Архива

Posts Tagged ‘milion’

„POSLOVNI DUH“ VLASTI SRBIJE OD NAMERE ZA DOKAPITALIZACIJU BANKE „TESLA“ DO NJENE PRODAJE

29. септембра 2015. Коментари су искључени

 

Na spisku projekata koje Aleksandar Vučić uspešno uništava, visoko mesto zauzima i „Tesla štedna banka" u Zagrebu. Vlada nema nikakav plan za rešenje problema u kojima se našla prva posleratna srpska ekonomska institucija u Hrvatskoj. Zbog nesposobnosti i javašluka banka godišnje gubi na vrednosti oko milion evra i tone u propast.

Vučić kritikuje bivšu vlast što je vršila dokapitalizaciju „Tesla", a to i sam radi. Takođe, prigovara i na pokušajima da se banka proda, a i sam želi da se na takav način izvuče iz afere. Konačno, to je dokazao svojim držanjem kad je raspisan i konkurs za prodaju „Tesla" banke koji je bio otvoren do 14. avgusta, a objavljivanje konačne odluke najavljeno za 25. avgust. Ti datumi su prošli, a Vlada Srbije je to prećutala. Tako je napravljena velika šteta budžetu Srbije, kao i srpskim povratnicima u Hrvatskoj.

 

            Predrag Popović

LIKVIDACIJA TESLA BANKE

 

Banka „Tesla" osnovana je 2011. godine s namerom da se povoljnim kreditima i logističkom podrškom omogući održiv povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku. Inicijativu je pokrenulo Srpsko narodno veće, a „Tesla" je nastala dokapitalizacijom jedne hrvatske štedionice.

Vlada pokrajine Vojvodine je, preko republičkog Fonda za razvoj uložila 1,5 milion evra, a Vlada Srbije 1,7 miliona evra. Akcionari banke kasnije su postale i neke hrvatske firme i pojedinci. Početni kapital od oko 4,5 miliona evra nije bio dovoljan za uspešan rad, tako da je „Tesla" od starta poslovala s velikim gubicima.

Posle prve dokapitalizacije, koja je bila palijativno rešenje, Republika Srbija je imala 29,12, a AP Vojvodina 25,96 odsto udela u kapitalu banke.

Odgovornost za loše poslovanje, pored rukovodstva, trebalo je da snose i članovi Nadzornog odbora. Pored Milorada Pupovca, predsednika SNV, u NO nalazili su se Zoran Pavlović, koji je podneo ostavku, i Biljana Jovanović, koja je bila uhapšena tokom istrage srpskog Tužilaštva za organizovani kriminal pod sumnjom da je, kao predsednica izvršnog i kreditnog odbora Razvojne banke Vojvodine, učestvovala u nezakonitom odobravanju 28 kredita i 16 bankarskih garancija preduzećima Dušana Borovice.

Pošto krediti nisu vraćeni, pokrajinskom budžetu je naneta šteta od oko 27 miliona evra.

Na udaru kritike našao se Bojan Pajtić, koji je optuživan da je fiktivnim kreditima isisavao novac iz osnivačkog kapitala „Tesla" banke i da je ulaganjem u taj posao oštetio Razvojni fond Vojvodine.

Srpska napredna stranka je zahtevala utvrđivanje odgovornosti Pajtića za trošenje budžetskog novca na dokapitalizaciju banke. Koliko je ta vrsta kritike besmislena pokazuje već činjenica da AP Vojvodina, po svom Statutu, nema ovlašćenja da investira u pravna lica u inostranstvu.

Takođe, dokapitalizaciju „Tesle" podržala je Vučićeva Vlada, o čemu svedoče dopisi tadašnjeg ministra finansija Lazara Krstića Hrvatskoj narodnoj banci o „kontinuiranom interesu Republike Srbije, kao većinskog vlasnika, za daljnji razvoj Tesla banke na hrvatskom tržištu, kao i stabilizaciju njene finansijske situacije".

Koliko je "sposoban", Vučić je pokazao serijom neverovatnih poteza. Prvo je Vlada Srbije 15. juna 2014. dala saglasnost da se „Tesla" banci odobri kredit Fonda za razvoj od 500.000 evra.

S tom dokapitalizacijom, Srbija je ulog digla na 2,2 miliona evra. Samo šest nedelja kasnije, 29. jula objavljen je javni poziv za prikupljanje ponuda za prodaju akcija „Tesla" banke. Da bi haos bio potpun, u razgovoru s Pupovcem, predsednikom Nadzornog odbora, Vučić je najavio gašenje banke.

Pupovac je srpskom premijeru prigovorio na razlici u odnosu prema Srbima u Hrvatskoj i Srbima na Kosovu. Vlada Srbije, umesto da investira neophodnih 10 ili 15 miliona evra, želi da ugasi ili proda jedinu srpsku ekonomsku instituciju u Hrvatskoj, sve pod izgovorom da banka pravi gubitke od milion evra godišnje.

Istovremeno, Srbija se na dnevnom nivou zadužuje za čak 8,5 miliona evra na srpske institucije na Kosovu i Metohiji dnevno se troši oko 650.000 evra, a na arapske migrante nešto više od 600.000 evra mesečno!

Da se ne pominje šteta koju budžetu Srbije prave državna preduzeća, poput „Srbijagasa", preko kojeg se finansiraju vladajuće partije. Pored toga, budžetom Srbije predviđena su sredstva za dokapitalizaciju „Srpske banke", „Dunav osiguranja" i „Poštanske štedionice".

U odnosu na sve te budžetske izdatke, investicija u „Tesla" banku, koja bi značajno pomogla Srbima u Hrvatskoj, predstavlja kap u moru. Međutim, bivšeg zagovornika Velike Srbije, Aleksandra Vučića, ne zanimaju ni ekonomski, ni politički interesi Srba koje je dugo i uspešno gurao u rat protiv Hrvata. Kao i tada, tako i danas u marketinške svrhe zloupotrebljava Srbe s one strane Dunava.

Pozitivnu ideju, u osnovi i ekonomski opravdanu, koristi za obračun s političkim protivnicima. Optužbama na račun bivšeg režima, kao i aktuelnog predsednika pokrajinske vlade, pokušava da prikrije vlastitu odgovornost za nastalu štetu.

Vučić kritikuje bivšu vlast što je vršila dokapitalizaciju „Tesla", a to i sam radi. Takođe, prigovara i na pokušajima da se banka proda, a i sam želi da se na takav način izvuče iz afere.

Prodaja banke nije uspela 2014. godine. Norveški „B2 Holding AS" dao je ponudu od po 8,73 evra po akciji. U pregovorima s ponuđačem predstavnik „Tesla" banke uspeo je da podigne cenu akcije na 13,2 evra, čime bi republički Fond za razvoj i AP Vojvodina dobile oko milion evra. Pregovori su propali, Srbija nije prodala svoje akcije i tako bar malo umanjila štetu.

Ni ovogodišnji pokušaj ne uliva optimizam. Konkurs za prodaju „Tesla" banke bio je otvoren do 14. avgusta, a objavljivanje konačne odluke je najavljeno za 25. avgust. Vreme je prošlo, ali nema konačnog stava srpske Vlade.

Banka ostvaruje gubitke, ali to ne znači da je propala. Većinski vlasnici odlučili su da prodaju akcije. Ako se to u dogledno vreme ne desi, možemo očekivati da će banka biti likvidirana.

Ideja o osnivanju banke je bila odlična, ali ni srpske ni hrvatske institucije nisu pronašle interes da banku dokapitalizuju, tako da je odlučeno da se potraži nekakav strateški partner. Investitoru je mnogo lakše da kupi postojeću banku koja nije u velikim dubiozama, što je slučaj s „Tesla" bankom, nego da traži licencu za osnivanje nove banke. Međutim, kad dobije novog vlasnika, ova banka će verovatno imati drugačiju funkciju – rekao je Zvonko Agičić, predsednik Uprave „Tesla" banke.

Prema nezvaničnim informacijama, interesovanje za kupovinu je pokazao jedan ruski fond. Međutim, otvoreno je pitanje da li će Hrvatska narodna banka, koja donosi konačnu odluku, odobriti ulazak na njihovo tržište investitora iz Rusije, kojoj je Hrvatska, kao članica Evropske unije, uvela ekonomske sankcije. Ukoliko taj posao ne bude zaključen, izvesno je gašenje „Tesla" banke.

Kako god bilo, već je napravljena ogromna šteta budžetu Srbije, kao i srpskim povratnicima u Hrvatskoj. Dobru i značajnu ideju upropastili su predstavnici aktuelne i bivše vlasti.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZDRAVSTVO SRBIJE: BANDITSKA DRŽAVNA STRATEGIJA PROTERIVANJA NAJBOLJIH STRUČNJAKA

8. јуна 2015. Коментари су искључени

 

Milion i sedamsto hiljada zaposlenih u Srbiji finansira celokupnu zdravstvenu zaštitu za oko 5,5 miliona osiguranika. Čak i osigurani građani plaćaju lekove i do 90 odsto od njihove maloprodajne cene. Polovina svih pacijenata stalno prolazi kroz evidenciju zdravstvenog sistema, dolazi i po nekoliko puta mesečno, za svaki lek posebno, jer nemaju novca da plate ni participaciju. Trećina građana Srbije leči se "prirodnom medicinom" i lekovima iz "kućne apoteke". Za poslednjih deset godina, iz srpskog zdravstva u inostranstvo je otišlo više od polovine svih lekara specijalista. Mnogi od onih koji su ostali otišli su u penziju ili su otvorili privatne ordinacije. Zdravstveni fondovi su opljačkani, a građani umiru čekajući na pregled ili lečenje.

 

                  Piše: Insajder L – 5

ODLAZAK LEKARA-6

 

U Srbiji danas postoje četiri velika klinička centra, četiri kliničko-bolnička centra, 39 opštih bolnica, 19 specijalizovanih bolnica, 52 instituta i zavoda, sedam klinika. Svaki grad i opština imaju domove zdravlja. Na žalost, u ovim ustanovama već godinama vlada haos i beznađe, nestručnost, odlazak najboljih kadrova, siromaštvo i kao posledica svega toga, korupcija i političke spletke.

Prema izveštajima koje za potrebe Evropskog parlamenta daje organizacija za ispitivanje kvaliteta usluga u zdravstvu (EHCI), Srbija je punih četrnaest godina poslednja u Evropi. Za najgoru zdravstvenu službu, srpsko zdravstvo je kandidat i ove, 2015. godine.

Izvršni direktor ove organizacije, Arne Bjernberg, šokiran dostavljenom listom čekanja na lečenje u Srbiji, izjavio je da nigde u Evropi "liste čekanja ne zavise od novca, već od mentalnog stanja". Uzgred je dodao i to, da nikako ne može da razume, otkud ministru zdravlja u Srbiji koja ima sedam i po miliona stanovnika, čak sedam pomoćnika!

Ali, ono što je za njega neshvatljivo, to je u kriminalizovanom srpskom zdravstvu jedino prihvatljivo. Do kojih granica ide podmukla stranačka selekcija kadrova u zdravstvu, govori i podatak da je po naređenju sadašnjeg ministra Zlatibora Lončara, Ministarstvo zdravlja Srbije nedavno napravilo anketu među zdravstvenim radnicima, koja je pokazala da bi oko 7.000 lekara momentalno dalo otkaz iz državne službe, kad bi oni imali priliku da odu u inostranstvo ili dobiju dobru otpremninu kojom bi započeli privatnu praksu.

Ni ministar ni njegovo ministarstvo nisu objasnili razloge ove ankete, ali je jasno da je u pitanju svojevrsno "testiranje" zaposlenih u zdravstvu, kako bi se pripremila strategija daljeg proterivanja najsposobnijih stručnjaka i dovođenje onih stranačkih, korumpiranih, "koji donose pare".

Zbog svega toga, već duže vremena traje pravi egzodus najboljih lekara specijalista i lekara opšte prakse, koji su do sada zatražili dokumentaciju od Lekarske komore za odlazak na rad u inostranstvo.

Srbiji najviše nedostaju kardiohirurzi, anesteziolozi, radiolozi i patolozi. Međutim, u mnogim zdravstvenim ustanovama nema dovoljno dečjih hirurga, pulmologa, neurologa, psihijatara

Zahvaljujući banditskoj politici koju sprovodi Ministarstvo zdravlja, danas se srpsko zdravstvo olako odriče svojih najboljih stručnjaka. Školovanje jednog lekara, računajući sve troškove za vreme provedeno na Medicinskom fakultetu, u Srbiji košta više od 140.000 dolara.

Nije teško izračunati koliko je gubitak za ovu državu kad u inostranstvo iz nje ode na stotine njih, u najboljim godinama života. To nije samo gubitak za zdravstvo, nego i za čitavo društvo koje gubi svoje najobrazovanije ljude i njihove porodice.

Problem predstavlja i nedostatak subspecijalista intenzivne medicine u internističkim jedinicama. Ta subspecijalizacija ne postoji kod nas. Ovaj posao obavljaju samo iskusni anesteziolozi iz hirurških jedinica. A, njih je po pravilu najmanje.

U Srbiji, prema zvaničnim podacima, ima samo 45 kardiohirurga! Da bi minimum standarda bio zadovoljen, potrebno bi bilo da ih ima još najmanje trideset. Ali, da bi samo jedan od njih bio osposobljen, potrebno je osam do deset godina, jer njihova specijalizacija traje šest godine, a da bi bio samostalan u poslu, mora još dve da radi uz starijeg kolegu.

Na prostoru od Kragujevca do Kosovske Mitrovice, nedostaje čak 100 lekara specijalista. U Niškom regionu, najviše nedostaju anesteziolozi, neurolozi, dečji hirurzi, neurolozi i kardiohirurzi.

Klinički centar Vojvodine, čije rukovodstvo je stalno opsednuto borbom za vlast u ovoj ustanovi, nema dovoljno anesteziologa, radiologa i patologa, a stalna je potreba i za psihijatrima, specijalistima sudske medicine, hirurzima…

Pre nekoliko godina, bolnica u Požarevcu je bila proglašena najgorom zdravstvenom ustanovom u Srbiji, jer nije imala čak ni gastroskop za snimanje želuca, a nijedan holter nije bio ispravan.

Bolnicu u Novom Pazaru, sa polomljenim prozorima i razvaljenim vratima, i to u Klinici za plućne bolesti, prikazala je čak i jedna strana televizija, kao primer zdravstvenog dna u kome se Srbija danas nalazi.

U četiri opštine – Prijepolje, Sjenica, Nova Varoš i Pribojpostoje samo četiri hirurga. Dečje odeljenje valjevske bolnice od dijagnostičkih aparata ima samo ultrazvuk i nameštaj star 40 godina.

Uslovi za rad u srpskom zdravstvu su inače katastrofalni, plate male a pacijenti sve stariji i bolesniji. Lekari se, redovno, tokom smene, osim velikim brojem pacijenata, bave i neshvatljivo velikom administracijom…

Pacijenti, pri izlasku iz lekarske ordinacije ambulante ili bolnice, uz medicinske nalaze nikada ne dobijaju nikakav izveštaj koliko je njihovo lečenje koštalo. A, to je u sređenim sistemima osnovno pravo koje svaki građanin ima kad dobije dokumentaciju o svom lečenju.

Čak i onaj osiguranik sa najnižim primanjima, za zdravstveni doprinos u Srbiji godišnje plaća oko 30.000 dinara. Lečenje je, zbog uvođenja nove dijagnostike i terapija postalo jako skupo, mnogo skuplje nego što to zdravstveni sistem u kome su opljačkani fondovi, može da podnese. Samo jedan tretman na dijalizi, košta oko 100 evra, što znači da svaki od oko 4.000 pacijenata, koliko ih ima na dijalizi, samo za jednu nedelju potroši sve što je osiguranik sa najnižim primanjima uplatio za zdravstvo za mesec dana.

Do ove zastrašujuće situacije, došlo se tako što je iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, samo u poslednjoj deceniji opljačkano toliko para, da je svaki srpski pacijent mogao makar mesec dana da se leči u nekoj vrhunskoj evropskoj bolnici!

Takođe, treba istaći, u Srbiji oko milion i po stanovnika se vode kao "građani bez ikakvih primanja" i za njih bi zdravstveni doprinos po najnižoj osnovici (oko 2.600 dinara mesečno) trebalo da se uplaćuje iz državnog budžeta. Umesto toga, država uplaćuje samo po 600 dinara. Uprkos silnoj režimskoj propagandi, ovaj "afrički standard" je jedina prava slika stanja zdravstva u Srbiji.

Vreme čekanja na preglede nudi još crnju sliku stanja. Tako se na ultrazvučni pregled čeka i do tri meseca, a na magnetnoj rezonanci i do godinu dana, i za mnoge lekove plaća učešće do čak 90 odsto.

Za kontrolne preglede na klinikama koje se neselektivno zakazuju, treba čekati između tri i šest meseci, a često i do godinu dana! Polovina svih pacijenata stalno prolazi kroz evidenciju zdravstvenog sistema, dolazi i po nekoliko puta mesečno, za svaki lek posebno, jer nemaju novca da plate ni participaciju.

Crnu sliku srpskog zdravstva upotpunjuje i činjenica da nešto više od milion i sedamsto hiljada zaposlenih (prema zvaničnim podacima) finansira celokupnu zdravstvenu zaštitu za oko 5,5 miliona osiguranika (penzioneri, studenti, nezaposleni, deca…).

Prema poslednjem istraživanju Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", broj poseta privatnom lekaru utrostručen je u odnosu na prethodnu godinu u svim regionima u Srbiji.

Privatne ordinacije su sve češće pune penzionera, a neki su podigli i gotovinske kredite da bi platili lečenje. Događa se da se pacijentu koji se lečio u državnoj klinici ne obave celokupnu terapiju do kraja, pa mu ne preostaje ništa drugo nego da ode u privatnu kliniku i tu završi započeto lečenje. Naravno, ko ima novca za to.

Trećina stanovništva Srbije leči se "prirodnom medicinom" i lekovima iz "kućne apoteke". Istovremeno, građani Srbije, zbog stalne izloženosti stresovima, godišnje kupe više od pola miliona kutija "Bensedina"!

Ministar zdravlja je čovek koji nema ni morala ni stručnosti da “sređuje“ crnu sliku srpskog zdravstva. Možda je bio dobar hirurg, i ništa više od toga. Upućeni, i kolege, opisuju ga kao besprizornog, koji je za račun mafije ubijao pacijente koje mafija nije na licu mesta ubila. Takav čovek danas, takoreći, ne ulazi u zgradu ministarstva, već tumara hodnicima Urgentnog centra i drugih klinika, baveći se biznisom. Vreme smrti u Srbiji je idealno za doktora smrti.

Misija Evropske unije i OEBS-a, kao da ne vide užas u kojem se nalazi srpsko zdravstvo. Ali, zato, dušmanski nastoje da sav otrov, otpad od hrane i lekova utrape Srbiji, i to još naplate.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

TROJANSKI KONJ CIA U SRBIJI, I UGOVORNA „POVOLJNA VARIJANTA“ RAVNA KATASTROFI

29. августа 2014. Коментари су искључени

 

Svi poslovi Emirata u Srbiji imaju za cilj samo da služe kao paravan iza koga će se kriti šverc oružja i pranje para, koje će najvećim delom ići posredstvom Mirabanke, finansijske ustanove iz Emirata, koja je nedavno dobila preliminarnu dozvolu Narodne banke Srbije da može da počne sa radom u Srbiji. Navodne investicije Ujedinjenih Arapskih Emirata u Srbiju, pa i one u nekadašnji JAT, nisu samo bezobzirna pljačka ove zemlje, već i paravan iza koga se krije ozbiljan međunarodni kriminal. Nekoliko svetskih medija su o ovome izvestili, upozoravajući da se sve odvija pod nadzorom CIA-e, a da će ceh na kraju platiti građani Srbije koji će najviše ispaštati kada nam evropske države budu ponovo uvele sankcije zbog pomenutih kriminalnih aktivnosti.

 

 

              Milan Malenović

 

Uprkos ovim činjenicama, koje, očigledno, nisu zabrinule domaće bezbednosne službe, Mohamed Dalan, Palestinac i višestruki tajni agent, saradnik CIA-e i specijalni savetnik za bezbednost šeika Muhameda bin Zajeda al Nahjana, obavio je posao "približavanja Srbije i Emirata", čime je otvorio put pranju novca i švercu oružja preko srpskog preduzeća "Jugoimport-SDPR". Za to ga je predsednik Republike, Tomislav Nikolić i odlikovao!

Mesecima najavljivano objavljivanje ugovora između Republike Srbije i JAT-a, sa jedne strane, i Etihada i Ujedinjenih Arapskih Emirata sa druge strane, pretvorilo se u farsu. Na konferenciji za štampu predsednik vlade Aleksandar Vučić pokazao je nekoliko dokumenata, od kojih ni jedan nije onaj originalni, prvobitni ugovor na osnovu koga se već godinu dana odvija saradnja srpske nacionalne aviokompanije i arapskog partnera.

Najstariji je Ugovor o investicijama od 1. avgusta 2013. koji bi trebalo da bude okvirni ugovor po kome se dalje postupa. To nije ugovor sa jasno i detaljno definisanim pravima i obavezama, već samo široko postavljena osnova za dalje dogovore, i nije podoban za praktičnu primenu. Najčudnije je to što pored potpisa predstavnika Etihada nema pečata, a isti nedostaje i na svim ostalim ugovorima.

Ovo ne bi bilo neobično da se radi o primercima ugovora koji su deponovani u Etihadu, ali je više nego čudno, pošto su to ugovori koje ima naša Vlada. Kako, u slučaju spora, Srbija uopšte može da dokaže da je druga strana prekršila ugovor, ako nema od nje potpisan i pečatiran primerak?

Nekadašnji ministar privrede Saša Radulović je otkrio kako taj ugovor nije onaj o kome je govorio, kada je tvrdio da se nalazi zaključan u sefu. Ostala dva ugovora prikazana javnosti su interesantna po tome što su oba zaključena 31. jula ove godine, odnosno dve nedelje pre nego što ih je Vučić obznanio. Jedan je aneks ugovora od pre godinu dana, dok je drugi Okvirni ugovor o transakciji (OUT).

U suštini OUT redefiniše sve ranije zaključene ugovore, pa je nejasno zbog čega je istog dana potpisan i Aneks ugovora o investicijama. Cela ova ujdurma je i zamišljena da bi se narednih meseci pažnja javnosti usmeravala na ovu stranu, kako bi u tišini mogao da bude odrađen jedan drugi posao, o kome se ne priča, a koji je daleko pogubniji po Srbiju.

 

      Crna Gora, Dalanova baza za pranje para

 

Dok će Etihad, po ugovoru, u Air Serbiu investirati najviše do 100.000.000 dolara, i to se objavljuje na svim medijima, dotle se ćuti o ugovoru vrednom 200.000.000 dolara sklopljenom prošle godine između Emirates Advanced Research and Technology Holding (EARTH) iz UAE i srpske kompanije Jugoimport SDPR, a to je samo početak međusobne saradnje.

Pomenuti ugovor se odnosi na prodaju srpskog raketnog sistema ALAS Emiratima, a u planu je daleko šira saradnja. Sa izdvajanjem 19 milijardi dolara samo u 2012. godinu za kupovinu novog oružja i stanovništvom manjim od milion ljudi, UAE je najnaoružanija država na svetu, računajući komade naoružanja po glavi stanovnika.

UAE nije samo veliki kupac oružja, već i jedan od najvećih švercera oružja na svetu. Švajcarska je 2012. privremeno suspendovala dozvole za prodaju naoružanja Abu Dabiju, pošto su ručne bombe proizvedene u Švajcarskoj, a prodate Emiratima, pronađene kod pobunjenika u sirijskom građanskom ratu.

Trgovina je ponovo odobrena, pošto su zvaničnici UAE pismeno obavestili Švajcarce kako "osim ručnih bombi nikakvo drugo naoružanje poreklom iz Švajcarske nije dostavljeno pobunjenicima u Siriji".

Dobro obavešteni izvori tvrde kako je osnov saradnje Jugoimport SDPR-a i EARTH-a, odnosno Srbije i UAE, postavljen u oblasti razmene vojnih obaveštenja, saradnje vojnih policija i specijalnih snaga, kao i na polju informativnih i komunikacijskih tehnologija i visokotehnološke odbrane. Ovo tvrdi portal middleeasteay.net (MEE), specijalizovan za objavljivanje vesti na engleskom jeziku, sa prostora Bliskog i Srednjeg Istoka.

Timoti Eš, jedan od direktora američke Standard Banke, ispričao je novinaru Roriju Donahjuu kako su mu 2013. srpski zvaničnici priznali da znaju da UAE istražuje mogućnosti "nabavke naoružanja koje bi preuzeli njihovi prijatelji u regionu Bliskog i Srednjeg Istoka".

Posle zamrzavanja odnosa između Beograda i Abu Dabija, jer su Emirati bili prva arapska zemlja koja je priznala Kosovo, od 2012. godine, kontakti su sve učestaliji i na sve višem nivou.

Za ovo se pobrinuo Mohamed Dalan, Palestinac i višestruki tajni agent. On je jedno vreme bio glavni obaveštajac u Gazi, i tamošnji moćnik, dok je na vlasti bio Fatah, jer je prethodno bio čovek od poverenja Jasera Arafata.

Bio je i uticajna ličnost Zapadne Obale (nekadašnji deo Jordana, anektiran od strane Izraela), ali je u nemilost pao pošto je vlast preuzeo radikalniji Hamas. Izrael i okupirane teritorije je napustio nakon što ga je juna 2011. palestinski predsednik Mahmud Abas optužio za proneveru novca i špijunažu u korist Izraela.

Centar Dalanovih aktivnosti u Istočnoj Evropi je u Crnoj Gori, čije državljanstvo poseduje od 2012. godine. Engleski portal MEE tvrdi kako postoje jasne indicije da Dalan Crnu Goru koristi za pranje para, koje je ukrao Palestincima.

Dalan ima veliki broj preduzeća registrovanih u Crnoj Gori, među njima Levant International Incorporation, koji se bavi konsaltingom i menadžmentom i Manarah Holding, osnovan za ulaganja u nekretnine. Procenjuje se da Dalan ima oko 120 miliona dolara imetka.

Najbliži Dalanov saradnik je Mohamed Rašid, Kurd iz Iraka, bivši ekonomski savetnik Jasera Arafata, koji je na čelu nekolicine Dalanovih preduzeća. I on sam poseduje više preduzeća u Crnoj Gori, a od firmi u vlasništvu braće Đukanović i ostalih ljudi bliskih režimu Rašidove kompanije su zaradile najmanje 13 miliona evra.

Još jedan partner Dalana je Sami Saviris, egipatski milijarder koji od 2011. ima crnogorsko državljanstvo, i obećava da će uložiti milijardu dolara u izgradnju i uređenje poluostrva Luštica, u Kotorskom zalivu.

Dalan je iskoristio svoje veze (on je specijalni savetnik za bezbednost šeika Muhameda bin Zajeda al Nahjana, prestolonslednika UAE), da organizuje posetu Đukanovića Emiratima, piše engleski portal MEE, tokom koje je crnogorski premijer pohvalio Srbiju svojim arapskim domaćinima, i preporučio im investiranje u srpsku industriju naoružanja.

Potvrdu da je upravo Dalan odigrao ključnu ulogu u zbližavanju Srbije i Emirata nalazimo i u obrazloženju zbog čega je ovom odbeglom Palestincu dodeljen srpski orden. Kako je navedeno u aprilu 2013. odlikovanje mu se daje zbog njegovog doprinosa poboljšanju odnosa između Srbije i UAE!

 

      Šeikovi plaćenici iz Blekvotera

 

Dalan je pravi čovek za posredovanje u trgovini oružjem, jer i sam ima bogato iskustvo u tome. Fatah, palestinska partija kojoj je ranije pripadao, optužila ga je da je oružje izraelskog porekla prodavao tadašnjem libijskom predsedniku Moameru Gadafiju, sa čijim sinom se sreo u Španiji, kako proizilazi iz jedne depeše iz 2012. godine objavljene na sajtu Vikiliks.

Još jedan zadatak Dalan ima u Srbiji, a to je da ovu zemlju stavi pod kontrolu CIA-e. Srpski organi su već informisani o tome da je Dalan veoma blizak prijatelj sa nekadašnjim šefom pomenute američke službe, Džordžom Tenetom.

Engleski portal MEE prenosi i mišljenje jednog srpskog analitičara, kako su SAD zabrinute zbog srpskog približavanja Rusiji, zbog čega UAE koriste kao trojanskog konja, da bi se infiltrirali u sam vrh srpskih vlasti. Prethodni pokušaj da tu ulogu odigra Turska nije uspeo, zbog tradicionalne odbojnosti Srba prema Turcima, tvrdi pomenuti portal.

Srbija je iz geopolitičkih razloga značajna za SAD, jer se smatra neutralnom zemljom na Bliskom Istoku i tradicionalnim prijateljem Arapa, ali od nedavno je bliska i sa Izraelom. UAE i Izrael zvanično nemaju diplomatske odnose, ali imaju dosta razvijene tajne poslovne odnose, pa tako i u sferi naoružanja.

Informativno – novinska agencija UPI (osnovana još 1907. godine) prenela je krajem januara 2012. da je vojna i bezbednosna saradnja UAE i Izraela u prethodnoj 2011. godini dostigla nivo od 300 miliona dolara. Zalivski monarsi tradicionalno izbegavaju da se javno povezuju sa Izraelom, pa je veza preko Srbije idealna za prikrivanje tajne trgovine oružjem.

Dalan se, naime, i dalje povezuje sa Mosadom, izraelskom tajnom službom, istina ne više direktno, kao dok je bio u samom Izraelu, već preko prijatelja, Palestinca Adnana Jasina, sa prebivalištem u Sarajevu.

Ne treba smetnuti sa uma da postoji još jedna mogućnost saradnje Jugoimporta i Emirata. Ugledni američki list The New York Times objavio je 14. maja 2011. da je prestolonaslednik UAE, šeik Muhamed bin Zajed, angažovao Erika Princa, osnivača zloglasne agencije za bezbednost Blackwater Worldwide, da organizuje privatnu plaćeničku vojsku. Ove jedinice imaju više uloga, između ostalog da čuvaju vladarsku porodicu i guše eventualne unutrašnje pobune.

Pošto šeik smatra kako muslimani neće da pucaju na druge muslimane, angažovani su plaćenici iz Kolumbije. Prekaljeni srpski ratnici iz proteklih ratova bili bi veoma rado viđeni kao članovi ove privatne vojske šeika Muhameda, koja u UAE ima status specijalnih snaga, a sporazum između Jugoimport SDPR-a i EARTH-a upravo ističe saradnju u ovom sektoru.

Svi poslovi Emirata u Srbiji imaju za cilj samo da služe kao paravan iza koga će se kriti šverc oružja i pranje para, koje će najvećim delom ići posredstvom Mirabanke, finansijske ustanove iz Emirata, koja je nedavno dobila preliminarnu dozvolu Narodne banke Srbije da može da počne sa radom u Srbiji.

Zbog toga šeici u Air Serbia ne ulažu ni dolar svog novca, već daju samo pozajmicu od 40 miliona dolara, koju će kasnije vraćati svi poreski obveznici u Srbiji, dok će teret finansiranja ove kompanije sve vreme nositi država Srbija.

Potemkinova sela, Beograd na vodi, milijarde najavljene, a nikada uplaćene za srpske oranice, sve to služi da bi se domaća i svetska javnost obmanula da Emirati ozbiljno ulažu u Srbiju, i da stotine miliona dolara koje se budu provlačile kroz račune Mirabanke potiču iz legalnih poslova, a ne iz trgovine oružjem. Kada Jugoimport bude uhvaćen u švercu oružja, sankcije međunarodne zajednice pogodiće Srbiju, a arapski šeici će mirno posao nastaviti preko neke nove zemlje, čija je vlast dovoljno podmitljiva da pristane na ovo.

     A 1.

   Arapi dobili i Aerodrom "Nikola Tesla" na poklon!

Ugovorom između Srbije i Etihada od 31. jula 2014. predviđa se da će naša država nastaviti da finansira domaćeg avio-prevoznika, ali će prihod, ako ga bude bilo, deliti sa arapskim partnerom!

Državne subvencije će u sledećih dve godine iznositi preko 97 miliona evra, koliko je jasno naznačeno u samom ugovoru, mada postoje još tri stavke bez navedenih svota.

Ulaganja Srbije u JAT, i stalna obaveza prema AS-u biće u formi davanja i obaveza uključujući kombinaciju kapitala, zajmova i drugih finanansiranja i/ili aranžmana finansiranja, kako bude zajednički dogovoreno.

U paragrafu 2.5. Srbija se obavezuje da će do 31. decembra 2016. godine sa 42 miliona dolara finansirati potrebe Air Serbie (AS) u pogledu manjka obrtnog kapitala, odnosno gotovine. Pored toga, Srbija se obavezala da 2014. i 2015. godine pomogne AS-u sa još 40 miliona dolara radi smanjenja troškova poslovanja!

Srbija se obavezala i da finansira poboljšanje i povećanje kapaciteta Keteringa (za to se izdvaja 10,1 miliona dolara) i Su-Porta (koštaće nas sa 4 miliona dolara).

Za otpremnine viška zaposlenih budžet Srbije snosi troškove u ukupnom iznosu, odnosno ne samo onaj zakonski minimum i ta obaveza postoji i za sva otpuštanja koja će se dešavati sve do kraja 2016. godine. Pošto menadžment vode arapski partneri, to znači da će oni radnike otpuštati o trošku srpskih poreskih obveznika.

Analitičari i stručnjaci koji su pročitali pomenuti ugovor ukazuju na naređivački ton koji se odnosi na državu Srbiju. Drastičan primer su paragrafi Ugovora u kojima se kaže da „Republika Srbija prima na znanje da će AS biti neophodna stalna podrška RS vezana za finansijsku sposobnost Društva".

Namera je strana, kako se navodi u samom Ugovoru, da svako finansiranje koje obezbedi RS bude obezbeđeno od strane RS u svojstvu Vlade RS, a ne u svojstvu akcionara AS-a, i da se izvrši tako da se isto ne računa ni kao povećanje kapitala, niti obaveza za AS!

To je jedinstven slučaj da neko plaća, a da ne dobija ništa zauzvrat, pa da čak bude lišen i prava da pozajmljeno dobije nazad. Takav vid „podrške" države, odnosno taj nivo subvencija nije dozvoljen pravilima i standardima Evropske unije. Biće zanimljivo posmatrati kako će Vlada Srbije na svom evropskom putu uspeti da se odbrani od zahteva iz Brisela da prestane s dotacijama za Er Srbiju.

U paragrafu 7.8 (linijsko održavanje) upućuje na tendenciju preuzimanja JAT tehnike, i to besplatno, ali će zato da plati dodatnih 14 miliona za nabavku nove opreme. Osim toga, zaostali dugovi AS-a prema Tehnici otpisaće se, a to će, opet, ići na teret budžeta.

Ugovorom je srpska Vlada oprostila AS-u prošlogodišnji dug od 13 miliona dolara za usluge aerodroma Nikola Tesla. Pošto je država većinski, ali ne i jedini akcionar Aerodroma, biće zanimljivo videti reakciju ostalih akcionara kojima je na ovaj način, bez njihovog pristanka, smanjena dividenda. Biće zanimljivo videti i reakcije ostalih avio-kompanija koje koriste aerodrom u Beogradu.

German Wings i Wizzair, dve kompanije poznate po izuzetno jeftinim kartama, su se već povukli sa beogradskog aerodroma nezadovoljne monopolističkim ponašanjem AS-a.

Ugovorom AS traži popuste od aerodroma Nikola Tesla, ali te olakšice treba da obezbedi Vlada Srbije. Tako "domaći" avioprevoznik pod kontrolom Etihada traži: poseban terminal, poseban prostor za kargo i pravo da se bavi poslovima iz delatnosti koje je do sada obavljao Aerodrom (prihvat i otprema putnika stranih kompanija), poseban parking za svoje putnike na aerodromu, učešće države u troškovima rekonstrukcije, popust od 50 odsto na takse i prenos imovine Aerodroma na Su-Port (kako bi mogao da obavlja poslove za koje sada nije licenciran).

Ugovorom se zahteva od srpske Vlade da naredi svim zaposlenima u državnoj administraciji da moraju da putuju Air Serbiom. Te karte će Srbija morati da plaća preko posebnog Etihadovog sistema, odnosno specijalno za to formirane agencije Eagle Travel, smeštene u bivšim prostorijama JAT-a u ulici Vojvode Dragomira u Beogradu.

Vidi se već iz ovoga da Etihad ne samo da je besplatno dobio JAT, odnosno Air Serbiu, već će na poklon dobiti i aerodrom Nikola Tesla. Srbija, sa svoje strane, dobija dalje troškove. Ako je ovo povoljna varijanta, kako tvrdi Aleksandar Vučić, šta li je onda po njemu katastrofalno?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

 

POTOPU U SRBIJI JE DORINELA I BLEDA SLIKA NEKADA UREĐENOG SISTEMA ZA OBUZDAVANJE PRIRODNIH NEPOGODA

9. јуна 2014. Коментари су искључени

 

Šteta od nekoliko milijardi evra, bila direktna, ili ona koju novim investicijama u čišćenje i zaštitu rečnih tokova, izgradnju akumulacionih jezera i sistema navodnjavanja, koju je Srbiji naneo vodeni cunami, samo opštom solidarnošću ne možemo otkloniti, ali znatno možemo ublažiti. Republika pod hitno mora da preduzme nešto i da revitalizuje preduzeća iz sektora hidroinženjeringa koja danas jedva preživljavaju zbog nebrige. Za to potrebna ulaganja jesu visoka, ali su znatno manja od šteta koje nam nanesu bujice ili suše, da ne govorimo o ljudskim životima koji bi na ovaj način bili spašeni.

 

              Miodrag K. Skulić

 

Srbiji je, poslednjim vodenim poplavama, naneta nemerljiva šteta. Za nanetu nam štetu kriva je priroda, ali i svi mi imamo u njoj značajno učešće, jer nismo znali šta je voda i vodeni cunami i kako se sastavljaju planovi i programi za bolju budućnost, posebno sa vodom, koju nažalost nismo koristili za navodnjavanje i povećanje proizvodnje energije, zato moramo svi da podnesemo ovaj teret.

Mapa specijalizovanih hidroinženjeringa njih 52 u Srbiji i njihova nadgradnja (Srbijavode, Vode Vojvodine i Beogradvode) sa projektnim organizacijama i kadrovima sa Građevinskog, Geodetskog i Šumarskog fakulteta, uz Republički hidrometrološki zavod, predstavljali su uređen sistem za obuzdavanje prirodnih nepogoda i korišćenje voda za dobrobit čoveka.

Njihova delatnost je zaštita od erozija i uređivanje vodotokova, a Republičkog hidrometrološkog zavoda, preko mreže stanica za odbranu od grada je u funkciji poslova koji se dugoročno i srednjoročnim planiraju, a u budžetima Republike, AP Vojvodine, Gradu Beogradu i svim opštinama planiraju sredstva, koja, po pravilu, predstavljaju jedini njihov prihod.

Dolaskom DOS-a na vlast utemeljeno stanovište da država ni u jednoj oblasti nije dobar vlasnik i da sve treba privatizovati, ovih dana nam se mučki osvetio. Zbog toga smo pristupili sagledavanju današnjeg stanja u toj oblasti.

Agencija za privatizaciju je na aukciji prodala 16 inženjeringa za izgradnju hidrotehničkih objekata, dok je od toga kod njih četiri privatizacija poništena, i nakon toga uvedeno restruktuiranje, dok je posebnim dokumentom prekinuta privatizacija kod 25 hidroinženjeringa, a pored toga njih četiri su u stečaju. Energoprojekt – Hidroinženjering AD je posebno značajan privredni subjekt, a PIM je danas veliki gubitnik koji se nalazi u postupku restruktuiranja.

U Vojvodini ima 20 hidroinženjeringa lociranih u Sremskoj Mitrovici, Somboru, Apatinu, Šidu, Bečeju, Subotici, Kikindi, Zrenjaninu, Vršcu, Beloj Crkvi, Pančevu i Novom Sadu. U Novom Sadu je DTD Kanal u postupku stečaja, dok Sremska Mitrovica ima čak pet specijalizovanih preduzeća u ovoj oblasti (Hidrograđevinar i Hidrogradnja koji su privatizovani, a u tri je prekid privatizacije: DVP Hidrosrem, VP Regulacije i VP Sava), po dva specijalizovana preduzeća u ovoj delatnosti imaju Sombor (DPP Dunav i Tisa i Zapadna Bačka) i Vršac (Hidrogradnja – privatizovana i VDP Južni Banat)

U Centralnoj Srbiji hidroinžinjerinzi su locirani u 16 gradova: Beograd, Požarevac, Niš. Smederevo, Smederevska Palanka, Zaječar, Negotin, Valjevo, Šabac, Loznica, Arilje, Kraljevo, Vranje, Vladičin Han. U Beogradu ima osam, u Požarevcu, Smederevu, Smederevskoj Palanci i Nišu po dva. Interesantno je da specijalizovane hidroinženjeringe nemaju Kragujevac, Leskovac, Užice i Novi Pazar.

U ova 52 specijalizovana privredna društva na kraju 2013. godine bilo je zaposleno 2.931 radnik (inženjer, tehničar, kvalifikovani majstor i pomoćno i administrativno osoblje). Njihov ostvaren ukupan prihod u toj godini iznosio je 6,3 milijarde dinara, ili oko 55 miliona evra, uz iskazanu neto dobit od samo 125 miliona dinara i neto gubitak u poslovanju te godine od 1,3 milijarde dinara. Tako je iskazan gubitak veći od dobitka u toj godini od 1,16 milijardi dinara, ili 18,4 odsto ukupnih prihoda.

U ova 52 specijalizovana društva preostao je kapital, nakon gubitaka koji neka od njih iskazuju godinama, od samo 3,5 milijarde dinara, dok su ukupne obaveze dostigle 8,9 milijardi dinara, pa proizlazi da stalnu i obrtnu imovinu od 12,4 milijarde dinara, sopstvenim kapitalom pokrivaju samo sa 28 odsto, a tuđim sredstvima sa 72 odsto.

Čak je i Energoprojekt – Hidroinženjering na 810 miliona dinara ukupnog prihoda iskazao u 2013. godini neto dobit od samo 6,2 miliona dinara, ili manje od jedan odsto, dok ova renomirana firma sopstvenim kapitalom pokriva samo 56 odsto ukupno angažovanih poslovnih sredstava.

PIM AD u restruktuiranju, koje još nema obavezu da isplaćuje nagomilane dugove, je na prihodu ostvarenom u toj godini od 200 miliona dinara iskazao gubitak u poslovanju od 587 miliona dinara, ili skoro tri puta veći od ostvarene realizacije u toj godini, dok su narasle ukupne obaveze na 6,6 milijardi dinara, ili oko 58 miliona evra. Nasuprot tome knjigovodstvena vrednost ukupne preostale imovine PIM AD je samo 2,6 milijardi dinara, ili oko 22,5 miliona evra.

Od privatizovanih 12 preduzeća, gde je privatizacija ostala važeća, Hidrogradnja iz Sremske Mitrovice je brisana iz Registra APR-a. Interesantno je još da su ova preduzeća pre privatizacije zapošljavala 881 lice, a prošle godine samo 539, što čini umanjenje za 39 odsto. U 2013. godini iskazala su dva miliona evra gubitka na 11,6 miliona evra ukupnog prihoda.

Sa 55 miliona evra ukupnog prihoda ovih 52 specijalizovana preduzeća, koliko su dobili od JP Srbijavode (čitaj: Republike), JP Vode Vojvodine (čitaj: AP Vojvodina) i JP Beogradvode (čitaj: budžet Grada Beograda) ogromni rečni tokovi i klizišta u Srbiji ne mogu se zaštiti.

Sa tim novcem nemamo čvrst oslonac za zaštitu od erozija i poplava, ne možemo očistiti rečne tokove, učvrstiti rečne nasipe, izgraditi veštačka akumulaciona jezera, a kamoli stvoriti uslove za organizovan pristup navodnjavanju poljoprivrednog zemljišta.

Sećam se gradnje brane Ćelije kod Kruševca, pre 40 godina, gde je ondašnja Republika Srbija uložila ogroman novac, a inženjer Nikola Dutina vodio gradnju. Sticajem okolnosti taj isti inženjer je krajem devedesetih i do dolaska DOS-a na vlast bio generalni direktor Republičkog hidrometrološkog zavoda i kukao da se obezbedi na teret budžeta što veći broj protrivgradnih raketa.

Njega je ministar Đelić 2001. godine optužio što je dao avans društvenom preduzeću iz Prijepolja da za potrebe Zavoda izradi desetak hiljada plastičnih oklopa za te rakete. Danas naše stanice imaju na zalihama dve do tri rakete. Ovo je puna istina i sa tim mi hoćemo da se branimo od grada i štete koju u pojedinim regionima nanese ova prirodna pojava.

Socijalizam je u ovoj delatnosti, a i nekim drugim, bio dobro organizovan. Greška je bila privatizacija privrednih subjekata u ovoj delatnosti.

Dobra je odluka Vlade Mirka Cvetkovića da prekine privatizaciju privrednih subjekata u ovoj delatnosti. Predlažem da Vlada Republike Srbije organizuje registraciju još četiri javna preduzeća za hidroinženjering i to u Leskovcu, Kragujevcu, Užicu i Novom Pazaru i da predloži Skupštini donošenje još kvalitetnijeg Zakona o vodama, u kome će na bolji način biti povezan rad i budžetskim sredstvima podržan preduzeća JP Srbijavode i JP Vode Vojvodine. Obnovu, ako je dobro organizujemo, možemo sprovesti u naredne dve godine, pogotovu što imamo školovane inženjere građevinske, geodetske i šumarske struke.

 

     Kako je poslovalo JP Srbijavode

 

Ovo republičko javno preduzeće u prošloj godini imalo je 139 zaposlenih i ostvarilo je ukupan prihod (verovatno sto odsto iz republičkog budžeta) 602 miliona dinara, ili oko 5,2 miliona evra i na tom prihodu iskazalo neto dobit od samo 77 hiljada dinara.

Sa 4,7 milijardi kapitala i obavezama od 13,3 milijarde dinara ne može se na kvalitetan način finansirati poslovna imovina u ukupnom iznosu od 18 milijardi dinara. Ovo javno preduzeće skoro da i nema zaliha, pa je pravo čudo gde se nađoše milioni džakova, pa i sam pesak, verovatno su preduzeća iz pekarske, ili neke druge industrije ustupila svoje džakove.

 

     Kako je poslovalo JP Vode Vojvodine

 

Ovo pokrajinsko javno preduzeće, koje je imalo ozbiljnu podršku u pokrajinskom budžetu, u prošloj godini imalo je 464 zaposlena i ostvarilo je ukupan prihod 3,8 milijardi dinara, ili oko 33,3 miliona evra i na tom prihodu iskazalo neto dobit od 2,9 miliona dinara.

Sa pristojnim kapitalom od 31,7 milijardi dinara, naravno da su obaveze minimalne (4,5), pa se na kvalitetan način moglo voditi finansijsko poslovanje ovog javnog preduzeća.

 

     Kako je poslovalo JP Beogradvode

 

Grad Beograd ima javno preduzeće specijalizovano za ovu delatnost. Ali, nažalost, Grad je, prema ovom značajnom preduzeću vodio takvu politiku, da je ono u rasulu. Sa 129 zaposlenih ostvaren je ukupan prihod od samo 322 miliona dinara, ili oko 2,8 miliona evra i na tom prihodu iskazan je neto gubitak od, čak, 129 miliona dinara.

Ovo javno preduzeće ostalo je zbog iskazivanja gubitaka i u ranijim godinama bez kapitala, pa su obaveze preduzeća milijardu i deset miliona dinara. Nadamo se da će novi gradonačalnik ovaj problem staviti na dnevni red Skupštine Grada, ali preko posebnog skupštinskog odbora, koji treba da ispita poslovanje ovog javnog preduzeća i odnos gradske vlasti prema vodi i rečnim tokovima Save, Dunava i brojnih reka, rečica i kanala na teritoriji gradskih i prigradskih opština. Danas je tekući račun JP Beogradvode blokiran za oko 18 miliona dinara.

 

12 prodatih hidroinženjeringa:

01/ BP Hidrograđevinar , Sr. Mitrovica

02/ Hidrogradnja RG GP, Sr. Mitrovica

03/ Napredak, Apatin

04/ Hidrogradnja, Vršac

05/ Geosonda-Konsolidacija, Beograd

06/ VIOR- Velika Morava, Beograd

07/ Vodoprivreda, Požarevac

08/ Niskogradnja, Smederevo

09/ Vodoprivreda, Smed. Palanka

10/ DVD Erozija, Valjevo

11/ Vodogradnja, Zaječar

12/ Erozija, Vladičin Han

4 hidroinženjeringa nakon poništenja, privatizacija sada su u restruktuiranju:

01/ DVP AD, Loznica

02/ Hidrogradnja i Erozija AD, Požarevac

03/ VP Južna Morava AD, Niš

04/ Vodogradnja, Vranje

u 22 hidroinženjeringa prekid privatizacije:

01/ DTP VDP Severna Bačka, Subotica

02/ DPP Dunav i Tisa, Sombor

03/ VDP Zapadna Bačka, Sombor

04/ VGD VDP Srednja Bačka, Bečej

05/ DVP Hidrosistem, Sr. Mitrovica

06/ VP Regulacije, Sr. Mitrovica

07/ VP Sava, Sr. Mitrovica

08/ VP Šidina, Šid

09/ VDP Gornji Banat, Kikinda

10/ VDP Srednji Banat, Zrenjanin

11/ VDP Južni Banat, Vršac

12/ DVP Tamiš-Dunav, Pančevo

13/ VP Galovica, Beograd

14/ VP DP Sibnica, Beograd

15/ Hidrozavod, Beograd

16/ VP Sava, Šabac

17/ DH DP Negotin, Negotin

18/ DVP Zapadna Morava, Kraljevo

19/ VDP Erozija, Knjaževac

20/ DVP Erozija, Niš

21/ Selova, u rrestrukt., Kuršumlija

22/ PIM AD u restrukt., Beograd

4 hidroinženjeringa u stečaju:

01/ Vodogradnja, Arilje

02/ DTD Kanal, Novi Sad

03/ DD Rad, Bela Crkva

04/ VHP Palanka, Smed. Palanka

10 ostalih hidroinženjeringa:

01/ DTD VDP Senta, Senta

02/ DTD DP Krivaja, Bačka Topola

03/ DTD Hidrosistem, u stečaju, N. Sad

04/ DTD AD Hidrozavod, Novi Sad

05/ DVP Smederevo, Smederevo

06/ VP Ćuprija, Ćuprija

07/ MP Velika Morava, Beograd

08/ VP Morava, doo, čačak

09/ Dunav grupa, doo, Novi Sad

10/ Energopojekt Hidroinženjering, Beograd

Projektne organizacije:

· Energoprojekt Entel, AD

· Kosovoprojekt

· Hidroprojekt

· Geosonda

Fakulteti koji školuju inženjere hidro struke:

· Građevinski fakultet

· Rudarsko geološki fakultet i

· Šumarski fakultet.

 

     A 1.

Kako do milijardu i po evra?

Kako se u konkretnom radi o velikoj prirodnoj katastrofi nužno je da se porodicama, opštinama i javnim preduzećima koje su pretrpele štetu, u ovoj i narednoj godini ona bar delimično nadoknadi.

Nužno je uvesti sledeće oblike poreza i drugih dažbina: porez na zarade i penzije, u nekoliko nivoa; povećanje poreza na dodatnu vrednost (PDV); povećanje poreza na dobit kompanija; uvođenje poreza na robu iz uvoza i povećanje poreza na igre na sreću i igre u kladionicama.

Ako za otklanjanje štete, regulisanje vodotokova i putne i druge infrastrukture treba dve milijardu evra, a od toga iz inostranstva i dobrovoljnih priloga bude prikupljeno 20 odsto, kako prikupiti još 1,6 milijardi evra? Evo početnog predračuna:

Poznato je da se za sve neto zarade u jednoj godini isplati oko deset milijardi evra. Sa poreskim stopama od tri za niže, pet za srednje i deset odsto za najviša primanja, po ovom osnovu može se prikupiti za Fond solidarnosti za godinu dana oko pola milijarde evra.

Oporezivanjem penzija po stopi od dva do deset odsto može se prikupiti, na sumi od 4,2 milijarde evra, oko 200 miliona evra.

Ako se PDV poveća sa 20 na 22 odsto za višu poresku stopu i sa 10 na 12 odsto za hranu i drugu robu sa nižim poreskim opterećenjem, može se za godinu dana za Fond solidarnosti, po ovom osnovu, prikupiti oko 250 miliona evra.

Sadašnja stopa poreza na dobit kompanija od 15 odsto treba da se poveća na 25 odsto, pa po tom osnovu može se prikupiti 120 miliona evra.

Uvođenjem solidarnog poreza na robu iz uvoza u visini od dva odsto na ukupan iznos od oko 14 milijardi evra, koliko iznosi godišnja vrednost robe iz uvoza, može se prikupiti 280 miliona evra.

Bilo bi necelishodno, pored solidarnog poreza na robu iz uvoza, posebno povećati akcize na naftne derivate. Kod akciza na cigarete i druge duvanske prerađevine koje sada pune republički budžet sa oko 800 miliona evra, može se prikupiti oko 100 miliona evra. Povećanjem akcize na viski i vino iz uvoza moglo bi se prikupiti oko 20 miliona evra.

Solidarnim porezom na igre na sreću i igre u kladionicama, moglo bi se za Fond solidarnosti obezbediti oko 30 miliona evra.

Kada se sve ove pozicije saberu, proizlazi, na bazi ovog grubog sagledavanja, da bi se u jednoj kalendarskoj godini, moglo prikupiti milijardu i po evra.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

DA LI JE SRBIJA DOBILA NOVU ILI IZGUBILA SVOJU PREPOZNATLJIVU AVIO KOMPANIJU?!?

26. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Srbija u posao sa Etihadom ulaže 230 miliona evra, a gubi sve što je do sada imala od prava na međunarodnim linijama. Partner iz Emirata sa svoje strane ne ulaže ništa, jer će navodni kredit od 140 miliona evra otići njemu za iznajmljivanje aviona, a može da dobije destinacije koje su mu danas nedostižne. Na kraju će i troškove Er Srbije, danas fantomskog preduzeća, snositi građani Srbije. Da budemo jasniji – Evropa ne želi arapsku avio kompaniju, iz zemlje u koj su zakoni šerijata, a Al Kaida ima utočište, ideologe i finansijera.

 

          Arpad Nađ

 

Ideja srpske Vlade, na prvom mestu prvog potpredsednika Aleksandra Vučića, da kompanija Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata spase posrnulu nacionalnu avio-kompaniju JAT Ervejz, pre ima šanse da postane prvorazredni skandal, nego uspešan poslovni sporazum.

Iako se do sada potpisani ugovori drže u najstrožoj tajnosti, već je poznato da je Srbija Emiraćanima u suštini poklonila 49 odsto novog nacionalnog avio-prevoznika, Er Srbije, ali i pravo da njime nesmetano upravljaju.

Po onome što je javnosti do danas prikazano, JAT Ervejz odlazi u istoriju, ponevši sa sobom i dugove u visini od najmanje 190 miliona evra koje će morati da otplaćuje Srbija iz svog budžeta.

Pored toga, srpska država daje još i 40 miliona evra za iznajmljivanje novih erbasovih aviona. Ukupno nas, znači, ovaj posao košta 230 miliona evra, a zauzvrat dobijamo 51 odsto vlasništva nad Er Srbijom, ali bez upravljačkih prava.

Sa druge strane Emirati daju samo garancije za neki planirani kredit od 140 miliona evra i dobijaju punu vlast nad Er Srbijom, iako će nominalno biti vlasnici manjinskog paketa akcija od 49 odsto. Da li je Srbija toliko beznadežno zadužena, da nije mogla sama da izda garancije za pomenutih 140 miliona evra?

I za državnu investiciju od 40 miliona evra za "nove" avione je upitno da li je ona uopšte korisna za našu stranu. Prvo: radi se o avionima koji se uzimaju od Etihada, odnosno iz njegovog kontigenta letilica, tako da jedan partner drugome plaća.

Drugo: nisu u pitanju nikakvi novi avioni (u smislu da su tek proizvedeni), već korišćene letelice. U konačnom zbiru, srpska strana investira 230 miliona evra u nastajanje nove kompanije, od čega 40 miliona daje drugom partneru u poslu koji, na papiru, ulaže 140 miliona evra (odbijanjem onih 40 miliona, investicija bi bila samo 100 miliona) i to kao garanciju za kredit koji će, opet, biti investiran u Etihad za iznajmljivanje daljih letelica. Klasična prevara u kojoj jedna strana investira sve, dok druga ne investira ništa.

Najgore je to što ukupan gubitak Srbije neće biti samo pomenutih 230 miliona evra, mada bi za ovu siromašnu i opljačkanu državu i to bilo previše.

Etihad ovim poslom pokušava da se domogne takozvanih uspavanih slotova koje ima Srbija, odnosno rezervisanih vremena poletanja i sletanja na određene aerodrome. JAT sada nema dugolinijsku flotu, tako da ne može sam da koristi prava da leti na prekookeanskim linijama. Ipak, JAT već ima slotove u Vašingtonu, Njujorku, Čikagu i Dalasu, za koje domaći stručnjaci tvrde da su među najpovoljnijima, jer omogućuju brza presedanja.

Etihad sa svoje strane ima dugolinijske avione, ali ne i povoljne slotove upravo u velikim američkim gradovima koji donose i najviše para. Američke kompanije, pak, nisu spremne da pristanu da se bogatim i bahatim Arapima daju povoljnija vremena naletanja.

Jedna od najvećih svetskih kompanija, američka Delta Erlajnz, već je po izveštajima u štampi uputila dopis američkom Ministarstvu saobraćaja sa zahtevom da se ne izađe u susret zajedničkom zahtevu JAT-a i Etihada o dodeli novih dozvola za Er Srbiju.

Osnovni razlog za ovo protivljenje leži u činjenici, kako navode čelnici Delte, da je nepoznat sastav osnivačkog ugovora i tačan odnos partnera. U Srbiji je uobičajeno da se sklopljeni ugovori drže podalje od očiju javnosti, ali to nikako nije praksa u normalnom svetu. Ako američka administracija usliši zahtev Delte Erlajnza, što je više nego izvesno, Srbija će trajno ostati bez povoljnih vremena sletanja i poletanja na najvažnijim aerodromima.

Istovremeno je Evropska komisija još 2. avgusta obavestila srpski Direktorat za civilno vazduhoplovstvo da nova, zajednička kompanija neće moći da dobije dozvolu za let na evropskim destinacijama jer je efektivno upravljanje kompanijom Er Srbija suprotno ECAA sporazumu o Zajedničkom vazduhoplovnom području Evropske unije sa okolnim zemljama, čiji je Srbija potpisnik. Za Evropsku komisiju je sporno što je Etihad, iako manjinski gazda, dobio upravljačka prava u Jatu u narednih pet godina, a Emirati nisu članica ECAA.

Bez obzira na ovo i srpske vlasti i Etihad uporno dalje pričaju kako Er Srbija sa radom počinje do kraja oktobra. Međutim, ni tu stvari nisu uopšte tako jednostavne.

U zvaničnom registru Agencije za privredne registre do trenutka odlaska ovog članka u štampu nema ni pomena o nekakvom preduzeću Er Srbija (Air Serbia, kako zvanično glasi naziv). Kako jedno neregistrovano preduzeće može da počne sa radom, neka objasni neko iz Vlade.

Uprkos toj činjenici, Er Srbija, iako fantomska kompanija bez dozvole za rad, već objavljuje oglase za prijem radnika. Glavni problem, na koji, očigledno, u "svetski iskusnom menadžmentu" ove fantomske kompanije niko ne obraća pažnju, leži u činjenici da tek pošto se preduzeće registruje ono uopšte može da zatraži dozvolu od Direktorata za civilno vazduhoplovstvo da se bavi svojom osnovnom delatnošću: avio-prevozom ljudi i robe. Put za dobijanje ove dozvole nije ni malo jednostavan, tako da, i pod uslovom da se Er Srbija već sutra registruje u APR-u, on do kraja meseca ne može da dobije dozvolu za let, ako se sve bude radilo po zakonu.

Pitanje koliko se u celom ovom poslu uopšte poštovao zakon, postavio je i ministar privrede Saša Radulović, mada je, kako u Vladi tvrde, na kraju potpisao garancije za dobijanje kredita od 40 miliona evra iz Fonda za razvoj. Već je u prvim koracima, koje pravi Er Srbija uočljivo da partnere u ovom poslu srpski zakoni uopšte ne interesuju.

Prvenstveno je nezakonito izmeštanje sektora finansija iz Beograda u Abu Dabi, jer preduzeće registrovano u Srbiji ovde mora i da polaže račune za svoje poslovanje. Protivno zakonu, ali i samom dogovoru, jeste uz ostalo i imenovanje Daneta Kondića istovremeno i na mesto generalnog direktora i predsednika borda direktora.

Kondić jeste srpski državljanin, ali je Etihadov kadar koji ga je i postavio na mesto generalnog. Kako po dogovoru arapski partner postavlja generalnog, srpska strana je trebala da postavi svog čoveka na čelo borda direktora, a njen kandidat je arapski miljenik Kondić?! Postavljajući Kondića na ovo mesto, srpska Vlada ne samo da je prekršila sopstveni zakon po kome niko ne može samog sebe da kontroliše (jer je u sukobu interesa), već ruglu izvrgla i uveravanja kako ćemo mi, ipak, da nadgledamo rad nacionalnog avio-prevoznika.

Po svemu što se sada zna, Vučić je JAT poklonio Arapima. Za data ulaganja Srbija je mogla i sama da zadrži vlasništvo nad nacionalnom avio-kompanijom, bez da se svađa sa svetom koji, očigledno je, ne želi da odobri ovaj poslovni aranžman.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: