Архива

Posts Tagged ‘kradja’

SEZONSKE ŠVERCERSKO-AZILANTSKE TURE I MANIPULACIJE DOKUMENTIMA POD MASKOM „TEROR NAD MANJINAMA“!!!

20. јуна 2016. Коментари су искључени

 

Državna administracija u Nemačkoj i drugim zemljama EU, lažne azilante, Rome i Albance iz Srbije, naziva "Srbima". Vlada Srbije ne reaguje na ovo kako bi zaštitila sve one pristojne, radne i vredne Srbe koji decenijama rade u evropskim zemljama i koji nikada svojim boravkom nis ugrozili zemlju koja ih je prihvatila.

Manjinama, a posebno Romima i Albancima u Srbiji, ništa nije ni bolje ni gore nego većinskoj naciji, jer uživaju sva ljudska i građanska prava, i preko propisanih standarda. Ali, izgleda, ni to nije dovoljno, pa kad krenu sa srpskim dokumentima da traže azil, o Srbiji sve najgore pričaju.

I što gore pričaju, to ih Vođa bolje štiti. Kad ih iz EU vrate nazad, tu je opet pomoć, parama budžeta! I tako u krug.

 

                       N. Vlahović

PREKO LEDJA SRBIJE I LAZNI AZILANTI

 

Početkom juna meseca ove godine, do javnosti u Srbiji je dospela vest agencije Rojters, da su migranti iz islamskih zemalja doseljeni u Nemačku, napravili čak 69.000 krivičnih dela za poslednja tri meseca, a da su Srbi u istom periodu po broju krivičnih dela odmah iza njih!

Precizniju informaciju dao je izveštaj nemačke Kancelarije federalne kriminalističke policije (BKA), da su „migranti iz severne Afrike, Gruzije i Srbije disproporcionalno zastupljeni među osumnjičenima". Što će reći, neko manje, neko više, ali uglavnom u sličnom obimu.

Da je bilo koja druga civilizovana država u pitanju, a ne Vučićeva Srbija, do sada bi od Nemačke tražila detaljne informacije o broju i obliku tih krivičnih dela, te imenima izvršitelja, kako bi znala kako da postupi nakon njihovog izručenja.

Ali, uprkos ćutanju naprednjačkog diktatora (ćuti da se ne zameri odlazećoj kancelarki Merkel) u vezi sa ovim slučajem, pojedini mediji u Nemačkoj su se ipak setili da ispitaju ko su ti "Srbi", pa se ispostavilo da su u 99 odsto slučajeva izvršioci tih krivičnih dela Romi i Albanci sa srpskim pasošem.

Nemački ministar Tomas de Mezijer, ne tako davno, obratio se "Srbima koji traže azil", da ga dobiti neće jer je "Srbija zemlja sigurnog porekla". Mezijer se ustvari obraćao Romima i Albancima iz Srbije, jer Srbi iz Srbije prema podacima imigracionih službi, po pravilu ne traže azil nego sa određenim stručnim kvalifikacijama traže radnu dozvolu.

Nikada se za poslednjih petnaest godina nije desilo da najviši predstavnici Srbije, upute oštar protest, notu, demarš ili da puste bilo kakav glas povodom skandalozne retorike kojom se Srbi u Nemačkim medijima i Nemačkoj administraciji žigošu kao tražioci azila, imigranti, secikese, kriminalci i prosjaci.

Nikada im nije palo na pamet da zaštite interese srpske nacije od provokacija navodno nezadovoljnih manjinskih grupacija, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Vučićeva vlada je u tome otišla najdalje.

Srbi zaposleni u Nemačkoj, potpuno su nezaštićeni od svoje matice države, što nije slučaj sa Romima i Albancima, srpskim državljanima koji uživaju punu pravnu zaštitu po sporazumu o takozvanoj readmisiji .

Naime, srpski državni organi, prema svim međunarodnim sporazumima koji su potpisani poslednjih deset godina, imaju obaveze prema Romima i Albancima koji nisu prihvaćeni u postupku dobijanja statusa emigranta u Nemačkoj (i u drugim evropskim zemljama).

Te obaveze podrazumevaju da Srbija mora da im po povratku obezbedi smeštaj, posao, školovanje za decu i sve drugo što proizilazi iz sporazuma o readmisiji. Došlo je dotle da su se mnogi Srbi mlađe dobi na jugu Srbije izjasnili nacionalno kao Romi, samo da bi u mestu boravka dobili posao ili zagarantovanu pomoć koja stiže iz evropskih fondova specijalno za romsku populaciju. Sigurnije je u današnjoj Srbiji biti Rom nego Srbin!

Srbi u Nemačkoj su decenijama predstavljali uzorne građane, odlične radnike i savršeno su se uklapali u društvena pravila u ovoj zemlji. Tako je i danas. Ali, od raspada Jugoslavije pa do današnjih dana, Romi i Albanci sa srpskim pasošem napravili su veliku pometnju, kako u nemačkim medijima tako i u nemačkoj administraciji. Navodno bežeći od terora iz Srbije, došli su u Nemačku kao srpski državljani, a u zvaničnoj statistici pojavljuju se kao "Srbi". Najčešće, kad su u pitanju krivična dela.

Državni organi u Srbiji nisu ništa uradili po ovom pitanju, kako bi zaštitili Srbe od stavljanja u isti koš sa Romima i Albancima. Naprotiv, Romi i Albanci u Srbiji sa lakoćom mogu dobiti sva potrebna dokumenta, od pasoša do međunarodne vozačke dozvole, a onda se u Nemačkoj predstavljaju kao "žrtve režima".

A, kao što je poznato, svaki dosadašnji režim, završno sa Vučićevom diktaturom, okrenut je pre svega protiv srpskih nacionalnih interesa, i svom snagom dokazuju raznim evropskim komesarima i komesarkama kako štite manjine, pre svega Roma i Albance.

To ide dotle da čak ni počinioce krivičnih dela koje je Nemačka u Srbiju vratila, ne tretiraju kao prestupnike, da se neko slučajno ne bi uvredio i prijavio to evropskim kancelarijama u Srbiji kao "teror nad manjinama"!

U Srbiji, prema poslednjem popisu iz 2011. godine, živi oko 150.000 pripadnika romske zajednice. Taj broj je netačan, jer Roma ima znatno više sa srpskim dokumentima. Problem je što oni ta dokumenta koriste u svrhe manipulacije, kao lažni azilanti.

Kad im je potrebno da dobiju dokumenta kao građani Srbije, srpska državna administracija sve čini da im u tome pomogne. Kad sa srpskim dokumentima dođu u Nemačku i zatraže azil zbog "terora nad manjinama", onda o Srbiji pričaju sve najgore o čemu svedoče zapisnici imigracionih vlasti u svim većim nemačkim gradovima.

Romi iz Srbije koji preko leta odlaze u zapadne zemlje, borave tamo izvesno vreme, dobijaju novčanu pomoć (sada već manju nego ranije zbog zloupotreba), bave se krađom i prosjačanjam, kradena vozila dovoze u Srbiju i u delovima ih prodaju, dobijaju socijalnu pomoć…

Mnogi od njih imaju velelepne kuće u Novom Sadu, Beogradu a sve su stekli "sezonskim" švercersko-azilantskim turama, od Srbije do Nemačke i nazad. Uz sve to, o Srbiji govore sve najgore, a svaki pogrešan gest pojedinaca Srba ili države, odmah prijavlju kao diskriminaciju.

Romske organizacije u Srbiji zastupaju ljudi koje ova ružna strana njihove populacije, ne zanima. Kao i drugi političari u Srbiji, bore se za svoj interes i gledaju da se ne zamere ni vladajućim koalicijama ni romskoj mafiji, koja očigledno, postoji.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

UPOKOJENJE PETROHEMIJE: POSLEDNJI KORACI GUBITAŠA I TROVAČA

18. априла 2016. Коментари су искључени

 

Pančevačka "Petrohemija" godinama posluje sa gubicima koji su se u međuvremenu nagomilali na preko 400 miliona dolara. Kupca za ovog gubitaša nema ni na vidiku, a rukovodstvo postiže pozitivne bilanse tako što ne ulaže u zaštitu radnika i prirodne sredine, pa su smrtni slučajevi sve češći.

 

                 A. Nađ

GUBITAS I TROVAC

 

Bliži se kraj maja kada će preduzeća u restruktuiranju ostati bez zaštite od prinudne naplate dugova. Među tim firmama je i pančevačka "Petrohemija"  za koju stručnjaci tvrde da je jedan od najozbiljnijih kandidata za bankrot. Prema sadašnjim izveštajima, dug "Petrohemije" trenutno iznosi više od 400 miliona dolara.

Prošle godine se licitiralo sa više navodnih potencijalnih kupaca: od investicione banke "Goldman i Saks" do naftno-prerađivačke kompanije "Taif" iz Kazanja. Na kraju se pokazalo da niko nije zainteresovan za kupovinu srpskog gubitaša.

Generalni direktor Velimir Unković tvrdi kako pod njegovim rukovodstvom kompanija uspešno posluje. Da li je baš sve tako?

Samostalni sindikat radnika "Petrohemije" u svom izveštaju od 18. marta 2016. obznanio je kako su od početka godine, dakle za kraće od tri meseca, umrla četvorica radnika starosti oko 50 godina i to iako su, kao i svi ostali, prošli kroz obavezni i redovni sistematski pregled.

Iz pomenutog izveštaja se samo naslućuje, ali je jasno da lekari po naređenju rukovodstva ulepšavaju izveštaje o zdravstvenom stanju radnika kako se ne bi izazivala panika među stanovništvom. Radnici nisu umrli nesrećnim slučajem, već su žrtve dugogodišnjeg trovanja kome su izloženi. "Uspešno poslovanje" je produkt odsustva investiranja u zaštitu okoline, a prvenstveno u zaštitu sopstvenih zaposlenih.

Kada su se uverili u katastrofalno loše stanje "Petrohemije" i uvideli da će narednih godina ova kompanija biti zatrpana lavinom tužbi za odštetu zbog narušenog zdravlja radnika i okolnog stanovništva, potencijalni investitori su pobegli glavom bez obzira.

Koliko se malo ili nimalo ne ulaže u održavanje i popravku opreme vidi se i iz remonta kompresora u PENG-u koji je prvi put izvršen posle 30 godina, ali samo za potrebe slikanja. Odmah posle svečanog otvaranja, koje su snimili Vučićevi mediji, kompresor se opet pokvario, pa je stala i proizvodnja!

U međuvremenu, kažu sindikalci, niko ne zna šta je sa ovom mašinom i po običaju naučenom od predsednika Vlade, krivica se svaljuje na prethodno rukovodstvo. Unković je, da podsetimo, generalni direktor od 11. februara 2014. godine, pa ako za dve godine nije uspeo da otkrije koji je kvar po sredi, onda to sigurno neće uraditi ni za narednih dvadeset!

Petrohemija je postala "Alajbegova slama", otima ko šta stigne. U poslednje vreme iz kruga preduzeća nestalo je: 2,7 tona bakra, 17 bakarnih ventila, 80 metara bakarnog kabla i brojni akumulatori. Uoči pisanja pomenutog izveštaja nestalo je još pola tone bakra iz pogona "Elektroliza".

Ukupna vrednost ukradene robe je tolika, da je svaki od oko 1.700 radnika mogao za Božić da dobije po paketić, a i svaka od radnica je za 8. mart mogla da dobije prigodan poklon. Poslovodstvo kompanije se brani da ne zna ništa o ovim krađama. Valjda su pančevački vrapci odneli preko tri tone bakra?!?

Za bezbednost kompanije zadužena je služba kojoj je na čelu Dragan Zavišić. Njega je iz "Rafinerije" u "Petrohemiju" doveo sadašnji gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov, koji je 2009. postao generalni direktor ovog giganta.

Njih dvojica su se prethodno upoznali i zbližili u Bezbednosno informativnoj agenciji (BIA) u kojoj su obojica radili. Pošto je postalo očigledno da Zavišić i njegova služba nisu dorasli zadatku čuvanja imovine "Petrohemije", planira se angažovanje privatne agencije za čuvanje objekata.

Istovremeno, generalni direktor Unković obilazi pogone i ubeđuje radnike kako neće biti otpuštanja, već će se raskidati ugovori sa spoljnim partnerima i poslovi prebacivati na zaposlene "Petrohemije".

Da bi se obezbedilo da sindikati ne prave problema direktoru, njihovi istaknuti članovi dobijaju bolje plaćena radna mesta i omogućuje im se da zapošljavaju članove svojih porodica. Radnici koji nisu voljni da zažmure pred ovakvim mahinacijama izloženi su mobingu kako bi sami napustili preduzeće odrekavši se tako otpremnine.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

TENDERSKA DOKUMENTACIJA ZA ZBUNJIVANJE JAVNOSTI I FAVORIZOVANJE STRANIH KOMPANIJA

22. децембра 2015. Коментари су искључени

 

Već četrnaest godina, takozvana politička elita u Srbiji, učestvuje u kriminalnoj privatizaciji, potpisivanjem višestruko štetnih međudržavnih ugovora i nemaštanjima tendera za prodaju najvećih privrednih kompleksa ili njihovih delova.

Jedan od nameštenih tendera za kupovinu brojila (strujomera) sa daljinskim očitavanjem, za potreba Elektroprivrede Srbije (EPS), samo potvrđuje da je Aleksandar Vučić sa svojom partijskom kamarilom ogrezao u nezakonitim poslovima i da te poslove sklapa na osnovu ličnih interesa.

Slučaj nameštenog tendera vrednog čak 700 miliona evra, od koga on i njegova stranka treba profitiraju, daleko prevazilazi sve privatizacione skandale u ovoj deceniji. Sa ovim skandalom može se meriti jedino kriminalna prodaja niške duvanske industrije i dovođenje američke kompanije US Steel u Smederevo.

 

                          Vuk Stanić

TENDERI ZA BROJILA3

 

Energetska mafija i predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, našli su načina da nameste posao prodaje brojila za daljinsko očitavanje električne energije, vredan više od 700 miliona evra! Naime, Elektroprivreda Srbije (EPS) koja je poručilac ovog posla, nema novca da kupi 3,5 miliona brojila koliko planiraju da zamene.

Zbog toga će ovi uređaji biti kupljeni pozajmljenim novcem. Za deo brojila je odobren kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), dok će po svemu sudeći namešten tender biti održan prvog aprila 2015. godine. Pretpostavlja se da će i ostala brojila nakon ovog tendera biti kupljena iz nekih novih kredita.

Ljudi iz struke tvrde da će tim kreditom kojim se zadužuje EPS, a za koji garantuje država Srbija, svaki građanin Srbije, zavisno od cene brojila, biti zadužen sumom koja se kreće između deset i dve stotine i pedeset evra.

Uvidom u dokumenta EPS-a, odmah je uočljivo da su pravila tendera napisana u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama. Pokriće za ovakvo postupanje su ugovori koji su potpisani sa bankama EBRD i Evropskom investicionom bankom EIB.

Radi se o ranije uspostavljenom obrascu ponašanja, koji je postao osnovna odlika Vučićeve vladavine. Narodnim jezikom rečeno, ova rupa u zakonskim propisima Srbije se objašnjava ovako: u vreme vladavine Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i ostalih DOS partija, usvojen je model po kome je moguće da naš pravni sistem može da da prednost međunarodno potpisanim ugovorima u odnosu na domaće pravo.

Ovakva pravna rešenja postoje i u nekim civilizovanim državama, ali pošto je Srbijabanana država u kojoj čak ni banane ne rastu, srpski narod se suočava sa realnom opasnošću da inostrani centri moći mogu na vlast u Srbiji da dovedu plaćenike i veleizdajnike. Oni mogu da zaključe međunarodne ugovore koji imaju primat u odnosu na domaće Zakone.

Ti ugovori mogu biti štetni za narod i državu i doneti veliku korist pojedincima, ipak tako sklopljeni ugovori će se smatrati pravno obavezujućim (zbog ranije pomenutih pravnih pravila.) U slučaju nepoštovanja takvog ugovora od srpske strane međunarodni sudovi mogu doneti presudu na štetu naše države, a u korist druge ugovorne strane.

Takvi ugovori su potpisivani i ranije. Nekoliko puta do sada su naši zvaničnici nameštali različite privatizacije, potpisivanjem međudržavnih ugovora

Na ovaj način je izabran i investitor za projekat Beograd na vodi. Suprotno Zakonu, nije bilo javnog nadmetanja, već se u skladu sa poznanstvima i simpatijama Aleksandra Vučića donela odluka da se taj posao poveri investitorima iz Arapskih Emirata.

Jedan od izvora Redakcije tvrdi da će nameštanjem tendera za brojila, vlast doći do novca koji će biti od koristi za prvu fazu projekta Beograd na vodi. Osim usmenih tvrdnji nismo dobili ništa čime bi se ovo moglo dokazati, sa druge strane dokaza da se namešta tender za brojila sa daljinskim očitavanjem ima mnogo…

Iz dokumenta koje je sačinio EPS, odnosno posebno odeljenje EPS koje se bavi merenjima i distributivnim projektima "EPS Metering and distribution project" saznajemo da se na tender odnosno pravila tendera ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama jer se isti finansira sredstvima stranih banaka.

Učesnici tendera međutim tvrde, da EBRD banka zvanično svojim aktima definiše da je njena uloga da kreditira razvoj malih i srednjih preduzeća u zemljama koje uspešno razvijaju tržišnu privredu i demokratiju i kažu da to zapravo znači da EBRD insistira na regularno sprovedenoj tenderskoj proceduri ali i da ostavlja naručiocu da odredi šta kupuje i pod kojim uslovima.

Dakle, netačni su navodi službenih lica EPS-a u javnosti i u postupku pojašnjenja (dokument koji nosi naslov Clarification), a koja EPS izdaje u okviru tenderske procedure, da EBRD banka diktira uslove tendera.

Uslove postavlja EPS, pri čemu obilato koristi činjenicu da se ne primenjuje zakon o javnim nabavkama, tako što bitno ograničava konkurenciju ponuđača, tvrde ponuđači brojila koji su tako napisanim pravilima unapred isključeni iz tenderske utakmice.

Poslovni aspekt odnosno neisplativi delovi plana kupovine brojila EPS je definisao Tehničku specifikaciju V3 za predmet nabavke. EPS je angažovao konsultante da naprave Studiju izvodljivosti (FS) te definisane Tehničke specifikacije V3. Studija izvodljivosti je napravljena tehnički korektno u okviru granica Tehničke specifikacije koju je EPS zadao.

 

       Osnovni nedostaci Studije izvodljivosti

 

Definisano je da se svaki potrošač u Srbiji uključi u AMI sistem (vrsta naprednog sistema daljinskog očitavanja), što je tehno-ekonomski neopravdano za potrošače čija je potrošnja manja od 6000kWh godišnje. Prosečna potrošnja po domaćinstvu u Srbiji je manja od 5000 kWh godišnje.

Definisana je i komunikaciona infrastruktura koja služi za daljinsko očitavanje brojila ali ne može da služi kao komunikaciona infrastruktura za pametne mreže (Vol II Tenderske dokumentacije str. 196, definisano da se traži 80% uspešno očitavanje jednom dnevno).

To znači da će se celokupna instalirana komunikaciona infrastruktura baciti kada se budu gradile pametne mreže, što je fijasko ulaganja.

Ovo znači da će u skoroj budućnosti biti moguće da se preko elektro mreže osim struje obavlja i komunikacija, prenos slike, i druge sada nezamislive komercijalne usluge, ali da će EPS ugraditi tehnologiju koja to ne podržava, pa će investicija od više stotina miliona biti beskorisna u toj oblasti.

EPS je naručio studiju izvodljivosti tako da sadašnji tender pokrije prvu fazu ulaganja od 80 miliona evra i da se završi u naredne dve godine, a da se dalja realizacija nastavi u narednih pet godina sa ciljem da se sistem proširi na 3 miliona brojila sa ulaganjem od 700 miliona evra.

Ovakav koncept realizacije je poslovno rizičan jer tehnologija za komunikacionu infrastrukturu nije zrela i nalazi se u daljem burnom razvoju. U svetu se rade pilot projekti, a razvijene zemlje, Nemačka na primer, nisu pristupile investiranju u AMI sisteme za svoju elektroprivredu u ovom trenutku .

Studija izvodljivosti navodi da postoje neuspešni smartmetering projekti širom Evrope i da postoje umereni i jaki rizici za realizaciju konkretnog EPS-ovog projekta.

Trenutno je zrela tehnologija za brojila električne energije koja su pripremljena za komunikaciju i u njih je sigurno da se investira. Investicija u brojila učestvuje sa više od 60% u ukupnom povećanju prihoda EPS-a, a cena koštanja brojila je 30% od ukupno procenjene investicije.

Nova brojila donose tačno merenje i bolju zaštitu od neovlašćene potrošnje. Studija izvodljivosti daje procenjene cene opreme koju kupuje EPS prema specifikaciji od Tenderske dokumentacije u ukupnom iznosu od 20 do 25 miliona evra, a budžet tendera je oko 60 miliona evra.

Nejasno je kojom se poslovnom logikom rukovodio EPS kada je za softver i licence izdvojio oko 40 miliona evra, a pogotovu je nejasno zašto se traži isporuka softvera u roku od osam sedmica po sklapanju ugovora , kada se prva tranša brojila isporučuje kroz šest meseci, a isporuka brojila i puštanje sistema u rad se završava u okviru dve godine.

EPS nabavlja opremu za svojih pet tehnoloških celina, a neće da podeli nabavku u pet lotova, nego insistira da celokupna nabavka bude urađena odjednom, čime ograničava konkurenciju ponuđača i povećava rizik za neuspeh smart meter projekta obzirom da je tehnologija nova i neproverena, (Klasifikacija 5, pitanje 68. u tenderskoj dokumentaciji)

Poslovni interes EPS-a nije da smanjuje konkurenciju ponuđača, niti je poslovni interes EPS-a da se snabdeva iz jednog izvora, pogotovu sa tehnologijom koja nije zrela i proverena.

Poslovni interes EPS-a nije da ograničava konkurenciju, ali je EPS upravo to radio kroz odredbe tenderske dokumentacije i devet pojašnjenja tenderskih uslova koji nisu jer nisu bili poznati kod objavljivanja tendera. U dokumentima u kojima se stručnjaci domaćih proizvođača žale na uslove tendera piše i da

EPS nije imao poslovni interes da isključi stručnu javnost u samom EPS-u i van EPS-a, iz pripreme i odlučivanja o investiciji vrednoj 60 miliona evra u prvoj fazi i projektovanoj na 700 miliona evra u narednih sedam godina kod usvajanja Studije izvodljivosti.

Stručni savet EPS-a, koji je usvojio Studiju izvodljivosti nije imao kompetentnog stručnjaka u materiji (profesor Nešković se ne bavi predmetnom strukom, Milenko Nikolić i Dragan Kovačević su menadžeri u tesnim ugovornim poslovnim odnosima sa EPS-om, a ostali prisutni su zaposleni u EPS-u kao direktori ogranaka ili rukovodioci netehničke struke.

Oni ističu i da je očigledno ograničavanje konkurencije od strane EPS, je definisao više uslova u tenderskoj dokumentaciji koji bitno ograničavaju konkurenciju i koncentrišu nabavku na jednog isporučioca. Na brojna pitanja, primedbe i sugestije koji su podneti od strane zainteresovanih ponuđača, EPS je potvrđivao i učvršćivao diskriminatorske kriterijume i kriterijume koji smanjuju konkurenciju ponuđača (Tender Documentation Volume I, Clarifications 1 do 9).

EPS je postavio finansijski uslov za učestvovanje na tenderu na cifru od 75 miliona evra godišnjeg prihoda u poslednjih pet godina za ponuđača i 15 miliona evra za člana konzorcijuma. Pri tome ponuđač može da ostvari traženi prihod, ne od prodaje robe koja se nabavlja, nego od drugih roba,

Ovim kriterijumom su onemogućena mala i srednja preduzeća širom sveta da učestvuju i sva domaća preduzeća. EPS je to čvrsto potvrđivao izbegavajući svaku modifikaciju koja olakšava uslov.

To što je EPS dopustio da podugovarač (odnosno Subcontractor kako se u dokumentaciji tendera navodi) ne mora da zadovolji finansijske kriterijume da bi mogao da isporuči brojila je mrtvo slovo na papiru jer podugovarač (subcontractor) ne može da nudi!

 

       Koga EPS diskriminiše a koga favorizuje?

 

Dakle, nedavna izjava direktora EPS da će domaći proizvođači moći da se pojave kao podizvođači je mrtvo slovo na papiru osim za one koji su se unapred dogovorili sa onim stranim proizvođačem za koga se tender unapred namešta.

Zvanično potencijalni podizvođač može samo da čeka da ga ponuđač upita da mu ponudi brojila. Zapravo ponuđač koji pobedi na tenderu nema poslovni interes da traži podugovarača da mu isporuči brojila kada treba da proda svoja brojila. Sve ovo je uneto u pravila tendera da se zbuni javnost i kao tobože dozvoli domaćim proizvođačima da imaju deo kolača.

Sa druge strane se uveliko priča da su pravila napisana tako da će na tenderu posao dobiti jedna nemačka firma, a koja će jedan deo posla prepustiti, jednom malom domaćem podizvođaču koji će zauzvrat ćutati i neće ulagati žalbu na postupak.

EPS je u pravilima tendera postavio diskriminišući uslov da ponuđač mora da ima reference od 45 miliona evra na jednom projektu (odbio je eksplicitno referencu sastavljenu od više projekata na iznos od 45 miliona), što može da ispuni veoma mali broj firmi, ali se unapred zna da nemačka firma čiji su zvaničnici proteklih meseci posećivali naše ministre i direktore EPS to ispunjava.

EPS je uveo i diskriminaciju po teritoriji jer traži da referenca od 45 miliona bude na teritoriji Evrope. Time je isključio firme koje imaju reference u Americi, Aziji, Australiji, i još jednom favorizovao one koji rade poslove sa elektroprivredama EU.

EPS je uveo i ograničenje broja različitih proizvođača brojila koja se nude i eksplicitno odbio da definiše profil pametnog (smart) brojila tako da svako brojilo koje zadovoljava zadati profil može da se ugradi u sistem i da ga softver sistema vidi i koristi kao isti objekat, bez obzira ko je proizvođač brojila, kao što je to uradila elektroprivreda Iberdrola iz Španije.

EPS je time odbio da otvori konkurenciju proizvođača brojila i da dođe do kvalitetnog brojila za najmanje novca. Zato se osnovano i sumnja da je cilj ovog tendera provizija koju će EPS direktori staviti u džep, a ne povoljan posao za ovo javno preduzeće.

EPS se ograničio na jedan tip rutera što je direktno obezbeđivanje monopola jednom isporučiocu, umesto da definiše tehničku specifikaciju rutera. EPS kategorički odbija više puta da produži rok za dostavljanje ponuda što je neophodno jer je dato devet razjašnjena (klarifikacija) sa preko 200 pitanja i odgovora (poslednja je data 6.3.2015.), koji menjaju uslove tendera.

Uz to je tender objavljen 15 decembra pred praznike sa mnogo neradnih dana. Ovim je EPS bitno smanjio konkurenciju, što bez sumnje nije interes naručioca. Uzgred, EPS je koristio čak i neke tehničke zahteve da ograniči konkurenciju, protivno već spomenutim odredbama Studije izvodljivosti.

Takođe, EPS je odredio i da se posle otvaranja ponuda vrši tehnička post-kvalifikacija ponuđača u postupku u kome ponuđač podnosi predlog za ispitivanje koga komisija EPS-a odobrava i ocenjuje uspešnost sprovođenja ispitivanja, što otvara EPS-u mogućnost da voluntaristički ocenjuje otvorene ponude.

Javno preduzeće napisalo pravila tendera protiv javnog interesa

EPS je javno preduzeće koje mora da uvažava javni interes. Za kredit EBRD iz koga se finansira ovaj tender, garant je država Srbija, što znači da se svaki stanovnik zadužuje sa 10 evra. Ukupna vrednost posla biće 700 miliona evra, ukupno u Srbiji živi oko sedam miliona ljudi. Stoga mora da postoji društvena odgovornost.

Zadavanjem kvalifikacionih kriterijuma koje domaće firme ne mogu da savladaju, EPS je onemogućio domaća preduzeća da budu ponuđači samostalno ili u konzorcijumu. To je protivno interesima društva i principima EBRD banke. Dakle, ne samo da se ne favorizuje domaća privreda, nego se onemogućava njeno učestvovanje na tenderu.

U zemlji 20 godina postoje proizvođači brojila, komunikacionih modema, softvera, ormana, montažerske firme, laboratorije za overu brojila. Pametno (smart) brojilo domaće proizvodnje uvedeno je u EPS 1995. godine.

Domaći proizvođači su zadovoljavali sve potrebe EPS-a od 1992. godine u otvorenoj konkurenciji sa strancima. Ovim tenderom, EPS je zadao kriterijume koji onemogućavaju učešće domaćih firmi kao ponuđača samostalno i u konzorcijumu i tako pripremio teren da stranci uzmu posao sa brojilima u Srbiji, prvo ovaj tender od 60 miliona evra, a onda i posao za tri miliona brojila za 700 miliona evra.

To što je EPS ostavio mogućnost da domaći proizvođač bude podizvođač nema nikakvu vrednost jer svaki ponuđač ima interes da proda svoje brojilo i opremu, pa neće tražiti da nabavi brojila od podizvođača.

EPS navodi da je na osnovu Studije izvodljivosti i Tehničke specifikacije V3, doneo odluku o opravdanosti nabavke specificirane na tenderu. EPS ne navodi da nije poštovao studiju o izvodljivosti kod sastavljanja tenderske dokumentacije jer je uveo niz kriterijuma koji smanjuju konkurentnost. EPS-ovi navodi imaju formu koja stvara privid regularnosti, a analiza pokazuje propuste, ističu domaći proizvođači u dokumentaciji koju su uputili nadležnima.

Žalosno je i to što zvaničnici EPS izbegavaju da kažu da se traženi sistemi primenjuju u za sada samo u probnim (pilot) projektima i da, čak ni Nemačka nije odlučila da uvede pametna brojila sa daljinskim očitavanjem za sve konzumente, dok su među najverovatnijim budućim isporučiocima ovakvih brojila za Srbiju upravo nemačke firme. Da li ti znači da će srpski potrošači ustvari biti eksperimentalno područje za ove tehnologije pre uvođenja u EU?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NEPISANO PRAVILO: KRIMINALNE RADNJE I ZLOUPOTREBA RADNOG MESTA – OPROŠTENI AKO JE SNS IZA TEBE!???

16. децембра 2015. Коментари су искључени

 

Koristeći informacije od raznih izvora iz bezbednosno-policijskih službi, priredili smo nekoliko kraćih izveštaja o događajima koji nikada ne bi bili široko prezentovani našoj javnosti.

 

                     priredio major Goran Mitrović

PARTIJSKI LJUDI1

 

Vaši smo verni čitaoci, i borci protiv kriminala, naročito u svom, kako kaže Šojić, preduzeću. Molimo da ovo objavite, jel je informacija tačna, a taj broj opisuje stanje u policiji, pa bih vas mi informisali šta se radi na Zlatiboru, u odmaralištu NARCIS,  vlasništvo Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Upravnik Čedomir Bacetić nasledio je mesto od svog tate, koji je otišao u penziju. Verovatno mu nije rekao da krade, ali stvari su se preokrenule, da li zbog nužde, sigurno ne, ili kako kaže ona stara poslovica, pas ne jede govna što je gladan, nego što je naučio, pa možda ovaj upravnik ne zna ništa drugo da radi, a neko mu i pomaže u tom unosnom poslu.

Upravnik je pre par meseci izvršio dva krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, gde su podnete dve krivične prijave, jednu je podnelo Odelenje kriminalističke policije iz Užica, (OKP), a drugu je podneo Sektor unutrašnje kontrole MUP-a Srbije- SUK. Da stvar bude još gora, upravnik je priznao delo, i platio oportunitet, te je i dalje upravnik. Komentar nije potreban.

Delo je izvršio tako što je prodao predmete koji su vlasništvo MUP-a, odmarališta Narcis, a novac stavio u svoj džep, a drugo delo tako što je pisao dnevnice za Jasenovo, da je jedna radnica radila, a ista nije radila, i nije išla u Jasenovo, a novac, gde je?

Ni to mu nije bilo dosta: upravnik naređuje da se otvori interna sveska, u koju se piše sve ono što on časti, naravno da to ne plati, a sveska se baci. Sektor je i to pronašao i podneo Disciplinsku prijavu za tešku povredu radne dužnosti protiv upravnika, i za sada i od tog ništa, trebala je da se izrekne kazna 5. oktobra, gde je stopirana, trenutno nešto se mulja, a da je policajac to uradio, do sada bi bio obešen.

Pitamo se dokle će ovako da se zakon primenjuje restriktivno. Ovaj upravnik se ponaša kao da je njegov Narcis, možda mu je tata prepisao, ili neko sada iz MUP-a. Ide do te mere da zabrani policajcima da koriste usluge obroka po regresiranim cenama, a on svojim prijateljima daje džabe.

Za sve što se uradi on mora da ima koristi nema obzira da je u neposrednoj blizini Narcisa i objekat tajne policije. Na sve ovo šta reći, sem da se može očekivati da ovaj upravnik bude i načelnik. Da li ovo može u policiji da prođe nekažnjeno?

 

       Ivan

 

Odmah nakon izbora 2012. u četvrtak 2. juna, u Regionalnom centru Agencije u Užicu, tačnije u ispostavi u Novoj Varoši, radni odnos je zasnovao dojučerašnji radikalski poslanik i vlasnik pečenjare Rogović Mićo, inače u tom trenutku član Izvrsnog Odbora SNS.

To što za prijem u radni odnos istoga apsolutno NIJE poštovana bilo kakva procedura, niti je postojao osnov, kao ni potreba za njegov prijem, to u ovoj Državi očito nikoga ne interesuje. Važno je da isti od stupanja u službu, pa do danas za svoj "rad" ne odgovara načelniku RC-a, već kako sam ističe svojoj stranci?!

Ivanović Jovan, bivši muž "estradne umetnice" Ksenije Mijatović, i nekadašnji službenik SBPOK-a, sa srednjom stručnom spremom, nakon dva preživljena infarkta, penzionisan je 2011. godine.

Međutim, na osnovu "predloga" i "preporuke" upućene iz Kabineta tadašnjeg PPV (Vučića), isti je u utorak 26.11.2013. zasnovao radni odnos u Agenciji na radnom mestu savetnika/izvršioca (nespojivo), u Upravi za obezbeđenje. Tako da danas ovaj invalidski penzioner, zaposlen mimo svakog pravila. ima samo jedno "zaduženje", a to je da brine o "bezbednosti" direktora EMS-a, Petrović Nikole.

Za obavljanje tog "posla", osim službenog/ličnog naoružanja istom je stavljeno na raspolaganje i službeno vozilo marke BMW serije 5 reg. oznaka …. koje parkira na službenom parkingu Ministarstva finansija i Vlade Srbije.

Većinu svog vremena ovaj invalidski penzioner, brinući o "bezbednosti" štićene ličnosti, provodi u restoranu Monument,  koji je od nedavno vlasništvo direktora EMS-a, ili pak u restoranu Mitologija kao i u zgradi Vlade Srbije.

Nakon radnog vremena isti odlazi zajedno sa direktorom agencije za privatizaciju, Šubara Ljubomirom u restoran FK Zemun, koji se nalazi u zakupu poznatog kontroverznog biznismena Petra Panića-Pane, inače kuma aktuelnog Predsednika Vlade.

 

       Suzana

 

U četvrtak 16. 07. na kolegijum Direktora Agencije, upućena od strane predsednika Vlade, kako je sama istakla, došla je gospođa Vasilijević Suzana kako bi saopštila da je sa Crnogorcima sve "dogovoreno" u vezi predaje Šekularac Dejana (člana tzv. klana Šaric Darka).

Njenom prisustvu se pobunio načelnik Uprave za suprotstavljanje terorizmu i međunarodnom organizovanom kriminalu, zahtevajući da ista momentalno bude udaljena, ili će on napustiti kolegijum.

Direktora, koji je sam sebe doveo u mučnu i krajnje neprijatnu situaciju, dopuštajući da kolegijumu prisustvuju osoba kojoj tu ni u kom slučaju nije mesto, "spasila" je gospođa Vasilijević, time što je bez reči ustala i napustila RFM, a za njom i direktor kako bi je "ispratio"

Epilog ovog "gostoprimstva" može se očekivati uskoro. No, ono što je važno istaći je da se pomenuti Bjelopoljac, Šekularac 5. dana kasnije zaista predao MUP-u Crne Gore.

 

       Nemanja

 

U ponedeljak 11.05. 2015. je Generalni Sekretarijat MlP-a  od strane Italijanskog MlP-a, primio informaciju o neuobičajnenim i nedozvoljenim "aktivnostima" tzv. drugog sekretara diplomatske misije RS u Rimu, Sekickog Nemanje.

Pod "neuobičajenim i nedozvoljenim" aktivnostima smatralo se kupovina i konzumiranje sintetičkih droga i drugih opijata od strane drugog sekretara naše Ambasade. Inače pomenuti Sekicki Nemanja je zet  aktuelne guvernerke Tabaković Jorgovanke.

Poslata informacija sa italijanske strane po LIČNOJ odluci Generalnog sekretara MlP-a, g. Odalović Veljka, sa kojom se SLOŽILA i državna sekretarka ministarstva Ninčić Roksanda, NIJE uvrštena u redovni bezbednosni bilten, što predstavlja grubu povredu radne discipline, kao i pravila službe. Inače, poznato je i da pomenuti g. Odalović više od 22-godine održava intimne odnose sa aktuelnom guvernerkom…

Dva meseca kasnije u ponedeljak 08. 07. 2015. je iz Rima u Beograd, zbog prekomernog korišćenja opijata, na lečenje doputovao drugi sekretar Ambasade Srbije, Sekicki Nemanja rođen 1983. godine u Vrbasu.

U sredu 10-07-2015 u 08.40 časova patrola saobraćajne policije na kontrolnom punktu na Vodicima u Vrbasu je zaustavilo motorno vozilo marke "Škoda superb" koje se kretalo pod rotacionom signalizacijom, a za čijim se upravljačem nalazio potpredsednik Skupštine RS, g. Bečić Igor, i sa kojim su se zajedno u vozilu nalazili se nekadašnji direktor DZ u Vrbasu i funkcioner JUL-a Sekicki Pavle i njegov sin Nemanja.

U petak 12.07. 2015. u 15.30 časova na kontrolnom punktu u Stepanovićevu je vođa saobraćajne patrole Petrović Miloš (broj značke ……..) zaustavio službeno vozilo Skupštine Srbije, zbog korišćenja rotacione signalizacije, a kojim je PONOVO upravljao pomenuti Bečić i sa kojim su se nalazili Nemanja i otac mu Sekici Pavle, i koji su po sopstvenoj izjavi tvrdili da se vraćaju sa lekarskog pregleda iz Beograda.

U dva navrata, u utorak 10.12. 2013 i četvrtak 08. 05. 2014 godine sekretar Beogradske poslovne škole  i sin aktuelnog generalnog sekretara MlP-a, Odalović Toma, za koga postoji osnovana sumnja da je počinio više krivičnih dela iz oblasti privrednog kriminala, uzeo je od studenkinje Urosević Ljiljane mito u u ukupnom iznosu od 1.600 eura, nakon čega je studentiknja prijavila svojoj prijateljici Hrkalović Dijani, koja je i zamenik sefa kabineta ministra unutrašnjih poslova.

Zbog intencija aktuelnog potpredsednika Vlade, gospodina Ljajića da "kadrira" po Agenciji, a naročito po Regionalnim Centrima, čime značajno UGROŽAVA rad istih, skrenuta je pažnja nekadašnjem rukovodiocu Agencije, a danas bliskom saradniku ministra Ljajića, kolegi Nikčeviću.

 

       Dijana

 

Inspektori Službe unutrašnje kontrole MUP-a Srbije intenzivno sprovode istragu usmerenu prema policijskim službenicima Uprave saobraćajne policije Policijske uprave Beograda, zbog sumnje da su “ neovlašćeno“ pribavljali lične podatke iz baze podataka koja se vodi za građane, tako što su ulazili u elektronski dosije Hrkalović Dijane, iz Požarevca, rođene 1986. godine, koja je, inače, sekretar Uprave kiminalističke policije MUP-a Srbije.

Pripravnički staž Hrkalović Dijana zasnovala je u MUP-u Srbije, bez bezbednosne provere, a po rešenju o imenovanju potpisanog od ministra Stefanović dr Nebojše, kojim je Hrkalović Dijana raspoređena na poslove i radne zadatke zamenika šefa kabineta ministra unutrašnjih poslova.

Kao proveren kadar SNS-a (dokazala se kao pisac botova, Hrkalovićeva je postavljena na mesto sekretara Uprave kriminalističke policije, sa zadatkom da kontroliše njen rad, i ograniči ovlašćenja direktoru policije Veljović Miloradu.

Unutrašnja kontrola ispituje policijske službenike, po prijavi Hrkalović Dijane, po hitnom postupku. Naime, Hrkalovićeva vozi policijski auto registarskih oznaka ……… Dana 31. maja ove godine Hrkalovićeva je skrivila saobraćajni udes, sa štetom većeg obima. Uviđajna patrola je sačinila zapisnik o uviđaju, i podnela prekršajnu prijavu protiv imenovane.

Ona je četiri dana kasnije tražila od Uprave saobraćajne policije da hitno prijavu dostavi prekršajnom sudiji, kako bi ministar pravde obustavio postupak, ili bi prijava bila uništena.

Službenici su ušli u dosije Hrkalović Dijane, zbog ličnih podataka koje su dužni navesti u prijavi, što je Hrkalović Dijanu razbesnelo. Po svemu sudeći policijski službenici dobiće otkaz u policiji, a policajci koji su vršili uviđaj takođe mogu očekivati teške posledice, kao i krivični progon, mada su savim zakonito obavljali svoju dužnost.

Hrkalović Dijana je , koliko je poznato izvoru iz Unutrašnje kontrole, do sada tri puta učestvovala u saobraćajnom udesu, upravjlajući skupocenim vozilom MUP-a Srbije, pričinivši veću materijalnu štetu. Nije pozvana ni da napiše o tome službeni izveštaj, niti je pozvana na odgovornost. Istragu o ovom slučaju vodi viši inspektor Sektora unutrašnje kontrole, Škundrić Željko.

 

       Jorgovanka

(Tekst objavljen na Telepromteru.rs)

Ugovor o otkupu dela tog stana površine 144 kvadratna metra, Jorgovanka Tabaković potpisala je sa Javnim preduzećem PTT Srbija još 30. maja 2000. godine, u vreme kada je bila na funkciji ministarke za ekonomsku i vlasničku transformaciju u Vladi socijaliste Mirka Marjanovića.

Prema dokumentaciji do koje je došao BIRN, tim ugovorom Tabakovićeva je stekla vlasništvo nad 94 kvadrata (65 odsto) pomenutog stana, pošto ih je otkupila za tadašnjih 8.822,6 nemačkih maraka (DEM). Preostalih 35 odsto površine tog stana u vrednosti od 92.170 DEM , prema Ugovoru o prenosu prava svojine koji je potpisan nešto ranije, 17.02.2000, Tabakovićeva je trebalo da otplati u narednih 40 godina.

Tabakovićeva, međutim, nije platila ni jednu ratu, a ugovorne obaveze koje nije ispunjavala celih 12 godina, preuzima njeno matično preduzeće Telekom Srbija tri meseca nakon što je preuzela funkciju guvernerke NBS. To se vidi iz Sporazuma o regulisanju međusobnih obaveza koji su 30. novembra 2012. potpisali generalni direktor PTT Srbija Milan Krkobabić i v.d. generalnog direktora Telekoma Srbija Predrag Ćulibrk.

Telekom se obavezao da ispuni obavezu prema zaspolenima u Telekomu (u tom trenutku guvernerke) Jorgovanke Tabaković i plati potraživanje PTT-a u vrednosti 35 odsto idealnog dela stana iz Ugovora o prenosu prava svojine na nepokretnosti". U sporazumu piše i da je iznos koji Telekom mora da plati "uvećan za iznos pripadajuće zatezne kamate" (jer Tabakovićeva nije ispunjavala obaveze koje je preuzela ugovorom sa PTT-om iz 2000. godine).

Tako je Telekom na ime zatezne kamate bio dužan da plati 1.651.573,71 dinar, a za rate koje Tabakovićeva tokom 12 godina važenja ugovora nije plaćala, još 2.101.242 dinara.

Za rate koje tek treba da stignu na naplatu, Telekom je morao da izdvoji još gotovo 5 miliona dinara. Ukupno 8.704.693 miliona dinara (oko 77.700 evra)

BIRN je pokušao da stupi u kontakt sa direktorom Telekoma, Predragom Ćulibrkom. Na telefonske pozive nije odgovarao, a nije odgovorio ni na poruku sa pitanjem – po kom osnovu je Telekom Srbija potpisao sporazum o preuzimanju duga za stan Jorgovanke Tabaković. Prema podacima registra Agencije za borbu protiv korupcije, Tabakovićeva, od momenta postavljenja na funkciju guvernera od 6. avgusta 2012. godine u Telekomu ima status mirovanja.

Stan u Novom Sadu od 144 kvadrata koji je otplatio Telekom, danas je u vlasništvu guvernerkine kćerke i sina, Milene i Nikole Tabaković. Oni su kao suvlasnici stana upisani u Katastar nepokretnosti Novog Sada na osnovu rešenja izdatog 6. novembra 2012, 24 dana pre nego što se Telekom sa PTT-om sporazumeo da preuzme guvernerkin dug za taj stan.

 

©Geto srbijia

materijal: List protiv mafije

TENDERDŽIJA BRATISLAV: MINISTARSKA FUNKCIJA OMOGUĆAVA DA LICE BUDE ZAŠTIĆENO U MUĆKAMA!??!

22. новембра 2015. Коментари су искључени

 

Službenici Ministarstva odbrane uputili su Redakciji opširno pismo, opisujući poslovanje ministra Gašića i njegove družine,  a uz pomoc naše saradnice, to pismo, složeno u tekst prezentujemo javnosti!!!

 

                       M. Hadžić

TENDERDZIJA

 

Ministar odbrane Bratislav Gašić, već dugo zarađuje veliki novac na nameštenim tenderima. Tako je namestio tender kruševačkoj firmi Morava In za izgradnju hangara na vojnom aerodromu Batajnica za borbene avione Mig i transportni avion AN u vrednosti 2,2 miliona evra, i 2013. godine je urađen projekat za taj veliki hangar, i po projektu cena hangara je iznosila 3 miliona evra.To je projekat za hangar koji je opremljen sa svim radionicama, rashladnim uređajima, i sve ostalo što ide uz to.

Vlada na čelu sa Vučićem 2014. god. je odobrila 3 miliona evra za kapitalni projekat-hangar. Gašić je oborio tender u 2014. godine, zato što Morava In nije ispunjavala uslove, i iako po zakonu o javnim nabavkama, kao naručilac koji je oborio tender nije imao pravo da u narednih 6 meseci objavi novi tender.

Gašić je naredio da se u roku od mesec dana objavi novi tender i namestio je posao Moravi In koja sada po tom projektu radi stajanku za najmanji avion Lasta u iznosu od 70 miliona dinara, a razliku od 1,4 miliona evra je podelio sa Moravom In.

Da bi nekako zametnuo trag svojih dugih prstiju, Gašić je u jednom naručenom novinskom članku tvrdio da je "sprečio mućku tešku 25 miliona evra" (u vezi nabavke stomatoloških stolica za potrebe VMA), te da će neko morati da odgovara zbog arčenja državnih para!

Sve je počelo kad je Uprava za vojno zdravstvo, pri Ministarstvu odbrane, početkom ove godine pokrenula nabavku stomatoloških stolica, vrednu 25 miliona dinara za potrebe Vojnomedicinske akademije.

Ovaj naručeni članak je Gašić je preko Uprave za odnose sa javnošću u ministarstvu odbrane pustio da pokaže kako se on bori protiv korupcije u ministarstvu, a u stvari sam sebe je pokopao, i dokazao koliko ne poznaje Zakon o javnim nabavkama, i ono sto je najvažnije, dokazao je da za njega postoji samo Zakon ulice, šverca i sile-pretnji prema poštenim ljudima.

Naravno, ništa od toga nije bilo tačno. Naime, Gašić je sve radio kako bi njegov prijatelj dobio tender koji je hteo da proda vojsci stare i neupotrebljive stomatološke stolice.

U međuvremenu, neviđena hajka i teror, vrši se u Fondu Sovo na referente koji su po zakonu odradili tender, i nisu dodelili tender Gašićevom intimusu, koji je danima dolazio u ovu ustanovu i pretio referentima otkazom, predstavljajući se kao "Gašićev prijatelj".

Svako ko nije nameštao tendere Gašićevim pajtosima, oteran je iz Ministarstva odbrane, a to odlično zna i premijer Vučić, koji ga je na tu funkciju postavio, ali ga i dalje štiti jer njima dvojici je podela kolača važnija od poštovanja zakona i držanja do morala, etike i časti.

Prema slobodnom opredeljenju, Gašić je švercer na veliko, i arogantni kriminalac. Pljačka i preti poštenim ljudima, a 46 miliona evra duguje državi na ime poreza, ali i pored toga, Vučić ga štiti.

Mislio je Gašić da će namestiti tender svom mafijaškom prijatelju, i da će na VMA isporučiti trule stomatološke stolice, kao što je ugradio i trulu betonsku armaturu, koja je zabranjena Zakonom od 2009. godine, u vojne zgrade na Bežanijskoj kosi, i te stanove gradi Morava In.

Trula armatura plaćena je 78 dinara po kilogramu, a pet dobavljača je tada odbačeno na tenderu po Gašićevom nalogu, koji su imali Zakonom odobrenu armaturu, čija je prosečna cena bila 62 dinara po kilogramu.

Kupljeno je 5 tona trule armature. Ceo posao je dodeljen firmi koja je dala najskuplju ponudu i koja je za skoro 30.000 evra viša od ostalih, jer je postupak namešten tako da odgovara samo jednoj firmi!

Direktor kompanije "Medipro international"  , Stevan Zeljković, zbog svega ovoga, vešto je izbegao sve kontakte sa medijima do današnjeg dana.

Celu proceduru u vezi sa nabavkom realizovao je Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (SOVO). Procenjena vrednost nabavke iznosila je 25.858.000 dinara, bez PDV-a. Poziv je objavljen 13. jula, a postupak javnog otvaranja organizovan je mesec dana kasnije, 14. avgusta.

Odlukom direktora, 8. septembra ugovor o nabavci dodeljen je kompaniji "Medipro international" za 26.399.580,59 dinara sa PDV-om, iako su druge dve ponude bile znatno niže – jedna 19.500.000, a druga 18.800.000.

 

© Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

STEČAJNI UPRAVNIK SA LICENCOM ZA PLJAČKU I ZASTRAŠIVANJE RADNIKA!!!

1. августа 2015. Коментари су искључени

 

Stečajni upravnici umesto da što brže i što jeftinije završavaju likvidacije preduzeća u bankrotu, uglavnom odugovlače postupak, kako bi što više novca stavili u sopstveni džep. Zaštitu uživaju i od sudija Privrednog suda, sa kojim dele zaradu, a jedini oštećeni su nesrećni bivši radnici stečajnog dužnika, koji ponekad godinama čekaju da iz stečajne mase izvuku neki dinar na ime zaostalih plata, i to samo pod uslovom da stečajni upravnik i sudije nisu sav novac potrošili na same sebe.

 

                      M. G.

STECAJNI STRUCNJAK-2

 

Diplomirani ekonomista Igor Drakul iz Beograda dobio je licencu za stečajnog upravnika 21. septembra 2005. godine, i jedan je od rekordera u Srbiji, po broju stečajnih predmeta koje vodi. U jednom trenutku je vodio stečaj čak dvadeset preduzeća!

Jedno od preduzeća koje sada vodi je i Građevinsko preduzeće „Brodar" iz Beograda. Tu bi sve trebalo da bude lako i stečajni postupak ne bi trebalo dugo da traje, jer je imovina preduzeća dovoljna da se pokriju dugovi prema poveriocima. Ali, u slučaju da završi stečaj Drakul i njegova porodica ne bi imali značajan deo stalnih mesečnih prihoda.

Jedan deo nepokretne imovine GP „Brodara" je dat u zakup i Drakul tako svakog meseca može sa sigurnošću da računa da će mu biti isplaćena naknada koja mu po zakonu pripada dok vodi stečajni postupak. Zato mu se ne isplati da postupak okonča i isplati poverioce „Brodara" od kojih je najveći broj bivših radnika ovog preduzeća koji godinama nisu primali platu.

Para za isplatu potraživanja ima dovoljno. Najveći deo nepokretne imovine „Brodara" je prodat i to za 300.000 evra. Drakul je zatim 2013. tražio od bivših radnika, a sadašnjih stečajnih poverilaca da mu dostave svoje žiro račune kako bi im bio prebačen novac koji su potraživali.

Do danas im pare nisu uplaćene, a stečajni upravnik se pravda time da postupak ne može da bude okončan dok se ne proda i preostala imovina koju uopšte ni ne nudi na prodaju jer dobro živi od kirije koju ubira.

Osim Igora Drakula, u njegovoj Agenciji za stečajeve, zaposleni su i njegova supruga i šurak. Mala porodična manufaktura koja sjajno zarađuje pljačkajući već izgladnele radnike.

Svoju agenciju je registrovao na adresi Bulevar Mihaila Pupina na Novom Beogradu i to u sopstvenom stanu. Kada do očajanja dovedeni stečajni poverioci dođu da mu se žale na dužinu postupka, Drakul ih tera pretnjom da će protiv njih podneti prijavu za uznemiravanje, jer su došli u njegov privatni stan?!

Bivši radnik „Brodara" Milan Mandarić, podneo je 22. maja 2014. godine Tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu protiv Drakula i dvoje stečajnih sudija: Gordane Aranđelović i Leposave Milićević zbog zloupotrebe službenog položaja, kršenja zakona od strane sudije i nesavesnog rada u službi.

U obrazloženju je, između ostalog, naveo kako se ne zna šta se dešava sa pomenutih 300.000 evra dobijenih od prodaje najvećeg dela nepokretne imovine „Brodara", kao i da su sve građevinske mašine prodate pod sumnjivim okolnostima i da je i taj novac stečajni upravnik negde sklonio.

Bivši radnici su više puta pokušavali da od nadležnog sudije Privrednog suda u Beogradu dobiju informaciju šta se dešava u njihovom predmetu i kada će postupak biti okončan, ali su dobijali odgovor kako je na potezu stečajni upravnik Drakul, a ne sud. Kada su pokušali da od njega dobiju odgovore na ista pitanja rečeno im je da se obrate sudu?!?

Očigledno je da ni stečajnog upravnika, a ni sudije Privrednog suda u Beogradu ne interesuje sudbina gladnih radnika koji se nadaju nekom dinaru kako bi prehranili sebe i porodice. Drakula i sudije interesuje samo kako će što više para strpati u sopstvene džepove, a državni organi ćute. Čak se i pozvano Tužilaštvo za organizovani kriminal oglasilo nenadležnim za sprovođenje postupka po krivičnoj prijavi Mandarića od maja 2014.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

IMA LI PLJAČKE I UTAJE PARA DOBIJENIH IZ DONACIJA NAMENJENIH SANIRANJU POPLAVA U OBRENOVCU!????

26. маја 2015. Коментари су искључени

 

U danima kada Srbija preživljava nacionalnu katastrofu izazvanu majskim poplavama 2014.god, i kada je svaki spašen život označavao i posebnu životnu sudbinu, pravi junaci i sva priznanja zaslužuju svi oni ljudi, domaći i strani koji su svih tih kišnih i stašno poplavnih dana na terenu pružali pomoć ugroženim ljudima!

Zahvaljujući samoinicijativi, saosećajnosti, duhu samopregora i solidarnosti našeg naroda i uz pomoć mnogih domaćih i stranih donacija, naneta šteta je umnogome ublažena. Međutim, uvek se nađu i nedobronamerna lica u raspodeli prikupljenog novca, pa se pitamo da li je jedan od iznosa tih sredstava završavao i u Javnim Preduzećima!???

 

 

OBRENOVAC I PODELA DONACIJA-2

 

Postoji podugačak spisak različitih vrsta donatora koji su novac, sredstva i različite vrste pomoći isporučili i namenili domaćinstvima, školama, vrtićima, raznim centrima ili poljoprivrednim domaćinstvima u Obrenovcu, koji su (ovi zadnji) kao pomoć od Organizacije za poljoprivredu i hranu UN (FAO) dobili seme različite vrste i nije isključeno da to seme pripada vrsti GMO!!!

Tu su i Donacije pravnim licima kao i donacije privrednicima (njih 278) dobijenih iz državne pomoći čiji se iznos kretao od 240 000,00 dinara do 600 000,00 dinara. (A prema proceni državnih organa, većina domaćinstava koji godnama neće moći da se oporavi, dobijala je daleko manji iznos)!!!!

Prema Zakonu o vanrednim situacijama između ostalog, propisane su nadležnosti državnih organa i prava i dužnosti privrednih društava i drugih pravnih lica, u takvim dešavanjima!

Javna preduzeća koja su angažovali svoje resurse u otklanjaju posledica od poplava u Obrenovcu, uredno su zabeležili svoje troškove, i mi ćemo pomenuti samo neke od njih!!!

U takvim spiskovima troškova, pažljivi čitalac može da uoči da je svaki fizički radnik „Gradske čistoće“  npr. iznos  za čišćenje, pri čemu svaki radni sat fizičkog radnika je prikazan po 630 din./h (učitelji imaju satnicu do 250 din./h) što je ukupno prikazan trošak 10.233.720,00 ili 16244 sati rada. (Takva cena cena po času od 630 din. zvanično je odobrena u cenovniku ovog javnog preduzeća – to samo dokazuje bahatost svih javnih preduzeća u pljačkanju gradjana i privrednika).

Uklanjanje raznog smeća prikazano je din. 32.762.016,66 Din., prosečno po kamionu tura je koštala 28 hilj. din.

„Gradska čistoća“ je imala 2234 tura, počev od 18.05. Danonoćno su radila vozila (sve tri smene) odvozeći i po deset tura dnevno fekalije i ispumpanu vodu, ukupno prikazano 6.092.562,00 Din.

Obično pranje ulica prikazano je u izveštaju u iznosu od 15.397.022,69 Din. Primera radi 24.05. čišćenje grada je prikazano 219.986,67 din., dan kasnije 334.739,99 din. (200 radnih sati pros.2800 din/h).

Prevoz pitke vode prikazan je u iznosu od 15.943.806,66 din.

Kako se vredno radilo pokazuje sledeći primer: 18.5.2015. je u tri smene (1+2+3) angažovano voziilo FAP 1618 RESOR ACV 8,3 Autocisterna, Prevoz vode Obrenovac u ukupnom vremenu od 26h i 20h što je po ceni 1.680,00 din. prikazano uk.44.240,00 Din.

Prevoz džakova prikazan je u iznosu od 1.529.465,02 din., pretpostavljamo da su prazni bili obzirom da su ih prevozili najčešće kombi vozila.

Prosto je neverovatno šta je sve „Lasta“ prikazala u  „donacije“, odnosno, u štetu koju je imala usled elementarnih nepogoda, još je neverovatnije da je opština Obrenovac takav izveštaj ubacila u donacije!!!

Svaki autobus „Lasta“ prikazan je je po ceni auto dana od 27500 din. uvećan za izgubljenu dobitautobusi Laste su trebali da voze putnike na redovnim linijama, štetu (???) je morao neko da im nadoknati.

„Lasta“ daje obračun angažovanja svojih autobusa, ukupno 417 kom. što po cenovniku firme košta 27500 din., ukupno 11.363.250,00 din.. Sporno je kako je „Lastanajkritičnijeg dana za odvoženje građana , 17.05.2014. godine angažovala čak 206 autobusa. Kako je naplaćen autodan? To znači da su autobusi napravili više vožnji, koliko pitamo se?! Ako su imali po 30 putnika prosečno, po 4 vožnje, prevezli su ukupno 24700 građana, samo u jednom danu????? (Prema popisu iz 2011. Obrenovac grad ima 25429 stanovnika).

Dalje, „Lasta“ u štetu prikazuje gubitak novca zbog elementarne nepogode, zato što nisu radili na redovnim linijama u iznosu od 15.163.050,38 din.(21661500,54 – 6498450,16 gorivo) – Direkcija im je umanjila 21661500,54, od tog iznosa oduzeli su 30% trošak goriva 6498450,16 i šteta je 15163050,38 din.za nerealizovane polaske iz Obrenovca i Lazarevca ??? Pa zar nisu angažovali 417 vozila u Obrenovcu i već prikazali po ceni autodana?

U Izveštaj štete koje su pretrpeli od poplave „Lasta“ ubacuje i iznos od 6.035,752.50, a to je šteta koju su pretrpeli u svojim objektima u Obrenovcu i na opremi. I tako je „Lastaprikazala svoju ukupnu štetu u iznosu od 34,059,467.92!!!

I ovakav iznos, „NEKO“ ubacuje u Izveštaj o pristiglim donacijama po svim osnovama???!!!!

I GSP Beograd je dostavio svoj „troškovnik“ cenu usluga za period 16.05.-10.07.2014. Pa po tom izveštaju, za 7,025 mil.din. GSP je potrošio 40367 lit., sa pros.potrošnjom od 35l/100km, i prešli su ukupno 141 hilj.km, odnosno 2351 vožnju, a prosečna vožnja je 60 km.

„Beogradvode“, posebna priča,  je svoje troškove, npr. samo u Makišu prikazao u tabeli Hitni radovi na sanaciji vodnih objekata u odbrani od poplava , u obračunu pod tačkom 23. "Punjenje i izdavanju praznih vreća i vreća sa peskom u krugu CS Makiš…" u iznosu od 27.105.945,17 din.

Kako nigde ne piše kolike količine peska su isporučene, pretpostavka je i da taj trošak nije ušao u ovaj iznos, i da li su „Beogradvode“ fakturisali rad više stotina dobrovoljaca koji su dva dana i dve noći neprekidno punili džakove??? Da li je tu pesak fakturisan posebno!!??? Valjalo bi proveriti šta je ušlo u prikazani iznos!!!

Beogradski „Vodovod i kanalizacija“  su dostavili svoj pregled angažovanih resursa u Obrenovcu za period od 14.05.-07.06.2014.god.

„Veterina beograd“ pregled angazovanja resursra u opštini Obrenovac, za vreme poplava dala je tabelu sa svojim cenama.

Cena radova koje je dostavila „Pošta“ Obrenovac, prikazani su u sledećoj tabeli.

„Toplovod“ Obrenovac je prikazao u tabeli  finansijska sredstva koja je uložio u sanaciji poplava!!!

Izveštaj o aktivnostima Javnog preduzeća za zaštitu i unapređenje životne sredine na teritoriji GO Obrenovac nakon poplave.

Izveštaj o angažovanosti JP Elektromreža Srbije (finansijskoj i nefinansijskoj) na sanaciji posledica poplava, koje su se desile na teritoriji Gradske opštine Obrenovac u maju 2014. godine (od 16.05.2014. do danas) prikazane su u sledećoj tabeli!!!

U Izveštaju o visini sredstava dobijenih po svim osnovama za pomoć pri otklanjanju posledica od poplava iz maja 2014.g. i obnovu gradske opštine Obrenovac,  gde nakraju piše

" Ukupna finansijska vrednost prikazanih sredstava je 6.515.235.415.08 din." ne vidi se da li je prikazani iznos novca stvarno došao na račune kao donacija? Ili su u "pristigle donacije" uračunati višestruko napumpani troškovi, verovatno i mnogi izmišljeni i neobavljeni radovi???

Bilo bi tragično da su novčana sredstva prikupljena donacijama. potrošena po Izveštaju koji je, da napomenemo, usvojen bez ikakvih primedbi na Skupštini gradske opštine Obrenovac!!??

Ništa novo nije, bilo u svetu ili u Srbiji, da se u ovakvim donatorskim aktivnostima, uvek nađu lica koja se dobro ugrade, dok masa njih koji su i najviše pogođeni nerećom, budu višestruko ojađeni…..

 

©Geto Srbija

%d bloggers like this: