizvodnju nazadnjačkog biračkog tela isterala je iz Zrenjanina sve dobro, investitore, obilaznicu, fabriku vode, pa su kancelarije guzonja koje se međusobno očima ne mogu videti postala mesta za trgovinu ljudima.

Na udaru je sve dobro u pokušaju, a za svoju sudbinu strepi i gradonačelnik, mr Ivan Bošnjak kojeg „njegovi" posilni miniraju na svakom koraku. Mimo njegovog znanja zakazaju se i sednice gradskog veća gde se donose nebulozne odluke od kojih jedinu korist imaju uterivači para sugrađana u sopstvene džepove.

Tako je od aprila ove godine, inače pažljivo sakrivena od očiju javnosti, profunkcionisala i „preko potrebna" nova komisija za izradu godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta gde je 13 privilegovanih za 8 meseci klasičnog zamlaćivanja sugrađana dobilo 4,11 miliona dinara?!?

Na čelu komisije Stojan Kralj, rođak Čeda Janjića, zamenika gradonačelnika, Prvog Favorita Regionalnog Isusa, a zamenik predsednika komisije je Svetozar Stefanov, po potrebi nazadnjak. Svaki član komisije je do sada nagrađen sa po tri hiljade evra za ukupno dva sastančenja, pa im redovne plate dođu ko bakšiš. Vrhuška nazadnjaka u gradskoj kući nije mutava, ima tu još podosta komisija sa milionskim apanažama za podobne (ćuti, k…, i brzine menjaj).

U javnim preduzećima će 2013. ostati upamćena kao godina idealnog sprovođenja diletantizma. Direkcija od šefa stranke kupuje polovni Porshe lizing automobil, usput se u milionski posao "ugrađuje" privatna firma Točak, pa tim povodom David Dimkić, šef gradskih finansija pažljivo prepravlja fakture.

U Direkciji sem dugova do guše, unapređivanja nesposobnih i vožnji službenim automobilom (baš) lepih sekretarica, nema ništa novo, ako izuzmemo "briljantan" stav direktora Gorana Kravarušića da je za trenutnu katastrofu u firmi kriva opozicija zbog, kako je naveo, nerada u prethodnoj deceniji.

U Vodovodu rukovodeći organ još uvek nije namirio svoje finansijsko predizborno učešće, pa se došlo na ideju da direktor iznajmi sopstveni automobil sopstvenom preduzeću. Time se stvaraju uslovi da "genijalni" direktor Bojan Putić ima osigurana milionska sredstva za lično, al’ stručno usavršavanje odnosno doškolovavanje (da sav teret porodičnog budžeta ne padne na suprugu mu, zamenika tužioca).

Izgradnja Fabrike vode je, nakon ozbiljnog interesovanja nemačke državne firme Wassertechnick naravno, ukalkulisana, ali i odložena za neka buduća pokolenja. Trenutno je jedini problem što ova dobra i proverena investicija potiče od omražene opozicije i bivšeg direktora Milorada Bjelogrlića, retko uglednog privrednika, al smaknutog i oteranog u penziju od strane Prvog Favorita. Sugrađanima je i dalje zagarantovana česmuša, na koju se ne žale samo svinje i preostalo malo stoke po gradskim oborima.

Bušna gradska kasa pod budnim okom Dače ipak je dovoljna da podmiri neutažive potrebe krkanluka nazadnjaka, cirka 13 hiljada dinara dnevno. Uglavnom se biraju firme koje ne izdaju fiskalni račun, pa je tako SUR Mali pasaž Plus jednom prilikom za usluge keteringa naplatio, sitnica, 276 hiljada dinara.

Ovdašnji mediji, nemajući opravdanja za saučesništvo u zločinu daljeg rasturanja grada, bespomoćno tumaraju od funkcionera do funkcionera tražeći milostinju za lagarije od izveštavanja.

Izbor novog v.d. direktora Radio Zrenjanina u podobnom liku i još podobnijem delu Nedeljka Golušina je potaman za gradske guzonje, ali sugrađani pamte i crtanje rogova na glavi partijarha. Desetine miliona dinara je samo ove godine ulupano u ovaj gradski med(ij) i mleko o aktuelnoj vlasti.

Privatni elektronski mediji, konkretno KTV, poslednjih dana "seje baražnu vatru" na adresu Regionalnog Isusa i njegovih satelita objavljivanjem (najzad) istinitih podataka o korumpiranoj i kriminogenoj vlasti u Zrenjaninu. Da li se iza napada krije lova koja već dugi niz meseci "ne putuje" na relaciji gradska kasa – žiro račun KTV (Santos "ćuti", valjda legla lova), tek, većina ovdašnjih novinara ima bedan status honoraraca sa zavidnom mesečnom apanažom od dve do deset hiljada dinara (beogradski dnevni list Danas je tu principijelniji, njegovi dopisnici imaju "zacementiranih" dve hiljade dinara mesečno).

Sem zaraznog i neizlečivog politikanstva, u Zrenjaninu uspeva i primopredaja koverti u svim oblastima. U ovdašnjoj Regionalnoj bolnici u večitoj izgradnji, žena ne može da se porodi ako se prethodno ne izbroji 200 evra na ginekološkom odeljenju.

Može li na račun bolnice, platićemo, ne može, može samo keš, bez priznanice, uz uveravanje da će osoblje bolnice od trenutka primopredaje evrića voditi računa o trudnici kao o najrođenijem. Pokušali smo da kontaktiramo dr Ilić i njene kolege na Ginekološkom odeljenju, ali je nepodobnim novinarima ulaz jednostavno zabranjen. Tek do Domaćice Gordana Kozlovački, direktorice bolnice nismo mogli, jer se još sa vrata dolepotpisanom saopštava: jes’ da nas vidiš, al’ nismo tu.

Godina koja je prošla pamti se i po mladim ljudima koji ličnom hrabrošću pokazuju da za Zrenjanin ima nade. Jovana Ljljak, direktorica stambene agencije energično se prihvatila svog posla, naterala zaposlene da zarađuju plate aktivnim radom i sudski potražuje sva milionska dugovanja za neplaćeni zakup poslovnog prostora od ovdašnjih nazadnjačkih guzonja. Žestoki zahtevi za njenu smenu ne jenjavaju iz kabineta Regionalnog Isusa, što je još jedan prilog za ovdašnju Deja Vu biografiju, mladi čovek protiv slepačke stranačke poslušnosti.

Umesto pohvale i nagrade lepoj mladoj dami Jovani, danas u Zrenjaninu "šnjur" odnose samo oni koji sami sebi dodeljuju godišnje i sve druge nagr(a)de. Tako u Palati (ne)pravde šefovi sami sebi udeljuju priznanja dok im potčinjeni kurtoazno aplaudiraju na recimo "fenomenalnom" odnosu starešina suda – Centar za socijalni rad – starešina prekršajnog suda.

Nagr(a)đeni akteri su se istakli u kažnjavanju golja i sirotinje, dok su istovremeno "ugledni i dobrostojeći" oslobođeni bilo kakve odgovornosti (uprkos "peglanjima" bivših supruga i maltretiranju dece). Bilo bi još fenomenalnije, a neke ovdašnje guzonje zalegle, da se ovogodišnja nagrada Zrenjanina dodeli i najvrednijem stečajnom upravniku, gde stečajisanje u desetak firmi prvo naplaćuje u desetinama hiljada evra, dozvoljavajući da bude reketiran od svojih gradskih gazda.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

EVO GDE SU NOVCI – PRIVATNA UZURPACIJA DRŽAVNIH ORANICA I JOŠ SE IZDAJU SE U PODZAKUP!!!

 

Kako se preduzeće "Dinamika" iz Novog Sada već godinama bogati na račun slobodne eksploatacije državnog zemljišta, zašto država nikada nije dala na licitaciju strateški važno poljoprivredno zemljište i koga sve može da "obradi" kum vlasnika "Dinamike", ako stvari krenu po zlu.

 

                     Mersiha Hadžić

 

Firma "Dinamika" iz Novog Sada, vlasništvo Slobodana Vujovića, već osam godina obrađuje 1.160 hektara državnog zemljišta u katastarskoj opštini Sirig i Čenej, ali do današnjeg dana nikome nije platila ni jedan dinar nadoknade za to. Na taj način je država oštećena za pet miliona evra.

Pod izgovorom da je zemljište "u sudskom sporu" i da se oko toga vodi postupak u temerinskom i novosadskom opštinskom sudu i da je sud doneo takozvanu privremenu meru koja je i danas na snazi, firma "Dinamika" nesmetano eksploatiše nešto što nikada nije bilo njeno.

Priča o ovoj pljački počinje još 2005. godine (28. septembra), kada je ovo zemljište Rešenjem Vlade Republike Srbije (broj 464-4814/2005) bilo dato na korišćenje Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ali je Vrhovni sud Srbije mislio nešto drukčije o odluci vlade, pa je konstatovao da Rešenje Vlade Republike Srbije nije validno jer ga nije potpisao tadašnji premijer Vojislav Koštunica, već, "tamo neki sekretar".

Ubrzo se pokazalo da takozvane kumovske veze u Srbiji rade na svim nivoima. Tako i u opštinskim sudovima u Novom Sadu i Temerinu. Naime, predsednik opštine Sremski Karlovci kum je vlasnika preduzeća "Dinamika" i kao bivši opštinski sudija u Novom Sadu a sada i privatni advokat, on je i mozak cele mreže lokalnih mahera koji žive od prevara i otimačina.

Niko se od ovdašnje javnosti nije upitao zašto već godinama sporno zemljište ne ide na licitaciju. U međuvremenu, pojavile su se i informacije da su svi bivši predsednici opštine Temerin (kao i sadašnji) podmićivani sa ciljem da se "ne petljaju u takve rabote". Zbog toga je temerinski budžet ostao bez dva miliona evra.

Takođe, valja znati da su i svi bivši ministri poljoprivrede znali za problem sa ovim, strateški važnim državnim zemljištem. Od bivše ministarke Dulić pa sve do sadašnjeg ministra Dragana Glamočića (koji najbolje poznaje celu situaciju, a nedavno se sastao i sa vlasnikom firme "Dinamika" Slobodanom Vujovićem).

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić zna za sve i on je dobro upoznat zašto zemljište ne ide na licitaciju. I bivši pokrajinski sekretar Igor Kurjački takođe bi mnogo toga mogao da kaže u vezi sa ovim zemljištem, ali je smenjen, kako on kaže, "voljom tajkuna".

Sadašnji direktor Uprave za zemljište, Zoran Knežević ali ni njegov kolega prethodnik na ovoj funkciji, Zoran Jeličić, nisu smeli, ili nisu hteli da prihvate opštinski program za uređenje i korišćenje državnog zemljišta, tj. davanja saglasnosti za licitaciju. Koliko je tu država izgubila, koliko je izgubila lokalna samouprava, još niko nije izračunao.

Radeći tolike godine bez plaćanja obaveza, firma "Dinamika" je kupila sebi oko 100 hektara obradive zemlje u Stanišiću kod Sombora, koju su hteli da menjaju po principu "hektar za hektar" za zemljište u Kamendinu, mada se zna da je zemljište u Sirigu na primer, ili u Čeneju, mnogo kvalitetnije nego u Stanišiću (tu bi zamena imala smisla), a dobar deo se nalazi uz sam autoput Novi Sad-Subotica, što je od neprocenjive vrednosti.

Ali, u Kamendinu je državno zemljište, može od njega brzo da se zarađuje! Dakle, malo im je bilo što eksploatišu zemljište bez ikakve nadoknade državi, pa su još 2008. godine dali 36 hektara državnog zemljišta na Kamendinu u podzakup uz nadoknadu od 1000 evra za hektar, firmi "Bon Fruit" iz Novog Sada, gde je i ugovor sačinjen i overen u sudu.

Državno zemljište u Kamendinu i dan danas daju u podzakup, ili je u pitanju zajednička proizvodnja. Poslednji takav ugovor je sačinjen i sa zeminskim Institutom za kukuruz, o proizvodnji semenskog kukuruza.

Opet nije plaćen zakup državnog zemljišta od 620 hektara za jednu godinu u katastarskoj opštini Sirig na imanju "7 Juli", a u pitanju je suma od 300.000 evra.

Kriminalsitička policija je tri meseca kontrolisala poslovanje Kamendina i "Dinamike" i pronašla mnogo nepravilnosti. Slučaj je predat Javnom tužiocu. Pitanje je, da li će opet kum "da sredi situaciju" kao do sada, ili će biti hapšenja…

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

MASKARADA ZA ZAJEDNIČKU PLJAČKU VOJVODINE I DRŽAVNIH RESURSA

 

Za nešto više od pola veka, Vojvodina je prešla put od planske privrede do planskog rasturanja svih resursa, kako onih prirodnih, tako i onih koje su generacije građana stvarale svojim rukama. Mada više od deset godina Vojvodinu pljačkaju kadrovi Demokratske stranke, njima se u tom nečasnom poslu pridružila i Srpska napredna stranka. Posla ima za obe bande. Ali su im apetiti takvi, da su u stalnom ratu oko prihoda, podela imovine i teritorija. Dok pljačka i rasturanje traje, još jedan američki projekat je na delu. Srećom po Vojvodinu, počinje gradnja Južnog toka, a vlada u Vašingtonu, neočekivano, ima i preko glave svojih briga, i neće je više biti briga ni za Srbiju, ni Vojvodinu. O nama će sada brinuti drugi, ako već mi nemamo pameti.

 

            Arpad Nađ

 

Na dan 1. aprila 2012. godine, u Novom Sadu, pred nevelikom grupom ljudi, nekadašnji vojvođanski visoki funkcioner u bivšoj SFRJ, vremešni Živan Berisavljević (u devetoj deceniji života) i predsednik nevladine organizacije Vojvođanski klub Đorđe Subotić, održali su jednu od svojih konvencija na kojima propovedaju "nužnost prekompozicije Srbije" u federalnu državu, gde bi Vojvodina bila onaj drugi član te federacije.

Ovakav "projekat" Berisavljevića, Subotića i njihovih istomišljenika lako je prepoznati u programskim dokumentima Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV). Na zvaničnoj internet prezentaciji ove stranke, nalazi se i pamflet pod nazivom "Povelja o budućnosti". U njemu je o državnosti Vojvodine sve isto ili slično onome što zagovara i Vojvođanski klub Đorđa Subotića. Zanimljivo, ali je Vojvođanski klub prethodno bio politička partija (Vojvođanski pokret) kasnije preregistrovan u nevladinu organizaciju jer nije mogao da skupi neophodnih deset hiljada potpisa.

Bila je to još jedna poruka građana Vojvodine, da ih ne zanima komadanje zajedničke domovine. Jer, problemi u pokrajini su sasvim druge prirode…

Na sceni je stravična pljačka državnih resursa, istorijska stopa nezaposlenosti, divljanje kriminala kakav nikada po ovim nebom nije viđen, i sve se to dešava pod komandom odnarođene demokratsko-naprednjačke vlasti.

Ipak, nečijim ušima je milo da čuju i ono što priča nekadašnji gospodar socijalističke Vojvodine, Živan Berisavljević (ali i njegovi politički "unuci", poput bivšeg zeta Nenada Čanka). Posebno pljačkaškoj eliti "demokratske provinijencije" koja je svaku otimačinu iz budžeta pokušala da zamaskira spašavanjem vojvođanskog dinara.

U takvoj maskaradi, kolo vodi predsenik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, koji je privremeno uspeo da preživi potop svoje stranke i okruži se opakim društvom spremnim na "poslovnu saradnju" sa Srpskom naprednom strankom i svim mafijama koje iz pozadine vladaju Vojvodinom.

Rezultati "demokratske" Vladavine Vojvodinom, vidljivi su svugde. Srem, Banat i Bačka, potpuno su ekonomski i privredno opustošeni, nije završena nijedna kapitalna investicija, pokrajinske institucije su ogrezle u korupciji i organizovanom kriminalu, a ove stravične posledice bahate politike koju su vodile vojvođanske političke elite, dovele su do gašenja 10.000 firmi (i to samo u periodu od 2008 do 2012. godine).

U istom periodu, stečajni postupak je poveden nad 1.500 preduzeća. Preko 50.000 hektara najkvalitetnije obradive zemlje je sumnjivo privatizovano a 15 najvećih poljoprivrednih kombinata i zadruga likvidirano, ili oterano u stečaj. Bez prihoda je zbog takve politike ostalo najmanje 5.000 porodica.

Nezaposlenost u Vojvodini je za poslednjih pet godina udvostručena, pa neke procene govore da svaki drugi građanin Vojvodine nema posao! Neverovatno zvuči, ali, prema zvaničnim podacima, čak 200 magistara nauka čeka na posao!

I svi znaju da ga neće naći dok se ne učlane u Srpsku naprednu stranku, Demokratsku stranku ili neku od onih koje su sa njima na vlasti. Sa druge strane, preko 250.000 ljudi u Vojvodini nema završenu osnovnu školu! To je podatak o kome niko ne vodi računa, pa nije čudo što se ovako neškolovano radno stanovništvo pretvara u roblje tajkuna ili stranih kompanija, koje su ovde zasele, jer nigde u svetu ne postoji jeftinija radna snaga, osim u nekim zabačenim afričkim predelima.

Povećanje broja zaposlenih je retka pojava, i to se dešava samo u državnim institucijama, gde pobedničke stranke, nakon izbora, smeštaju svoja partijska plemena. Tako je u komunalnim preduzećima u Vojvodini nekoliko hiljada novih ljudi zaposleno nakon poslednjih izbora u maju 2012. godine.

 

     "Prihodi sa terena"

 

Još u predizbornoj kampanji, pre više od godinu dana, pale su podele novca i teritorija između Aleksandra Vučića i Bojana Pajtića, preko "noćnih ptica", pregovarača koji su kasnije dobili istaknute funkcije u svojim strankama. Bilo je jasno da Vučić hoće Novi Sad, kao kompenzaciju za Beograd, koji je ostavio Draganu Đilasu, zarad zajedničkih poslova. Tako je i napravljen obrazac za zajedničku pljačku Vojvodine. Sve što se posle toga desilo, samo je deo scenarija za masovnu prevaru koju su zajednički izveli demokrate i naprednjaci, svako štiteći svoje interese.

Da je to tako, pokazalo se na poslednjim lokalnim izborima u Vrbasu ove jeseni, nakon nezapamćene manipulacije glasovima. Vidljivo je bilo da je Srpska napredna stranka već unapred dogovorila pobedu u varoši koja grca u problemima. Pajtić je optužio "nepoznatog neprijatelja" da je plaćao protivnicima glasove od pet do sedam hiljada dinara, kako bi veštački dramatizovao atmosferu, i to u ojađenom Vrbasu koji je i od pokrajinskih vlasti i od nebeskih sila, zaboravljen. Naravno, sve sa ciljem da se lažno prikaže sukob "demokrata i naprednjaka".

Vojvođanska skupština, bez obzira što je još uvek pod Pajtićevom kontrolom, duboko je podeljena na one koji samo dolaze da izglasaju njegovu volju i volju njegovih tajkuna, i na one koji suštinski vladaju pokrajinom.

Dokaz za to je i činjenica da političari iz tri sremske opštine (Ruma, Sremska Mitrovica i Šid) već godinama ne mogu doći do vodećih pozicija ni u jednoj od vodećih institucija u Novom Sadu.

Retki od njih, poput Duška Radosavljevića, bivšeg potpredsednika vojvođanske skupštine, dođu u priliku da govore, ali samo zato što je u ovom slučaju reč o čoveku koji se priklonio "Vojvođanskom klubu" i što zagovara "radikalizaciju vojvođanskog pitanja".

Samo kao takav, on je u Novom Sadu, među onima koji suštinski ovde komanduju, uvek je dobrodošao. Neki lokalni klanovi, opstajavaju, ukoliko znaju da se povinuju volji "centrale" u Novom Sadu.

To je uspelo novom subotičkom političkom klanu, koji je, nakon pada Jožefa Kase, i dolaska braće Olivera i Modesta Dulića na scenu, postao jedan od ključnih oslonaca vlasti Bojana Pajtića. Tu su i povezani političko-privredni klanovi Demokratske stranke i Srpske napredne stranke u Zrenjaninu i Pančevu, po značaju ništa manje uticajni za Pajtićevu, ali i Vučićevu "misiju".

Kako Pajtić ne može samostalno da igra ulogu vojvođanskog gazde bez kompromisa sa Vučićem, a Pokrajinski budžet nije dovoljan za apetite demokratsko-naprednjačkih nemani, neko je tu uvek zakinut za "prihod sa terena". Na jednoj od ovih "zakidanja", nedavno je burno reagovao "prvi potpredsednik".

Naime, krajem avgusta 2013. godine, Aleksandar Vučić je, nezadovoljan prihodima koji mu stižu na osnovu predizbornih dogovora sa Pajtićem, krenuo u akciju "posredne naplate" svojih potraživanja.

Stigla je hitna naredba iz EPS-a da započne podela ugovora vojvođanskim domaćinstvima i preduzećima, o isporuci i naplati električne energije, što je automatski stvorilo uslove za uništavanje Pajtićeve "koke nosilje", Javnog preduzeća "Elektrovojvodina". Pajtić je zakukao do nebesa, rekavši kako je u pitanju "brutalan napad na vojvođansku ekonomiju".

Nije mu bilo dovoljno pa je oplakivanje nastavio rečima: "…Ovakvi pljačkaški pohodi su postali praksa i matrica po kojoj deluju sve republičke vlasti kada je u pitanju Vojvodina."

Ubrzo, još pre septembra meseca, napravljen je još jedan dogovor preko posrednika: Vučić će privremeno imati koristi od "Elektrovojvodine", a Pajtić će privremeno biti oslobođen policijske istrage o opljačkanim milijardama koje je preko Fonda za razvoj oteo iz usta svim građanima Vojvodine.

Tako se i stiglo do oktobarske predstave u Vrbasu napravljene za javnost. U pozadini te priče, dešavala se samo raspodela kriminalnih interesa zavađenih političkih klanova. Mali i poslušni gradonačelnici i predsednici opština iz Bačke, Banata i Srema, tu nisu imali šta da traže. Građani takođe.

 

     Vojvodina, prema "Načertaniju" iz Brisela

 

Površna shvatanja otimanja Vojvodine, planski se usmeravaju prema javnosti, da ne bi bilo vidljivo kako je taj opaki naum mnogo dublje i sadržajnije zamišljen. Još davne 2003. godine u Briselu (tačnije, 20, 21. i 22. juna 2003.) održan je sastanak nekoliko važnih ličnosti iz obaveštajnih struktura SAD, Velike Britanije i Nemačke.

Glavna tema je bila Vojvodina. Ne kao regija, nego kao prostor koji, kao je konstatovano, "treba vratiti tamo gde pripada". O tome je jedna beogradska dnevna novina u to vreme objavila poluvest, ali je, kao i svaka vest, trajala jedan dan.

Mada se OEBS kasnije poslužio nekim od fragmenata sa pomenutog sastanka, ova organizacija nikada u javnosti ni reč nije rekla o tome. A bilo je govora o promeni demografske strukture, o nužnosti da se Vojvodina najpre ekonomski potčini kupovinom zemljišta i preduzeća, da sve banke i finansijske ustanove moraju biti pod kontrolom zapadnih institucija, da se na kulturnom planu jačaju oni sektori civilnog društva koji propagiraju labavije veze sa Srbijom…

Takođe, rečeno je da se na političkom planu forsiraju i pomognu one političke opcije koje se zalažu za labavije veze sa centralnim vlastima u Beogradu, da se insistira na pitanju denacionalizacije i povratku imovine na stanje pre Drugog svetskog rata…

Vreme je pokazalo-nakon deset godina od ovog skupa nekoliko obaveštajnih zajednica najjačih evropskih zemalja, i dalje se odvija onako kako je i zamišljeno. Dobro upućen izvor iz jedne evropske kancelarije u Beogradu, potvrdio je da su ove "smernice" presudno su uticale na formiranje političkih odluka u Briselu i Vašingtonu, šta i kako će se sa Vojvodinom raditi.

Cinično je to da umesto stranih okupatora, Vojvodinu danas rastura rukovodstvo u Novom Sadu na čelu sa Bojanom Pajtićem, a pomaže mu Aleksandar Vučić sa naprednjacima, forsirajući samo svoju glad i žeđ za vlašću i novcem.

Društvo koje se u Briselu sastalo 2003. godine, računalo je baš na ovakav scenario. Da taj prljavi posao za njih odrade vlastohlepni izdajnici kojima nikada nije dosta ni novca ni moći. Prilikom višednevnog boravka u SAD tokom 2012. godine, Vučiću je jasno skrenuta pažnja na "delikatnost" Vojvodine, pa mu je savetovano da je dobrodošao da u Vojvodinu dovede investitore ali nije dobrodošao da se meša u politiku koju sprovode vlade Britanije i SAD na tom terenu.

Kad se sve sabere, slika je više nego jasna. SAD je preko svojih diplomatskih i ekonomskih predstavništava, a takođe i preko svojih ekonomskih ubica, zajedno sa zemljama od najvećeg uticaja u Evropskoj uniji, odredila pravila igre za Vojvodinu:

za početak, dobijaće selektivne kredite, posebne privilegije, imaće svoju zastavu u Briselu, ta zastava će stajati ravnopravno sa srpskom državnom zastavom na svim institucijama (onako kako to danas zaista i izgleda). Vojvodina, prema tom planu, izvesno vreme zvanično neće potražiti status državnosti (jer je ipak preko 90 odsto naseljena Srbima), ali će zato svim instrumentima biti odvajana od državnih veza sa Srbijom.

Da li je, u takvim okolnostima, ostareli Živan Berisavljević, samo jedna egzotična pojava u Novom Sadu, ili je verni tumač onoga što je neko još odavno isplanirao sa Vojvodinom? Jesu li svi njegovi Čanci u Vojvodini neznatna sila ili je u pitanju opasna grupa demagoga opsednutih državom, kao konačnim rešenjem? Za početak, u okviru podeljene, federalne Srbije?

Pre deset godina, određeno je i koje će strane kompanije da zaposednu Vojvodinu kako bi "projekat" vojvođanske "samobitnosti" počeo da se ostvaruje. Kriminalna prodaja cementare Beočinu, francuskom Lafaržu, ekspresna prodaja najvećih pivara sa tradicijom u Čelarevu i Apatinu, otimanje šećerana i njihova kasnija prodaja strancima, zaposedanje ogromnih poljoprivrednih površina, sistematsko uništavanje velikih državnih poljoprivrednih gazdinstava, ulazak Evropske banke za rekonstrukciju kao investitora, čak i u slučajevima gde nije rešeno imovinsko pitanje, to su samo neke od posledica koje su nastupile posle planiranog otimanja Vojvodine od Srbije.

 

     Bogate njive i gladni narod

 

Prema odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji je, ratifikacijom u parlamentu Litvanije praktično stupio na snagu, Srbija će do 2017. godine morati da izmeni svoje zakone i omogući da stranci slobodno mogu da kupuju njene oranice.

Stranci su, uprkos zakonskim ograničenjima, na mala vrata već ušli na srpske njive i, prema istraživanju u Vojvodini poseduju najmanje 23.850 hektara najbolje zemlje. Samo u opštini Odžaci, dve kompanije, irski "Baltik properti investmen limitid" i hrvatska "Žito grupa" iz Osijeka, vlasnici su 7.300 prvoklasnih hektara.

Na sličan način u posed naših oranica su, tokom prethodnih desetak godina, ušle i kompanije iz Mađarske, i još nekoliko zemalja EU. Bilo je i onih koje su registrovane u SAD. Tako je još 2007. godine jedan od vlasnika poznatog gazdinstva "Krivaja", iz istoimenog mesta nadomak Bačke Topole, bio je beogradski "BG rent", osnovan kapitalom američke kompanije "Alter market" sa sedištem u Delaveru (SAD).

U transakcijama, "Krivaja" je, međutim, kao i gazdinstva u Bajši i Čonoplji, pripala mađarskoj kompaniji CBA. Sva ta preduzeća prethodno su planski dovedena u stečaj. Danas je direktor svih preduzeća mađarski državljanin, a sedište im se menja svakih nekoliko meseci. Na tom principu, evroatlanski fantomi haraju Vojvodinom, ali, da to ne bi bila tema građana, birača, da se ne bi "javnost uznemiravala" pobrinuli su se Pajtić, Vučić i njihovi prethodnici.

Mada je Vojvodina pravo carstvo poljoprivrede, najmanje 100.000 hektara zemlje je stalno neobrađeno, a samo dva odsto obradivog zemljišta se navodnjava, jer su sistemi i mreže za navodnjavanje devastirani i zapušteni (prosek u regionu je 15 odsto). Vučićeve poeme o arapskom kreditu za navodnjavanje, tiču se samo Arapa a ne Vojvodine. Stočni fond je za 50 odsto manji nego na početku rata 1991.

U Vojvodinu iz uvoza godišnje stiže na hiljade tona hrane, a više od polovine domaćih poljoprivrednih gazdinstava je izloženo užasu siromaštva! Vojvođanske penzije su na nivou socijalne pomoći, mladi napuštaju rodna mesta, a preko 50.000 seoskih kuća je prazno i bez naslednika, dok je više od 12.000 sela pred nestankom.

Celokupna infrastruktura Vojvodine je u najgorem mogućem stanju, ali zato Pajtić ne prestaje da se diči velikim infrastrukturnim investicijama, od kojih nijedna nije završena, a dugovi su narasli na više stotina miliona evra! Čak 60 odsto puteva je u katastrofalnom stanju, punih 30 godina regionalne magistrale nisu popravljane, a od 800 kilometara železničke pruge kroz Vojvodinu, čak polovina nije upotrebljiva po standardima ovoga veka.

Zastrašujuće zvuči i podatak da samo deset odsto naselja ima urađenu kompletnu kanalizaciju a samo 45 odsto opština i gradova ima izgrađen sistem za odvod otpadnih voda. Od 66 registrovanih geotermalnih izvorišta iskorišćeno je svega pet odsto, a hidroenergetski potencijal reke Dunav (Koridor 7), ravan je nuli!

U Vojvodini je najmanja stopa prirodnog priraštaja, a najveća stopa smrtnosti, snažno je povećan broj korisnika narkotika i maloletnih delikvenata, a najbrutalniji kriminal (ubistva, pljačke i sl.), svakodnevna je pojava čak i tamo gde ga ranije nikada nije bilo.

Srećom po Vojvodinu, počinje gradnja Južnog toka, a Vlada u Vašingtonu ima i preko glave svojih briga, i neće je više biti briga ni za Srbiju, ni Vojvodinu. O nama će brinuti sada drugi, ako već mi nemamo pameti.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZRENJANIN: NAPREDNJAČKO UPRAVLJANJE I OBAVEZNO PUNJENJE DŽEPOVA

 

Politikanstvo začinjeno dugoročnim lagodnim životom u Zrenjaninu na račun sugrađana je privilegija onih koji ne znaju ništa drugo da rade. Lokalni oci, majke, maćehe i birokratska rodbina po prebukiranim kancelarijama, bezobzirno traže od sugrađana da imaju obzira prema prostačkoj nazadnjačkoj sprdnji sa Zrenjaninom. Posle devet meseci čekanja, kao svojevrsni cinizam, otvorena je i takozvana Kancelarija za brze odgovore. Sad bi neko mogao da pita (ali da mu hitno odgovore), koliko puta je porasla naknada članovima nekog Saveta za saobraćaj, koliko ih tamo ima, gde su još zavukli ruku u državnu kasu i slično…

 

          Zoltan Horvat

 

U trenutku kada se u zrenjaninskoj Palati (ne)pravde vodi 77 stečajnih postupaka u "ubijenim" firmama protiv ubogog zrenjaninskog radnika izbačenog na ulicu željnog makar minimalca, kada je samo u poslednjih nekoliko meseci rastureno sedam, nekada moćnih firmi (Jugoremedija, Brodogradilište Begej, Vojvodinaput, Šinvoz…),mr Ivan Bošnjak, gradonačelnik Zrenjanina bezobrazno kaže da lokalna vlast izvanredno radi.

Ajd’, što je možda u opisu njegove funkcije laganje u pravi čas, ali ovaj gospodin, dostupan samo podobnim medijima, uopšte se ne pojavljuje na skupštinskim zasedanjima niti na događanjima gde se vrši sve žešća prozivka nakaradne nazadnjačke vlasti.

Ničim izazvani gradonačelnik Zrenjanina, naravno, "nema pojma" da su ovdašnja javna preduzeća na čelu sa Direkcijom za izgradnju (bolje reći urušenje) grada, povukli već dato punomoćje predstavnicima radnika poverilaca za podnošenje plana reorganizacije firmi pred bankrotom.

Ni Goran Kravarušić, direktor Direkcije, čovek sa najsigurnijim mestom boravka u jednom od mnogobrojnih džepova svog imenjaka – ministra, provereni gradonačelnikov pajtos po strančarenju, ne obazire se na činjenicu što Jugoremedija najverovatnije više nikada neće proraditi.

Jauk i lelek bivših radnika, danas besciljnih uličara od kojih je oteto pravo i na bedan život, Bošnjak i Kravarušić nazadnjački "dosoljavaju". Savet za bezbednost saobraćaja grada u kojem su Ivan i Goran glavne face (pride neizbežni, Dača Dimkić, Sanja Zubanov, bračni par Petrović…) samo u prošloj godini na ime Programa korišćenja sredstava za finansiranje unapređivanja bezbednosti saobraćaja, oteo je iz gradske kase dva miliona dinara!

Kako ovo dobro utrenirano i "veselo društvo" unapređuje saobraćaj i preostalo u Zrenjaninu? Jednom, najviše dva puta prošle godine (po pola sata), sastančilo se u Gradskoj kući, donela se odluka da se bezbednost mora podići na viši nivo, i, tačka (po ugledu na njihovog idola, Prvog). Ove godine, gle čuda, već su jednom sastančili, a usput namakli nove podobne članove.

Pre tri godine, članovi ovog Saveta su na ime naknade imali na raspolaganju ukupno 160 hiljada dinara, pre dve 521 hiljadu, a prošle godine neverovatnih 1,896 miliona. Usput su odštampali i manje serije flajerčića u okviru "preventivno-promotivnih aktivnosti", a 2013. godine se na ime samo ove naknade uvek isti spremaju da od sugrađana otmu 4,5 miliona dinara.

Njihov doprinos bezbednosti saobraćaja meri se slovom O, bolje reći nulom, jer sem bezbednog trpanja u sopstvene džepove, ne rade ništa drugo. Kolikim brojem debelo plaćenih gradskih partijskih Saveta i Komisija predsedava Gosn’ Ivan u milom mu društvu Dače, Jasmine, Sanje…? Broj im se ne zna. Vala, ni Ivan ne zna, al pouzdano zna da od sugrađana, bivših radnika Jugoremedije, Vojvodinaputa…koje izbegava u širokom luku jer ni njima ne sme na oči, zarađuje mesečno najmanje 500 hiljada puta više.

Veliki kadrovik (visok je preko 1,90 metara), magistar veterine, zalutao u nazadnjačku politiku, vrhunac bahatosti, nepristojnosti i kukavičluka pokazao je nepojavljivanjem na poslednjem skupštinskom zasedanju. Za diskusiju o večnoj kapitalnoj temi za Zrenjanin, konačnoj izgradnji fabrike vode, poslao je kurirom poruku da država ne može da ponudi garancije jer se možda zakasnilo sa prijavom?!? Na ovakvu neodgovornu izjavu naslanja se katastrofalno rukovođenje JKP Vodovodom nakon prošlogodišnje teško razumljive smene retko uspešnog direktora Milorada Bjelogrlića, gde ovdašnji DSS ima koaliciono pravo imenovanja svojih kadrova.

I ovi Koštuničini su "uboli", direktor Putić je takođe veliki kadrovik, sa preko 1,90 metara u visinu. Čedo Janjić, pomoćnik gradonačelnika (a šta drugo), sve i svja u ovdašnjem Koštuničinom taboru, uprkos najave raspuštanja gradskog odbora iz centrale zbog uzurpacije vlasti od strane nekolicine ovdašnjih (sve)moćnih, sprečio je već viđeno imenovanje gospodina Sreda Pajića za direktora, čestitog člana stranke od osnivanja.

Osta Zrenjanin bez fabrike vode, osta centar Banata sa najlošijom vodom na Balkanu, ostaše u zapećku časni ljudi ismejani zbog stručnosti, britke reči i pameti, al ostaše, u svojim foteljama, i kadrovi koji bi u nekim drugim sredinama, leteli naglavačke. Jednom, zauvek.

 

     Sistematizacija opštinskih funkcija

 

Zarad namirivanja nezajažljivih apetita nazadnjaka i njihovih koalicionih satrapa, uveden je u gradu Zrenjaninu "sistem idiotskih funkcija" poput zamenika pomoćnika i pomoćnika zamenika, zabranjuje se ulazak u upravne zgrade javnih preduzeća svim nepozvanima, zaposleni sa srednjom stručnom spremom i nižom, uz minimalac od plate, tretiraju se kao roblje i "niža klasa".

Istovremeno, podobne, "dobro razrađene" advokatske kancelarije postaju funkcionerski najamnici uterujući harač hiljadama korisnika od po 6 hiljadarki po računu zbog duga i od 170 dinara za SON (sistem objedinjene naplate), službena vozila komunalne policije prelaze, amo-tamo, i po neverovatnih 700 kilometara dnevno (?!?) po zrenjaninskom ataru…

Devet meseci je trebalo nazadnjacima i njihovim idealnim koalicionim partnerima po međusobnoj trgovini funkcijama, radnim mestima i privilegijama, da se potpuno razgaće i pokažu "prljav veš". Da li je i ovdašnji SPS "legao na rudu" predavši se "haremu" od raznoraznih radodajnih funkcij(ic)a, tek, predsednik skupštine Rade Bulajić najverovatnije ne bi mogao da saopšti koliko tačno ima pomoćnika i zamenika sa sveplaćenim prinadležnostima.

Načelnica gradske uprave Jasmina Malinić, aktuelna heroina Zrenjanina, dobila je "žestoko pojačanje", zamenicu Anu Kovački, bivšeg sekretara Gradskog veća. Time se, naravno, otvara mogućnost da se iz redova privilegovanih, uz najavljeni juriš vrhuške nazadnjaka i socijalista, angažuje novi sekretar i njegov zamenik. I tako, u nedogled.

Kako do novih zamenika pomoćnika i pomoćnika zamenika? Lako, zaposlenima sa srednjom stručnom spremom i nižom, skresane su plate za petinu, minimalac caruje, mesta za rad u prebukiranim kancelarijama ima samo na plafonu, dok istovremeno, za privilegovane, punom parom radi "specijalno restoransko odeljenje" u Domu učenika Angelina Kojić – Gina (?!?).

Kažu, oblizujući se, dobra klopa, još bolja cuga, ima i muzike, pa, udri do zore. Na račun, zna se ko ispred gradske vlasti može da parafira.

Goran Kravarušić, direktor Direkcije je lider novog imidža nazadnjačkog direktorovanja, "nemaš platiš, fendovanje pasuješ". Na pitanje, zašto je umesto pravne službe firme angažovao advokate u naplati dugovanja dužnicima za SON (sistem objedinjene naplate), Goran Kravarušić je sa skupštinske govornice izneo više "autentičnih" verzija.

Te pravna služba ne može po matrici da iskopira kratak tekst na ukupno četiri hiljade tužbi, gde advokati i još neki ugrađuju šest hiljadarki po komadu (cirka 25 miliona dinara, lepa para), te se radi o nabavkama male vrednosti (?!?), te korisnici prkose instituciji (jer nemaju ni za leba)… „Zaboravio" je da kaže koliko recimo sugrađane koštaju konsultantske usluge supervizor privatne firme Pećanac, gde se uhlebljuje njegovog inače dobar i proveren pajtos. U Goranovog Gorana se inače kune i Ivan Bošnjak, gradonačelnik, dajući mu bezrezervnu podršku u ispunjavaju delikatnih poslovnih zadataka.

 

     Invalid protiv rukovoditeljice

 

Ima li odbrane od „veselih i bezbrižnih" vladara Zrenjanina? Sudeći po učestalom mobingu prema zaposlenima i jasne poruke da se posao mora čuvati uprkos šikaniranju, otpora, sem sporadičnih slučajeva, nema. Ištvana Patakija, teško povređenog radnika Narodnog pozorišta Toša Jovanović, nakon dočekanog rešenja o povredi na radu iz novosadske palate pravde, ne prestaju nesnosni bolovi u nozi, a ne prestaje ni pritisak rukovodstva. Tačnije, Tatjane Paskaš, rukovodioca lutka scene.

Nakon tužbe za klasičan mobing i šikaniranje koje je gospođa Paskaš vršila nad njim u vremenu svog retko (ne)slavnog direktorovanja, na poslednjem ročištu, u ulozi "žestokih" svedoka svoje rukovoditeljke, "Mađari udarili na Mađara". Naime, Laslo Tot, dal prima platu a ne radi u pozorištu, i Tibor Farago, predsednik sindikata u pozorištu u večitom trajanju, saopštili su sudiji, ne trepnuviši, da je Ištvan Pataki suicidan tip (?!?), te da je stalno upozoravao na neke „sitnice" u pozorištu (ta sitnica je krupno i trajno rešavanje statusa zaposlenih iz redova omalovažene tehničke službe nakon njegove žestoke sindikalne borbe).

Naravno da su dodali da je rukovoditeljica jedna jako fina i odgovorna funkcionerka. Da dvojica Mađara u Zrenjaninu nisu dovoljna protiv jednog, pobrinuo se i Vilmoš Kašlik, rukovodilac tehnike u pozorištu, koji je svojevremeno inspektorki povodom slučaja Pataki tuži gospođu Paskaš zbog mobinga, ispričao bajke o rukovoditeljici.

 

     Svi sveti protiv Nenada

 

U zrenjaninskoj palati nepravde, nema leba ni za novinare. Nenad Jonjev, novinar SOS kanala, dosledni pratilac ovdašnjih, dozlaboga siromašnih sportskih dešavanja, spregnuo sa rokovodstvom privatne bolnice Sveti Jovan i načinio ugovor o sponzorstvu. Tokom svoje polučasovne emisije svakog četvrtka ZR Fair Play, provlačila se i raskošna reklama bolnice Sveti Jovan, što je trebalo da znači da su ovdašnji (prebogati) lekari spremni da pomognu razvoj sporta.

Ne lezi vraže, i u Sveti Jovan stiglo nazadnjaštvo, pa su nazadnjački lekari jednostavno prestali sa plaćanjem obaveza po ugovoru. Nenad ih je tužio za neuplaćeni iznos od ukupno 90 hiljada, tužba je stigla i do suda, gde je Jelica Baković, sudija, donela rešenje da se obustavlja izvršenje naplate od strane dužnika.

Em su "svi sveti" protiv skromnog novinarskog doprinosa daljeg neurušavanja sportske mladosti, em pacijenti i dalje fasuju, jer u ovoj izvikanoj ustanovi gde caruju lekari iz ovdašnje bolnice u večitoj izgradnji, samo za plaženje jezikom treba calovati 3500 dinara, bez skidanja garderobe.

 

     ZREPOK imperija uzvraća udarac

 

Taksi udruženje EKO iz Zrenjanina došlo je na zanimljivu ideju da zbog sve težeg poslovanja uvede povlastice u vožnji, pa je jedna u nizu uvedenih i popularnih mera popust na svaku vožnju u iznosu od skromnih 20 dinara. Ovdašnjim inspektorima rada trebalo je samo dva dana da reaguju, pa su prilikom posete ovom udruženju izdali naredbu da se poništi odluka o popustu od 20 dinara.

Znate, reče inspektor Živi Pandurovu, novom vlasniku EKO taksija, dobili smo naredbu od Vama poznatog lika, mi tu ne možemo ništa, pa vi vidite kako ćete. Poznati lik je, greška je isključena, Dragan Vidaković, predsednik ovdašnjeg izvikanog ZREPOK-a, inače vlasnik IMPEL taksija (možda je u međuvremenu veštački promenjen vlasnik).

Aktuelni šef ZREPOK-a vedri i oblači i u Gradskoj kući a gradsko veće je pod njegovim pritiskom izglasalo odluku o svevažećoj startnoj ceni od 70 dinara. Istovremeno, taksisti matičnog IMPEL-a svakodnevno izdvajaju 9 procenata od zarade, plus lizing, blanko menice i preostalo porobljavanja vozača...Poslednja informacija glasi, EKO "ubija" konkurenciju pristupačnim cenama.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

TUŽILAŠTVO VOJVODINE: POD BUDNIM OKOM ĐORĐA OSTOJIĆA VRŠENA REFORMA PRAVOSUĐA I TUŽILAŠTVA

 

U “reformi pravosuđa“ koja je sprovedena 2009. godine, bez posla je ostalo nekoliko stotina sudija i javnih tužilaca i njihovih zamenika. Tužioce je “reizabiralo“ Državno veće tužilaca na čijem je čelu Zagorka Dolovac, imenovana za Javnog tužioca Srbije. Ustavni sud Srbije poništio je odluke o nereizboru sudija i tužilaca kao neustavne i nezakonite, nalažući da se oni vrate na posao, koji su izgubili, jer nisu bili po meri čelnika Demokratske stranke koja je sprovodila reformu po svojim stranačkim interesima. Zagorka Dolovac je i dalje na čelu Državnog veća tužilaca i na čelu Republičkog javnog tužilaštva.

 

          Priredio Arpad Nađ

 

Bivši načelnik SUP-a Novi Sad, bivši v.d. Republičkog javnog tužioca iz vremena akcije ,,Sablja" 2003, član prvog saziva Državnog veća tužilaca, Đorđe Ostojić je danas zamenik Republičkog javnog tužioca i vršilac funkcije Apelacionog tužioca u Novom Sadu.

U toku priprema za Reforme pravosuđa, po sopstvenim rečima, je još 2008. bio odgovorno lice Demokratske stranke za izbor svih tužilaca i sudija na teritoriji Vojvodine.

Tokom 2008. u krivičnom predmetu protiv Nade Adžić, direktora Instituta u Sremskoj Kamenici, i drugih lica, zajedno sa Zagorkom Dolovac, sadašnjim Republičkim tužiocem, a tada v.d. Okružnog tužioca u Beogradu, izdao nalog Branki Atanacković, sada v.f. Višeg tužioca u Novom Sadu, da navedeni predmet koji je po zahtevu za sprovođenje istrage zamenika tada Okružnog tužioca u Novom Sadu Siniše Keserića, već bio dodeljen istražnom sudiji tada Okružnog suda u Novom Sadu Miroslavu Alimpiću, da uzme predmet od tog sudije, što ona i čini, te predmet dostavlja v.d. Republičkog tužioca, Slobodanu Radovanoviću, koji delegira Zlatka Šulevića, tada Opštinskog tužioca u Valjevu, da postupa u tom predmetu, koji krivičnu prijavu odbacuje.

 

     Drug iz lovačkih podviga

 

U toku Reforme pravosuđa pri izboru tužilaca i sudija na teritoriji Vojvodine, Đorđe Ostojić direktno utiče na odluke o izboru, rukovodeći se isključivo nalozima Zagorke Dolovac i Snežane Malović, te zajedničkim, nezakonitim i neoficijelnim kriterijumima kojima rukovodstvo DS-a nalaže da kadrovi u pravosuđu moraju biti odani isključivo toj stranci, kao i kriterijumom da ne mogu biti izabrani za tužioca ili sudiju oni koji imaju bračnog druga iz reda advokata.

Tako jednoj svojoj koleginici u novembru 2009, u strogo poverljivom razgovoru, nalaže da se razvede od svog supruga, advokata. Kada saznaje da ta koleginica nije venčana, te da stoga ne može ni da se razvede, on joj nalaže da ,,smisli nešto". Kako ništa nije,,smislila", ta bivša zamenica Opštinskog javnog tužioca nije bila izabrana za zamenika tužioca u decembru 2009. Za zamenika tužioca postavlja Irenu Španja, kumu Snežane Malović.

Nakon Reforme Đorđe Ostojić postavlja i smenjuje sve v.d. tužilaca, zamenike i tužilačko osoblje na teritoriji Vojvodine, po sopstvenom nahođenju. Za svog zamenika postavio je Dušana Divjaka, advokata iz Novog Sada, koji se još uvek vodi u imeniku advokata Advokatske komore Vojvodine!

Zagorka Dolovac je ćerka bivšeg sudije Privrednog suda u Novom Sadu, sada pokojnog Lazara Dolovca, iz Čuruga, "druga po lovu", bivšeg Okružnog tužioca u Novom Sadu, Miodraga Malia, i po tim zaslugama zaposlena kao pripravnik u Opštinskom tužilaštvu u Novom Sadu, početkom devedesetih.

Od tada stalno u tužilaštvu, sa prekidom od oko godinu dana, kada nije bila reizabrana u jednom od mnogobrojnih reizbora u tužilaštvu tokom devedesetih i dvehiljadite, nakon čega je ponovo izabrana, kako se pričalo, na inicijativu Mileta Isakova. Nije se isticala nikakvim posebnim tužilačkim znanjem niti vrlinama. Zapamćena je kao vrlo vešt diler deviza tokom devedesetih.

Veoma odana Miodragu Mali, sve do vremena njegovog razrešenja 2002. godine. Rođaka je dr Dragana Draškovića, direktora KBC Novi Sad, kojeg je postavio Bojan Pajtić, i koji snabdeva ovu zdravstvenu ustanovu isključivo preko Farmakoma.

U krivičnom predmetu protiv dr Đorđa Ilića, njenog ličnog ginekologa, Dolovac je kao zamenik Okružnog tužioca u Novom Sadu, iako za to nije imala nikakva ovlaštenja, naredila svojoj koleginici, zamenici tužioca u Opštinskom tužilaštvu u Novom Sadu, još pre nego što joj je navedena krivična prijava dostavljena, da tu prijavu, kada stigne odmah odbaci, bez prikupljanja ikakvih potrebnih obaveštenja i provera. Radilo se o prijavi za krivično delo koje je za posledicu imalo teško oštećenje mozga jedne pacijentkinje doktora Ilića, nakon kojeg je ta osoba samo vegetirala.

Kada se njena koleginica usprotivila, Zagorka joj je objasnila da tako treba, pošto je već u KBC Novi Sad zaključeno da se ne radi ni o kakvoj lekarskoj grešci. Postupajuća zamenica je potom proverila navode prijave preko MUP-a, a potom podnela zahtev za sprovođenje istrage, u kom je medicinsko veštačenje povereno veštaku iz Niša, na osnovu kog je zaključila da u radnjama osumnjičenog postoje elementi krivičnnog dela.

Stoga je i podnela optužni predlog protiv okrivljenog. U toku suđenja, postupajuća zamenica u Reformi nije bila ponovo izabrana, tako da je ovaj krivični postupak završen bez osuđujuće presude. O njenoj ulozi u Reformi pravosuđa, načinu izbora za Republičkog tužioca i kršenju odredaba Ustava i zakona dostavlja se Poseban prilog.

 

     Apelaciono javno tužilaštvo u Novom Sadu

 

Zamenici Apelacionog tužioca u Novom Sadu su Emilija Bruner Bala (dobro prolazila kroz sve smene vlasti) i Dragoljub Barjamović koji je Ostojićev čovek od poverenja. Iako je u tužilaštvu (prvo opštinskom, pa zatim okružnom) proveo više od dvadeset godina, nedovoljno stručan i nedovoljno dostojan, što je karakterisalo i njegovu karijeru kao advokata, čime se bavio nakon što je dobrovoljno otišao iz tužilaštva.

U tužilaštvo se vratio za vreme Reforme, po pozivu Ostojića, jer se znaju iz devedesetih, kada je Ostojić bio pripravnik u Okružnom tužilaštvu, a posebno sa zajedničkih pijanki. Veže ih i zajednička antipatija prema Miodragu Mali, iako ih je on obojicu doveo u tužilaštvo. Ostojić ga postavlja na svoje mesto u Državnom veću tužilaca, nakon ostavke.

Marica Burić je pre Reforme bila Opštinski javni tužilac u Bečeju, odana tadašnjem Okružnom tužiocu, Miodragu Mali. Nakon Reforme radila je kao zamenik Višeg tužioca u Novom Sadu. Napredovala je u Apelaciono tužilaštvo. Odana uvek aktuelnim vlastima, povezana sa sudijama i advokatima, sa kojima deluje zajedno kada treba pružiti zaštitu od krivičnog progona lokalnim zelenašima i sličnim kriminalcima koji dobro plaćaju (slučaj zelenaša Radovana Adžić, protiv kojeg je odbačena krivična prijava zbog zelenašenja, uprkos evidentim dokazima, sa obrazloženjem da u njegovim radnjama ,,nema elemenata dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti"). Stručna, ali nedovoljno dostojna.

Zoran Vucelja je čovek Demokratske stranke. Pre Reforme bio je zamenik Opštinskog javnog tužioca u Zrenjaninu, a potom Opštinski tužilac. Nedovoljno dostojan, nastoji da ostavi utisak da je veoma stručan.

Dušan Divjak je još od sedamdesetih i osamdesetih godina jedan od najboljih prijatelja Miodraga Mali, koji ga početkom devedesetih postavlja na mesto Opštinskog tužioca u Novom Sadu. Za vreme SPS čistke u pravosuđu iz 1992, zbog ličnog zameranja Mali biva izbačen iz tužilaštva. Nakon toga postaje nezapažen advokat u Novom Sadu. Veoma stručan i dostojan, u poređenju sa ostalim sadašnjim tužiocima.

Za vreme Reforme, a 2010. vraćen u Apelaciono tužilaštvo, na poziv Ostojića, zbog zajedničke mržnje prema Mali Miodragu, SPS-u, i zajedničke simpatije prema autonomiji Vojvodine (ili je bar takav utisak hteo da ostavi da bi prikupio poene). Još uvek formalno upisan u Imenik advokata Vojvodine!

Branislava Inić-Jašarević je kći bivšeg sudije Vrhovnog suda. Rodom iz Zrenjanina. Supruga Senada Jašarevića, profesora Pravnog fakulteta u Novom Sadu, čiji venčani kum je Slobodan Šćekić, vlasnik ,,Genel"-a d.o.o. Novi Sad i privatizovane ,,Sloge" a.d. Kać.

Naročitu samostalnost i dostojnost je pokazala kada je samovoljno napustila mesto zamenika Okružnog tužioca, za vreme dok je to bio Zoran Pavlović (o kome se takođe daje poseban prilog u ovom Izveštaju), jer, kako je sama tada rekla, nije mogla da izdrži da radi kao njegov zamenik pod okolnostima koje su vladale u tom tužilaštvu za vreme trajanja njegovog mandata. Inače, u svemu veoma stručna, samostalna i dostojna, sa izuzetkom krivičnih i privredno-kaznenih predmeta u kojima je posredovala radi zaštite interesa svog kuma Šćekića, kako bi kod svojih kolega ishodovala odbacivanje krivične prijave ili odustanak od krivičnog gonjenja.

Ivana Letica Pavić je kći bivšeg zamenika Okružnog tužioca Ivana Letice (penzionisan). Kuma je Bojana Pajtića, što predstavlja isključivi razlog za njeno postavljanje na mesto člana prvog saziva Državnog veća tužilaca, iako su joj za to, osim dovoljno stručnosti i dostojnosti, nedostajali i neki bitni formalni uslovi propisani zakonom: umesto 7, radila je u tužilaštvu oko 3 godine. Bliska i Đorđu Ostojiću i Zagorki Dolovac. Učestvovala lično u postavljanju i razrešavanju tužilaca, zamenika tužilaca, tužilačkih pomoćnika i tužilačkog osoblja, po kriterijumu ličnih simpatija ili antipatija. Nestručna, nesamostalna i nedostojna. Uopšte se ne pojavljuje na svom radnom mestu, verovatno zbog teške bolesti deteta.

 

     Više javno tužilaštvo u Novom Sadu

 

Branka Atanacković je Javni tužilac Višeg tužilaštva u Novom Sadu. Sve vreme, do Reforme bila je zamenik Opštinskog javnog tužioca u Novom Sadu, kada Dolovac dolazi na mesto v.d. Okružnog tužioca u Beogradu. Nakon toga ona utiče da Branka, kao njena ,,principalka" iz vremena kada joj je bila stručna saradnica u Opštinskom tužilaštvu u Novom Sadu, napreduje na mesto v.d. Okružnog tužioca, a nakon Reforme postavlja je na mesto Višeg tužioca. Sklona piću na radnom mestu. Iskusna, nedovoljno samostalna. Odana uvek aktuelnoj vlasti.

Aleksandar Amidžić je čovek Demokratske stranke. Pre Reforme stručni saradnik i zamenik Opštinskog tužioca u Vrbasu, Vidaka Dakovića, sada zamenik Višeg tužioca. Nestručan, nesamostalan i nedostojan, iako se veoma trudi da ostavi sasvim suprotan utisak, ali bez uspeha.

Veronika Vencel je uvek odana vlastima. Sasvim slučajno, zbog relativno površnog poznanstva sa Zoranom Vuceljom iz Zrenjanina, od zamenika Opštinskog tužioca u Subotici postaje zamenik Okružnog tužioca u Novom Sadu (u vreme kada je Okružni tužilac u NS bio Zoran Pavlović), a Vucelja od zamenika postaje Opštinski tužilac u ZR.

Kao koleginica iz Subotice dolazi na kafu kod Vucelje u Zrenjanin, gde je došla nekim privatnim poslom i žali se kako bi joj, iz nekih porodičnih razloga, baš odgovaralo da može da dobije posao u Novom Sadu, a ovaj joj odgovara da ima sreće, jer njegov dobar prijatelj Pavlović, upravo traži izvršioca za upražnjeno mesto zamenika. Poziva telefonom Pavlovića i Vencel prelazi u Okružno tužilaštvo u NS. Ovako je to opisao lično Vucelja. Izuzetno nestručna i nesamostalna.

Mirjana Vujičić je pre Reforme radila u Poreskoj upravi u Vršcu. Odana trenutnim vlastima. Stručna, dostojna i samostalna, u poređenju sa ostalim sadašnjim tužiocima i njihovim zamenicima.

Vidak Daković je od početka devedesetih član DS-a. U to vreme bio je stručni saradnik Opštinskog suda u Vrbasu. Stalno nastojao da bude izabran na mesto tužioca, ali zbog jasno iskazanog političkog opredeljenja tokom devedesetih, tadašnji Okružni tužilac u Novom Sadu, Miodrag Mali bio je otvoreno protiv toga.

Početkom dvehiljadite, posredovanjem supruge kod rođaka, zamenika tužioca u Vrbasu, mimo znanja tužioca Mali, uz pomoć jednog tužioca, jednog sudije i jednog privrednika iz Novog Sada i njegovih veza među Radikalima, biva izabran za zamenika Opštinskog tužioca u Vrbasu, i to glasovima poslanika Skupštine iz redova Radikalne stranke. O ovome ni sam Daković ne zna ništa, ni dan danas. A ni Mall Miodrag, koji je bio šokiran njegovim izborom. U odnosu na ostale sadašnje tužioce i zamenike je relativno stručan, samostalan i dostojan.

Slobodanka Jovičić je uvek odana trenutnim vlastima. Nevenčana je supruga Dimitrija Popića, zamenika Republičkog tužioca za organizovani kriminal. Krajem devedesetih, nakon što je prethodnih 10 godina radila kao upisničar u Opštinskom tužilaljtvu i završila Pravni fakultet u Novom Sadu, Miodrag Mali sređuje da joj se staž upisničara uračuna u pripravnički staž i, nakon što polaže pravosudni ispit, postavlja je na mesto stručnog saradnika, a zatim i zamenika Opštinskog tužioca u Novom Sadu. Nakon toga napreduje na mesto zamenika Okružnog tužioca, za vreme dok je to bio Zoran Pavlović. Ograničena stručnost, samostalnost i dostojnost.

Aleksandra Lučić je prve polovine osamdesetih bila godinu dana pripravnik u Okružnom tužilaštvu, a zatim pravnik u konfekciji "Novitet" u Novom Sadu. Postaje zamenik Opštinskog tužioca 2003, a 5-6 godina posle, u vreme dok je Okružni tužilac bio Pavlović, napreduje u to tužilaštvo. Nestručna i nesamostalna.

Joakim Hrubenja je primljen za zamenika Opštinskog tužioca po tadašnjem SAPV "ključu" kao pripadnik rusinske narodnosti. Kao bivši "principal" Dušana Knežević, sadašnjeg zamenika Republičkog tužioca za ratne zločine, napreduje za zamenika Okružnog tužioca. Nestručan i nesamostalan. Poznat po tome što se početkom devedesetih jednostavno nije pojavio na pretresu protiv optuženih profesora u aferi oko korupcije na Višoj ekonomskoj školi u Novom.Sadu (osnovano se sumnja da se uplašio težine predmeta, zbog relativno velikog broja okrivljenih i same materije), zbog čega je tada postupajući sudija, Dušan Voinović pisao protiv njega predstavku Republičkom tužiocu, ali bez efekta.

 

     Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu

 

Zoran Jakovljevć, tužilac Osnovnog tužilaštva u Novom Sadu, čovek je Demokratske stranke, slepo odan i poslušan. Bivši pripravmk sudije Đurđine Bjelobabe, člana prvog saziva Visokog saveta sudstva. Bivši stručni saradnik Trgovinskog suda u Novom Sadu i kratko vreme zamenik Opštinskog tužioca u Novom Sadu. Pripadnik "gej – lobija". Poreklom iz Slavonije, te je stoga bio blizak bivšem Okružnom tužiocu Pavloviću.

Kao Đurđin bivši pripravnik, sa mesta saradnika u Okružnom tužilaštvu, neposredno pre Reforme, postavljen za Opštinskog tužioca u Novom Sadu, sa zadatkom da vrši pritisak na eventualno neposlušne tužioce. Naizgled veoma civilizovan i uglađen, skoro prefinjenih, a u stvari gej manira, postaje nekulturan i žestok kada dobije nalog sa vrha da nekog pritisne. Dva zamenika tužioca kojima se Jakovljević, svakom pojedinačno, obratio krajnje nesuvislim opomenama na račun njihovog ponašanja, tačnije zbog postupaka koje su Dolovac i Ostojić ocenili kao otvorenu neposlušnost režimu, vičući naredbodavno, bečeći oči i kezeći se, uz završne reči: "Nećeš se dobro provesti!" – nisu reizabrani u Reformi i danas se nalaze van tužilaštva (o tome – poseban prilog). Nestručan, krajnje nesamostalan i izuzetno nedostojan. Uopšte se ne bavi obavljanjem svoje funkcije, posao "preneo" zamenicama – Dragani Tadić i Mirjani Peković.

Mioljub Babić je bio tužilački pripravnik (primljen od strane bivšeg Opštinskog tužioca Obrada Protića, kao sin dobrostojećeg novosadskog privrednika), a zatim stručni saradnik zamenika tužioca Dragane Tadić, rođene Papak. Po tim zaslugama i izabran u Reformi za zamenika tužioca.

Poznat po tome što nije procesuiran za izvršenje krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti, kada je 2009. neovlašćeno i protivno propisima o postupanju sa predmetima izvršenja krivičnog dela, uzeo pištolj koji je u tužilaštvo dostavljen uz jednu prijavu MUP-a, te iz nehata, bez prethodne provere i držeći ga horizontalno u pravcu tela sekretarice tužilaštva koja je prijavu primila, pritisnuo okidač pištolja i opalio metak koji je prošao tik pored glave sekretarice. Izuzetno nestručan!

Ksenija Bašić rođ. Ivanović je supruga Gordana Bašića, jednog od uhapšenih saradnika Darka Šarića, kći direktora Vodoprivredne organizacije ,,Šajkaška" iz Novog Sada iz devedesetih godina, koju je u tužilaštvo doveo Mali, na molbu njenog oca, svog dobrog prijatelja. Nakon hapšenja supruga, Dolovac i Ostojić je raspoređuju privremeno na rad u tužilaštvo u Subotici, iako faktički ni tamo ne radi, ali sve vreme od prve polovine 2010. do danas redovno prima platu. Zajedno sa Radom Bekut i Natašom Grujić čini povezan krug žena bogatih privrednika, koje se isključivo bave šopingom i tračevima, umesto tužilačkim poslovima. Veoma ograničena stručno, izuzetno nesamostalna.

Rada Bekut je supruga imućnog privrednika, prethodna intimna prijateljica bivšeg Opštinskog tužioca, Obrada Protića (u to vreme je njen stav o zaposlenima u tužilaštvu bio jednako važan kao i tužiočev, možda čak i važniji). U toku Reforme posebno bliska Ivani Letica Pavić. Nestručna i nesamostalna.

Svetlana Benišek Suvajdžić je bivša stručna saradnica Višeg tužioca Branke Atanacković. Ograničeno stručna i nesamostalna.

Tijana Božović je kći Radomana Božović! Primljena za pripravnika u Okružno tužilaštvo za vreme rukovođenja Zorana Pavlović. Tokom Reforme napreduje za zamenika Osnovnog tužioca.

Mirjana Vukoje je sredinom osamdesetih bila tužilački pripravnik, za zamenika Opštinskog tužioca birana 2003. i raspoređena da radi na krivičnoj referadi. Zbog ispoljene nestručnosti, po nalogu Okružnog tužioca, umesto da bude razrešena sklonjena na referadu privrednih prestupa, te isključivo postupa u tim predmetima pred Privrednim sudom.

Zbog njene nestručnosti sve troje sudija Odeljenja privrednih prestupa, putem predsednika suda, upućuju predstavku Opštinskom tužiocu Protiću, sa izričitim zahtevom da Mirjana više ne postupa pred tim sudom. Ali, Protić ne prihvata taj zahtev i insistira da sudije omoguće nesmetano postupanje toj zamenici. Njeni optužni akti su doslovce prepisane prijave koje podnose nadležne inspekcije. Izuzetno nestručna i nesamostalna. Uvek odana trenutnoj vlasti.

Nataša Grujić je supruga Mihaila Grujića, jednog od uhapšenih saradnika Darka Šarića. Poznata po tome što je garderobu nabavljala od švercerke ("šanerke") koja joj je dolazila u kancelariju, gde su robu mogle da vide i kupe i ostale njene poznanice: sudije, tužioci i druge zaposlene u sudskoj zgradi.

U toku Reforme švercerka je izabrana za sudiju porotnika, posredstvom tužioca Nataše Grujić, i ostalih sudija koje su se kod nje snabdevale garderobom iz inostranstva pod povoljnim uslovima. Nakon hapšenja Grujićkinog supruga, Dolovac i Ostojić su je sklonili, kao i Bašić Kseniju, s tim što je Nataša premeštena privremeno na rad u tužilaštvo u Zrenjaninu, mada se i za nju osnovano sumnja da se tamo zaista pojavljuje na radu. Izuzetno nestručna, nesamostalna i nedostojna.

Jadranka Dutina je bivša supruga zamenika Republičkog pravobranioca u Novom Sadu Siniše Milić, koja je nakon razvoda 2009. uzela ponovo svoje devojačko prezime Dutina. Primljena za zamenika Opštinskog tužioca kada je sa bivšim suprugom došla u Novi Sad iz Prištine. Bila u Reformi prvo izbrisana sa tajnog "radnog" spiska, pa nakon što su Ostojić, Malović i Dolovac rešili u poslednjem momentu da izbrišu jednog drugog zamenika, vraćena da bi se očuvalo brojno stanje. Nestručna i nesamostalna.

Goran Jović je čovek DS-a preko supruge Snježane Jović, rođ. Matijević, bivše sudije krivičnog odeljenja Opštinskog suda u Novom Sadu, koja je po partijskoj liniji zaposlena u NIS-u. i stoga napustila sud. Dobar prijatelj Tijane Božović. U odnosu na ostale tužioce i zamenike – stručan i samostalan.

Radivoj Kaćanski je sin akademskog slikara iz Srbobrana, primljen u Opštinsko tužilaštvo kao stručni saradnik, pa napredovao i postao zamenik tužioca. Relativno stručan i samostalan.

Dražen Kendrišić je primljen za zamenika Opštinskog tužioca u vreme kada je Okružni tužilac bio Pavlović, verovatno kao zemljak iz Slavonije. Iznenada sklonjen i nakon toga radio kao pravnik u Zavodu za transfuziologiju. Opet iznenada vraćen na mesto zamenika Osnovnog tužioca. U odnosu na ostale tužioce i zamenike je relativno stručan i samostalan.

Milena Kojić je za vreme Reforme postala zamenik Osnovnog tužioca u Novom Sadu po automatizmu, jer je tužitaštvo u Vrbasu rasformirano. Pre toga bila je zamenik tužioca u Vrbasu, gde je došla sa Kosova, a tamo iz Bosne, kao izbeglica. Po rečima inspektora MUP u Vrbasu uočeno je jednog dana u banci u Vrbasu da je deponovala na račun više desetina hiljada evra, što je neobično velika suma ušteđevine za zamenika. Veoma nestručna!

Slavko Manojlović nakon rasformiranja Opštinskog tužilaštva u Bačkoj Palanci, u toku Reforme po automatizmu postaje zamenik Osnovnog tužioca u Novom Sadu. Izuzetno nestručan!

Mihalj Pakai nakon rasformiranja tužilaštva u Bečeju po automatizmu prelazi na rad u Osnovno tužilaštvo u Novom Sadu. Nestručan i izuzetno nesamostalan!

Mirjana Peković je bivša pripravnica i stručna saradnica Okružnog tužioca, Miodraga Malog. Birana i za zamenika Opštinskog tužioca. Odana svakom režimu. Zapažena i poznata po tome što je u toku priprema za Reformu nastojala da po svaku cenu izbegne susrete saMiodragom Malijem, svojim bivšim šefom, prilikom njegovih neformalnih dolazaka u tužilaštvo na čaj. Jednom prilikom se, da bi ga izbegla, sakrila ispod svog radnog stola i tamo ostala neko vreme dok se nije uverila da je on otišao. Nakon "Reforme", pored Dragane Tadić, najcenjenija saradnica tužioca Zorana. Jakovljević. Stručna, u poređenju sa ostalim tužiocima i zamenicima, ali nesamostalna.

Gordana Popović je kći nekadašnjeg sudije Vrhovnog suda, Zlatoja Popovića, i kao takva primljena za zamenika Opštinskog tužioca u Novom Sadu. Poreklom iz Laćarka kod Sremske Mitrovice, osoba od poverenja Ostojića, a i Zagorke Dolovac. U poređenju sa ostalim tužiocima stručna, ali nesamostalna.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

DRŽAVNI SLUŽBENICI U “AKTIVNOSTIMA”: PODELA PLENA U AGENCIJI ZA RESTITUCIJU

 

Jedna od najzahvalnijih ustanova za neometanu pljačku je i Agencija za restituciju, koja na prvi pogleda radi bez nadzora viših institucija, a zapravo zgrće novac za portrebe određenih ljudi iz državnog vrha i nekoliko ličnosti u samoj agenciji. Vera Čelić u Novom Sadu i Strahinja Sekulić u Beogradu, u rukama imaju "zlatnu koku". Ponovo pljačkaju već opljačkano. Meta jeste ista, ali su metode promenjene…

 

          Arpad Nađ

 

Agencija za restituciju kao javna ustanova, slika je i prilika državnog kriminala u Srbiji. Rukovodeći kadar skupljen je na brzinu, na čelu sa Strahinjom Sekulićem, bivšim gradskim pravobraniocem Beograda, čovekom koga je Dragan Đilas, kad mu je trebalo, izvukao iz svog šinjela i tako ga početkom 2012. godine doveo da tamo sprovodi njegovu ličnu volju.

Osim njega, na rad u Agenciju, dovedeni su ljudi bez neophodnih znanja i veština u rukovodećem i organizacionom smislu. Pripravnici su postavljani na mesto savetnika, odmah posle položenog državnog ispita, bez ijedne godine radnog staža i bez iskustva, posebno u imovinsko-pravnim poslovima.

Ovo je posebno karakteristično za Područnu jedinicu agencije u Novom Sadu, gde se Strahinja Sekulić zajedno sa svojim potrčkom, Brankom Lakićem, posebno isticao na primanju novih pripravnica koje su Lakiću za posao dale danak jedne noći u postelji, pa posle toga postajale sve do i jedne „savetnice".

Stanje u Agenciji za restituciju je katastrofalno. Strahinja Sekulić i njegov šef kabineta Branko Lakić (pripravnik Sekulića u pravobranilaštvu, kome je prvo radno mesto bilo šef kabineta, čemu je pridodao i mesto direktora Sektora za koordinaciju i nadzor), ponašaju se kao da je Agencija njihova privatna firma, i funkcionišu bez kontrole i nadzora od strane neposredne više instance! Izmenjena je celokupna organizaciona struktura Agencije u odnosu na usvojeni Plan rada sa početka 2012. godine, tako što su izmišljena radna mesta za pedagoge, profesore književnosti, filologe i diplomirane filozofe, fizioterapeute, pa čak i frizere!

Rukovodstvo Agencije nema odgovore zbog čega više od polovine predmeta u kojima je izvršena komasacija na poljoprivrednom zemljištu stoji u ormanima i nije podobno za rešavanje, Agencija nije preduzela nijednu pravnu i faktičku radnju da bi navedene predmete i pokušala da rešava, a zakonski rokovi su veoma striktni i jasno definisani.

Evidentno je nepostojanje profesionalne atmosfere u radu Agencije, rukovodstvo ne neguje pravno usavršavanje među zaposlenima, kao ni pravne konsultacije i pravnu edukaciju, ali zato svakodnevno forsira najniže porive koje podstiče među zaposlenima, što se ogleda u tračevima, intrigama i spletkama najnižeg nivoa…

Kao i drugde u srpskim državnim institucijama, tako i u Agenciji za restituciju, da bi se predmeti završili u korist posebno interesantnih, dobrostojećih, značajnih i zanimljivih stranaka, razrađen je sistem kojim stranke plaćaju i daju mito Strahinji Sekuliću i njegovim saradnicima, kako bi im ovi „ispravili istorijsku nepravdu"! Ovaj sistem posebno je razvijen u Novom Sadu, a funcioniše na sledeći način…

Direktorka Agencije u Novom Sadu je Vera Čelić, a njena glavna saradnica za prijem novčanih sredstava je kontroverzna savetnica Marijana Radoš na koju upućuju stranke da plate „predujam troškova postupka"! Ova novčana sredstva se plaćaju najčešće u kafeu obližnjeg hotela „Master", u efektivi ili u nekom od elitnijih restorana Novog Sada, gde ih Radoš „vodi" na ručak!

Po uplati, Marijana Radoš obaveštava Veru Čelić da je predmet spreman za rad, a Vera Čelić najčešće ove predmete dodeljuje savetniku od poverenja Bojanu Nikoliću koji „savesno i brižljivo" ispituje sve činjenice, proverava i utvrđuje dokaze koji se nalaze u spisima predmeta i posle održane rasprave donosi predlog rešenja o vraćanju imovine koje u Beogradu treba da potpiše Strahinja Sekulić, direktor, uz prethodni paraf i blagoslov Branka Lakića ili njegove pomoćnice Radmile Nikšić, doktorese za mutne poslove.

Novčana sredstva Marijana Radoš predaje Veri Čelić, koja sva sredstva predaje osobi od poverenja-posredniku Stefanu Samardžiću, trećerazrednom asistentu na novosadskom državnom Pravnom fakultetu, i to, da ironija bude veća, asistentu na krivično-pravnoj grupi predmeta. Samardžić je u ovim rabotama stekao poverenje radeći u timu Nikole Tanurdžića, „simbola" novosadske denacionalizacije i veoma lako potkupljivog igrača kome novca nikad nije dosta.

Ovi transferi odigravaju se u neupadljivoj i neuglednoj kafani „Rujne zore" koja se nalazi na novosadskoj Ribljoj pijaci i to u ranim popodnevnim satima, kad se Samardžić vraća sa fakulteta kući, jer stanuje u neposrednoj blizini pijace.

Ova novčana sredstva Samardžić nosi Sekuliću u Beograd, i to celokupan iznos, gde polovina iznosa ostaje Sekuliću i Lakiću, a sa drugom polovinom Samardžić „nagrađuje" svoje saradnike u podeli plena!

Na kraju, Sekulić potpisuje rešenje i „posao" oko ispravljanja istorijske nepravde se završava na zadovoljstvo svih aktera. „Tarifu" kreira i određuje Branko Lakić, uz saglasnost Strahinje Sekulića, a o tome se informiše Stefan Samardžić da „primenjuje" u predmetima koje prati i o kojima daje usmene naloge Veri Čelić i uputstva o radu na predmetima i primeni „tarife".

Direktorka Agencije za restituciju u Novom Sadu, Vera Čelić, je nepoznata u pravničkim i stručnim krugovima i to ne samo u Novom Sadu i Vojvodini, nego i u mesnoj zajednici u kojoj stanuje! Ali, za bolje upućene, to je osoba koja je bila bliska bivšem gradonačelniku Novog Sada, Igoru Pavličiću i učestvovala u pljački pivare u Čelarevu, još za vreme čuvenog direktora Mirka Stupara.

Vera Čelić je direktno odgovorna za jad i bedu nekadašnjih radnika čelarevske pivare i ona je sama svim bivšim radnicima podelila otkaze i nanela nenadoknadivu bol, a tako i njihovim porodicama. I to sve zarad kolaboracije sa imenovanim mafijašima koji su je bogato nagradili!

Za svoje „velike zasluge", a potpomognuta i motivisana od strane imenovanih, prelazi u Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine gde je kapitalno punila vlastite džepove i dšepove svojih mentora, da bi konačnu nagradu dobila marta 2013. godine postajući rukovodilac Agencije za restituciju, Područne jedinice Novi Sad, a da je za materiju restitucije možda čula preko televizije ili uz jutarnju kafu pročitala iz dnevne štampe!

Svojim „savetima" i „konsultacijama", Vera Čelić stiče bezrezervno poverenje ljudi i počinje da manipuliše i upravlja njihovim sudbinama, isto kao što je izmanipulisala i prevarila veliki broj nesrećnih, neukih, a lakovernih radnika čelarevske pivare!

Na ovaj način, a po prethodno utvrđenom dogovoru i saradnji sa Igorom Pavličićem, zaključivala je ugovore o doživotnom izdržavanju na svoje ime i na imena članova svoje porodice, prijatelja i dalje rodbine kako bi sebi i svojim nalogodavcima, iz restitucione mase pribavila imovinsku korist! Toliko lukavo je razradila ovaj način lopovluka da se ugovori ne overavaju na sudu već se sa nesrećnim, starim i neukim strankama sklapaju interni sporazumi sa odložnim dejstvom i na taj način prikriva svoje nečasne radnje!

Ova "metodologija rada" preporučila je i novim poslodavcima u Agenciji za restituciju da pokradu što se još u ovoj osiromašenoj i jadnoj državi ukrasti može!

 

     A 1.

Solisti bez dirigenta

Nad radom Agencije za restituciju ne postoji kontrola i nadzor neposredno višeg organa i zbog toga je sam rad Agencije i unutrašnja pitanja ostavljen na slobodnu ocenu direktoru Agencije, koji isto zloupotrebljava maksimalno! U formalno pravnom smislu jedino postoji kontrola upravnih akata Agencije, u smislu kontrole Ministarstva finansija i privrede, Sektora za imovinske pravne poslove, kao drugostepenog organa, i to samo po izjavljenoj žalbi stranke, ili kontrola u upravnom sporu od strane Upravnog suda povodom tužbe stranke.

 

     A 2.

Boža i klub derikoža

Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Sl.glasnik RS", broj: 72/2011) donet je u Srbiji kao jedan od poslednjih uslova od kojih je zavisila kandidatura Srbije za članstvo u EU.

Zakon nisu pisali diplomirani pravnici sa višedecenijskim iskustvom u normativno pravnim poslovima, već ekonomisti okupljeni oko tadašnjeg podpredsednika Vlade Srbije zaduženog za evropske integracije Božidara Đelića. Takođe, svoj „doprinos" Zakonu nisu dali iskusni pravnici, već politički pigmeji i poslušnici Demokratske stranke koji pre ovog angažmana nisu imali ni jedan jedini dan radnog staža upisanog u radnu knjižicu.

 

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PAJTIĆEVA GRAĐEVINSKA MAFIJA: BULEVAR PROFITERA, PUTEVI DROGE I VOJVODINA NA RASPRODAJI

 

Šta je sve policiji ispričao svedok saradnik Zlatibor Paunov zvani Torbica (67), bivši član Komisije za planove Skupštine grada Novog Sada, i bivši načelnik Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove. Zbog čega u izveštajima CIA i DEA Novi Sad predstavlja važnu raskrsnicu droge, i kako preko građevinskih prevara vojvođanska politička vrhuška pere novac od narkotika…

 

        A. Nađ

 

Svaki pametan gradonačelnik zna da je najskuplja roba koja postoji u nekom gradu građevinsko zemljište. Ono šta je uradio Šarićev kartel u Novom Sadu je mrvica prema onome šta je uradio kum Bojana Pajtića i bivši gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić u Novom Sadu u dogovoru sa Bojanom Pajtićem i odabranom grupom ološa koji sebe naziva Demokratskom Strankom.

Zbog činjenice da Pavličić, koji je nekada sa trulim "Jugom" došao iz Subotice, na poziv Bojana Pajtića, ima uknjiženih devet stanova a šef policije Miloš Krstić samo jedan manje, prošlog petka je beogradska policija došla da izvrši "uslužno hapšenje" novosadskoj policiji koja godinama zbog korumpiranosti neće da se meša u svoj posao.

U početku je izgledalo da su poplašeni i uhapšeni samo babe i dede koji su godinama radili u urbanizmu, ali, čim su vremešni ljudi još prvog dana shvatili koliko je hladno u zatvoru, otvorili su dušu i pokazali ko su, šta su radili, i koga su u gradu zastupali trinaest godina, umesto države i građana Novog Sada.

Posle dugačke i iscrpne priče koja direktno vodi od tajkuna Vojislava Gajića i Petra Matijevića do Bojana Pajtića, oni su pušteni da se brane sa slobode a poslednja fioka u istrazi nepočinstva pokrajinske vlasti je ostala otvorena. Pri tome je neverovatno dragocen bio prethodnih dana i Dušan Borovica koji je na ovo ukazao i kome sve više prija kafa u zatvoru na koji treba da se navikne i Dušan Elezović.

Pošto je Borovici prihvaćena uloga zaštićenog svedoka u istrazi protiv Bojana Pajtića i Dušana Elezovića, on sve više otvara svoju veselu dušu! Takođe se u posebnim krugovima spominje i poslednji boravak pokojnog Ratka Buturovića kod istražnih organa, čiji je iskaz direktno iz policije prenošen na pet šest službenih telefona, jer su se mnogi iz policije, koje je Buturović plaćao, bojali da nisu spomenuti!

Ovaj interesantni iskaz pušten je odabranim članovima Saveta za nacionalnu bezbednost i u njemu Buturović poslednji put baca puno svetlo na kriminal Pajtićeve lopovske bande u Novom Sadu i pokrajini, u kojoj je zatvoreno 300.000 radnih mesta, privreda uništena a oni priterani u ćorsokak, i sada nude za podršku “rezoluciji o Vojvodini “ 2.700 evra po glavi stanovnika.

Zlatibor Paunov (67), vremešni čičica sa večitom torbicom pod miškom, u poslednje vreme je posetilac zdravstvenih ustanova radi trošnog organizma koji mu je uništavan dok je posredovao između građevinske mafije i želja Bojana Pajtića. Ovaj dugogodišnji direktor urbanizma je prvi otkrio veliki talenat Vojislava Gajića, njegovih sinova i Petra Matijevića i njegovog mlađeg sina narkomana. Kad priča u šali, kako je počela ta saradnja, on se nasmeje i ispriča anegdotu kako je Vojislav Gajić, koji je na slici "Tajna večera" stavio svoju glavu umesto glave Isusa, pa je prozvan od meštana iz njegove rodne Bobote iz koje bolje da nikad nije došao-“ Isus iz Bobote“.

Gajić, sa neartikulisanom verbalnom komunikacijom, dolazi po prvi put kog njega, izuva cipele i penje se u čarapama na sto sa građevinskom maketom Novog Sada i počinje da pomera zgrade od stiropora pravdajući da se grad tako vidi bolje iz aviona! Pre toga nikad nije video ništa veće od Bobote, gde je ceo život varao svoje meštane. Kada ga je Zlatibor Paunov upitao, iz čega to misli da finansira, on je pritisnuo jednim prstom nos kao kad se ušmrkava kokain i tako objasnio iz čega…

Vojislav Gajić je devedesetih krenuo u biznis sa starim babama kojima je bagerima potkopavao i rušio kuće, puštao svoje kriminalce da stare ljude, uglavnom samce, presreću i tuku po mraku, ili ih je terao da potpišu da daju kuće za utočište u staračkim domovima.

Tako je počeo sa par građevinskih mašina devedesetih, izgradio kod Novosadskog Sajma ono što svi danas zovu "bulevar ratnih profitera", zapravo, oblast sadašnje mesne zajednice “7 Juli“ gde ima čitave ulice u kojima je kasnije DS-u poklanjao stanove, pa je krenuo na Liman, gde sada svi funkcioneri DS-a imaju stanove, a neki od su dobili i zgrade da po nekoliko puta prodaju stanove raznim vlasnicima!

U mesnoj zajednici 7 Juli nalazi se i privatna policijska stanica Vojislava Gajića i Petra Matijevića, u kojoj oni drže svoje automobile gde se policija uvek i svemu iščuđava, pa se čudila i kada je na deset metara od stanice ispaljen rafal u prolazu iz ruke "malog Kićuna" u trenerci sa kapuljačom, i kada je izrešetan "Žabac", kao upozorenje Matijeviću i Gajiću čiji su sinovi sedeli oko njega, jer nisu platili na vreme ratu za drogu.

Naime, Šarić je u okviru boravka u Novom Sadu kreditirao na mig Bojana Pajtića – Petra Matijevića i Vojislava Gajića, koji su mislili da je Šarić nestao zauvek, ubijen ili bilo šta, pa će im dugovi ostati nevraćeni, kao i pokojnom Arkanu ili ubijenim Zemuncima.

Bulevar Evrope je najveće ruglo od zgrada koje su iznikle na veoma skupom zemljištu koje je kupljeno za bagatelu. Ovaj deo grada zahvaljujući Bojanu Pajtiću i ostaloj kamarili koja je napunila džepove sada liči na siromašno sindikalno odmaralište u Solunskoj regiji.

Hotel Holiday Inn je najveća krađa Pajtićeve klike u saradnji sa Gajićem i Matijevićem, na čijem placu je građeno šest spratova više od dozvoljenog, gde je Vojislav Gajić hteo krišom, uticajem na Bojana Pajtića, u maniru primitivnog prevaranta, da napravi još tri sprata sa unutrašnjim pregradama. Ali, ispostavilo se, da će to sada teško dobiti.

Vojislav Gajić je izgradio i ogromnu zgradu koja polako tone, jer nije rađena statika. Nalazi se preko puta pokrajinskog SUP-a i tone! Tu nema prodatih lokala ni stanova, ali, njemu posao cveta i dalje i niko u pokrajinskom SUP-u ne sme da se pita kako mu to "ide", nego sada beogradska policija mora da vrši uslužna hapšenja po Novom Sadu.

Novi Sad je po podacima CIA i DEA glavna raskrsnica puteva droge koji vode u Evropu i iz Evrope. Bojan pajtić i Dragoslav Petrović su smislili da narko mafiji prodaju gradsko zemljište i zgrade, parama od provizije na trafiking droge, parama od pozajmica od narko bosova i parama za koje su narko bosovi dobijali sve sto je prestižno a posle čak i ono upropašteno u privredi Vojvodine.

Posao je internacionalni, a prao se novac od narkotika i žmurilo na njegovom transferu preko ovog grada. Veza pokrajinske vlasti i njenih tajkuna sa inostranstvom je u početku bila droga a sad je proširena na “deklaraciju o Vojvodini“ radi lične zaštite tih istih funkcionera.

Za te pare su Gajić i Matijević gradili i kupovali (jedan hotele a drugi mesare i poljoprivredne komplekse) a proviziju od zemljišta i zgrada je tajno i na tajne račune ubirao Bojan Pajtić sa svojom odabranom grupom koja sada čeka hapšenje. Međutim njihovim zatvorom se ne rešava problem siromašnog društva – oni moraju te pare vratiti natrag narodu i za to postoji uvek način!

Pajtić je dozvolio izgradnju i drugim sumnjivim licima od kojih su pet njih umrli (ili su ubijeni) pošto su višestruko prodali stanove u tim zgradama. Ljudi koji su kupili stanove od ubijenih sada čupaju kose, jer te stanove ne mogu uknjižiti zato što ima po deset vlasnika na jedan stan.

Jedan od investitora ovakvih zgrada, Živa Popović je u ulici Koste Racina dao celu zgradu DS-u kao nagradu, a uvaženi Pajtićevi prijatelji su stanove iz nje preprodavali građanima više puta uz znanje i saglasnost gradskih urbanističkih čelnika i njihovih advokata. Jedan od poznatijih DS čelnika i preprodavaca stanova je i sadašnji direktor Studentskog Centra, Jovan Bjelobaba, koji je sa svojim timom iz pokrajinske vlasti i sa Goranom Radićem koji se predstavljao kao “sainvestitor“, prodao preko sedamdeset stanova po ceni svakog od sto hiljada evra!

Po ovome šta je uradila zadnja Pajtićeva garnitura kadrova iz DS-a bivši direktor ZIG-a Borislav Novaković, zvani Bora Konj je sitan amaterski lopov, i zato je sklonjen, uprkos brojnim krivičnim prijavama koje čekaju na njega kad se promeni tužilaštvo.

Takođe, i Aleksandar Jeftić koji je Nenadu Čanku morao mesečno plaćati po 500.000 dinara dok je bio na funkciji direktora javnog preduzeća "Zavod za Urbanizam“, sitna je i ispušena lula, mada je sagradio velelepnu kuću u ulici Vojvode Knićanina, u kojoj su sva stakla zatamnjena da se ne vidi kako njegova zaključana žena po ceo dan liže jezikom prozorsko staklo iznutra, jer je u Jeftićevoj krađi bila zapuštena pa je poludela!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

IŠTVAN PASTOR: AMNESTIRAN SVAKE KRIVICE, NA LINIJI AUTONOMAŠTVA SPROVODI NAREDBE PAJTIĆA I ORBANA

 

 

Pre nego što je napravio veliku političku karijeru, Ištvan Pastor, predsedniku SVM, ubio je vozilom čoveka (Imre Križana) kod Čantavira u opštini Subotica.

Bio je u alkoholisanom stanju, ali je, uprkos tome, hitno pozvao advokata Mihalja Njilaša iz Kanjiže da ga on brani i odbrani, a nakon toga je podmitio sudiju u Subotici (ime poznato redakciji) da predmet zastari i da bude oslobođen krivične odgovornosti.

Pastor je posle toga samo napredovao! U međuvremenu je sa mesta direktora Zemljoradničke zadruge ‘Čantavir’, postao potpredsednik pokrajinske vlade.

 

 

          A. Nađ

 

Nakon saobraćajne nesreće koju je svojevremeno počinio, sadašnji predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), Ištvan Pastor, nagovorio je advokata Mihalja Njilašija i njegovu ćerku da odu u Ameriku o njegovom trošku, na „političku obuku„. Posle toga je Njilašija postavio za predsednika SVM u Kanjiži i imenovao ga za predsednika te opštine.

Sprega Mihalja Njilaša i Ištvana Pastora svima je poznata u Kanjiži kao i njihove kriminalne radnje kao naprimer kada se Pastor dogovorio sa Njilašijem da opština Kanjiža kupi vojnu kasarnu za 800.000 evra pa da uloži u nju dodatnih 5.000.000 dinara a da se to posle proda savetnici Mihalja Njilaša za 750.000 evra (!) – znači, opština je kupovala skuplje a naznačenom pojedincu posle prodala jeftinije!

Njilašijeva savetnica, Sečaj Buš Klara je kupila kasarnu za 750.000 evra a to su omogućili u dogovoru Mihalj Njilaš i Ištvan Pastor. Sečaj Buš Klara je vlasnica firme Geneza. Na ovaj način se Ištvan Pastor odužio Mihalju Njilašu za ubistvo u saobraćaju i neodgovaranje po krivičnom zakonu Srbije.

Da je sve ovo tačno potvrdila je žena predsednika DS-a u Kanjiži -Hajder Vladimira, Hilda Hajder koja je potvrdila našem dopisniku iz Kanjiže da je Ištvan Pastor vozio neprilagođeno preko 100 kilometara na sat, na sporednom putu, u alkoholisanom stanju, zbog čega je izazvao udes u kome je poginuo Imre Križan a teško je povređena njegova snaja Zorica kada je Pastor prešao na levu stranu i direktno udario u drugo vozilo. Ćerka poginulog se žalila tužilaštvu i Vladi Vojvodine, ali je Bojan Pajtić preko Đorđa Ostojića, sve lepo zašuškao…

Hilda Hajder vlada DS-om u Kanjiži i svađa se sa dr Slobodankom Drndarski, direktorkom Banje Kanjiža, terajući Mađare iz DS-a da pređu u SVM. Isterala je ona i Kermeci Karolja, bivšeg potpredsednika DS-a Vojvodine a njen suprug Vladimir Hajder, predsednik DS-a Kanjiža bavi se kriminalom tako što silom nagovara babe u Gerontološkom Centru da prepišu kuće i imanja na njega kako bi on brinuo o njima.

Vladimir Hajder maksimalno radi na isterivanju svih Mađara iz DS-a, navodno to je od njega tražio Mihalj Njilaš, predsednik opštine Kanjiža, koji je dobio instrukcije od Ištvana Pastora. Kontaktirali smo predsednika DS-a u Senti , Aniko Ziroš Jankelić, koja je potvrdila karakterne crte predsednika DS-a u Kanjiži Vladimira Hajdera: samoživ, nezreo i strašno pohlepan u svakom pogledu, a služi se kriminalnim radnjama koje su svima u Kanjiži poznate i velika su bruka za DS.

Ponašanje ovog bračnog para toliko je iritiralo sam vrh Demokratske Stranke u Beogradu jer su Hajderi čak i njihovog rođenog kuma Lazu Zrnića isterali iz stranke, nateravši ga da se učlani u SVM(!).

 

Zrnić nije pristao i žalio se vrhu stranke gde je ukazao na kriminal i korupciju kao i rušenje ugleda DS-a u Kanjiži. Na ovu politiku u Kanjiži je Mihalj Njilaši nagovorio Vladimira Hajdera da bi svi postali članovi SVM pred “Rezoluciju o Vojvodini“ gde Ištvan Pastor zahteva ispravku iz 1918. godine, kada Mađari i Nemci kao sile gubitnice nisu mogli uticati na odlučivanje o Vojvodini, jer ima naređenje iz Budimpešte od Viktora Orbana da se što više ostalih nacionalnosti prevede u Mađarsku u Vojvodini kao što se vec ne može naći niti trag od Srba u Mađarskoj o čemu novine sve više pišu (NS Reporter) jer je Viktor Orban sve očistio i preveo u Mađare.

Ištvan Pastor je zaboravio kako je bio totalno pijan kao i obično kad je izazvao saobraćajni udes sa tragičnim posledicama pa nije ni čudo što ispunjava ove Orbanove zahteve za Mađare u Vojvodini i ne grize ga uopšte savest ni u jednom slučaju jer je politički zaštićen zbog ciljeva Bojana Pajtića u kojima aktivno učestvuje ali Bojanu nije nikad priznao da mu je pravi gazda Viktor Orban u Budimpešti. Ponekad Ištvan Pastor ide po ambulantama u Novom Sadu gde leči visok pritisak od mnogo jela i pića, ali osnovna bolest od koje treba da se leči su alkohol i nacionalizam.

Bojan Pajtić predsednik Izvršnog Veća Vojvodine, zna za ubistvo koje je izvršio Ištvan Pastor, izbegavajući krivičnu odgovornost i ucenjuje Ištvana Pastora preko Đorđa Ostojića, zamenika republičkog tužioca, koji je zajedno sa Bojanom Pajtićem na istoj liniji autonomaštva i odvajanja Vojvodine od Srbije i zato ništa ni ne preduzima kada Bojan Pajtić, Dragoslav Petrović, Dušan Elezović, Goran Ješić i Nenad Čanak svojim izjavama ugrožavaju ustavni poredak Srbije.

Donetu Rezoluciju o Vojvodini, ovih dana je Ištvan Pastor nesmetano poslao u Vladu i Skupštinu Srbije iako zna da Ustavni Sud Srbije o tome treba prvo da raspravi. Koliko su naivne vlasti u Srbiji pokazuje podatak da je očigledno da se Bojanu Pajtiću i Ištvanu Pastoru iz nekog razloga jako žuri dok Ustavni sud Srbije ima za to vremena do kraja godine!

 

©Geto Srbija

mateijal: List protiv mafije