Архива

Posts Tagged ‘g’

IZDAJNIČKI KAPACITET: PODANIČKA VLAST SRBIJE JE ODRADILA ZAMISAO ZAPADNIH SLUŽBI

5. јула 2013. Коментари су искључени

Na dan potpisivanja takozvanog Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. godine, ruska agencija RIA Novosti, objavila je vest da je Srbija kapitulirala, i da ruska diplomatija može samo da kaže „šta je, tu je“. Na Vidovdan 2013. godine, koji je novi srpski gospodar Aleksandar Vučić proglasio istorijskim, jer „neće biti gubitnički“, iz Moskve nije bilo nikakvih vesti. Već je bilo sve rečeno. Srbija je ipak poražena, njeni mračni Vidovdani se nastavljaju, samo su laži i magle dobile novi oblik i boju.

          Nikola Vlahović

Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić čestitali“ su Srbima dobijanje neutvrđenog datuma, lažući isto kao što je lagao Slobodan Milošević kada je, nakon tromesečnog bombardovanja NATO pakta, i kapitulacije u Kumanovu, građanima „čestitao mir„. U oba slučaja, reč je o istoj politici i istim ljudima, kojima je cilj opstanak na vlasti do sudnjeg dana, koje opseda moć, žudnja za novcem i sadizam. A narod, država, patriotizam i slične fraze, poslužili su im kako bi ostvarili svoje veleizdajničke planove. Ko još može da im veruje, i gde je kraj teroru lažnih demokrata, diktatora i kliničkih slučajeva, koji su Srbiju skoro živu sahranili?

Kada je 09.juna 1999. godine, ondašnji zamenik načelnika generalštaba Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović potpisao takozvani Kumanovski sporazum, neposredno posle toga, u pokušaju da predstavi poraz kao pobedu, Slobodan Milošević je pred televizijskim kamerama izgovorio: „Poštovani građani, čestitam vam mir!“.

Na nesreću, Miloševićev „mir“ bila je najteža kapitulacija Srbije, još od pada srednjovekovne države pod otomanski jaram! Naime, tadašnji komandant međunarodnih snaga na Kosovu, nemački general Klaus Rajnhart, stavio je na sto ispred general-pukovnika Svetozara Marjanovića tekst procedure bezuslovne kapitulacije u kome je bila precizna formulacija razgraničenje Kosova i centralne Srbije. U Miloševićevim medijima to je opisano kao „sprovođenje vojno-tehničkog sporazuma“! Istovremeno, Rajnhart je odmah postavio granice između Kosova i Srbije na Kopaoniku, gde je i sadašnjim sporazumom iz Brisela potvrđena državna granica samoproglašenone države Kosovo.

Na dan potpisivanja Kumanovskom sporazuma, došlo je do sukoba lokalnih Srba u opštini Štrpce sa međunarodnim trupama, a dva dana kasnije, i do masovnog proterivanja Srba iz cele pokrajine. Okupatori su namerno odabrali Kumanovo kao mesto događaja, jer se nalazi na teritoriji Makedonije koja nije učestvovala u ratu, ali i zbog simboličnog poništavanja srpskih pobeda u Balkanskim ratovima. Tako je poraz Miloševićevog režima, koji je skupo platio srpski narod, bio potpun.

     „Dobili smo datum, a sad spektakl“

U sred leta 2013. godine, scenario kapitulacije Srbije pred američkim, nemačkim i albanskim okupatorima, ponovio se na perverzan način! Isto onako kao što je Slobodan Milošević čestitao građanima mir, tako su i Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić požurili da Srbima „čestitaju datum“ koga nema, i početak pregovora sa Evropskom unijom kojih neće biti. Jer, istina je opet drukčija. Ima samo novih uslova! Nemačka kancelarka Angela Merkel, sastavila je spisak obaveza koje Srbija mora da ispuni da bi Savet Evropske unije u januaru 2014. godine dao nekakvo mišljenje o tome.

Spisak nemačkih zahteva je neiscrpan– od priznavanja nezavisnog Kosova, do temeljne istrage i pronalaženje krivaca za paljevinu ambasade Nemačke u Beogradu, koja se desila 2008. godina prilikom mitinga pod nazivom „Kosovo je Srbija“. Neverovatno zvuči podatak da nigde u režimskom medijima u Srbiji nije pisalo da je skoro jednodušan stav nemačkog Bundestaga da Srbija mora da kapitulira pred albanskim zahtevima, i da će tek priznanjem samopoglašene države Kosovo, biti ispunjena „puna implementacija“ sporazuma iz Brisela! A, to je ono na čemu se temelji „balkanska politika“ najmoćnije evropske države…

Šta Srbiju očekuje u narednim mesecima, kad narod sazna punu istinu o ovoj bezočnoj prevari koju vlastodršci pokušavaju da sprovedu? Izvesno je da će doći do neviđenog unutrašnjeg terora, koji nije moguće sprovesti bez potpune kontrole medija. Treba podsetiti da se Slobodan Milošević, dok je vodio ratove, nije mnogo obazirao na činjenicu da je imao slobodne medije koji su otvoreno govorili protiv njegovog režima. Bili su to najbolji dani radija B92, Studija B, „Srpske reči“, „Pogleda“, „Naše Borbe“ i mnogih drugih medija koji su imalu apsolutnu slobodu govora i kritičke misli.

Ali, čim je rat prestao, Milošević je krenuo u gušenje tih sloboda. Na ključno mesto, kao ministra informisanja postavi je Aleksandra Vučića, koji je odmah počeo sa terorom nad novinarima kakav nije zapamćen ni u vremenima najtvrđeg boljševizma. Vučić je često znao da napiše redakcijama „pisma upozorenja“, u kojima ih opominje kako „vrše širenje straha, panike i defetizma“. Tokom svoga mandata, surovo je novčano kaznio i zatvorio više medijskih kuća, a nekima, poput dnevnog lista „Danas“ i doslovno je „poslao katanac i lanac“ da se sami zatvore!

Današnje prilike govore da je Aleksandar Vučić, kao čovek imperatorskih ambicija, već odavno stavio skoro sve medije pod kontrolu, a mnogi od njih su zbog milionskih dugova pred gašenjem. Tako, recimo, „Večernje Novosti“ zvanično duguju oko 12 miliona evra, RTV B92 duguje takođe najmanje 20 miliona, a kad je RTS u pitanju, reč je o stotini miliona evra!

Očerupanim i uništenim medijima, Vučić danas suvereno komanduje. Preko njih sprema napad na sve što se kreće, a njegov dnevni bilten Informer, u broju od 29. juna 2013. godine, objavio je masovnu poternicu pod naslovom: „…Dobili smo datum, a sad spektakl! Ovog leta na repertoaru: rekonnstrukcija vlade, raspisivanje izbora, istrage o vezama ljudima iz vrha vlasti s mafijom, hapšenja ministara, lidera stranaka…“.

     U susret potpunom sunovratu

U narednim mesecima treba očekivati da režim Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića pokrene kompletan represivni državni aparat, protiv svakoga ko bude sumnjao u njihove obmane o Evropskoj uniji. Ali, kao i u vreme Slobodana Miloševića, taj represivni aparat će se okrenuti protiv njih prvom prilikom, jer novca za njegovo izdržavanje više nema.

Vojska više i ne postoji, policija je bez sredstava i stručnog kadra, u rasulu i ojađena, pravosuđe kriminalizovano i nestručno, glomazno i neefikasno…Kao i u svim sličnim režimima, ostala im je mala pretorijanska garda koja štiti njih lično, njihov novac i njihovu partiju. Ali to nije dovoljno da bi sačuvali vlast.

Trulež srpske državne zgrade vidljiv je na svakom koraku. U njoj jake policijske snage obezbeđuju polaganje takozvane male mature, ove školske godine na stotine hiljada mladih ljudi neće moći da upiše višu školu ili fakultet, nego će ostati nezaposleni, na ulici, i pridružiće se milionima onih koji su bez nade, u prvoj polovini 2013. godini zabeležen je najveći trend odlaska srpskih stručnjaka u inostranstvo, cene hrane su skoro 13 odsto veće nego u najvećim gradovima Evrope, a vrednost evra u odnosu na dinar je najveća u poslednjih 15 godina.

U jednom skorašnjem izveštaju Evropske komisije o siromaštvu u Srbiji, konstatovani su poražavajući podaci: svaki peti Srbin nema toalet, svaki šesti nema kupatilo, pola miliona ljudi nema čistu vodu za piće, milion njih ne zna za kanalizaciju, a više od 300.000 stanovnika Srbije živi bez struje! Ovako unazađena, opljačkana i pokorena Srbija ne može očekivati da bude predmet ičije samilosti.

Jedan poslanik Bundestaga je nedavno konstatovao da Srbija prvo mora da sebe „uljudi“, da se reši svoje kriminalne elite, da se nauči smenjivosti političara, pa da onda pogleda ka Evropi. Profesor Dejvid Filips sa američkog Kolumbija univerziteta, bio je još jasniji kada je proletos za „Njujork Tajms“ rekao da „brisleski dogovor neće pomoći pomirenju Srba i Albanaca, niti će ih to pridružiti Evropskoj uniji“.

Kraće rečeno, ovdašnjim brlogom ne želi više niko da se bavi. Srbija nije od ekonomske važnosti nijednoj velikoj svetskoj imperiji. Tu je još jedino Rusija koja će svakako izgraditi gasovod „Južni tok“ sa tranzitom od 430 kilometara kroz jugoistok Srbije, ali, uslovi će drastično biti promenjeni zbog opake politike koju vode Vučić i Nikolić prema Moskvi.

I dok Vučić i Nikolić paradiraju Srbijom šireći masovne obmane, između Bugarske i Rumunije, na Dunavu, ovih dana je otvoren most sa više auto-traka, koji je deo panevropskog Koridora 4, koji povezuje Drezden u Nemačkoj sa egejskim morem, lukom Solun i Istambulom na istoku. Radovi su bili ubrzani, jer je, kako rekoše planeri iz Brisela, Koridor 10 preko Srbije u „nenadoknadivom zakašnjenju“.

Tako je Srbija i konačno ostala južnoevropska kontinentalna rupa, zahvaljujući kriminalnoj politici svojih diktatora i njihovih klovnova poput Milutina Mrkonjića i njemu sličnih kreatura koje haraju ovom zemljom više od četvrt veka, u svim režimima. Narod koji ne nalazi načina da se obračuna sa banditskom politikom političara, mešetara i prevaranata, osuđen je na ekonomsku bedu, bolest i izumiranje.

Prošlost govori o sadašnjosti

Sada je više nego jasno da su Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića, angloamerički „modni kreatori“ mnogo ranije videli kao odlične izvođače prljavih poslova u politici.

Njihovi psihološki profili, prema tumačenju jednog bivšeg ekonomskog savetnika iz Austrije, dobro je prorađen još ranih devedesetih godina u analitikama zapadnih obaveštajnih službi, i ti podaci slikovito govore o njihovom podaničkom karakteru, o vlastohleplju, varljivoj, skoro ženskoj naravi, kukavičkom odnosu prema opasnosti i slično.

Sve je to i dovelo do njihove amnestije pred takozvanim demokratskim vlastima posle 5. oktobra. Već je poznata činjenica da su bivši rezidenti britanske obaveštajne službe kod Zorana Đinđića tražili zaštitu za Aleksandra Vučića, smatrajući ga „dobrim materijalom“, čovekom koji može da se „preokrene“ i slično.

Iz istih razloga, ni Tomislav Nikolić nikada nije pozvan pred Tužilaštvo za ratne zločine, da se izjasni o delovanju pojedinih komandanata paravojnih formacija koje je poznavao i sa kojima je bio u prisnim odnosima.

U senci Vojislava Šešelja, i njemu i Vučići su deset godina bila puna usta Kosova. Vučić je čak javno slao „upozorenja Amerikancima i Nemcima da se ne bave Kosovom i Metohijom, „a ako to hoće, onda ćemo se i mi, Srbi, pitati da li će Teksas i Alzas da budu nezavisni“!

I ne samo to nego je bio kategoričan da je „pitanje Kosova nesporno, jer je regulisano Ustavom Srbije, a to ne mogu da promene šiptarski teroristi i njihovi američki i evropski saveznici, gori od Hitlerovih nacista“. za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, govorio je da ga „…Tomahavci ne mogu uplašiti, jer se Srbija, dok postoji makar jedan živi Srbin, neće odreći Kosova i Metohije“.

Kada je 2007. godine na demonstracijama protiv nezavisnosti Kosova spaljena američka zastava i Vučić se oglasio rekavši da se „…divi i ponosi srpskim mladićima koji su imali hrabrosti da probiju policijski kordon i dođu do ambasade„!

Godinu dana kasnije, takođe je dao podršku antizapadnim demonstracijama u kojima su zapaljene ambasade Nemačke i Amerike. Danas, 2013. godine, ima zadatak da istraži ko je to uradio. Inače, nema ni datuma ni Evrope. Postoji velika verovatnoća da su neki njegovi bivši politički istomišljenici, mlađe dobi, učestvovali u ovim događajima, kao „izvođači radova“. Ali, Merkelova traži i inspiratore!

Dalja Vučićeva (ali i Nikolićeva) politička sudbina zavisiće od njihovog izdajničkog kapaciteta, tačnije, od njihove spremnosti da razotkriju svoju nekadašnju „patriotsku bazu“, iz koje su se regrutovali „…ponosni srpski mladići koji su imali hrabrosti da probiju policijski kordon i dođu do ambasade!“.

Uskoro će iz Haga doći i njihova noćna mora, Vojislav Šešelj, koji je nedavno na suđenju Radovanu Karadžiću u Hagu, kazao da je sa sadašnjim predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem „sve zajedno radio“ tokom ratova u Hrvatskoj i BiH! Pa je precizirao, na insistiranje sudije: „…Ako sam ja umešan u ratne zločine, onda je Tomislav Nikolić moj direktan saučesnik!„. Nije ni Vučića zaboravio pa je rekao da je on bio „dobrovoljac Srpske radikalne stranke kod Slavka Aleksića na jevrejskom groblju u Sarajevu“ i da je zatim radio na TV „Pale“. Kao ratni huškač.

    A 1.

Džulijan Asanž o Vučićevoj izdaji

Sajt heroja antiglobalizma, Džulijana Asanža, Vikiliks, objavio je prepisku američkih diplomata o planovima za uništavanje autonomije Srba na Severu Kosova. Američke oružane snage i njihove diplomate ovaj plan vode pod šifrom „Severna Strategija„. Za njega je znao i potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, ali mu to nije smetalo da zamoli vladu SAD da ne povlače svoje trupe sa Kosova, navodno, zbog potrebe da „čuvaju Srbe„!

Mnogo pre stupanja na funkciju ministra odbrane Aleksandar Vučić je bio upoznat sa američkim planovima. Dokumenta su čak dostavljena i medijima u kojima je Vučić imao uticaj pre dolaska na vlast. Povlačenje američkih snaga, ili dela njihovih snaga otežalo bi ostvarenje „Severne strategije“.

U jednom ranije dokumentu, pod oznakom 10 BELGRADE 25, objavljenom na Vikiliksu, bivši savetnik Borisa Tadića, Jovan Ratković, obavestio je Ambasadu SAD u Beogradu da predlog o integraciji „Severa“ poslat od Međunarodne kancelarije ICO, prosleđen od strane Pitera Fejta, a koji podržavaju SAD, nije od koristi! Prema Ratkovićevim rečima, razgovaralo se i o vojnoj intervenciji…On je potom diplomatama ove zemlje izložio nekoliko mogućih scenarija za rešavanje Kosovskog pitanja. U jednom od tih predloga Ratković predlaže veće učešće Srbije na Severu i u pet manastira na jugu. U tom slučaju Beograd bi prihvatio, ali ne i priznao nezavisnost, kaže Ratković.

Nova vlada Srbije, i ministar odbrane Aleksandar Vučić, danas se ponašaju baš kao što je Ratković obećao, dok Vučićev poziv američkim trupama da ostanu, deluje kao izjava ranije dogovorena sa Amerikancima…

    A 2.

Otac o naciji

Do koje granice ide licemerje srpskih „voždova“, govori i podatak da je nekadašnji predsednik SR Jugoslavije, književnik Dobroca Ćosić, kad je čuo za srpsku kapitulaciju u Briselu, rekao da je sporazum posledica „trijumfa imperijalizma SAD i Nemačke“, te da je on lično odavno predlagao podelu i etničko razgraničenje, „što niko nije hteo da prihvati“.

    A 3.

Vučić o tokovima istorije

„…Srbija je današnjim Vidovdanom preokrenula tok svoje moderne istorije i odlukom o otvaranju pregovora o članstvu u EU platila kartu u jednom pravcu za januarski voz ka EU…“.

(28. jun 2013.)

    A 4.

Srbi sa Kosova o Vučićevoj prevari

“Taj sporazum ne valja, ni za jug ni za sever. Dosta je bilo s tim podelama, nama nikakve podele ne trebaju. Deli nas beogradska vlast, i vlast iz Beograda je najveći inicijator svih podela na Kosovu i Metohiji„. “Mi smo prevareni, oni su govorili da prave administrativni prelaz, sad je taj administrativni prelaz carina! To je čista laž za Srbiju i srpski narod!“.

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

KROKODILSKI ZAPAD: PAMET SRBIJE FINANSIRA NAROD, A ZAPAD JE UZIMA ZA DŽABE….

25. јуна 2013. Коментари су искључени

 

Iako je privreda Srbije je odavno na klimavim nogama, da je i punjenje budžeta postalo otežano, a gomilu svršenih studenata iz Srbije Zapad dobija besplatno, naše visokoškolstvo proizvodi kadrove za izvoz u inostranstvo.

 

       Piše: Aleksa Mijajilović, poljoprivrednik iz Rušnja

 

Svakoga dana prolazim pored naših državnih fakulteta u bulevaru kralja Aleksandra i gledam ispred njih našu mnogobrojnu a najpametniju mladost. Začuđujuće je to da i pored totalnog uništenja srpske ekonomije, privrede, industrije, kao i mnogobrojnih organizacija vanprivrede, u poslednjih deset i kusur godina na našim državnim fakultetima se ne smanjuju kvote za upis novih studenata. Broj studenata se ne smanjuje a potrebe za njima su u Srbiji iz dana u dan sve manje i manje.

Opravdano se nameće pitanje kome toliki broj svršenih studenata, novih akademskih građana uopšte i treba?

Nije sporno da oni trebaju samim fakultetima jer od ogromnih iznosa upisnina i od onih drugih plaćanja studenata zaposleni na fakultetima veoma lepo, čak i za naše uslove neprimereno lepo žive. Privredi, državi i ostalima toliki broj studenata svakako ne treba.

Ono malo preostalih uspešnih firmi koje su pokupovali stranci i nije propalo privatizacijom dovelo je u Srbiju iz svojih zemalja rukovodeće kadrove te im naši akademci ne trebaju.

U državnim i paradržavnim strukturama vlasti vladajuće političke stranke zapošljavaju svoje kadrove, poslušnike, među kojima skoro i da nema fakultetski obrazovanih ljudi sa diplomom naših državnih fakulteta.

Danas su nam na primer Skupština i Vlada prepune, sve do najodgovornijih funkcija diplomaca sa privatnih fakulteta koji služe da se političkim kadrovima brzom brzinom dodeljuju diplome visokog obrazovanja iza kojih ne stoji ama baš nikakvo znanje a samim tim ni muka tj. napor.

Sve menadžer do menadžera. Ponavlja se priča iz perioda neposredno posle Drugog svetskog rata, samo što su tada za to služili ubrzani kursevi i partijske škole a ne privatni fakulteti, da se partijskim kadrovima dodeljuju diplome neophodne da bi oni obavljali odgovorne poslove u društvu.

Dakle, u vreme velike nestašice para u budžetu Republike Srbije postavlja se pitanje zašto država ne smanji broj studenata na svojim fakultetima na optimalan, odnosno neophodan nivo, čime bi uštedela ogromna sredstva?

Jedan od odgovora nameće se na prvi pogled, prosto bode oči, naročito kada su u pitanju studije tehničkih i prirodnih nauka.

Ukoliko se zna da je od 5. oktobra 2000. godine Srbija postala država ograničenog suvereniteta, da su od tada na vlasti ljudi koje postavljaju Vašington i Brisel, kvote za upis studenata mogu da se smanje samo uz njihovu dozvolu. (Pre nedelju-dve, gostu u jednoj TV emisiji mrtav-ladan javno izjavi da svakog četvrtka naš ministar prosvete dobija naloge i uputstva iz Brisela šta treba da radi!).

Pa zašto ih onda ne smanjuju? Nije Zapad lud da to učini tj. odobri, jer sva ta naša pametna deca kada završe fakultete, pre svih elektrotehnički, mašinski, tehnološki, medicinski, rudarsko-geološki i slične, nemajući šta da traže u srpskoj privredi niti u srpskom društvu, zaposliće se pre svega na Zapadu.

Ne menjajući postojeće stanje što se tiče broja studenata država Srbija tj. njeni poreski obveznici kao i roditelji studenata finansiraće i dalje školovanje veoma stručnog, u svetskim razmerama kvalitetnog kadra, mladih punih energije stručnjaka koje će na kraju Zapad da dobije kao na tacni i to još za džabe.

U njihovo stvaranje neće on da utroši ni jednog jedinog evra. Srpsko društvo će da uloži ogromna sredstva u njihovo školovanje ali neće njihovo stečeno znanje da upotrebi u svoju korist, radi svog razvoja i prosperiteta, već će to znanje da prigrabi i eksploatiše pametni, lukavi i podmukli Zapad a u cilju svog napretka i svog blagostanja.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ČOVEK NA VLASTI: VUČIĆEVA VLADAVINA DEBELO NAGRAĐENA, A SRBIJA RAZORENA I OPLJAČKANA

 

Samoproglašeni gospodar Srbije, Aleksandar Vučić, suočen je sa međunarodnom izolacijom i unutrašnjim haosom u svim institucijama. Njega danas izbegava svaki ozbiljniji političar, od Vašingtona do Berlina. Ostalo mu je još samo to uz pomoć svoje demokratsko-naprednjačke klike, nastavi sa prevarama i pljačkom građana Srbije. Ali, prilike su za njega najgore moguće! Posle svih laži, obećanja i pretnji koje je izgovorio od dolaska na vlast, pobegao bi i od samog sebe. Ajkule bivših režima neće mu dozvoliti to bekstvo, posao ima da uradi do kraja!

 

          Milovan Brkić

 

Krv je osetila i bivša potpredsednica kompanije Delta Milka Forcan. Tražila je od Vučića da je imenuje za ministra za privredu u Vladi Srbije! Na red ispred Vučićevih vrata čeka i kolona poverilaca koji su mu davali novac da obavlja prljave poslove. Oni sada traže da im ponudi kompenzaciju. Da im preda vlast, ili da im vrati pare! U međuvremenu, srušen je socijalni sistem u Srbiji, ubijena je ekonomija, likvidirano je pravosuđe. Anarhija je na sceni. Gde Vučić može da pobegne od besa građana koji ga čeka?

Službeni glasnik Aleksandra Vučića, dnevni list Infomer, već mesecima najavljuje, poimenično, koga prvi podpredsednik Vlade Srbije, ministar odbrane i “koordinator rada svih službi bezbednosti“ namerava da uhapsi. Obeleženima se šalje poruka da ih očekuje hapšenje, progon i zaplena imovine. Ako žele to da izbegnu, treba da se jave gospodinu Vučiću, da odreše kesu i sa svojih računa novac prebace na njegov. Pohlepa Aleksandra Vučića je životinjska, i neutoljiva je.

Uloga Informera je izuzetno značaja u dokazivanju zločinačke prirode sadašnje vlasti, koju predstavalja Aleksandar Vučić sa malom grupom ljudi iz vrha Demokratske stranke i direktorom policije Miloradom Veljovićem. Budućim istražiteljima zločina Vučićeve mafije, list Informer može poslužiti kao dokaz o postojanju zajedničkog zločinačkog poduhvata prvog potpredsednika Vlade Srbije Vučića, direktora policije Milorada Veljovića i specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića.

 

     Zaljubljen u šefove kabineta

 

Od kada je ušao u politiku, a naročito odlaskom Vojislava Šešelja u Hag, u februaru 2003. godine, Vučić se politikom bavi radi ličnog bogaćenja. Prve velike pare zarađuje kada Vojislav Koštunica postaje premijer Srbije, u februaru 2004. godine. Aleksandar Vučić postaje veoma blizak i intiman sa šefom kabineta tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandrom Nikitovićem.

Kao član anketnog odbora Narodne skupštine Srbije, koji je razmatrao malverzacije oko uvoza i izvoza struje u Srbiju, Vučić teško optužuje energetsku mafiju za milionske krađe. U toj mafiji su tajkuni Vuk Hamović i Vojin Lazarević. Aleksandra Nikitović, i sam ovejani kriminalac, dovodi Vučića u kontakt sa prozvanim mafijašima, koji su Srbiju, u tom periodu opelješili za nekoliko stotina miliona na uvozu i izvozu električne energije.

Nakon što je dobio dve miliona evra, Vučić prestaje da se zanima za poslove pomenute mafijaške grupe. Danas je ućutkao ministarku energetike koja je nameravala da izvede na sud gospodu Hamovića, Vojina Lazarevića, Vladu Šekerevskog i ostale mafijaše. Vučićeva ponuda za zaštitom pre nekoliko nedelja bila je teška osam miliona evra. Isplaćen je. I ućutao je.

Bezbedonosne službe su registrovale preko dve hiljade prevara Aleksandra Vučića! A Vučić je varao nemilosrdno. Nijedna količina novca nije mu bila dovoljna. Uzeo je velike pare od Stanka Subotića, Sretena Jocića zvanog Joca Amsterdam. Obećavao im je punu zaštitu, čim dođe na vlast.

Nakon što je Koštunica otišao s vlasti, istog momenta Vučić uspostavlja najsrdačnije odnose sa Miodragom Rakićem, šefom kabineta tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Njihova ljubav postaje patološka, i neraskidiva, čini se. Vučić je pseći služio interesima žute mafije, koja je nemilosrdno pljačkala Srbiju, dovodeći je na prosjački štap.

Nekoliko desetina miliona Vučić je zaradio tako što je u Narodnoj skupštini Srbije, navodno, žestoko napadao predloge zakona, a kada bi dobio novac, terao je poslanike da napuste zasedanje, da bi tadašnja vlast mogla da te zakone izglasa. Oponašajući Miodraga Rakića, psihopatu i ludaka koji je bio Tadićev šef kabineta i uterivač para, a sve zahvaljujući činjenici da je, umesto predsednika Tadića, kao predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost, on, kao sekretar, dakle kao tehničko lice, primao izveštaje bezbedonosnih službi, i praktično, njima rukovodio, Vučić traži od Nikolića da ga, neustavno, promoviše kao “koordinatora rada svih službi bezbednosti“.

I dok je iz Vašingtona stigao izveštaj federalne komisije da je za poslednjih deset godina iz Srbije izneta 51. milijarda dolara, na inostrane račune srpskih političara, i oko 20 milijardi evra diplomatskom poštom, sa brojevima računa, Aleksandar Vučić se kune i obećava svom voljenom Miodragu Rakiću da će zaštiti sve njihove lopovluke.

Po Rakićevom nalogu Vučić, na veliko iznenađenje diplomatskog kora, ostavlja na mestu direktora srpske policije Milorada Veljovića, penzionisanog policajca, koji je već sedam godina na čelu srpske policije, i za čijeg mandata je srpska policija postala najopasnija kriminalna organizacija u Evropi, i koja je pokrila pustošenje Srbije.

Takođe po Rakićevom nalogu, Vučić nastavlja da sumanuto razara srpsko pravosuđe i tužilaštvo, a tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević služi mu za najcrnje obračune sa onima koji ne plate rekete njemu i Rakiću.

 

Pogoršanje bolesti Miodraga Rakića, koji je, dok ovo pišemo, na lečenju u Njujorku od metastaze raka na oku i mozgu, teško je destabilizovalo Aleksandra Vučića.

Izigravajući Gospodara Srbije, Aleksandar Vučić je obećavao međunarodnoj zajednici da će, zajedno sa Rakićem potpuno uništiti Srbiju, da će je teritorijalno razgraditi, da će se obračunati sa “ruskom linijom“ u srpskom društvu…

Aleksandara Vučić je, znaju oni koji ga poznaju, vešt mešetar, vešt manipulator, ulizica i varalica. Odsustvo Miodraga Rakića on je pao u tešku depresiju. Dest dana se nije pojavio u javnosti. Naduven je u licu, svakodnevno je na tretmanu na VMA zbog izuzetno visokog pritiska, i stresnog stanja.

Uvidevši da je Vučić običan lažov, i čovek bez ikakvog osećaja za realnost, u dogovorima u međunarodnoj zajednici, on je precrtan kao čovek sa kojim se može razgovarati. U Briselu su sa njim razgovarali kao sa staničnom kurvom, i ovaj skot je ronio suze pred gospođom Keti Ešton, koja je bila preneražena činjenicom da se potpredsednik vlade jedne zemlje rasplače kada mu se zapreti objavljivanjem dosijea.

 

     Igrao je samo jedno leto

 

Za godinu dana, koliko izigrava Gospodara Srbije, Aleksandar Vučić je inkasirao ogromne pare. Miodrag Rakić mu je ustupio diplomatsku službu i svoje ljude koje je postavio u strane ambasade, da mu iznose novac.

 

Uvidevši da je Srbiju doveo do pakla, da je ona opelješena i da nam nema više spasa, Vučić nas uverava da mafiju Borisa Tadića ne može da izvede na sud, jer nema dokaza! Nalaz Global financijal Integrity (GFI) američke organizacije za praćenje tokova novca u zemljama sa kojima SAD imaju diplomatske odnose, prema kojem je iz Srbije u periodu od 2001. do 2010. iz Srbije izneta 51 milijarda dolara, ne zanima Aleksandra Vučića. Kakvi su to dokazi, sa brojevima računa članova Tadićeve mafije!

Ali, svaka ptica svoga kopca ima, pa se Vučić, preko noći, nakon dogovora na relaciji Moskva-Berlin-Brisel, našao na crnoj listi najmoćnijih administracija sveta!

Veliko gađenje diplomatskog kora u Beogradu Vučić je izazvao kampanjom koju vodi preko svog službenog lista Informer i lista Kurir protiv vlasnika kompanije Delta. Pozivajući se na neimenovane izvore u policiji, tužilaštvu, sudu i visokog zvaničnika u Vladi Srbije, Vučić se sprda sa bolešću gospodina Miškovića.

Nije nikakva tajna da se već godinama Mišković leči od bolesti, koje su sa lošom prognozom, ali ga Informer predstavlja kao simulanta, preteći lekarima sa VMA koji ga leče. Vučić je homoseksualac koji je brutalan prema svojim partnerima. Izjave onih koji su bili Vučićevi ljubavnici su potresne. On je nasilan, muči partnere i fizički ih zlostavlja. Posle im se umiljava.

Proces protiv Miškovića je lažan, i optužnica se zasniva na podacima koje je falsifikovao direktor policije Milorad Veljović i načelnik kriminalističke policije Rodoljub Milović. Iako je odbrana priložila dokaze da su podaci na kojima se zasniva optužnica lažni, policija uspeva, pretnjama smrću sudijama koji odlučuju o Miškovićevoj sudbini, da ga drže, teško bolesno, u pritvoru, u najneljudskijim uslovima. Šokantno deluje saopštenje Informera da će se tužilac radosavljević saglasiti da Mišković bude premešten u kućni pritvor, uz kauciju od 50 miliona evra, u kešu!

Ovo je, nema sumnje, najskuplja kaucija koju je ikada tražilo neko tužilaštvo na planeti, zbog finansijskog prestupa, koji, uz to, i ne postoji!

I to sve da bi teško bolestan čovek, umesto u bolnici, bio lečen u kućnom pritvoru. Očigledno je da taj novac Vučić želi da prigrabi za sebe. On, doduše, svojim saradnicima priča da ga američki ambasador Kirbi tera da ubiju Miškovića, jer je on “pretnja američkoj bezbednosti“. Međutim, službenici američke ambasade, u depešama svojim matičnim službama, opisuju Vučića kao “impresivnog nelimitiranog ludaka“.

Šta, ustvari, stoji iza progona Miškovića i njegove porodice?

Bivša potpredsednica kompanije Delta Milka Forcan, koja se “razdružila“ sa gospodinom Miškovićem pre tri godine, ponudila je Vučiću nekoliko miliona evra, koje je dobila od kompanije, u zamenu da Miroslav Mišković bude likvidiran. Opsednuti novcem, a uveren da će steći popularnost u narodu, Vučić se latio ovog zločinačkog poduhvata.

Međutim, i apetiti gospođe Forcan su veliki. Ova poslovna žena u ostavci, traži da je Vučić imenuje za ministra za privredu u Vladi Srbije! Ona je, pritom, instruisana od direktora policije Milorada Veljovića, Vučiću servirala lažne podatke o navodnim milijardama kojima Mišković raspolaže!

Nije namera potpisnika ovih redova da brani gospodina Miškovića od eventualne krivice, finansijske zloupotrebe, ali je obaveza svakog čoveka da brani i njegovo pravo na zakonito i javno suđenje. Pritvor i nasilje koje se nad gospodinom Miškovićem vrši, za svaku je osudu. Likovanje nad njegovim mučnim umiranjem u zatvoru, predstavlja ovu zemlju kao mračnim društvom, kao što je, recimo, Turska!

 

     Orlovi rano lete

 

Za samo godinu dana, koliko je na vlasti, iza Vučića je ostalo toliko smrada, da će se i on u njemu ugušiti.

Odbijajući svako pomisao da Srbiji vrati opljačkani novac, Vučić računa na podršku direktora srpske policije Milorada Veljovića. Grupa koja je uz Vučića svodi se , danas, na umirućeg Miodraga Rakića, pomenutog Veljovića, njegovog saradnika Rodoljuba Milovića, tužioca Miljka Radisavljevića i na v.d. predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomira Milojevića, koji je okrvavio ruke donoseći desetine presuda kojima je stotini ljudi, služeći vlasti, uništio živote, a danas, sa te pozicije, pokriva zločine srpskog pravosuđa, počinjene po Vučićevom nalogu.

Potpredsednik srpske vlade okružio se stranačkim podmlatkom, koje je postavio na najznačajnije funkcije. Nekoliko stotina članova SNS-a rasprodavali su imovinu u predizbornoj kampanji, dajući Vučiću po par hiljada evra, navodno za kampanju, koje je Vučić stavio u svoj džep.

Snimci Vučićevih telefonskih razgovora pokazuju da je on čovek niske bezbedonosne kulture, niskih srasti i opasan ludak, opasna i po sebe i po državu. Iza politike Aleksandra Vučića ostaju njegova ludačka obećanja o milijardama investicija, o milijardama koje će nam doneti šeici, američke kompanije, prijatelji iz Turske, Azerbejdžana…

A stvarnost je surova. Dve trećine građana Srbije žive danas u paničnom strahu od umiranja od gladi. Sve je u Srbiji razoreno i opljačkano. Sve te pljačke pokrivala je banda Milorada Veljovića i Rodoljuba Milovića.

Budžet Srbije više je nemoguće napuniti. Srušen je socijalni sistem. Građani u Srbiji, valjda po prvi put u njenoj dugoj istoriji, nemaju nikakvu socijalnu ni pravnu zaštitu. Divljačkom energijom Vučić kidiše na pravosuđe. Svaki građanin, u svakom trenutku, može biti pritvoren, osuđen, mučen, može ostati bez stana kojeg je kupio legalnim putem, može biti izbrisan iz spiska živih.

Za vreme Prvog svetskog rata Srbija je, i njena izbeglička vlada, redovno vraćala dugove Austrougarskoj, sa kojom je bila u ratu, isplaćivala je penzije…U opljačkanoj Srbiji koju je zajašio Aleksandra Vučić, mesecima se ne isplaćuju dečji dodaci, socijalna pomoć najugroženijim, mesecima se ne plaćaju kupljeni lekovi, a zdravstvena zaštita je niža nego u najsiromašniim afričkim državama.

Dve trećine građana u Srbiji je GLADNO. Đaci u škole dolaze gladni, sanjajući dan kada će se najesti! Penzioneri masovno umiru. Stručnjaci predviđaju da će u Srbiji, do kraja godine, umreti oko 500 hiljada ljudi! Ipak, i u ovako nesrećnoj Srbiji, mala grupa pripadnika gornje strukture vlasti i Tadićeve partijske mafije, žive kao da su šeici, truli milijarderi, ili iz gornje kaste u Indiji. Žive u raskoši.

Tako svaki funkcioner u Srbiji, počev od predsednika opštine, gradonačelnika, srpskih ministara i partijskih drmatora, voze crne limuzine, prati ih tuce policajaca, spremnih da u svakom trenutku upucaju građanina koji njihove gospodare, ili štićene ličnosti, popreko pogleda.

Vučićeve televizije, RTS i PINK svakodnevnom prikazuju najprizemnije zabave i razonodu priprostih ljudi, nudeći nam umesto hleba, da gledamo razonodu i uživanje bogatih i osionih ljudi.

Živimo u Srbiji u kojoj je masovna smrt sasvim normalna, a razonoda političke elite je perverzna, osiona i prostačka.

I što je najgore, banda oko Vučića želi da Srbiju dugoročno drži u ropstvu, nastojeći iz petnih žila da odbije svaku ponudu iz Rusije za investicijama, zajedničkim ulaganjima, jer ih u životu i na vlasti i održava mržnja prema sopstvenom narodu.

U Srbiji se, najesen, očekuje pobuna gladnih koji čekaju na strašniju smrt – smrt od gladi. Krv će se liti ulicama srpskih gradova. I to sve zbog male grupe zlikovaca i ludaka, koji su okupljeni oko Aleksandra Vučića.

 

   A 1.

Don Pepito i Don Tomazino

 

U sredu, 12. juna, ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Čepurin priredio je prijem povodom nacionalnog praznika ove države.

Prijemu nisu prisustvovali srpski zvaničnici. Ipak, predsednik Srbije Tomislav Nikolić i premijer Ivica Dačić, poslali su snimljene poruke, zamolivši ambasadora Čepurina da prenesu njihove čestitke i pozdrave ruskom predsedniku i narodu. Izostanak su opravadali, jer su bili u zvaničnim posetama, predsednik Nikolić u Slovačkoj, a premijer Dačić je boravio u Njujorku, na zasedanju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Prvi podpredsednik vlade Aleksandar Vučić odbio je da dođe na proslavu, izmislivši jednodnevni boravak u Rimu! Bio je u poseti, ali izgleda da se susreo sa svojim kolegama Don Pepitom i Don Tomazinom. Gospodin Vučić je hteo na taj način da pokaže svoju mržnju prema Rusiji, za koju su predsednik i premijer ustvrdili da nam je ona najverniji saveznik!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

 

 

 

 

 

IŠTVAN PASTOR: AMNESTIRAN SVAKE KRIVICE, NA LINIJI AUTONOMAŠTVA SPROVODI NAREDBE PAJTIĆA I ORBANA

20. јуна 2013. Коментари су искључени

 

 

Pre nego što je napravio veliku političku karijeru, Ištvan Pastor, predsedniku SVM, ubio je vozilom čoveka (Imre Križana) kod Čantavira u opštini Subotica.

Bio je u alkoholisanom stanju, ali je, uprkos tome, hitno pozvao advokata Mihalja Njilaša iz Kanjiže da ga on brani i odbrani, a nakon toga je podmitio sudiju u Subotici (ime poznato redakciji) da predmet zastari i da bude oslobođen krivične odgovornosti.

Pastor je posle toga samo napredovao! U međuvremenu je sa mesta direktora Zemljoradničke zadruge ‘Čantavir’, postao potpredsednik pokrajinske vlade.

 

 

          A. Nađ

 

Nakon saobraćajne nesreće koju je svojevremeno počinio, sadašnji predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), Ištvan Pastor, nagovorio je advokata Mihalja Njilašija i njegovu ćerku da odu u Ameriku o njegovom trošku, na „političku obuku„. Posle toga je Njilašija postavio za predsednika SVM u Kanjiži i imenovao ga za predsednika te opštine.

Sprega Mihalja Njilaša i Ištvana Pastora svima je poznata u Kanjiži kao i njihove kriminalne radnje kao naprimer kada se Pastor dogovorio sa Njilašijem da opština Kanjiža kupi vojnu kasarnu za 800.000 evra pa da uloži u nju dodatnih 5.000.000 dinara a da se to posle proda savetnici Mihalja Njilaša za 750.000 evra (!) – znači, opština je kupovala skuplje a naznačenom pojedincu posle prodala jeftinije!

Njilašijeva savetnica, Sečaj Buš Klara je kupila kasarnu za 750.000 evra a to su omogućili u dogovoru Mihalj Njilaš i Ištvan Pastor. Sečaj Buš Klara je vlasnica firme Geneza. Na ovaj način se Ištvan Pastor odužio Mihalju Njilašu za ubistvo u saobraćaju i neodgovaranje po krivičnom zakonu Srbije.

Da je sve ovo tačno potvrdila je žena predsednika DS-a u Kanjiži -Hajder Vladimira, Hilda Hajder koja je potvrdila našem dopisniku iz Kanjiže da je Ištvan Pastor vozio neprilagođeno preko 100 kilometara na sat, na sporednom putu, u alkoholisanom stanju, zbog čega je izazvao udes u kome je poginuo Imre Križan a teško je povređena njegova snaja Zorica kada je Pastor prešao na levu stranu i direktno udario u drugo vozilo. Ćerka poginulog se žalila tužilaštvu i Vladi Vojvodine, ali je Bojan Pajtić preko Đorđa Ostojića, sve lepo zašuškao

Hilda Hajder vlada DS-om u Kanjiži i svađa se sa dr Slobodankom Drndarski, direktorkom Banje Kanjiža, terajući Mađare iz DS-a da pređu u SVM. Isterala je ona i Kermeci Karolja, bivšeg potpredsednika DS-a Vojvodine a njen suprug Vladimir Hajder, predsednik DS-a Kanjiža bavi se kriminalom tako što silom nagovara babe u Gerontološkom Centru da prepišu kuće i imanja na njega kako bi on brinuo o njima.

Vladimir Hajder maksimalno radi na isterivanju svih Mađara iz DS-a, navodno to je od njega tražio Mihalj Njilaš, predsednik opštine Kanjiža, koji je dobio instrukcije od Ištvana Pastora. Kontaktirali smo predsednika DS-a u Senti , Aniko Ziroš Jankelić, koja je potvrdila karakterne crte predsednika DS-a u Kanjiži Vladimira Hajdera: samoživ, nezreo i strašno pohlepan u svakom pogledu, a služi se kriminalnim radnjama koje su svima u Kanjiži poznate i velika su bruka za DS.

Ponašanje ovog bračnog para toliko je iritiralo sam vrh Demokratske Stranke u Beogradu jer su Hajderi čak i njihovog rođenog kuma Lazu Zrnića isterali iz stranke, nateravši ga da se učlani u SVM(!).

 

Zrnić nije pristao i žalio se vrhu stranke gde je ukazao na kriminal i korupciju kao i rušenje ugleda DS-a u Kanjiži. Na ovu politiku u Kanjiži je Mihalj Njilaši nagovorio Vladimira Hajdera da bi svi postali članovi SVM pred “Rezoluciju o Vojvodini“ gde Ištvan Pastor zahteva ispravku iz 1918. godine, kada Mađari i Nemci kao sile gubitnice nisu mogli uticati na odlučivanje o Vojvodini, jer ima naređenje iz Budimpešte od Viktora Orbana da se što više ostalih nacionalnosti prevede u Mađarsku u Vojvodini kao što se vec ne može naći niti trag od Srba u Mađarskoj o čemu novine sve više pišu (NS Reporter) jer je Viktor Orban sve očistio i preveo u Mađare.

Ištvan Pastor je zaboravio kako je bio totalno pijan kao i obično kad je izazvao saobraćajni udes sa tragičnim posledicama pa nije ni čudo što ispunjava ove Orbanove zahteve za Mađare u Vojvodini i ne grize ga uopšte savest ni u jednom slučaju jer je politički zaštićen zbog ciljeva Bojana Pajtića u kojima aktivno učestvuje ali Bojanu nije nikad priznao da mu je pravi gazda Viktor Orban u Budimpešti. Ponekad Ištvan Pastor ide po ambulantama u Novom Sadu gde leči visok pritisak od mnogo jela i pića, ali osnovna bolest od koje treba da se leči su alkohol i nacionalizam.

Bojan Pajtić predsednik Izvršnog Veća Vojvodine, zna za ubistvo koje je izvršio Ištvan Pastor, izbegavajući krivičnu odgovornost i ucenjuje Ištvana Pastora preko Đorđa Ostojića, zamenika republičkog tužioca, koji je zajedno sa Bojanom Pajtićem na istoj liniji autonomaštva i odvajanja Vojvodine od Srbije i zato ništa ni ne preduzima kada Bojan Pajtić, Dragoslav Petrović, Dušan Elezović, Goran Ješić i Nenad Čanak svojim izjavama ugrožavaju ustavni poredak Srbije.

Donetu Rezoluciju o Vojvodini, ovih dana je Ištvan Pastor nesmetano poslao u Vladu i Skupštinu Srbije iako zna da Ustavni Sud Srbije o tome treba prvo da raspravi. Koliko su naivne vlasti u Srbiji pokazuje podatak da je očigledno da se Bojanu Pajtiću i Ištvanu Pastoru iz nekog razloga jako žuri dok Ustavni sud Srbije ima za to vremena do kraja godine!

 

©Geto Srbija

mateijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: