Архива

Posts Tagged ‘malovic’

TRGOVCI PRAVDOM : „KRUPNE RIBE“ POD ZAŠTITOM TUŽIOCA RADOSAVLJEVIĆA I LJUDI BLISKIH DS!!!

13. јула 2015. Коментари су искључени

 

U Beogradu je, pre dve nedelje, uhapšen sudija Višeg suda u Beogradu Branislav Blažić, pod optužbom da je, navodno, izvršio krivično delo trgovinom uticaja!

Specijalno tužilaštvo za borbu protiv oprganizovanog kriminala saopštilo je da je sudija praćen više od osam meseci, i da je, navodno, pokušao da kod sudija Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu izdejstvuje da povoljno reše predmet nekog preduzetnika, koji je pravnosnažno osuđen u Novom Sadu.

 

                  Milan Glamočanin

TRGOVCI PRAVDOM-1

 

Da bi predmet mogao da vodi specijalni tužilac, uhapšen je i sin tog preduzetnika (Milojica i još dvojica), koji su odbili svaku pomisao da su sudiji dali iznos od 1.700 evra, a advokat koji brani sudiju podneo je sudu dokaz da je pritvoreni sudija pre deset dana podigao kredit kod banke u iznosu od 1.600 evra.

Njegov advokat je izjavio novinarima da su sudije Vrhovnog kasacionog suda, koji su odlučivali o statusu predmeta uhapšenog preduzetnika, potvrdili da su spremni da idu na poligraf, da potvrde da ih Blažić nikada nije kontaktirao po pitanju tog predmeta.

Blaćenjе sudije Blažića izvršeno je po nalogu Snežane Malović – Mace, bivše ministarke pravde i njenog ljubavnika Miljka Radisavljevića, specijalnog tužioca, i Nate Mesarović bivše predsednice Visokog saveta sudstva.

Sve je, ustvari počelo 17. oktobra prošle godine, kada je predsednik Vrhovnog kasacionog suda Srbije Dragomir Milojević sa grupom kolega podneo krivičnu prijavu protiv bivše ministarke pravde Snežane Malović i predsednice Vrhovnog kasacinog suda Nate Mesarović, zbog neuspele reforme pravosuđa i štete od 1,5 milijardi dinara.

Osim bivše ministarke Malović, na krivičnoj prijavi kojom se terete za zloupotrebu službenog položaja našli su se i svi članovi prvog sastava Visokog saveta sudstva – nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Nata Mesarović, Jelena Borovac, istražni sudija Vučko Mirčić, Biljana Tošković, Nadica Jovanović, Đurđina Bjelobaba, bivši predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe Boško Ristić, Dejan Ćirić i Predrag Dimitrijević.

Krivičnu prijavu su potpisali, pored predsednika VKS Milojevića, i Novica Peković, predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu, zatim sudije Vrhovnog kasacionog sudaJanko Lazarević, Zoran Tatalović, Dragan Jocić i Dragiša Đorđević.

Podnosioci krivične prijave naveli su da su prijavljeni "kao službena lica članovi prvog sastava VSS u postupku izbora sudija iskorišćavanjem svog službenog položaja teže povredili prava 837 sudija", jer prilikom donošenja odluka o izboru sudija 16. decembra 2009. "nisu odlučivali da li ispunjavaju uslove da budu birani za sudije", iako su "bili dužni da i na njih primene postupak izbora, već su samo odlukom od 25. decembra 2009. konstatovali da ovim sudijama sa 31. decembrom 2009. prestaje sudijska funkcija".

Dodaje se i da razrešenim sudijama nisu dati pojedinačni razlozi za razrešenje i da je time istovremeno "naneta šteta državi od 1,5 milijardi dinara".

U obrazloženju krivične prijave piše i da su, time što postupak izbora prema ovim sudijama nije sproveden, teže povređena njihova prava, koja im pripadaju po osnovu vršenja sudijske dužnosti, "niti su imali pravično suđenje, bili su diskriminisani, povređeno im je pravo na rad i imovinu".

Sve razrešene sudije su, da podsetimo, polovinom 2012. na osnovu odluke Ustavnog suda i Visokog saveta sudstva, a posle promene vlasti u Srbiji, vraćene na posao.

Krivična prijava je podneta Tužilaštvu za organizovani kriminal, ali je za samo deset dana stigao i odgovor. Tužilaštvo je odbacilo podnetu krivičnu prijavu kao neosnovanu. Odluku je doneo Miljko Radisavljević.

Podnosioci su izjavili prigovor Republičkom javnom tužilaštvu, i zamenik Zagorke Dolovac zvane Zagor, uvažio je prigovor i naložio Specijalnom tužilaštvu da sprovede izviđajne radnje i prikupi dokaze na koje se podnosioci pozivaju.

Bivša ministarka Malović i tužilac Miljko Radisavljević uspešno su trgovali sa onima koji danas odgovaraju pred specijalnim sudom. Darko Šarić je bio primoran da ministarki i tužiocu kupi stan u Vašingtonu i snabde ih velikom količinom novca (četiri miliona dolara). Magazin Tabloid je godinama opisivao kriminalna dela gospođe Malović i tužioca Radisavljevića.

Ipak, po nalogu Aleksandra Vučića, zbog kojeg će i on biti izveden na sud, Malovićeva je po odlasku sa funkcije nastavila da živi u rezidencijalnom objektu, i pored činjenice da je u Molerovoj ulici imala komforan četvorosoban stan, a i taj stan je obezbeđivan od strane policije. Preko 60 vojnih specijalaca je doskora svakodnevno čuvalo bivšu ministarku.

 

       Maca uzvraća udarac

 

Po nalogu Snežane Malović Mace, tužilac za organizovani kriminal je, nakon podnete prijave protiv nje, naložio, a sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu – Odeljenja za organizovani kriminal dozvolio da se snimaju telefonski razgovori, ozvuče kancelarije i automobili, i stave na sve druge mere, svi podnosioci krivične prijave i druge sudije. Ukupno 83. sudija!

Tako je i nesrećni Blažić bio pod danonoćnom opservacijom, počev od 23. oktobra prošle godine. On je uhapšen, jer je, nakon što je ostao bez posla, odlukom VSS, doživeo težak moždani udar, i dugo se oporavljao. Zaverenici su očekivali da lako mogu da ga ubiju u zatvoru, i pokažu kako je njihova reforma bila opravdana.

Ova kriminalna akcija, koja će propasti kao i sve ostale koje je sprovodio Radisavljević od 2007. godine, kada je postavljen za tužioca za organizovani kriminal, sprovedena je uz saglasnost ministra pravde Nikolice Selakovića i premijera Aleksandra Vučića. Policija raspolaže dokazima da je Vučić bio upleten u mnoge kriminalne afere, i da ga bivša ministarka drži u šaci.

 

      Miljkova mreža za ulov

 

Koliko je zla napravio tužilac Miljko Radisavljević, prikrivajući izvršioce pljačkanja Srbije, njenih fondova, javnih preduzeća i kreditnih linija, moraće da istraži Anketni odbor Skupštine Srbije.

Kako je to polazilo za rukom Radisavljeviću?

Zahvaljujući zakonskim odredbama, lica osuđena po osnovu sporazuma o priznanju krivice, ne mogu se saslušavati na suđenju drugim licima u istom postupku, što pruža dodatnu zaštitu onima koje je Specijalno tužilaštvo, po nalogu političara, odlučilo da na ovaj način nagradi.

Dve godine nakon promene političke vlasti, u pravosuđu je veoma malo toga izmenjenoborbu protiv organizovanog kriminala i korupcije u pravosuđu i dalje vode ljudi postavljeni od DS-a, ili oni koji su bliskost DS-u navodno zamenili lojalnošću novoj vlasti, poput pomenutog predsednika Specijalnog suda…

Stoga se postupanje pravosudnih organa u krivičnim postupcima vrti oko pretežno beznačajnih stvari i ljudi, veliki broj postupaka vodi se bez odgovarajućih dokaza unedogled, dok se za javnost stvara predstava da se nešto bitno događa i razrešava.

Jedini događaj koji bi donekle mogao da pokvari planove za ograničavanje efekata širenja istine i otkrivanja dokaza bila je predaja Darka Šarića i njegova spremnost, da progovori otvoreno o svojim poslovima i kontaktima, kao i da predoči dokaze koje je sam obezbeđivao, tokom tih poslova i kontakata.

Iluzorno je i očekivati bilo kakve pomake u situaciji kada je Specijalni tužilac Miljko Radisavljević od 2007. godine, postavljen od Republičkog javnog tužioca, na kojoj funkciji je i do danas Zagorka Dolovac, verni sluga režima DS-a, i osoba od najvećeg poverenja i bliskosti sa Bojanom Pajtićem.

 

      Zatiranje tragova

 

U magazinu Tabloid, od 22. maja prošle godine, objavili smo tekst insajdera koji je učestvovao u istragama, o metodu zatiranja tragova od strane tužioca Radisavljevića, i njegovoj zaštiti “krupnih riba“

“Još jedan od metoda rada, pre svega Specijalnog tužioca, jeste uklanjanje „nezgodnih" dokaza, njihovo umetanje u druge predmete koji se arhiviraju (ili ih „čistačice izbacuju u đubre"), slanje dokaza drugim državama, po njihovim zamolnicama (uz nezvaničnu „zamolnicu" sa naše strane da se dokazi ne vraćaju, ili da im se sadržina izmeni) – ovo se pre svega odnosi na diskove sa prisluškivanim razgovorima.

Moć Miljka Radisavljevića i počiva na tome što je brojne snimljene razgovore sklonio u stare arhivirane predmete, ali on zna gde se nalaze, i po potrebi ih može izvaditi. Čak se i audio snimci prisluškivanih razgovora menjaju, tako što se brišu određeni delovi razgovora, dok se prilikom sačinjavanja transkripata navedena mesta označavaju kao nerazumljiva. Pojedini razgovori se čak i konstruišu, odnosno izmišljaju i prave postupkom montaže od delova više različitih razgovora.

Jedan od razloga velikog uticaja Demokratske stranke na pravosuđe je i činjenica da su brojne sudije i tužioci prilikom izbora potpisivali pristupnice pred pojednicima iz vrha stranke, što po zakonu ne bi smeli. Zato ih oni „drže u džepu" i mogu i dalje vršiti veliki uticaj na njihovo postupanje i odlučivanje, pretnjom da će aktivirati i obelodaniti njihove pristupnice, zbog čega bi morali biti razrešeni funkcije.

Valja primetiti i izjavu bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića da Šariću Srbiji nije činio krivična dela", čime se Tadić, koji je, kao i krug ljudi oko njega (Miodrag Rakić, Bojan Pajtić, Dragan Šutanovac, Snežana Malović, Slobodan Homen, Dušan Petrović, Dragan Đilas i dr.) jako dobro informisan i duboko upleten u nelegalne poslove, pokušava unapred distancirati od eventualnih Šarićevih otkrića.

Upravo je taj način funkcionisanja sistema njegova glavna karakteristika već duži niz godina: onaj policajac, sudija, političar, tužilac koji je nekoga reketirao je taj koji ga hapsi, sudi mu itd., da bi na taj način diskvalifikovali tvrdnje reketiranih, jer po zakonu okrivljeni „ima pravo da laže", „laže da bi se izvukao" i sl.

Primera radi, tako se pokušavaju od funkcionera vlasti DS diskvalifikovati tvrdnje Stanka Subotića o reketiranju – novcu koji je dao Borisu Tadiću i Demokratskoj stranci; tako se teže unapred diskvalifikovati i iskazi Darka Šarića, ne znajući međutim da postoje brojni dokazi, i to kako oni zvanično prikupljeni poput transkripta razgovora koji je u prilogu, tako i oni koje je Darko Šarić sam prikupljao.

Naime, sa njim nije uspelo postupanje po ugledu na postupanje sa Dušanom Spasojevićem i kućom u Šilerovoj u Zemunu, ali bi zato sada mnogi voleli da mu se desi sudbina Mike Brašnjevića – da ga obese u zatvoru.

Zato se i težila stvoriti slika o Mikiju Rakiću, kao predvodniku borbe protiv organizovanog kriminala i Darka Šarića, dok je Demokratska stranka, zapravo bila duboko upletena u saradnju i poslove Šarića, o čemu svedoči i ovaj snimljeni razgovor, samo jedan od brojnih. Isto važi i za Snežanu Malović, Slobodana Homena, Miljka Radisavljevića, Dušana Petrovića, Dragana Đilasa…

U tom tekstu, objavljeni su i transkripti razgovora u kojima su pominjani najviđeniji funkcioneri DS-a.

Analizom rada Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal, lako je doći do zaključka da je pri vrhu piramide u organizovanom pljačkanju Srbije, upravo tužilac Miljko Radisavljević, i njegova metresa, bivša ministarka Snežana Malović.

Tako je Radisavljević, po Vučićevom nalogu, obustavio rad na proverama 24 sporne privatizacije, na koje je ukazao Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, a koje je zahtevala Evropska unija.

Šta je sa prikupljenim podacima o praćenju 82. sudija, i da li njihovo neovlašćeno stavljanje na mere može trajati neograničeno?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

HOMEN PRIZNAO: BIVŠI REŽIM “ZNAO” ZA VEZE MIŠKOVIĆA!

16. јануара 2013. 2 коментара

 

Bivša vlast je još 2008. godine imala informacije da Darko Šarić novac stečen prodajom droge pere kroz zajedničke poslove sa Miroslavom Miškovićem, ali nije bilo dovoljno dokaza da se podigne i optužnica, priznao je Slobodan Homen bivši državni sekretar u Ministarstvu pravde u izjavi za beogradske medije.

Smeštali Subotiću, da bi prikrili Miškovića: Slobodan Homen i Snežana Malović, članovi zločinačkog udruženja

 

Prema rečima bliskog saradnika nekadašnje ministarke pravde Snežane Malović, Mišković je Šarićevim novcem finansirao izgradnju novobeogradskog naselja Belvil.

“Tokom istrage došli smo do ozbiljnih indicija da se Belvil gradi i parama Šarićevog narko-klana.

Ipak dokazi koje smo imali nisu bili dovoljno čvrsti da bi neko bio optužen”, rekao je Homen gostujući na televiziji Pink 2.

On je dodao da bi se Šarićevim hapšenjem i pristajanjem da svedoči o poslovima u Srbiji, u problemu našli ne samo Mišković, već i mnogi drugi domaći krupni biznismeni.

“Šarićev klan je baratao milijardama evra.

Tolike pare nije mogao da opere sa sitnim igračima.

Ne smem da govorim o svim saznanjima iz istrage koja imam, ali reći ću vam samo da su postojali izveštaji da sa Šarićima sarađuje nekoliko krupnih kapitalista”, pojasnio je Homen u kasnijoj izjavi za beogradski tabloid Informer.

 

On je naglasio da bi eventualno hapšenje i svedočenje Darka Šarića definitivno promenilo srpsku političku i poslovnu scenu.

“Ako bi Šarić rekao sve što zna i ako bi dostavio snimke iz svog sedišta na Tatarskom brdu, srpska politika i krupni biznis ostali bi bez desetak krupnih igrača”, rekao je nekadašnji državni sekretar, koji je bio zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala koji je baš za njegova mandata u Srbiji doživeo svoj najveći procvat.

Za razliku od Miškovića koji je pred očima Tadićevih lažnih boraca protiv organizovanog kriminala prao novac najvećeg balkanskog narko-kartela, zanimljivo je da Homenu nedostatak čak i samih indicija, a o dokazima da i ne govorimo, nije predstavljao problem da u maju 2009. godine švajcarskom tužilaštvu i policiji podnese nedokumentovanu prijavu protiv Stanka Subotića zbog navodne saradnje sa Šarićima.

Ta prijava je,  kao što će kasnije pokazati i istraga i izveštaj švajcarskog tužilaštva, bila u potpunosti neosnovana i plod uverenja Tadićevog kabineta da će istraga švajcarskih državnih organa pronaći bilo šta u poslovanju Stanka Subotića što bi ojačalo montirani proces koji se protiv njega vodi u Beogradu.

Nakon što je taj providan pokušaj propao, domaća javnost je ostala uskraćena za odgovor, zbog čega su Malovićeva, Homen i Miljko Radisavljević, kao izvršioci naloga koje su dobijali iz Tadićevog kabineta istragu protiv Šarića i njegovih pomagača usmeravali u pogrešnom smeru i tako pljevaljskom narko bosu omogućili da u Srbiji opere nekoliko milijardi evra.

 

 

Da li je razlog za to bila činjenica da je Miroslav Mišković, ključni Šarićev poslovni partner, bio finasijer Demorkatske stranke u to vreme ili je novac za crne DS fondove pristizao i od samog Šarića, ključno je pitanje na koje bi se buduća istraga morala fokusirati.

 

 

©Geto Srbija

Materijal:eNovine

Creative Commons лиценца

LIČNO PRAVOSUĐE REŽIMSKOG TAJKUNA

18. новембра 2012. Коментари су искључени

 

Politički kriminal sagrađen na tri strateška stuba Manjeg zla, korupciji u privredi, politici i pravosuđu, počeo je da se urušava zajedno sa ideološkim i organizacionim krahom Demokratske stranke.

SPECIJALNI SUD

 

O dimenzijama političkog kriminala svedoče afere koje sustižu jedna drugu, od kojih je poslednja bila 15. novembra, u Specijalnom sudu, na suđenju “Stečajnoj mafiji”, na kome su advokati odbrane izveli dokaze o nezakonitoj privatizaciji “C Marketa”.

Naravno da je Sud, oličen u sudiji Nati Mesarović i tužiteljki Zagorki Dolovac, radije pristao na odlaganje narednog ročišta na neodređeno vreme, nego da dopusti izvođenje dokaza o aferi “C Market” i tako ugrozi političke, policijske i tužilačke kadrove Miroslava Miškovića.

Nakon što je, u uočljivoj žurbi, tročlano veće sudije Dušana Vojnovića odbilo sve dokazne predloge odbrane Gorana Kljajevića, Slobodana Radulovića i drugih okrivljenih u tzv. procesu "stečajnoj mafiji", odbrana je tražila od Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda da odluči o izuzeću sudije Dušana Vojnovića i predsednice Vrhovnog suda sudije Nate Mesarović, a od državnog veća tužilaca o izuzeću, Zagorke Dolovac, Republičke javne tužiteljke.

 

Branioci u svom zahtevu tvrde da je sudiji Vojnoviću produžen mandat protivzakonito, te da već sedam godina sudi u specijalnom sudu, u najdužem procesu u istoriji srpskog pravosuđa.

Vladimir Horovic, branilac Slobodana Radulovića, bivšeg direktora "C Marketa" tražio je da sud izvede dokaze iz kojih se vidi da poslovanjem Radulovića i saradnjom sa preduzećima pokojnog Mike Brašnjevića "C Marketu" nije naneta nikakva šteta, i dokaze iz kojih se vidi kako je u kabinetu Vojislava Koštunice odlučeno da se Miškoviću dozvoli preuzimanje "C Marketa".

I ostali branioci podneli su pismene dokaze kojima se dokazuje da su neosnovano optuženi.

 

Advokat Miljka Živojinovića, bivšeg stečajnog upravnika "GP Rad", tražio je saslušanje direktora policije Milorada Veljovića, koji je organizovao iznuđivanje iskaza od advokata Miljka Živojinovića, pretnjama i ucenama protiv njega i njegove porodice, a sve da bi se konstruisala organizovana kriminalna grupa, te da bi Radulović bio optužen i tako omogućilo preuzimanje “C Marketa”.

Specijalnom sudu su dostavljeni dokazi sa Veljovićevim i Jočićevim (Dragan Jočić, DSS, bivši ministar policije) potpisima o davanju naloga inspektoru SBPOK Risti Lekiću (danas advokatu u Beogradu) da zajedno sa privatnim licem Velimirom Marjanovićem ode u Crnu Goru i sastane se sa advokatom Miljkom Živojinovićem.

Ovaj službeni put je, razume se, plaćen iz budžeta.

Sud je odbio i izvođenje dokaza da su policija i tužilaštvo sprečili da 1.000 radnika “GP Rad” preuzme firmu "GP Rad" zajedno sa obavezama u iznosu od 24 miliona eura, i da tako nastavi sa poslovanjem, te da poveriocima ovog građevinskog preduzeća nije naneta nikakva šteta, samim tim ni krivično delo, postupanjem stečajnog upravnika, advokata Miljka Živojinovića.

Šta više, nema pravnog osnova ni za pokušaj izvršenja krivičnog dela, jer potpis stečajnog upravnika nema nikakvu pravnu snage bez pravnosnažnog rešenja suda.

Bez obzira na ove činjenice, Tužilaštvo je punih šest godina tvrdilo da je za GP Rad u stečaju nastala šteta od 550 miliona dinara (i to bez izvršenog veštačenja), da bi pre mesec dana skratilo “najdužu optužnicu u istoriji srpskog pravosuđa” od 181 strane, za više od 100 stranica.

U tom novom dokumentu (izmenjenoj optužnici) tužilaštvo sada tvrdi (posle šest godina) da GP Rad u stečaju nije više oštećen za 550 miliona dinara, nego, opet bez ikakvog veštačenja, “za najmanje 100 miliona dinara”!

Prema svedočenju Milana Beka 12. septembra 2007. godine (223-350 strana transkripta) u specijalnom sudu konstatovano je da je "C market" plaćen državi 29 miliona evra.

U spisima predmeta postoje dokazi da je "C market" procenjen na 325 miliona evra, kao i da poseduje 145.000 kvadratnih metara poslovnog prostora.

Nakon četiri godine taj isti trgovinski lanac (sada pod drugim imenom) prodat je za milijardu evra belgijskom “Delezu”.

Neobjašnjivo je zašto sudija Dušan Vojnović odbija da izvede veštačenje dokumentacije za "C market".

Na pitanje advokata odgovorio je : "Dokumentaciju smo gledali u elektronskom obliku, a ako hoćete papire, izvolite, pogledajte ih sami u podrumu!"

A u podrumu zgrade specijalnog suda, navedena dokumentacija je delimično uništena.

Po tvrđenju odbrane Slobodana Radulovića, elektronska dokumentacija se razlikuje u velikoj meri u odnosu na originalnu dokumentaciju, što bi se dalo lako utvrditi prostim upoređivanjem sačuvanog dela originalne dokumentacije i elektronske dokumentacije.

Sudija Dušan Vojnović odbija uvid u orginalna dokumenta i želi da donese presudu kojom bi se prikrila Miškovićeva pljačka, da se osude nevina lica i da se opravda njihovo hapšenje 2006. godine, kao i držanje u zatvoru u trajanju od dve i po godine.

Optuženima je uskraćeno osnovno pravo utvrđeno odredbama člana 138 Zakonika o krivičnom postupku da vide, da se izjasne i da komentarišu dokaze.

Sudija Dušan Vojnović lažno prikazuje da se dokumentacija nalazi na elektronskim karticama, a u dosadašnjem toku postupka je nesporno utvrđeno da se poplavljena dokumentacija uopšte ne slaže sa tim elektronskim karticama, kako ih naziva sudija.

Zaključak je da Miškovićeve sudije hoće da legalizuju pljačku "C marketa", a to može da potvrdi 2.500 oštećenih akcionara, kao i komisija Evropske Unije, koja je zatražila da se preispitaju zloupotrebe oko privatizacije ove firme.

Činjenice:

1. Sud nije obezbedio odbrani okrivljenih da izvrše uvid u dokumentaciju "C marketa", čak ni jednu jedinu fakturu, niti jedan jedini ugovor.

2. Kako je voda ušla u sud i poplavila 200 registratora?

Gde su oni stajali, na zemlji?

Da li je ta voda mogla da poplavi sobu visoku 4 metra, ukoliko su registratori stajali na drvenim ili metalnim policama?

3. Mali akcionari, njih 2.500 su već tužili državu i svakodnevno su ispred Vlade Srbije.

4. Mišković je platio državi kupovinu najvećeg trgovinskog lanca na Balkanu, koji ima u posedu 145.000 m2 poslovnog prostora za smešnih i ponižavajućih 29 miliona evra.

Četiri godine kasnije, prodao je isti taj trgovinski lanas belgijskom "Delezu" za milijardu evra.

5. Savetnik okrivljenog Slobodana Radulovića, profesor Tica, tražio je od suda da mu veštaci pokažu bar jednu fakturu ili ugovor iz koga se vidi da je oštećen "C market".

Sudija Dušan Vojnović mu je na to odgovorio da je sva dokumentacija poplavljena i da to ne može da se iznese.

6. Tako je okrivljenima uskraćeno osnovno pravo na odbranu, utvrđeno odredbama člana 138. i člana 68. stav 1, tačka 10, “da okrivljeni ima pravo da se izjasni o svim dokazima koje ga terete ili mu idu u korist”.

 Postavlja se pitanje, kako onda može da se u ovom predmetu donese pravična presuda?

7. Potrebno je postaviti pitanja direktno postupajućem sudiji Dušanu Vojnoviću, predsednici kasacionog suda Nati Mesarović, predsednici Apelacionog suda Radmili Dičić – Dragutinović, predsedniku Višeg suda Albijaniću, kako su uništeni dokazi u najvažnijem sudskom postupku.

Kako je to moguće?

Ko je za to odgovoran?

Zašto već nisu podneli ostavke?

8. Oni svi štite Miroslava Miškovića, Danka Đunića i ostale koji su se obogatili na pljački "C Marketa".

9. Potrebno je formirati nezavisnu komisiju u okviru Ministarstva pravde da se tačno utvrde okolnosti pod kojima su uništeni dokazi.

10. Pravnosnažnim odlukama Apelacionog suda, ceo ovaj predmet je zasatareo kao organizovani kriminal još u septembru 2010. godine i dužnost sudije Dušana Vojnovića je bila da se oglasi nenadležnim i predmet preda redovnim sudovima.

Zašto sudija Dušan Vojnović odbija da postupi po pravnosnažnim odlukama Apelacionog suda i dalje drži predmet kod sebe?

Čega se plaši?

11. Očigledno je, da sudija Dušan Vojnović izbegava da se to sve utvrdi i želi bez izvođenja dokaza da donese presudu po nalogu Miroslava Miškovića.

O svim detaljima ovog slučaja ranije su obavešteni Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde, ali iz tih Malovićkinih, kriminalizovanih državnih institucija, nije stigao nikakav, ni pozitivan ni negativan odgovor.

 

© Geto Srbija

Materijal:eNovine

Creative Commons лиценца

KRIMINAL “POD ZAŠTITOM” TUŽILAŠTVA!

11. октобра 2012. Коментари су искључени

 

Aleksandar Vučić će sigurno imati većinsku podršku naše javnosti, bez obzira na političke stavove i opredeljenja, ukoliko bude pokrenuo smenu Miljka Radisavljevića, i zatražio krivičnu istragu protiv njega i s njim interesno povezanih lica, Borisa Tadića, Mikija Rakića, Snežane Malović, Slobodana Homena i Srđana Šapera.

 

specijalni kriminal

 

Time se neće abolirati Oliver Dulić, koji je svojim arogantnim, primitivnim i agresivnim nastupima, dok je krao, u našoj javnosti ubijao poslednje iluzije da će Srbija, sa ovakvom i bilo kakvom Demokratskom strankom, postati demokratsko i uređeno društvo.

 

Javnost podržava zalaganje prvog potpredsednika Vlade Srbije i šefa Biroa za koordinaciju rada bezbednosnih službi Aleksandra Vučića u borbi protiv korupcije i organizovane pljačke državnih fondova.

Odluka tužilaštva da se Oliveru Duliću omogući da se brani sa slobode, pokušaj je specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića da zaštiti organizovana i povezana lica, Borisa Tadića, Mikija Rakića, Snežanu Malović, Slobodana Homena i Srđana Šapera.

Umesto da utvrdi tokove novca koji je, putevima JUL-a i SPS-a, završio, nakon nekoliko transakcija, na stranim računima – tužilaštvo je Dulića osumnjičilo za zloupotrebu službenog položaja, tako što je svoje saradnike podstrekivao na kršenje članova 54. i 55. Zakona o planiranju i izgradnji.

Navedeno krivično delo  postoji samo u srpskom zakonodavstvu kao relikt komunizma, umesto za organizovani kriminal, pljačku i manipulacije javnim mnenjem posredstvom korumpiranih medija plaćanih prljavim novcem.

 

ZAŠTO JE PUŠTEN OLIVER DULIĆ

 

Radisavljević je Dulića pustio da se brani za slobode, pošto je godinama unazad nezakonito držao ljude u pritvoru, koji je u slučaju sudije Gorana Kljajevića trajao dve i po godine, samo da bi se on i Tadić lično osvetili svima koji su bili lično zainteresovani da se rasvetli politička pozadina ubistva premijera Đinđića.

Uhapšen je direktor Instituta za onkologiju doktor Nenad Borojević, koji je docnije stradao u veoma sumnjivim i nerasvetljenim okolnostima.

Bivša direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović u pritvoru je, mada teško bolsesna, provela osam i po meseci.

Ovo su samo neki od primera drastičnog i nečovečnog kršenja osnovnih pravnih normi, ljudskih prava i humanosti, za koje je odgovoran Radisavljević, pripadnik „kruševačke grupe“ interesno povezanih lica poput Miroslava Miškovića i bivšeg šefa BIA Saše Vukadinovića.

Navedene bande najodgovornije su za ekonomski, politički i moralni slom Srbije koji je usledio nakon administracije Vojislava Koštunice, i njeni su logični nastavljači.

Dulić se zato bahato smeje u lice našoj javnosti, siguran da će ga organizovana kriminalna grupa  zaštititi, i sačuvati njegov deo plena.

 

Aleksandar Vučić će sigurno imati većinsku podršku naše javnosti, bez obzira na političke stavove i opredeljenja, ukoliko bude pokrenuo smenu Miljka Radisavljevića, i zatražio krivičnu istragu protiv njega i s njim interesno povezanih lica, Borisa Tadića, Mikija Rakića, Snežane Malović, Slobodana Homena i Srđana Šapera.

 

# Geto Srbija

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: