Архива

Posts Tagged ‘tuzioci’

PRAVOSUĐE: UMESTO NEZAVISNO, POSTALO JE POSLUŠNIK VLASTI KOJE IMA I SVOJU CENU HVALE!?!!

10. децембра 2015. Коментари су искључени

 

Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša – nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral.

Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Najgori medu njima je, svakako, ministar pravde Nikolica Selaković. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i zbog čega je onda čudno što Evropska unija ne otvara ni jedno poglavlje u pregovorima sa Srbijom, pa ni ono o pravosuđu.

 

                        Milan Glamočanin

EVROPSKI GUVERNER-3

 

Englez Majkl Devenport, bivši ambasador Velike Britanije u Srbiji, danas još uvek šef misije Evropske unije u Beogradu, predao je, svečano, uz razdragan osmeh, prošle nedelje srpskom premijeru Vučiću Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u pregovorima za članstvom.

Scena je nadrealna. Majkl se pravi Englez, a premijer Vučić taj njegov ljigavi i podmukli osmeh koristi da predstavi podanicima da je Srbija pred vratima EU, samo što nije ušla. Jer, to treba da potvrdi i osmeh, a potom i reči ser Devenporta da je "Srbija na dobrom putu".

Svakom građaninu Srbije je poznato da je Srbija među najsiromašnijim zemljama sveta, da vlada Velike Britanije smatra Vladu Srbije jednom od najnesposobnijih na planeti, da se svake sekunde država zadužuje za 217 evra, a u oktobru se zadužila sa novih 411 miliona evra!

Srpsko pravosuđe je među najkorumpiranijim na planeti, i podređeno je interesima premijera, njegove kriminalne grupe i političke elite. Ne postoji nezavisnost tužilaštva, sudova, ni policije.

Pred očima gospodina Devenporta svakodnevno se love nepodobni građani i tajkuni, najavljuje njihovo hapšenje, a sve po nalogu Vučića i njegove kamarile.

Sudovi hapse novinare, sudije osuđuju medijske kuće na plaćanje velikih novčanih globa za naknadu nematerijalne štete zbog navodnih uvreda onih koji su “nežnog srca“.

Zabranjeno je prozivati političare, sudije, biznismene. Srpske sudije, a danas su to sudije Višeg suda u Beogradu, utrkuju se ko će veću odštetu da dosudi, da pokažu vlasima da su njeni poslušnici. Evropska konvencija o ljudskim pravima i slobodama  ne pominje se u presudama beogradskog suda.

Svaka ljudska aktivnost, opisana u medijima, podleže kaznama, ako tužbu dobiju sudije Višeg suda u Beogradu. Oni danas presuđuju za “grehe“ novinara počinjene na teritoriji cele Republike.

Zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Milan Malenović je rešenjem Višeg suda u Beogradu već tri meseca u kućnom pritvoru. Bez prava na šetnju. On je, u šta se sud uverio, teško narušenog zdravlja, i potrebna mu je šetnja na vazduhu, da preživi.

Odeljenje Višeg tužilaštva u Beogradu za visoko-tehnološki kriminal  ni nakon tri meseca nije podiglo optužni predlog protiv urednika, a sumnjiči ga da je na fejsbuk profilu pretio premijeru Vučiću. Optužnica se piše za pola sata, ali se tužiocu ne žuri. ON mora da se sveti uredniku, jer to od njega traži premijer lično.

Svako ko se usudi da o Vođi ne piše sve najbolje, na meti je tužioca, policije i sudija. Vučićev bilten Informer i dežurna televizija PINK svakodnevno izdvajaju nove žrtve među medijima. Javno se vrši njihova “kriminalistička obrada“, pod budnim nadzorom srpskog premijera i njegove organizovane kriminalne grupe.

Ovih dana, tačnije u subotu 8. novembra, nakon što je pokrenuo svoju Veliku propagandu laži protiv vlasnika dnevnog lista Kurir, na udaru se našao i specijalni tužilac Miljko Radisavljević, koga su prozivali što se tog neradnog dana nije javljao na pozive TV PINK da se uključi i napadne na tipovanog Aleksandra Rodića, koji se izvinuo građanima Srbije što je podržavao politiku laži i prevara Aleksandra Vučića.

"Zašto specijalni tužilac ćuti, zašto se krije" – siktali su Vođini goniči.

Subota i nedelja, a tužilac Miljko ćuti. A njegovo ćutanje popravilo je svedočenje izvesne portaprolke policije koja je rekla, u nedelju, da tajkun Miroslav Bogićević, koji je opljačkao Mačvu i Srbiju za milijardu evra, govori istinu!

I prvim jutarnjim satima u ponedeljak, dok tužilac još nije ni došao na posao, saopšteno je da je isti naložio policiji da tipovanog Rodića “stavi u obradu“. Hapšenje tek sledi.

Isti taj Vučićev bilten, optužuje tužioca Radisavljevića da njegovom krivicom Srbija plaća milionske odštete onima koji su oslobođeni od njegovih lažnih optužbi. Kao da je te optužnice pisala Radisavljevićeva ruka.

Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala  brojnije je od italijanskog tužilaštva, koje zaista ratuje sa pravim mafijaškim porodicama, koje traju vekovima.

Skoro svaki greh građanina je u nadležnosti Specijalnog tužilaštva. Pred Višim sudom u Beogradu veći broj sudija presuđuje u Odeljenju za organizovani kriminal, nego u redovnim krivičnim postupcima.

Pod izgovorom borbe protiv organizovanog kriminala, nekoliko stotina tipovanih od strane izvršene vlasti uhapšeno je i mesecima držano (neki i godinama!) u pritvoru, a potom su oslobođeni.

Pred očima ser Devenporta, Vučićeva kamarila preti, optužuje, hapsi, osuđuje, pljačka.

Kada god je u neprilici, Vučić na sednicu Vlade Srbije pozove Devenporta, koji ne propušta priliku da Vladu Srbije pohvali. Zbog kojih to uspeha? Zašto gospodine Devenport? Zar mislite da su svi Srbi šizofreni, kao što tvrdi gospodin Kirbi, kome takođe, zbog ove uvrede, niko u Beogradu nije razbio nos.

Koliko košta ser Devenport? Koliko para poreskih obveznika ide u njegov džep? Da li ga Vučić plaća po učinku ili paušalno? Ko iz “centrale“, ili tačnije Evropske komisije, aminuje ponašanje šefa misije EU u Beogradu?

Svakako da treba istražiti da li je mršava pomoć EU upućena Srbiji nakon prošlogodišnjih katastrofalnih poplava, natrpana i u njegove džepove. Da li su svi Devenportovi izveštaji lažni, ili se on, za lepu apanažu, smeši uslikan sa srpskim premijerom, koji je uvek narogušen i namazan ratničkim bojama.

Šefa misije Evropske unije u Beogradu štiti diplomatski imunitet. Ali, da li Srbi imaju pravo da mu razbiju nos, kada on umišljajno otvara Nacionalnu laboratoriju u Zemunu, znajući da su njegovi štićenici pokrali 20 miliona evra donacija, da je to peto otvaranje, i peta pljačka, zaredom? Koliko je para Devenport stavio u džep da učestvuje u otvaranju nepostojeće laboratorije?

Koliko je nesrećnih građana Obrenovca ostalo bez krova nad glavom, jer se Devenport slikao otvarajući neke renovirane objekte, da posluži kao pokriće bestidnoj pljački donacija za postradale od Vučićeve kamarile?

Dakle, Srbija, sudeći prema radosnom osmehu Majkla Denverporta, samo što nije u Evropskoj uniji?

Da li će nas ovaj engleski gad i dalje ponižavati i do kojih granica moramo trpeti njegov kriminal? Ako bi neko smakao gospodina Devenporta, ostale diplomate bi ruke držali u svojim džepovima.

Dok je komentarisao Izveštaj koji u Briselu izgleda drugačiji, od onog koji mu je uručio g. Devenport, srpski premijer je rekao da će, eto, pokušati da poprave ono što su primedbe u pogledu otvaranja poglavlja 23 i 24 (odnose se na slobodu medija i pravosuđa), gledajući u ministra pravde, koji je izgledao ozaren, uprkos konstatacijama u tom izveštaju da je srpsko pravosuđe na najnižim granama!

 

    A 1. Sudija iz kriminogene sredine

A kako izgleda suđenje kada Vučićev kum tuži Magazin Tabloid zbog nanetih mu duševnih bolova, mogu se uveriti i naši čitaoci. Nakon što smo opisali kriminal Vučićevog kuma, on se oglasio u Informeru tvrdnjom da neće da nam plati reket!

Optužio nas je da smo reketaši. To je omiljena optužba Vučićeve kamarile koja otima, pljačka i sama reketira. Potom je pred očima Majkla Devenporta usledila zabrana štampanja našeg magazina, prvo u štampariji u Novom Sadu, potom u štampariji Blica, a potom i u svim drugim štamparijama.

Kada smo našli štampara u Podgorici, Petrović je naterao distributere da ne prodaju naš magazin, a na kioscima smo ponovo zahvaljujući privremenoj meri koje su donele sudije Privrednog suda u Beogradu.

I, eto procesa.

Gospodin Petrović je za sudiju koja će nas osuditi izabrao Maju Čogurić, kumu predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanović, koja je iz kriminogene sredine.

Podsećamo, ona je brzo napredovala u službi, rukovodilac je odeljenja za suđenje u parničnim postupcima prvog stepena. Njen otac Radovan Čogurić  je bio sudija Vrhovnog suda Srbije, bio je, bez sumnje, jedan od najkorumpiranijih, kao i njegov brat Slobodan. Razrešen je dužnosti sudije, jer je u teško pijanom stanju pogazio na pešačkom prelazu u Žarkovu, u Beogradu, rođaku Mirjane Marković.

Postupak je sproveo Drugi opštinski sud u Beogradu, iako je sudija bio u stanju teškog pijanstva. Spasio ga je bivši sudija Okružnog suda u Beogradu Miodrag Jović, a Čogurić je bio jedno vreme zamenik predsednika Okružnog suda. Ipak, na kraju je osuđen na samo pet meseci zatvora! Skupština Srbije razrešila ga je sudijske dužnosti, ali ga je dolaskom DOS-a na vlast, Ustavni sud SR Jugoslavije vratio na posao, nakon izdržane kazne.

Drugi stric Maje Čogurić, Milisav Čogurić, je nedavno razrešen dužnosti pomoćnika ministra u Ministarstvu pravde Srbije, na zahtev ministra Selakovića, jer je uhvaćen u korupciji. On je, inače, pisao zakon o amnestiji, prilagođavajući ga svom sinu, koji je bio na izdržavanju kazne, zbog saobraćajnog udesa.

Čogurići gaze sve pred sobom. To im je u krvi. Na raspravi zakazanoj 27. aprila po tužbi Nikole Petrovića, tuženi Predrag Popović je priložio nalaz iz Urgentnog centra u Beogradu, da je teško bolestan, da zbog diskohernije ne može da se kreće. Sudija je odlučila da nastavi suđenje, ocenivši da njegovo prisustvo kao tuženog nije obavezno! Presudiće ona njemu, zar on da vređa Nikolu Petrovića!

Sudija Maja Čogurić ima kćerku u vanbračnoj vezi sa Aleksandrom Lukićem, koji je u bekstvu. Postupak protiv njega vodi sud u kojem je Maja sudija, jer je on, kao vlasnik Delta-legala ostavio bez stanova oko 2.000 kupaca, koji su unapred platili za njihovu gradnju. Naravno, Maja svoju kćerkicu izdržava od para koje je njen nevenčani suprug uzeo do 2.000 onih koji su ostali, sa svojim porodicama bez krova nad glavom.

Da li je moguće da neko, sa ovakvom biografijom, u bilo kojoj zemlji može da deli pravdu?

Pozivamo građane, kolege i gospodina Devenporta da prisustvuju suđenju koje će se po tužbi kuma Nikole Petrovića održati u zgradi Višeg suda u Beogradu, u Timočkoj ulici broj 15, u sudnici na drugom spratu, sa početkom u 13,30 sati, 14. decembra 2015. godine.

 

      A 1. Osuđenik iz Padinske Skele u pismu upućenom Magazinu Tabloid kaže:

Robijam kao da sam zatočenik Islamske države!

Kao osuđenik koji služi kaznu u novokomponovanom zatvoru Padinska Skela (takozvana "Nova Skela"), pišem Vam o dešavanju unutar ćelijskog zida.

Ja, osuđenik Draža Božić MB 37/12, sa A2 bloka, ćelija br.6, totalno sam siromašnog statusa, poput drugih koji su ovde pod diktaturom. Vođenjem ovog "objekta" od strane upravnika Milana Pavlovića, zapovednika Kristijana Đujić, načelnice službe tretmana Daliborke Kujačić i vaspitača Darka Krstića, predstavlja posebnu priču…

Za njih ne postoji reč "razumevanje". A kamoli "resocilizacija". Svi siromašni osuđenici poput mene, koji ne pristanu na vrbovanje od strane pretpostavljenih, bivaju zatvarani u ćelije sa problematičnim osuđenicima. Zahvaljujući tretmanu od strane tih, nazovi-ljudi, nas tretiraju kao da smo u Aušvicu.

Ako, upravo ti da nazovem ljudi, ako se ne tretiramo ni kao u Aušvicu. Bivaju primorani da štrajkuju, da se seku, da bi napokon toga bili prebijani i pokrenuti disciplinski postupci. Nakon prošlog mog dopisa Vašem uredništvu i objavljivanja tog pisma, ja doživljavam torturu. Još idem bos, bez čarapa, majica, osnovnog rublja!

Imam uredan lekarski specijalistički nalaz da treba da boravim u ćeliji sa spoljne strane kojih ima oko 300. Ali to niko ne poštuje. Vaspitač Darko Krstić mi je doslovno rekao: "Bićeš sa kime ja kažem i gde ja to odredim. Ja sam ti sve i upravnik, doktor!"

U pravnoj demokratskoj uređenoj državi Srbiji kao osuđenik, Srbin, robijam kao u zatočeništvu Islamske države!

Kao pravoslavnom verniku i verska prava su mi ugrožena. Sveštenik ne dolazi da zapalim sveću mada je to drugim osuđenicima omogućeno. Skoro mi je poslalo monaštvo iz manastira Sopoćani par čarapa od vune i potkošulju! Svaka im čast!

Osim četiri zida, od 3. februara 2012. godine, gledam zid i rešetke. Nemam TV aparat u ćeliji. Dok drugi dobrostojeći osuđenici imaju po dva televizora, rešo, dva ventilatora, pa čak i plejstejšn igre, ja gledam u zidove! Ministarstvo pravde i njihove inkvizitore u ovom zatvoru, to ne zanima. Pored toga, do isteka kazne imam manje od dve godine.

A, celokupna je 8 godina i 10 meseci. Pisao sam da me prebace od 2012. godine u matični zatvor ili u Okružni zatvor Zaječar pošto sam ja iz Knjaževca koji od Skele ima oko 300 kilometara! Niko mi ne dolazi! Tačno dve godine.

Zatvoren, sam 24 sata dnevno, dve godine nisam video sunčev sjaj! Ovde je istinita bezbednost na nultom nivou. Stvara se krvavi pir! Zbog ovakvog odnosa, osuđenici umiru ili sebi prekraćuju muke.

Služba obezbeđenja takođe trpi diktaturu i naređenja "sa vrha" koja poneki komandiri nerado izvršavaju. A, plata im je manja od plate vozača komunalnog kamiona!

Ukoliko do Vas uopšte stigne ovaj dopis i ako ga objavite, što Vas molim, pošaljite mi taj broj Vašeg magazina.

Sa verom u slobodne medije i Vas!

Zahvalan, i s poštovanjem

 

© Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

TRGOVCI PRAVDOM : „KRUPNE RIBE“ POD ZAŠTITOM TUŽIOCA RADOSAVLJEVIĆA I LJUDI BLISKIH DS!!!

13. јула 2015. Коментари су искључени

 

U Beogradu je, pre dve nedelje, uhapšen sudija Višeg suda u Beogradu Branislav Blažić, pod optužbom da je, navodno, izvršio krivično delo trgovinom uticaja!

Specijalno tužilaštvo za borbu protiv oprganizovanog kriminala saopštilo je da je sudija praćen više od osam meseci, i da je, navodno, pokušao da kod sudija Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu izdejstvuje da povoljno reše predmet nekog preduzetnika, koji je pravnosnažno osuđen u Novom Sadu.

 

                  Milan Glamočanin

TRGOVCI PRAVDOM-1

 

Da bi predmet mogao da vodi specijalni tužilac, uhapšen je i sin tog preduzetnika (Milojica i još dvojica), koji su odbili svaku pomisao da su sudiji dali iznos od 1.700 evra, a advokat koji brani sudiju podneo je sudu dokaz da je pritvoreni sudija pre deset dana podigao kredit kod banke u iznosu od 1.600 evra.

Njegov advokat je izjavio novinarima da su sudije Vrhovnog kasacionog suda, koji su odlučivali o statusu predmeta uhapšenog preduzetnika, potvrdili da su spremni da idu na poligraf, da potvrde da ih Blažić nikada nije kontaktirao po pitanju tog predmeta.

Blaćenjе sudije Blažića izvršeno je po nalogu Snežane Malović – Mace, bivše ministarke pravde i njenog ljubavnika Miljka Radisavljevića, specijalnog tužioca, i Nate Mesarović bivše predsednice Visokog saveta sudstva.

Sve je, ustvari počelo 17. oktobra prošle godine, kada je predsednik Vrhovnog kasacionog suda Srbije Dragomir Milojević sa grupom kolega podneo krivičnu prijavu protiv bivše ministarke pravde Snežane Malović i predsednice Vrhovnog kasacinog suda Nate Mesarović, zbog neuspele reforme pravosuđa i štete od 1,5 milijardi dinara.

Osim bivše ministarke Malović, na krivičnoj prijavi kojom se terete za zloupotrebu službenog položaja našli su se i svi članovi prvog sastava Visokog saveta sudstva – nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Nata Mesarović, Jelena Borovac, istražni sudija Vučko Mirčić, Biljana Tošković, Nadica Jovanović, Đurđina Bjelobaba, bivši predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe Boško Ristić, Dejan Ćirić i Predrag Dimitrijević.

Krivičnu prijavu su potpisali, pored predsednika VKS Milojevića, i Novica Peković, predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu, zatim sudije Vrhovnog kasacionog sudaJanko Lazarević, Zoran Tatalović, Dragan Jocić i Dragiša Đorđević.

Podnosioci krivične prijave naveli su da su prijavljeni "kao službena lica članovi prvog sastava VSS u postupku izbora sudija iskorišćavanjem svog službenog položaja teže povredili prava 837 sudija", jer prilikom donošenja odluka o izboru sudija 16. decembra 2009. "nisu odlučivali da li ispunjavaju uslove da budu birani za sudije", iako su "bili dužni da i na njih primene postupak izbora, već su samo odlukom od 25. decembra 2009. konstatovali da ovim sudijama sa 31. decembrom 2009. prestaje sudijska funkcija".

Dodaje se i da razrešenim sudijama nisu dati pojedinačni razlozi za razrešenje i da je time istovremeno "naneta šteta državi od 1,5 milijardi dinara".

U obrazloženju krivične prijave piše i da su, time što postupak izbora prema ovim sudijama nije sproveden, teže povređena njihova prava, koja im pripadaju po osnovu vršenja sudijske dužnosti, "niti su imali pravično suđenje, bili su diskriminisani, povređeno im je pravo na rad i imovinu".

Sve razrešene sudije su, da podsetimo, polovinom 2012. na osnovu odluke Ustavnog suda i Visokog saveta sudstva, a posle promene vlasti u Srbiji, vraćene na posao.

Krivična prijava je podneta Tužilaštvu za organizovani kriminal, ali je za samo deset dana stigao i odgovor. Tužilaštvo je odbacilo podnetu krivičnu prijavu kao neosnovanu. Odluku je doneo Miljko Radisavljević.

Podnosioci su izjavili prigovor Republičkom javnom tužilaštvu, i zamenik Zagorke Dolovac zvane Zagor, uvažio je prigovor i naložio Specijalnom tužilaštvu da sprovede izviđajne radnje i prikupi dokaze na koje se podnosioci pozivaju.

Bivša ministarka Malović i tužilac Miljko Radisavljević uspešno su trgovali sa onima koji danas odgovaraju pred specijalnim sudom. Darko Šarić je bio primoran da ministarki i tužiocu kupi stan u Vašingtonu i snabde ih velikom količinom novca (četiri miliona dolara). Magazin Tabloid je godinama opisivao kriminalna dela gospođe Malović i tužioca Radisavljevića.

Ipak, po nalogu Aleksandra Vučića, zbog kojeg će i on biti izveden na sud, Malovićeva je po odlasku sa funkcije nastavila da živi u rezidencijalnom objektu, i pored činjenice da je u Molerovoj ulici imala komforan četvorosoban stan, a i taj stan je obezbeđivan od strane policije. Preko 60 vojnih specijalaca je doskora svakodnevno čuvalo bivšu ministarku.

 

       Maca uzvraća udarac

 

Po nalogu Snežane Malović Mace, tužilac za organizovani kriminal je, nakon podnete prijave protiv nje, naložio, a sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Odeljenja za organizovani kriminal dozvolio da se snimaju telefonski razgovori, ozvuče kancelarije i automobili, i stave na sve druge mere, svi podnosioci krivične prijave i druge sudije. Ukupno 83. sudija!

Tako je i nesrećni Blažić bio pod danonoćnom opservacijom, počev od 23. oktobra prošle godine. On je uhapšen, jer je, nakon što je ostao bez posla, odlukom VSS, doživeo težak moždani udar, i dugo se oporavljao. Zaverenici su očekivali da lako mogu da ga ubiju u zatvoru, i pokažu kako je njihova reforma bila opravdana.

Ova kriminalna akcija, koja će propasti kao i sve ostale koje je sprovodio Radisavljević od 2007. godine, kada je postavljen za tužioca za organizovani kriminal, sprovedena je uz saglasnost ministra pravde Nikolice Selakovića i premijera Aleksandra Vučića. Policija raspolaže dokazima da je Vučić bio upleten u mnoge kriminalne afere, i da ga bivša ministarka drži u šaci.

 

      Miljkova mreža za ulov

 

Koliko je zla napravio tužilac Miljko Radisavljević, prikrivajući izvršioce pljačkanja Srbije, njenih fondova, javnih preduzeća i kreditnih linija, moraće da istraži Anketni odbor Skupštine Srbije.

Kako je to polazilo za rukom Radisavljeviću?

Zahvaljujući zakonskim odredbama, lica osuđena po osnovu sporazuma o priznanju krivice, ne mogu se saslušavati na suđenju drugim licima u istom postupku, što pruža dodatnu zaštitu onima koje je Specijalno tužilaštvo, po nalogu političara, odlučilo da na ovaj način nagradi.

Dve godine nakon promene političke vlasti, u pravosuđu je veoma malo toga izmenjenoborbu protiv organizovanog kriminala i korupcije u pravosuđu i dalje vode ljudi postavljeni od DS-a, ili oni koji su bliskost DS-u navodno zamenili lojalnošću novoj vlasti, poput pomenutog predsednika Specijalnog suda…

Stoga se postupanje pravosudnih organa u krivičnim postupcima vrti oko pretežno beznačajnih stvari i ljudi, veliki broj postupaka vodi se bez odgovarajućih dokaza unedogled, dok se za javnost stvara predstava da se nešto bitno događa i razrešava.

Jedini događaj koji bi donekle mogao da pokvari planove za ograničavanje efekata širenja istine i otkrivanja dokaza bila je predaja Darka Šarića i njegova spremnost, da progovori otvoreno o svojim poslovima i kontaktima, kao i da predoči dokaze koje je sam obezbeđivao, tokom tih poslova i kontakata.

Iluzorno je i očekivati bilo kakve pomake u situaciji kada je Specijalni tužilac Miljko Radisavljević od 2007. godine, postavljen od Republičkog javnog tužioca, na kojoj funkciji je i do danas Zagorka Dolovac, verni sluga režima DS-a, i osoba od najvećeg poverenja i bliskosti sa Bojanom Pajtićem.

 

      Zatiranje tragova

 

U magazinu Tabloid, od 22. maja prošle godine, objavili smo tekst insajdera koji je učestvovao u istragama, o metodu zatiranja tragova od strane tužioca Radisavljevića, i njegovoj zaštiti “krupnih riba“

“Još jedan od metoda rada, pre svega Specijalnog tužioca, jeste uklanjanje „nezgodnih" dokaza, njihovo umetanje u druge predmete koji se arhiviraju (ili ih „čistačice izbacuju u đubre"), slanje dokaza drugim državama, po njihovim zamolnicama (uz nezvaničnu „zamolnicu" sa naše strane da se dokazi ne vraćaju, ili da im se sadržina izmeni) – ovo se pre svega odnosi na diskove sa prisluškivanim razgovorima.

Moć Miljka Radisavljevića i počiva na tome što je brojne snimljene razgovore sklonio u stare arhivirane predmete, ali on zna gde se nalaze, i po potrebi ih može izvaditi. Čak se i audio snimci prisluškivanih razgovora menjaju, tako što se brišu određeni delovi razgovora, dok se prilikom sačinjavanja transkripata navedena mesta označavaju kao nerazumljiva. Pojedini razgovori se čak i konstruišu, odnosno izmišljaju i prave postupkom montaže od delova više različitih razgovora.

Jedan od razloga velikog uticaja Demokratske stranke na pravosuđe je i činjenica da su brojne sudije i tužioci prilikom izbora potpisivali pristupnice pred pojednicima iz vrha stranke, što po zakonu ne bi smeli. Zato ih oni „drže u džepu" i mogu i dalje vršiti veliki uticaj na njihovo postupanje i odlučivanje, pretnjom da će aktivirati i obelodaniti njihove pristupnice, zbog čega bi morali biti razrešeni funkcije.

Valja primetiti i izjavu bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića da Šariću Srbiji nije činio krivična dela", čime se Tadić, koji je, kao i krug ljudi oko njega (Miodrag Rakić, Bojan Pajtić, Dragan Šutanovac, Snežana Malović, Slobodan Homen, Dušan Petrović, Dragan Đilas i dr.) jako dobro informisan i duboko upleten u nelegalne poslove, pokušava unapred distancirati od eventualnih Šarićevih otkrića.

Upravo je taj način funkcionisanja sistema njegova glavna karakteristika već duži niz godina: onaj policajac, sudija, političar, tužilac koji je nekoga reketirao je taj koji ga hapsi, sudi mu itd., da bi na taj način diskvalifikovali tvrdnje reketiranih, jer po zakonu okrivljeni „ima pravo da laže", „laže da bi se izvukao" i sl.

Primera radi, tako se pokušavaju od funkcionera vlasti DS diskvalifikovati tvrdnje Stanka Subotića o reketiranju – novcu koji je dao Borisu Tadiću i Demokratskoj stranci; tako se teže unapred diskvalifikovati i iskazi Darka Šarića, ne znajući međutim da postoje brojni dokazi, i to kako oni zvanično prikupljeni poput transkripta razgovora koji je u prilogu, tako i oni koje je Darko Šarić sam prikupljao.

Naime, sa njim nije uspelo postupanje po ugledu na postupanje sa Dušanom Spasojevićem i kućom u Šilerovoj u Zemunu, ali bi zato sada mnogi voleli da mu se desi sudbina Mike Brašnjevića – da ga obese u zatvoru.

Zato se i težila stvoriti slika o Mikiju Rakiću, kao predvodniku borbe protiv organizovanog kriminala i Darka Šarića, dok je Demokratska stranka, zapravo bila duboko upletena u saradnju i poslove Šarića, o čemu svedoči i ovaj snimljeni razgovor, samo jedan od brojnih. Isto važi i za Snežanu Malović, Slobodana Homena, Miljka Radisavljevića, Dušana Petrovića, Dragana Đilasa…

U tom tekstu, objavljeni su i transkripti razgovora u kojima su pominjani najviđeniji funkcioneri DS-a.

Analizom rada Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, lako je doći do zaključka da je pri vrhu piramide u organizovanom pljačkanju Srbije, upravo tužilac Miljko Radisavljević, i njegova metresa, bivša ministarka Snežana Malović.

Tako je Radisavljević, po Vučićevom nalogu, obustavio rad na proverama 24 sporne privatizacije, na koje je ukazao Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, a koje je zahtevala Evropska unija.

Šta je sa prikupljenim podacima o praćenju 82. sudija, i da li njihovo neovlašćeno stavljanje na mere može trajati neograničeno?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

DRŽAVNI MAĐIONIČARSKI TRIKOVI U BORBI PROTIV KRIMINALA I KORUPCIJE

27. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Nijedan od „eksperata" ekonomske propasti Srbije do danas nije odgovarao. Odgovorni za uništavanje preduzeća i epohalne pljačke, među njima i bivši premijer Cvetković, bivši ministri Vlahović, Pitić i mnogi drugi, nisu čak ni pozvani na razgovor u tužilaštvu. Ko može danas da istraži kako su na kriminalan način donošeni zakoni koji su omogućavali legalizaciju pljačke? Gde je nestalo skoro 70 milijardi evra za deset godina, i zašto se prvi potpredsednik vlade Srbije, koji je pre više od godinu dana najavio obračun sa glavnim nosiocima kriminalne politike, danas više ne zanima za njih?

 

          Josip Bogić

 

Ko se još seća kako su građani doslovno bombardovani informacijama o borbi protiv kriminala i korupcije, o tome da neće biti zaštićenih, da je formirano "60 timova najpoštenijih i najsposobnijih policajaca" da istraže sve nezakonitosti u privatizacijama i prodaji državne imovine, odnosno „loše privatizacije"…

Nešto slično onome što su radili bivši predsednik Tadić, bivša ministarka pravde Snežane Malović i bivši državni sekretar Slobodan Homen. Ali, o njihovoj odgovornosti za cvetanje kriminala i haosa u pravosuđu, takozvana naprednjačka vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem nije ni progovorila niti ima nameru. Ona samo nastavlja posao svojih prethodnika u državnim foteljama.

Najavljivao je Vučić 60 policijskih timova koji će se obračunati sa organizovanim kriminalom, i poštenje, kao glavni motiv svakog od tih timova. Ali, na njegovu žalost, ne postoji takav merni instrument koji bi mogao da izmeri količinu nečijeg poštenja.

Možda MUP ima novi tehnološko čudo koje je merilo poštenje i znanje ovih šezdeset stručnjaka? Pokazalo se da Vučić nije imao "60 najstručnijih i najpoštenijih policajaca", ali taj problem je još veći, jer nema ni "najpoštenijih" tužilaca, a uvedena je tužilačka istraga! A to je mnogo veće pitanje, jer je tužilac organ gonjenja a ne policija, niti bilo koje drugo telo.

Zahvaljujući Vučićevoj početnoj ideji da "zagazi frontalno", potpuno pogrešno je u borbu protiv organizovanog kriminala uključio VOA i VBA koje sa borbom protiv organizovanog kriminala nemaju nikakve veze. To važi i za BIA. To je informativna agencija koja sva saznanja mora da prosledi tužilaštvu a nikako operativna agencija koja u svom sastavu ima čak i Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala!

Domen ovih službi, barem kada je u pitanju Zakon, tiče se kriminala u okviru vojnih organa i institucija a ako oni rade van svojih okvira to je onda drastično kršenje zakona. I ranije a i sada, izdavalac naloga je tužilac a nikako neko iz izvršne vlasti, pa su te Vučićeve metode bile protivzakonite u svakom smislu.

Napravljene su brojne amaterske greške. Na primer, hapšenjem korisnika kredita i njihovim optuženjem krenulo se pogrešnim putem. Nisu korisnici kredita toliko krivi koliko oni koji su im davali tolike iznose. Pođimo od obične činjenice kako se dodeljuju krediti. Kako se u javnosti prikazuje stiče se utisak da su krediti deljeni tako što korisnik kredita dođe na šalter banke, ponese veliki džak, zatraži pare, a radnik iz sefa lopatom utovari u džak milione evra.

Procedura dobijanja kredita je ipak malo komplikovanija bez obzira na bezobrazluk onih koji su ih delili šakom i kapom. Kada dođete na bilo koji šalter banke pa zatražite kredit dobijete najpre odštampane formulare sa svim informacijama na nekoliko stranica šta vam je potrebno da bi dobili kredit i koje sve uslove morate da ispunite. Uslovi za privrednike su još malo i komplikovaniji gde su vam potrebni bilansi, pa nekretnine, menice, hartije od vrednosti i dr.

Ukoliko neko ne ispunjava uslove, nema ni kredita. U tom slučaju ako je neko davao kredite pojedincima i firmama koje nisu ispunjavale uslove, on ima direktan umišljaj da je izvršio krivično delo. Još ako je dobio potporu od političara na vlasti, eto rešenja Gordijevog čvora! Korisnik kredita treba da odgovara tako da mu se oduzme imovina, a da procesno bude dobar svedok, jer kao svedok ne sme da laže, a kao okrivljeni ili optuženi to može!

Zašto MUP uveliko ne radi na ispitivanju korupcije u pravosuđu, kako bismo svi posle toga imali nadu da će zakon podjednako biti primenjivan za svakog građanina, da će sva suđenja i sve presude biti pravične? Zar je pravično da oni koji su obezglavili pravosudni sistem, čitavu državu i narod, ostanu nekažnjeni?

Uprkos svemu što se dešavalo u poslednjih godinu dana, uprkos neviđenoj galami, velikim rečima, najavama spektakularnoih obračuna sa vrhom organizovane mafije, ispostavilo se da je državna mafija zaštićenija više nego ikada!

Zahvaljujući svojim poslaničkim imunitetima, podmićivanjima političkih protivika, zajedničkim interesima i pre svega "sagledavanjem budućnosti" u kojoj će se naći i jedni i drugi, došlo je do prećutne saglasnosti onih koji bi trebalo da odgovaraju i onih koji su danas na vlasti.

Pravilo je, ne diraj me-ne diram te. Kad se sve sabere, pravi tajkuni u proteklim godinama bile su političke stranke na vlasti. Mnoge istrage koje je trebalo usmeriti na fijoke tužilaca koji su te predmete držali pod ključem od 2005. godine, nikada nisu završene. Na omotima starih spisa danas bi mogli pronaći rukom ispisana imena ko je i kada naložio da se krivci ne procesuiraju. A nakon toga uhapsiti i nalogodavce i tužioce koji nisu radili svoj posao!

U međuvremenu su krenule nove istrage, takođe polovične. Mnogi od privremeno pritvorenih nikada neće ni biti osuđeni zbog nedostatka dokaza ili kršenja Zakona o krivičnom postupku od strane istražnih organa. Brojni su i oni koji su tužili državu i dobili nadoknadu za svaki dan koji su tamo nevini (ili bez dokaza) odležali.

Kad se sve sabere, besmisleno je galamiti i najavljivati istorijsku borbu protiv kriminala i korupcije sa ljudima u policiji koji su do juče bili udarna pesnica režima prethodnog režima Demokratske stranke, sa tužiocima koji su takođe bili instrumentalizovani od strane toga režima. Kako sa istim ljudima koji su učestvovali u svemu tome sada očekivati da rade protiv sebe?

Odgovor na ovu protivrečnost treba potražiti u Vučićevoj težnji da sebe i svoju stranku preobrazi u veće evropejce nego što su bili njegovi dojučerašnji politički, pa čak i ideološki protivnici. Ali, to već nije "protivrečnost", nego planirana prevara. I to masovna. Narod veruje u ono što Vučićevi mediji pišu i što njegovi policijski savetnici, dostavljači i slična fela, poručuju preko njih.

Sve ovo i mnogo toga još, predstavlja pravu priliku da tužioci i sudije (oni koji su još sačuvali dostojanstvo i obraz) sami vrate ugled svojoj struci. Na taj način će vratiti i ugled narodu i državi. Kada se izbaci, odstrani, iskoreni korupcija iz pravosuđa tek tada će nestati i sve druge i tada država može da se bavi privredom, politikom, društvom, kulturom, školstvom, i svim ostalim delatnostima. To jeste dug proces, ali je neizbežan ukoliko se hoće moderna, uređena, pravna država. Ovako, kako je to Vučić zamislio, sve liči na mađioničarski trik: mi njih kao jurimo, oni nama, kao, beže

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

 

POLICIJA: SVI SE MOGU REKONSTRUISATI OSIM NAJBOLJEG, DIEKTORA POLICIJE!!!

28. јула 2013. Коментари су искључени

 

Najvažnije pitanje ovih dana u državi je rekonstrukcija Vlade jer je "koalicija" odlučila da oceni samu sebe, nakon što je utvrdila da je nešto trulo u državi Srbiji. Videvši šta se dešava, i direktor policije, Milorad Veljović, rešava da rekonstruiše rad u MUP-u osnivanjem radne grupe za rešavanje korupcije u AP Vojvodini, kako bi sprečio spregu policajaca sa političarima. To je možda i tačno. Ali, da li je možda više od njih u sprezi i povezan sa političarima on sam, pita se Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala.

 

           josip Bogić

 

Ko je kriv što Niš i Novi Sad nisu dugo vremena imali načelnike SUP-a? Da li operativci ili direktor? Stvaranjem novog tima, direktor policije Veljović hoće da pokaže kako su sitni policijski službenici štitili političke moćnike na svoju ruku a da on pri tome nije imao pojma.

Sada plaćaju cenu svi oni pošteni policajci koji nisu radili svoj posao upravo zahvaljujući tom istom Veljoviću koji nije izlazio iz kabineta predsednika Tadića i njegovog savetnika Miodraga Rakića. Sada će tim istim policajcima u AP Vojvodini deliti lekcije poštenjačina policajci iz drugih delova Srbije kao da u njihovim sredinama uopšte nema kriminala i da su oni u tim sredinama iz kojih dolaze nemilosrdno sredili kriminal i korupciju.

Osnivanjem nove radne grupe postići će se sigurno „veličanstveni rezultati" slični onima koje je postigla radna grupa MUP-a u borbi protiv korupcije, koja je prisvojila rezultate operativaca UBPOK-a (SBPOK-a) prikazujući ih kao svoje rezultate. A o kakvim se ekspertima radi polako dolazi na videlo.

Sve ono što su sami odradili polako pada u vodu. Nedavne presude apelacionog suda u Beogradu u slučaju Olivera Dulića koji je konstatovao da u radnjama ne postoje dokazi da je izvršeno krivično delo koje se optuženom stavlja na teret te je slučaj vraćen na početak u fazu ponovne istrage.

Osim toga ovako fabrikovani slučajevi predstavljaju problem i specijalnom tužiocu za organizovani kriminal i korupciju koji se optužuje za navodnu opstrukciju ili čak neznanje u šta i oni koji ga teret ne veruju. Ustvari, radi se o notornom neznanju policijskih eksperata. Da li u regionima iz kojih dolaze, postoje bele knjige o stanju lokalnog kriminala kao što postoji ona u MUP-u? Sigurno postoje- ne bele knjige, nego crne knjige crnje od najcrnjeg mraka.

Kako Miljko Radisavljević da objasni da su akcije prodate ispod tržišne cene na berzi koja je jedina merodavna u tržišnoj ekonomiji? Miljko kaže u svojoj optužnici koji je prepisao od eksperata iz MUP-a da su optuženi kupovali i prodavali hartije od vrednosti ispod tržišne vrednosti na berzi. A šta je berza nego deo finansijskog tržišta na kome dolazi do sučeljavanja ponude i tražnje za hartijama od vrednosti!?

Pa berza je jedino pravo merilo tržišne vrednosti i u tržišnoj ekonomiji ne postoji jednom za svagda utvrđena cena nečega koja će od momenta određivanja važiti za svagda. To se uči na početnim godinama odgovarajućih fakulteta. Osnovna funkcija tržišta hartija od vrednosti je da imalac kupuje jeftino hartije a da ih proda skuplje.

Na tome počiva kapitalizam. Mislim da je MUP rešio na čelu sa svojim ekspertima da stane za vrat takvom „nepoštenom" načinu rada. I za sada je uspeo. Ali šta će reći konačno sud ili oni iz evropskih institucija ostaje da se vidi. Samo će Miljko imati problema da „sačuva" takvu nakaradnu optužnicu bojeći se za svoj status kako rekoše dobro obavešteni izvori iz MUP-a.

Ali tu neće biti kraj. Sve govori da će radna grupa proširiti svoj delokrug i na ispitivanje uzroka propasti berze još u tridesetim godinama prošlog veka i preostale žive uhapsiti koji su dozvolili takvu propast! Ili čak „prevarante" na ostalim svetskim berzama poput Londona ili Njujorka. Crno se piše kapitalizmu!

A krivica tužilaštava? Veljović i dalje ponavlja staru otrcanu frazu kako je policija u saradnji sa tužilaštvom uhapsila tamo nekoga, a ne zna da je tužilac naredbodavni organ MUP-u i drugim državnim organima koji se bave suzbijanjem kriminala i da je ono jedini organ koji procenjuje da li u radnjama pojedinaca postoje obeležja krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti. Veljović je izgleda prespavao zimski san kao medved jer već više od deset godina postoji ZKP koji to propisuje.

Očigledno ne može još da shvati da policija nema šta da uslovljava tužioca. Policija je dužna da sva eventualna saznanja o izvršenim krivičnim delima dostavi nadležnom tužiocu a on ceni da li će nekoga procesuirati ili ne. Veljović i njegovi eksperti se izgleda stavljaju iznad tužilaštva i sve ono što oni smatraju da je krivično delo, bez obzira da li tu ima validnih dokaza ili ne, tužilac mora bezrezervno da prihvati ili će se oni žaliti najprvom potpredsedniku Vlade da tamo neki tužilac vrši opstrukciju. To je nekada bilo tako kada je Veljović bio pripravnik, ali sada to nije tako.

Pogotovo kada je organizovani kriminal i visoka korupcija u pitanju. Veljović je sa svojim ekspertima „ocrnio" policajce iz SBPOK-a bez ikakvih dokaza, suspendovao odredbe Zakona o organizovanom kriminalu koji kaže da se ovom materijom bavi isključivo SBPOK i tužilac za organizovani kriminal. Da se poštuje Zakon ove radne grupe ne bi bile ni osnovane.

Kako reformisati policiju u pogledu novih informacionih tehnologija kada sam direktor pojma nema o radu na računarima jer je do skora bio nepismen u toj oblasti a sada je polupismen jer samo zna da pritisne dugme i da ga uključi.

Osim toga u oblasti suzbijanja visokotehnološkog kriminala na čelo službe je postavljen ekspert koji je završio hemijski fakultet u Tuzli koji će „pohapsiti" sve kriminalce u toj oblasti, stati na put svim hakerima u svetu tako što će im „posuti soli na rep". A ta je oblast sada u svim udarnim vestima u svetu od kako je bivši američki činovnik Snouden obelodanio kako američke vlasti putem ovih savremenih tehnologija špijuniraju ceo svet. Čak su se drznuli i da prate zbivanja kod čelnika Evropske unije. Ali mi imamo eksperta.

Dok kolone talentovane dece odlaze iz Srbije u svet upravo zbog ovakvih priučenih eksperata.

Osim toga, nedavno je objavljena vest da je sidnikat policije potpisao nekakav sporazum o saradnji sa rektorom prestižnog privatnog fakulteta iz Beograda u ime dobre saradnje sa policijom pa predlažem da se ubuduće MUP proglasi za prvu menadžersku organizaciju u Srbiji jer će sigurno ovaj fakultet za menadžment dati veliki i nemerljivi doprinos u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Kada kadrovi proizvedeni na ovom fakultetu mogu da vode Skupštinu i mnoga ministarstva onda mu MUP dođe kao „prava sitnica". U tom smislu predlažem i štampanje novih vizit kartica za neupućene kao one koje je imao „sreski špijun" Aleksa Žunjić.

Nekada je defektološki fakultet bio rasadnik policijskih kadrova i videli smo do kojih epohalnih uspeha je doveden MUP. Sada očigledno taj primat preuzima menadžment do kakvih uspeha će dovesti ostaje nam da vidimo.

Očekujem takođe da će MUP uskoro početi i da hapsi poslanike koji su donosili zakone koji su „išli na ruku" tajkunima. Primer sulude paranoje je i hapšenje čelnika jedne opštine koji su donosili po mišljenju „eksperata" nezakonite odluke.

Najnovija vest je da direktor policije sprema smenu dva generala Bijelića i Dikića. Narodna poslovica kaže da riba smrdi od glave a da se čisti od repa. I u tom smislu reforme koje planira direktor policije će biti u skladu sa njom. Kako je moguće da su ova dvojica generala toliko dugo opstajala na svojim mestima a da direktor nije bio upoznat sa njihovim „brljotinama"?

Dok je ovakav direktor na čelu MUP-a , nema od rekonstrukcije ništa, baš kao što neće biti ništa ni od rekonstrukcije Vlade na bolje. Ne može jedan od aktera vladajuće stranke da godinama upropašćava finansijski sistem zemlje i njenu ekonomiju i da za to ne odgovara. Da li to ai svesno ili iz neznanja svejedno je za građane Srbije. Isti je slučaj i sa policijom. Možda i direktor sve ovo radi iz najbolje namere i najbolje što ume. Ali to nije dovoljno.

Rekonstruisati Vladu a ne smeniti ovakvog direktora policije je uzaludan posao. Kada se budu iz državnog aparata odstranile štetočine i nesposobnjakovići tada će se moći govoriti o rekonstrukcijama.

Ako je verovati najprvom potpredsedniku Vlade da će na mesto prvog čoveka za evropske pregovore dovesti ličnost koja neće samo klimati glavom i koja će reći "ne", ako nešto nije u redu. Treba onda i da direktor policije konačno kaže „istorijsko ne" svim onim političarima koji mu se mešaju u rad pa makar to bio i sam najprvi. Dok se to ne desi, Veljović će i dalje biti zaštićeniji od belog medveda. Nije sve crno-belo u MUP-u. U MUP-u je najcrnje!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: