ŽITIŠTE I KLAN: PORODIČNO UŽIVANJE U PRIVATIZOVANOJ FIRMI DOK SE ZADRUGARI O JADU ZABAVIŠE…

 

Šta se događa kada (za seoske prilike) moćnu državnu firmu sa 350 zaposlenih i 350 sezonaca, teroriše jedna familija? Događa se„haos na zemlji", otimačina tuđe imovine, punjenje privatnih džepova, i pretvaranje državne firme sa svega četrdesetak zaposlenih po rođačkoj osnovi,u sopstvenu „igračku".

 

                  Zoltan Horvat

 

U Novom Itebeju, na delu je klasično rasturanje Zemljoradničke zadruge Bratstvo-jedinstvo, koju je, u krvavom znoju idugogodišnjem danonoćnom radu, pokrenulo 350 izvornih osnivača, stvorivši, nadaleko poznatu i uspešnu firmu.

Ovakve otimačine, u režiji porodičnog klana Kerteši, ne bi se postideo ni Don Korleone, slavni filmski mafiozo bos. Mozak „vrhunski precizne operacije" otimanja iz očiju i usta osnivača je Šandor Senior – Apuka, bivši direktor, bivši predsednik skupštine zadruge, danas prebogati penzioner. Nasledio ga je sin Šandor Džunior, aktuelni direktor-ZZ bogatun na kub i brat Atila Džunior 2, glavni izvođač radova.

Moćni „zaštitnik" svih otimačina državne imovine je umrežen sistem policije, pravosuđa i vlasti. On daje „pristojan reket" i „namiruje" privatne džepove, pljačkajući tuđu imovinu, (p)ostavlja u večite fotelje, a ogorčene i obespravljene stvaraoce, tera na ulicu. U Palatama (ne)pravde je finale zajebancije države sa proizvođačima narodnog blaga.

Više od 100 bivših zadrugara ZZ Bratstvo-Jedinstvo u Novom Itebeju, kojima je, na prevaru raskinut radni odnos, bezuspešno se mota po srpskim „umreženim" sudovima.

Iako su prilikom raskida radnog odnosa pristali na delimično umanjenje isplate zadružnog uloga i otpremnina 2007. i 2008. godine, na njihove kućne adrese stigla su rešenja o porezu na kapitalnu dobit!

Horski navode da su bili primorani da potpišu rešenja o raskidu radnog odnosa, gde je precizno navedeno da eventualno plaćanje oporezivog dela u celosti izvršava zadruga, i da su primanja po svim osnovama, predmet utvrđivanja poreza na dohodak građana.

U ovom slučaju, razrezani porezi na kapitalnu dobit su nonsens, teret, uvreda i poniženje za izvorne osnivače zadruge. Ne samo da im je uskraćena evidentna dobit od uspešnog poslovanja, već se nastavlja njihovo pljačkanje.

Bivšim zadrugarima je, u proseku, iznos poreza na kapitalnu dobit dostizao i, neverovatnih 700 hiljada dinara. I „najnepismeniji" advokat bi povodom ovog slučaja zvanično saopštio da se porez na kapitalnu dobit ne može „razrezati" na zadružni udeo koji su zadrugari dobili nakon raskida radnog odnosa.

Kratko i jasno, tu više nema nikakvog prometa, prodaje ili prenosa. Dakle, bivši zadrugari mogu eventualno da plate porez na dohodak građana, što je daleko, daleko manji iznos koji propisuje poreski zakon.

Dok se prevareni bivši zadrugari, vredni paori i čestiti ljudi Srpskog i Novog Itebeja svih nacija i nacionalnih manjina motaju po sudovima, gde ih vodaju svakojaki advokati (po kukavičkoj meri umreženog sistema kojem verno služe „dogovornom varajom"), Porodični Klan Kerteši, istinski uživa u državnoj firmi.

U zadruzi sa 40 rođaka svih fela, u večitom strahu od poznatih„izliva" besa Šandora Džuniora prema svojim podanicima, trenutno niko ni sa kim ne govori, svi su svima špijuni, nakon čega slede odvojeni raporti kod Džuniora 2.

Strahovlada Klana od obelodanjivanja prave istine o funkcionisanju zadruge je očigledna, ali, zaposleni „špijuni" jednostavno ćute, čuvajući svoja radna mesta, sigurne plate i, pride što kane.

Da li se zna kako posluje ZZ Bratstvo-Jedinstvo? Sem Klana, niko živ, nema pojma. Najvažnije je sakriti tragove evidentnog uspešnog poslovanja, gde neminovni višak od ekstra prihoda ne sme da ode u ruke previše ljudi, posebno, NE, proteranim izvornim osnivačima zadruge.

Ova zadruga, iz neobjašnjivih razloga izmeštena iz Srpskog u Novi Itebej, osnovana je 1. februara 1998. godine, gde je formalni osnivački ulog zadrugara bio 100 kilograma žita. Šef klana, Šandor Senior – Apuka, nakon što je uz „malu pomoć" prijatelja, samog sebe izabrao za direktora, imao je na raspolaganju preko 350 stalno zaposlenih i još toliko sezonaca.

Radne jedinice su bile perspektivne, stočarska i sva druga proizvodnja na preko 4 hiljade hektara plodne zemlje zagarantovana, kud ćeš lepše za ponos i diku, za snažan razvoj sela Banata.

Šef Klana je u veoma kratkom roku pogasio radne jedinice Rajić, Keks, Jorgovan, Priplodna stada…Uz ovakva idiotska gašenja profitabilne proizvodnje, pokrenuta je i serija otkaza, pravdana tehnološkim viškovima.

Šef Klana je imao „finu caku": u navodnom spašavanju zadružnog zemljišta „morali su" prepisivati parcele. Tek šest godina kasnije, zadrugari su prvi put čuli u životu da postoje skupština zadrugara i nadzorni odbor. Uz završni račun, sa identičnim rezultatom poslovanja svake godine, pozitivna nula.

Siniša Ignjatov, nominalni predsednik skupštine, o čemu nije imao pojma pune četiri godine, potpisivao je na slepo završne račune, svedene na jedno jedino parče hartije, na kojem su ručno ispisivane cifre.

Nakon što je saznao da je „neki faktor" u firmi, za razliku od ostalih, nije se bunio, naprotiv. Nagrađen je da ćuti, bio je „dobar" desetak hektara zadružne zemlje koju je dobio „na crno", taman da se selu pokaže, kako se danas sluganjstvom i saučesništvom u ozakonjenom kriminalu, stiže do „ugleda".

Zbog nesklada između stvarnih izvanrednih poslovnih rezultata i navodne poslovne nule, za šefa Klana su interesovanje pokazali i istražni organi. Zašto nije uhapšen, to ne bi znao da speva ni njegov širom EU poznati zemljak Petefi Šandor, al’ je ipak 2007. godine pravosnažno osuđen na dve godine zatvora uslovno. Šef Klana je tim povodom odlučio da se osveti zadrugarima...

Kao jedini koji je znao stvarno stanje na računu zadruge („debeli" plusevi), a bolesno ljubomoran na solidne plate svih zaposlenih, krenuo je odmazdom prema zadrugarima. Nakon licitiranja državnog zemljišta 2007. godine, jurnula je lavina otkaza.

Spremio je i neke otpremnine, 4, 5, 10, 20, 30 puta manje od sopstvene. Pa se dohvatio realizacije operacije „Zavadi zaposlene". Traktoristi protiv majstora, ratari protiv traktorista, dve suprotstavljene radne jedinice, zavadi pa vladaj, milina za Uncut Apuku…Visina isplaćenih otpremnina otpuštenima bila je tek četvrtina realne vrednosti, ali ih je šef Klana„obrađivao" da će sigurno biti isplaćene po dogovoru, u celosti…

Uz bogovsku otpremninu šefu Klana i ko zna šta još pride, pripremljen je teren za naslednika, „padobranca". Uliku Šandora Džuniora, danas direktora „privatizovane" državne firme, koji se jednog jutra pojavio na motoru ispred ulazne kapije zadruge.

Džunior je poznat Itebejčanima, a i šire, kao bivši direktor danas nepostojeće zadruge Klas, koju je,„operisan" od rukovođenja, ubogaljio, i na kraju uništio.

Džunior je sa Apukom, šefom porodičnog Klana, tada u ulozi predsednika skupštine, zaveo diktaturu, spremivši teren za rođačku firmu. Uz podrazumevajuću „pomoć prijatelja", počev od nadležnih opštinskih organa.

Zora Radinović je, kao šef poreske uprave u opštini Žitište, bila idealna meta i „savršen saveznik". Sve „cake" malverzacija je imala u malom prstu, funkcionisanje zadruge je kroz njene papire bilo„ispeglano", „čisto", ko u mulju ogrezlo korito Starog Begeja.

 

©Geto Srbija

material: List protiv mafije

„SRBISTAN“ KAO EVROPSKO PRIHVATILIŠTE I SABIRNI CENTAR : SAMOUBILAČKE EVROINTEGRACIJE I EVROPSKA AGENDA PROMENE DEMOGRAFIJE KROZ ISLAMIZACIJU SRBIJE????!

 

Prošlo je samo šest meseci od kako je takozvana Islamska država uputila pretnju evropskim državama, emitovanu preko svih svetskih medija, u kojoj je kratko saopšteno: šaljemo pola miliona imigranata u Evropu dok ne stvorimo haos! Evropska unija je automatski zatvorila svoje granice, ali je na samitu u Briselu, 25. juna, odlučila da prihvati 40.000 imigranata i razmesti ih u druge zemlje EU. Samo su Mađarskoj i Bugarskoj garantovali izuzeće.

Ubrzo nakon toga, Aleksandar Vučić je otišao u Preševo, obećavajući imigrantima, da su dobrodošli u Srbiju, što je obradovalo i šefa UNHCR-a, Hansa Fridriha Šodera, i ministra šeika Rasima Ljajića koji se pohvalio "porastom broja turista". Ovaj, bez sumnje kriminalan i izdajnički čin, primljen je sa velikim odobravanjem u Briselu koji pravi od Srbije zabran. Veliki novac je u pitanju i još veći veleizdajnički akt, čije posledice (pre svega terorizam) u ovom trenutku nije moguće sagledati.

 

                       major Goran Mitrović

 

Polovinom jula meseca ove godine, veća grupa ilegalnih imigranata iz Avganistana i Sirije, koji su putovali preko Turske, Grčke i Makedonije, stigla je do Srbije. Srbija im je bila, krajnje odredište. Nisu imali planove za dalje putovanje ka zemljama Evropske unije, što su i potvrdili predstavnicima lokalne vlasti u Preševu, gde su i sada smešteni u prihvatnom centru i čekaju da dobiju status azilanata.

Kroz Makedoniju, platili su lokalnim "vodičima" između 800 i 1000 evra, a na ulasku u Srbiju, kod mesta Lojane, platili su, svako pojedinačno, oko 2.000 evra, kako bi bezbedno prešli granicu.

Ovu grupu, pratio je još od grčke luke Igumenica, pa sve do Preševa, i novinar uglednog francuskog dnevnika L’ Mond, koji je u svojoj reportaži detaljno opisao kako su stigli do Srbije.

Skoro u isto vreme (15. jula 2015. godine), u Preševu se iznenada pojavio i predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, koji je odmah otišao u Prihvatni centar i obišao imigrante iz Afrike, centralne Azije i sa Bliskog Istoka, raspitao se kako se obezbeđuje hrana, lekovi, medicinska zaštita, a proverio je i kako "obavlja posao" policija, vojska, Komesarijat za izbeglice, Crveni krst…

Lično je probao hranu koju dobijaju izbeglice, a razgovarao je i sa državljanima Sirije, hvaleći njihov glavni grad Damask, za koji je rekao da je "nekada bio divan grad". Na kraju im je poželeo da sami izaberu gde će da ostanu da žive, preporučujući Srbiju kao "sigurnu zemlju".

Predsednik opštine Ragmi Mustafa, dodelio mu je i nekakvu plaketu, "kao prvom premijeru Srbije koji je posetio Preševo" (što nije tačno, ali je imalo za cilj da okuraži Vučića u akciji dalje islamizacije juga Srbije, ovaj put uz pomoć imigranata).

Samo dan kasnije, u Preševo je stigla još jedna velika grupa od 1.000 izbeglica iz Sirije, Avganistana, Jemena i Somalije. Podaci lokalnih vlasti u Preševu i Subotici govore da se oko deset do petnaest odsto svih imigranata prijavljuje za ostanak u Srbiji.

Sa druge strane, prema neslužbenim podacima, od početka 2015. godine, u Srbiju je ušlo preko 50 hiljada imigranata (oko 2.000 nedeljno), a koliko ih je ostalo u Srbiji, to znaju samo Vučićeve službe, jer je jasno da su on i njegov "tim", videli priliku za dobru zaradu zahvaljujući ovoj "seobi naroda".

Ipak, neke međunarodne humanitarne organizacije tvrde da je samo u toku prošle godine u Srbiji zvanično registrovano oko 26.000 imigranata (dakle, samo polovina od onih koji su stvarno ušli preko naše granice!).

Ali, kakvim tempom napreduje useljavanje u Srbiju, najbolje govori i podatak da su, od početka ove godine, mađarski graničari, zaustavili preko 40.000 njih koji su iz Srbije pokušali da uđu, što legalno što ilegalno! Samo pokušali!

Od tog broja, oko 15.000 imigranata je ostalo u Srbiji. Broj onih koji se odlučuju da ovde ostanu, svakodnevno raste, zbog male mogućnosti da stignu dublje u zemlje Evropske unije.

Ali, najgore od svega je činjenica da još nijedna institucija u Srbiji ne daje podatke kakav je profil onih koji ulaze u zemlju i kakav to bezbednosni rizik sa sobom nosi. To je takođe posledica Vučićeve strategije uvoza imigranata iz islamskih zemalja, kojom je još dublje zagazio u pljačku i izdaju zemlje.

Nije teško izračunati, da je na svakih hiljadu imigranata, neko uzeo milion i po evra (ako je "pojedinačna cena ulaska" u Srbiju oko 1.500 evra).

Mada je većina njih taj novac dobila prodajom sopstvene imovine, mnogi su dobili i "donaciju" preko finansijera takozvane Islamske države, o čemu već postoje dokazi kojima raspolažu evropske bezbednosne službe.

Vučić je 15. jula u Preševu pozvao i međunarodne humanitarne organizacije, da finansijski pomognu njegovu vladu oko smeštaja imigranata, istovremeno pokazujući kako je spreman da "udomi" i crnog đavola, samo ako se to uklapa u nekakvu kriminalnu "evropsku agendu" i njegove poslovne planove.

Nimalo slučajno, pravu istinu o tome šta se ustvari dešava, nedavno je saopštio i ministar Aleksandar Vulin, rekavši nedavno na sastanku sa diplomatskim korom: "…Srbija je pod pritiskom da ne dozvoli izbeglicama da napuste njenu teritoriju"! Na ovu njegovu opasku niko od prisutnih nije reagovao. Podrazumeva se da će Srbija ostati u budućnosti logor, ukoliko se dramatično ne napravi otklon od pogubne, samoubilačke ideje o evrointegracijama.

 

       Prihod od "imigrantskog turizma"

 

Pre dve nedelje, britanski BBC je citirao člana libijske marionetske vlade u Tobruku, Basita Haruna, koji tvrdi da ekstremisti Islamske države u brodove sa ilegalnim imigrantima ubacuju džihadiste koji planiraju terorističke napade u Evropskoj uniji i zemljama Balkana.

Obaveštajne službe članica EU i Agencije za nadzor spoljnih granica Unije, "Fronteks", raspolažu potpuno istom informacijom. Dakle, svi znaju da će se zlo dogoditi i svi se brane kako znaju i umeju, samo su srpske granice širom otvorene za pritajeni terorizam koji čeka svoju priliku! Zašto je to tako i kome je to u Srbiji potrebno?

U atmosferi opšteg haosa, dok svakog vikenda preko makedonsko-srpske granice prođe i do tri hiljade imigranata, Ministar trgovine i turizma, Rasim Ljajić, uputio je tržišnu inspekciju u Preševo i u druge opštine na jugu Srbije, koje imaju pojačan priliv migranata, kako bi proveravali prihode lokalnih trgovaca, ugostitelja i taksista, kako Vučićev režim ne bi slučajno ostao "kratkih rukava" i bez prihoda.

Pre nepunih mesec dana, Rasim Ljajić se pohvalio javnosti, kako se od početka godine povećao broj turista u Srbiji za 15 odsto, pa je još dodao: "… cilj nam je da održimo taj trend do kraja godine i zabeležimo rekordnu posetu stranih turista!". Po svemu sudeći, želja mu se već ostvarila. Broj imigranata raste iz dana u dan, a sve njih Vučićeva vlada tretira kao "turiste u tranzitu"!

Ali, još početkom juna ove godine, Ljajić je najavio jednostrano ukidanje viza  za više zemalja Bliskog istoka, između ostalih i Katar, Kuvajt, Bahrein, Oman, pa čak i daleka, muslimanska Malezija...

Očigledno u nameri da iskoristi ovu jedinstvenu priliku i da se zajedno sa Vučićem dokopa multimilionske zarade, Ljajić je celu akciju ovako opravdao: "…Mi cenimo da je vizna liberalizacija koji smo počeli da sprovodimo od oktobra prošle godine dala rezultate…Od tada je povećan broj dolazaka iz tih zemalja za 800 mesečno…".

Da bi ova nezapamćena sprdnja sa zdravim razumom uspela, Ljajić je još naglasio da je "…u prva četiri meseca ove godine Srbiju posetilo 266.000 stranih turista, 10,3 odsto više nego u istom prošlogodišnjem periodu!".

Francuski L’ Mond je izračunao da je reč o prihodu koji je već prešao milijardu dolara, i da ga udruženo, dele vlasti i kriminalne grupe u Srbiji, Makedoniji i delimično u Grčkoj. Ali, u ovakvom "privlačenju turista", Vučićeva vlada ima još monstruoznije planove.

Naime, kao šef predstavništa Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji , postavljen je Hans Fridrih Šoder, čovek koji je dobio zadatak da Srbiju pretvori u najveće evropsko prihvatilište za imigrante iz islamskih zemalja. To će u budućnosti biti dovoljan razlog da Evropska unija dodatno izoluje Srbiju, što je i krajnji cilj politike koju Zapad ovde sprovodi već godinama.

Da bi bilo jasnije o čemu se radi, treba se podsetiti da je pre mesec dana, na takozvanom "partnerskom" sastanku Vlade Srbije i i Kancelarije UNHCR u Srbiji, u vezi narastajućeg broja migranata i izbeglica, Šoder oduševljeno rekao da Evropa u vezi tog problema nije dovoljno strateški orjentisana, a da je Vlada Srbije preduzela "fantastične" mere kako bi on bio rešen!

Pomenuo je i podatak da je Srbija je u maju mesecu ove godine, primila više od 8.000 zvaničnih zahteva za azil i da su oni "u procesu rešavanja". Jasnije rečeno, od Srbije se očekuje da "udomi" što više imigranata, više nego ijedna druga evropska država, u odnosu na ekonomsku moć i broj stanovnika.

 

       Srbistan bez Srba

 

Mnoge činjenice vezane za haos sa imigrantima, ukazuju na to da su vodeće zemlje EU i Amerike, rešile da promene demografsku sliku ove zemlje, ali tako da jug Srbije, pa čak i nenaseljeni delovi Vojvodine, budu zaposednuti od strane arapsko-afričkih doseljenika islamske vere.

Uostalom, i Hans Fridrih Šoder je sve potanko objasnio: Mađarska i svaka druga država Evropske unije, može nesmetano da postavi žičanu ogradu na svojim granicama, ali je Srbija, koja nije članica, dužna da se povinuje međunarodnom pravu i omogući ulazak imigranata bez ograničenja.

Takvu licemernu i banditsku politiku dvostrukih standarda, Vučić je prihvatio oberučke, govoreći na sav glas da se "Srbija neće ograđivati žicom", mada je svakome jasno da je Srbija ograđena i izolovana, kao tor za životinje.

Postojeći Zakon o azilu Republike Srbije donet je još 2008. godine i to kao jedan od uslova za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Mada je reč o jednom od onih nesmotreno donetih zakona, koji sada omogućava svakom imigrantu da lako dođe do statusa azilanta, u njemu do današnjeg dana ništa nije promenjeno.

Jer, veliki novac je u igri, a sudeći prema poslednjim razgovorima između Vučića i šefa UNHCR-a, Hansa Fridriha Šodera, tek će ga biti, samo da ih Srbija udomi što više i zaustavi na putu ka Evropskoj uniji.

Ali, ako neko i pređe preko granice Mađarske, odmah ga, "u procesu readmisije", vraćaju nazad u Srbiju.

Dnevno, mađarska policija vrati i do dve stotine imigranata u Srbiju koju tretiraju kao "zemlju porekla", odnosno zemlju iz koje oni dolaze. Ova merila mogla bi i Srbija da primeni na svojim južnim granicama, prema Makedoniji, ali to se ne uklapa u Vučićev pakleni plan, a sa druge strane, ovaj "biznis" sa imigrantima je uzeo toliko maha da ga je sada teško zaustaviti.

Kako to rade Mađari? Svaki imigrant koji je ušao na teritoriju mađarske, morao je da da otiske prsta, koji odmah ulazi u takozvani Eurodek sistem, koji se uz sliku i ostale podatke, odmah nalazi u svim zemljama EU.

Osoba koja je na ovaj način "tretirana", više nikada neće moći da traži azil ni u jednoj drugoj zemlji EU pošto, po Dablinskom sporazumu, teret određivanja statusa izbeglica snosi ona zemlja u koju je lice prvo došlo i tražilo azil.

A, od Mađarske je mnogo više evropskih država na glasu kao bolje mesto za život azilanata, poput Nemačke i skandinavskih država. Na Horgošu se obavlja 95 odsto readmisija, a u obližnjem sudu u Kanjiži se onda "povratnici" uglavnom novčano kažnjavaju, "da bi se smanjio pritisak na zatvor u Subotici".

Kad se sve sabere, reč je o tome da Vučić ne želi da primeni slične mere kao što su ih primenili Mađari, a odgovor na pitanje zašto je to tako, leži u njegovoj bolesnoj ideji da i ovim činom pokaže kako je "Srbija lojalna" i da se prijemom imigranata žrtvuje u ime cele Evropske unije. Iza te predstave, teku milionske sume.

Kad se direktor srpske policije Milorad Veljović sastao sa direktorom mađarske policije Karoljom Papom, neposredno pre postavljanja žičane ograde uzduž granice prema Srbiji, i rekao pred novinarima da je "pitanje zaustavljanja imigranata opterećuje sve evropske zemlje" i da Srbija mora da reaguje, bilo je jasno da je Vučić "u igri" i da je prihvatio da Srbija bude "sabirni centar" imigranata iz islamskih zemalja, uprkos nesagledivim posledicama koje će to doneti.

Ali, kao i u sličnim slučajevima, kad je svojom ludačkom psihologijom nudio i ono što mu niko ne traži, pa je na kraju napravio nesagledive štete za državu, tako i ovom prilikom: za sada je dobio samo nekoliko termovizijskih kamera za noćno praćenje ilegalnih ulaza na granici, i to je sve.

A, on očekuje velike pare iz humanitarnih fondova EU. Da nije bilo prošlogodišnje pljačke humanitarnih donacija za poplavljene u Srbiji, koju je obavio preko institucija njegove vlade, možda bi ih i dobio…

Ovako, uhvaćen je u zamku iz koje mu nema izlaza. Problem je što je on i celu Srbiju bacio u izolaciju. Ovaj put, zajedno sa imigrantima među kojima sigurno ima i onih koji rade za takozvanu islamsku državu i čekaju svoj trenutak. Kad i gde će neko od tih Ljajićevih "turista" da podmetne bombu, to niko ne zna, ali ta mogućnost je više nego realna.

Prošle godine, u Srbiji je bilo podneto oko 150 krivičnih prijava za krijumčarenje ljudi. Kao krivci, hvatane su "sitne ribe", uglavnom auto prevoznici, taksisti, vlasnici hostela…Ali, onaj ko stvarno diriguje desetinama hiljada imigranata u Srbiji, njihovim smeštajem, naplatom boravka i regulisanjem statusa, zaštićen je sa najvišeg nivoa. I neposredni je Vučićev pomagač u ovom poslu.

Na prodaju su čak i potvrde o boravku na 72 sata, koje mnogi od imigranata plaćaju preko lokalnih policijskih službenika. Veliki procenat njih dolazi u Srbiju bez ličnih dokumenata, pa se prijavljuju više puta sa različitim imenima, sve dok ne dobiju bilo kakav status. O svemu tome odlučuje novac. Ko ga ima više, bolje se kotira kod vlasti i kod kriminalaca koji "posreduju".

Krajem proleća ove godine, na naplatnoj rampi u Bubanj Potoku, na ulazu u Beograd, saobraćajna policija je slučajno u jednom kamionu pronašla veliku grupu žena, dece i muškaraca. Svi su izjavili da su platili po sto evra da bi bili prebačeni od granice Srbije do okoline Banje Koviljače, gde se nalazi jedan od centara za tražioce azila. Istu tarifu pominju na sudovima i taksisti koji su uhvaćeni u prevozu ilegalnih imigranata.

To daje odgovor na jedno od najčešće postavljanih pitanja posle nesreće kod Leskovca kada je sa puta sleteo kombi sa 54 osobe od kojih je 41 povređena – kako je moguće da u to vozilo stane pedeset četvoro ljudi? Za krijumčare, u kombiju je bilo 5.400 evra zarade, i to samo za prevoz kroz Srbiju!

Ali, to je sitan novac za ono što na vrhu piramide planira Aleksandar Vučić, koji računa da u narednih dve godine u Srbiji "uveze" još sto hiljada imigranata iz islamskih zemalja, što bi njegovom budžetu donelo poveliki prihod.

Njegova šetnja do Preševa i udvaranje imigrantima, samo je početak njegove političke kampanje među budućim građanima Srbije, koja polako postaje jedna od zemelja budućeg islamskog kalifata. Srbistan, u kome Srba više neće biti!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SRBIJA-NOVA KRAJINA EVROPSKE UNIJE: ZAVRŠNA FAZA URUŠAVANJA NACIONALNE DRŽAVE I EKONOMSKE PROPASTI NARODA!!!

 

Nova tehnologija u službi svetske bežanije. Na Netu, fejsu, tvitu, vajberu i ostalim mondijalističkim, mobilnim medijima, poruka je jasna: ustajte prezreni na svetu, i u napad, juriš na Jevropu! Sirotinjo svih zemalja sveta, udruženo u ljuti boj, za bolje sutra! Sad je momenat da se osvoji stari uspavani kontinent korumpiranih i podaničkih političara i njihovih podguznih muva- istomišljenika. Da se oni koji još tavore u srednjem veku Afrike, na brzaka nasele u 21. stoleće, u bogatu i naivnu Evropu, u kojoj je sve već izgrađeno i obezbeđeno, gde vlada bela kuga a žene su lepe i lagane i gde nema rata, jer je cela pod kontrolom Velikog brata i krupnog kapitala, zaključuje Mile Urošević, naš dopisnik iz Pariza.

 

                 Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

 

Migranti nadolaze kao cunami i niko ne sme da im se suprotstavi. Čak obrnuto. Na graničnim prelazima, čitave busije zauzela je peta kolona velikodušnih i milosrdnih nevladinih organizacija i nadgleda seobu naroda, deli milostinju i praktične savete.

Najzad su plemenito milosrdni humanitarci našli neku aktivnost koja ih čupa iz anonimnosti i daje im svrhu bitisanja. Voleti više tuđina nego svoga je pomalo i hrišćanski opravdano, mada je ekonomski katastrofalno.

Ispod oka i preko medije nišane fašiste, odnosno one koji bi da nekako zaustave poplavu. One koji sebe nazivaju patriotama ili nacionalistima. Nedavno je u Francuskoj skupštini jedan deputat izneo na videlo neverovatne praktične savete koje razna dobrovoljačka društva i druge družine od pobožnih do podobnih dele prekomorskim dođošima.

Gde god vidiš praznu kuću ili zgodan stan, ti brzo provali i dupe nasadi. I odmah, isti dan, udari svoj katanac na vrata, naruči picu na adresu i nakon dva dana organizuje tako glasnu žurku, da komšiluk izludi dotle, da mora da pozove policiju.

Čuvaj račun od katanca i od pice, jer će ti trebati kada te gazda tuži da si mu se uselio u stan. Policijski zapisnik o urnebes-žurki je papir koji zlata vredi, jer dokazuje da ste stvarno tu stanovali u dato vreme.

Nakon dva dana, taj stan više nije ničiji i smatra se kao napušten, te može da se dodeli ugroženima na neko vreme. A katanac? E pa, taj katanac je atomska bomba u arsenalu provalnika. Ako je gazda neki siledžija pa razvali katanac, ilegalac može da ga tuži za provalu i sto posto dobija parnicu!

Ne, ovo zaista nije zajebancija ni izmišljotina, već zakon koji je na snazi. Od Kušnerovog zakona za slobodnu intervenciju u tuđim državama prešlo se na slobodno vršljanje po tuđim stanovima, bankarskim računima, telefonskim i elektronskim medijima, pa sve do ulaska u lične intimnosti, do spavaće sobe i WC-a.

Snaga klade valja, a to ne valja. Ljudske klade na sve strane, a okolo nizbrdice kako reče jedna pesmica nekog pijanog opozicionara ispred vrata Mulen Ruža. A kako je i sve ostalo na istom principu onih gore, snagatora ustavom zagarantovanih mafijaša, tako oni dole crnu vunu predu u jami beznadežja.

I to je normalno i ljudski, nažalost. Onaj ko ima vlast, vojsku i policiju, taj snagom čuva civilni mir i ličnu fotelju. Samo, ovo nije nikakva novost, niti je vezano za neki određeni geografski pojam.

Ogromna većina građana, i to ne samo u Francuskoj, protiv je ovako pogubnog milosrđa na račun svoga standarda života, sigurnosti i budućnosti svoje dece. Ali, zakon je zakon, i vlast je vlast, pogotovo ako zapovesti stižu kroz etar i dolaze s one strane Atlantika.

Fenomen je postao problem bez rešenja, jednačina sa 150.000 nepoznatih i to evolutivnog karaktera. Jednoga dana, tih nepoznatih jednačina može biti i sto puta više.

Stižu horde beskućnika, jadnih i gladnih iz Afrike i Azije i to većinom mladići, jaki, zdravi i sposobni, kako to primećuju neki mediji opozicije bar u Francuskoj. Kako reče jedan komičar- sva sreća da takvih nije bilo na Titaniku, gde je važilo iskonsko pravilo: "prvo žene i deca"!

Mnogi pojedinci ove razbijene vojske haosa koja beži od rata i bede, pred kamerama se hvale (ili žale) da ih put košta od pet do deset hiljada dolara. Svet je ušao u vrzino kolo zapetljano lokalnim zakonima i u kandžama straha od islamista. Samo da se ne pobune i da se ne podigne kuka i „kalašnjikov".

 

      Operacija "Milosrdni anđeo", završna faza

 

Jedan mi prijatelj nabaci da ni kod nas nije bolje, kao da je to neka novost ili mnogo važna stvar. Problem je što će uskoro biti mnogo gore, a to bi bar moglo da se spreči. Kako?

Neko će naivno reći: pa ozidajte Preševo kapiju i udarite Bujanovac kulu. Mi ćemo tako, kao Mađari ili Ameri, Koreanci ili Izraelci da zatarabimo našu granu. Oćemo, al’ malo morgen, što bi rekao jedan bivši (i uz milosrdnu pomoć EU) uspešno preminuli diktator.

Mi bismo rado zatarabili celu Evropu, kao što bi i Talijani, Španci ili Grci udarili odbrambene bedeme oko svog imanja kada bi im Brisel ili Vašington odobrili građevinske dozvole. Ali, neće moći, jer je trend mondijalizma u seobama i mešanju naroda.

U Francuskoj se upotrebljava i termin: zamena stanovništva. Lepo reče Crnjanski u finišu svog romana, da na svetu ništa ne postoji, pa ni smrt, već samo seobe. Ako je tako, onda nema frke. Navali narode, izvolte! Ovo je prava operacija "Milosrdni anđeo", drugi deo, završna faza.

Okupiraće vas – sentimentalnost. Zaboravite granice, graničare, policiju i vojsku. Mondijalizam nalaže da se skinu gaće i da svaka država bude svetska prćija, jedna mega-birtija u koju svako ulazi kako hoće.

Da je Božje pravde i nekog ljudskog zakona, teret haosa bi trebalo da podnesu Amerika i EU koji su svojim (ne)promišljenim "mirovnim" i "humanitarnim" akcijama napravili haos od Iraka, Avganistana, Libije, Sirije, Egipta, Tunisa, Jemena pa sve do Ukrajine. A, da i ne pominjemo Jugoslaviju, koja je bila udarna kapisla za mondijalizam na silu.

 

       Nova Krajina EU

 

Sada je i Srbija, kao južna Italija ili razuđena Grčka, postala migrolovka Zapada. Na principu mišolovke: pustiš migranta na prag, a on ti uđe u kuću. Čiča-miča, gotova priča, jer tada važi ono: dalje nećeš moći, stanica Vrpolje.

Evropa nam zida zidove i okružuje nas bodljikavom žicom, da se zna dokle je naše. Hvala joj, mada nije trebalo da se troši. Milosrdnost nam nalaže da primimo, nahranimo i zaposlimo ove nove pečalbare koji stižu iz Tunguzije, a zauzvrat će da ponude pomoć kroz investicije i kredite, a verovatno će da kapne i malo ispod stola.

Ovo je ovde Balkan. Kad već ne može Velika Britanija, dobra će im biti i mala Srbija. I već se čuju vapaji milosrdnih podrepaša: ostajte ovdje…Imamo mi puno praznih vikendica i napuštenih fabrika da se ljudi smeste. Bogata je Srbija, može da nahrani pola Evrope, pa će moći i izbeglice iz bede. I kom Srbinu bi još palo na pamet da se krije iza nekih zidina ili bodljikavih taraba prema Makedoniji?

Mi stojimo postojano kano klisurine, u predsoblju Evrope, dobrodošli u Srbiju i sve je to naše. A što je naše, to je i vaše. Nije tačno da je put od Makedonije do Austrije kraći preko Crne Gore i Hrvatske.

Taj ko to kaže, ili laže il nema tri čuke sa geografijom, a pogotovo ne sa istorijom. Srbija ima najlepšu, najsvetliju i najvažniju ulogu na vetrometini istorije, još od 1389. godine, a to je da čuva granice Evope po svaku cenu pa i za male pare, ako treba. Uostalom, sitne duše ne koštaju mnogo.

Mi smo nova Krajina EU, Šengen predsoblje, noćni čuvari tuđih privilegija, i sve to iz plemenitih razloga, jer nema ko da nas brani. A možda se u ovom rebusu novog fašizma kriju i novi uslovi za ulazak preko mađarske bodljikave prepreke u tu tako plemenitu i voljenu EU.

Štokholmski sindrom je svetska epidemija, a vakcine nema. Mi volimo svoje neprijatelje, dok bi svog rođenog najradije za jaja obesili. I Bog sveti zna zašto je to tako, al’ bilo ko vidi da nije mnogo drugačije od ove satirične primedbe.

Umesto naravoučenije ili rešenja za ovaj golemi problem čovečanstva, (koje ni mnogo pametniji ne mogu da zamisle), možda bi bilo interesantno da se pomenu neke od teorija za nelogično i protivustavno podržavanje sve veće mase migranata.

Teorije idu od urođene humanosti belog čoveka, preko profitabilnog apetita kapitalista u potrazi za jeftinom radnom snagom, pa sve do neizbežne rubrike planetarne zavere protiv evropskih nacija.

Ako takva zavera postoji, onda je lako pogoditi kome je to u interesu da se Evropa oslabi, ali se tada pokreće neko novo pitanje, protiv koga je uperena takva pokorena Evropa. I tako od pitanja do pitanja bez odgovora stiže se ludila. A to je možda i jedini logičan odgovor za ovako neuračunljivu politiku Evropljana.

 

       „Arapske investicije“ u Srbiji, a Tarabić je bio u pravu

 

Mi smo se ranije smejali Tomi na svako njegovo pominjanje Tarabićevih proročanstava, a ona se izgleda ostvaruju putem dolaska i stacioniranja velikog broja migranata u Srbiju??!!

U svoj toj planiranoj migrantskoj frci, ovde se verovatno sprovodi vid “kulturnog metoda okupacije” putem nadolaženja migranata iz arapskih zemalja!? Mada bi nam bilo draže da su te arapske zemlje, bivše kolonije zapadnih zemalja (Engleske, Francuske, Nemačke, Holandije, Belgije…), odlučile da tim bivšim kolonizatorima vrate na isti način koristeći migrantske metode!!!!

Međutim, verovatno je da i EU zna za takvu nameru, pa su birokrate briselskog tabora odlučili da se odbrane tako što će da primoraju Srbiju da prihvati što više tih migranata iz arapskih zemalja, razmišljajući na način: zato što je Srbija pravoslavna država, a ONI – zapadnjaci su katolici, pa je pogodnije da ti arapski migranti ostanu u Srbiji kako bi se resursi države iscrpljivali i promenila nacionalna struktura!!! Zato se prećutno i dopušta da Mađari podižu zid!!!

Izgleda da se mnogo puta pominjane, (od strane “vlasti u Srbiji”) i na sva usta hvaljene “arapske investicije” , upravo sprovode kroz ovu migrantsku krizu!!!?? Da li i ukidanje viza pojedinim afričkim i azijskim državama pogoduju ovakvim migrantskim dešavanjima!!?????

A pored sve muke tih lica migranata koji dolaze iz područja zahvaćenim ratnim dejstvima, primećujemo da oni umesto da odlaze u neke druge arapske države koje su im po kulturi i veri bliže ( kao što je bio slučaj sa našim sunarodnicima koji posle hrvatske zločinačke “Oluje” nisu potrazili spas u npr. Španiji ili Italiji, ili Francuskoj, već su potražili spas u okrilje svog naroda), a ta lica bivaju upućivani u pravcu Srbije, gde među njima ogroman broj takvih lica poseduje velike količine novca, što se može i okom videti, obzirom da neki od njih puše i Marlobro, vrše redovnu dopunu interneta na mobilnim telefonima, a raspituju se za Taxi, menjačnicu, usluge Western union i DHL!!!! Jer uvek je potrebno mesto da bi se primio poslati novac….

Lica su planski izmanipulisana i poslata, a nama ostaje da se pitamo, da li su to “vlasti u Srbiji” sklopili nekakav, skriven od javnosti, dogovor u cilju prećutnog prihvatanja desetine hiljada migranata, kao i da li su, preko domaćih bezbenosnih agencija i službi, a znajući gore navedena ineresovanja takvih migranata, preduzeli adekvatne mere u cilju bezbednosne kontrole tih lica, kao i onih mera usmerenih na zaštitu sopstvenog stanovništva i države!!????

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PLJAČKA I RASTURANJE NEPOKRETNE IMOVINE „PARTIZANSKOG PUTA“

 

Zvuči tako poznato: jedan direktor hoće da opljačka firmu uz pomoć svojih nalogodavaca iz izvršne vlasti. U ovom slučaju, reč je o direktoru poznatog srpskog preduzeća "Partizanski put", koje je bilo gigant i u nekadašnjoj Jugoslaviji i imalo razvijene poslove širom sveta. I danas, u vreme globalne krize, "Partizanski put" gradi saobraćajnice u Libiji. A profit, provizije i razne oblike otimačine, sprema se da sprovede jedan čovek. Naravno, u ime određene interesne grupe.

 

          V. Stanić

 

Direktor poznate građevinske firme "Partizanski put", Nebojša Pavlović, pokušao je da na nezakonit način realizuje državni posao od velike važnosti, izgradnju puteva u Libiji, vredan 30 miliona evra. Naime, Pavlović i dalje svim silama nastoji da mehanizam plaćanja ovog posla nekako "preusmeri" na svoje račune u inostranstvu.

Istina je, kažu zaposleni u ovom preduzeću, ako Pavlovićev poduhvat uspe, on neće sav novac prisvojiti za sebe, već će morati da ga podeli sa onima koji su ga imenovali na mesto direktora, kao i sa onima koji u poreskoj upravi i policiji za privredni kriminal pomažu da se prikrije način na koji posluje.

Osim radova vrednih 30 miliona evra u Libiji, Pavlović je oko bacio i na mašine "Partizanskog puta" vredne blizu 60 miliona evra koje se tamo nalaze. U pitanju je nešto više od trideset mašina čija je vrednost između 100.000 i 300.000 hiljada evra po komadu.

U toku je sklanjanje ovih mašina iz knjigovodstvenog stanja firme, a direktor Pavlović je u Turskoj već vodio pregovore o tome da te mašine kao i poslove u Libiji proda turskim privrednicima. Na taj način ukupna šteta za "Partizanski put" bila bi 90 miliona evra, i to samo u Libiji.

Sve ovo radnici "Partizanskog puta" nikada ne bi ni saznali, da se službenici vlade Libije nedavno nisu raspitivali zašto se oni u njihovu zemlju ne vraćaju da završe poslove. Oni su Libiju prethodno napustili zbog građanskog rata.

Direktor Pavlović je sigurno bio obavešten od strane Ministarstva inostranih poslova da su vize za radnike gotove i da ih oni mogu podići u ambasadi Libije u Beogradu. Ipak, radnicima to niko nije saopštio, pa je sada vizama verovatno istekao i rok, dok mašinama u Libiji upravljaju nestručni ljudi koji nemaju veze sa "Partizanskim putem".

Zbog ovakvog načina poslovanja, mašine se habaju više nego što je neophodno, a i kvalitet radova je lošiji. Ne poštuju se ni vremenski rokovi zbog čega se Libijci jako ljute. Ovde treba podsetiti da je direktor Pavlović koji je i glavni organizator ovakvog načina poslovanja, istovremeno i direktor u firmi Preduzeće za puteve Srbije poznatoj kao PZP!

Od kada je Pavlović na mestu direktora, misteriozno je nestalo i potraživanje "Partizanskog puta" od poslova u Bosni i Hercegovini, gde su prošle godine završili 32 kilometra puta, između Banjaluke i Mahovlja. Za taj posao trebalo je da "Partizanski put" naplati još 500.000 evra, ali i ta uplata je verovatno preusmerena na PZP, ili možda u neku privatnu firmu.

Interesantno je da su službenici Agencije za privatizaciju smatrali Pavlovića za čoveka Demokratske stranke, dok ga je na mesto direktora PZP-a progurao službenik Agencije Rodoljub Todorović blizak Mlađanu Dinkiću.

Todorović je ispred Agencije imenovan za zastupnika državnog kapitala u PZP-u. Todorovićeve ingerencije su proširene sa PZP-a i na "Partizanski put", kada je raskinut ugovor o privatizaciji tog preduzeća. Zapravo, PZP se i dalje smatra vlasnikom "Partizanskog puta", bez obzira na raskid ugovora i krivične postupke koji se vode protiv putarske mafije. Po tom principu je Pavloviću, osim direktorske funkcije u PZP-u, data i funkcija direktora u "Partizanskom putu".

Todorović je, baš kao i Pavlović, umešan u skoro sva dešavanja u ove dve firme, a osim malverzacija sa poslovima u Libiji i Bosni u toku je obezvređivanje i pljačka nepokretne imovine "Partizanskog puta", kao i protivzakonito otuđenje drobilice vredne više od 25 miliona dinara.

– Pregledom izveštaja o proceni vrednosti kapitala i imovine primetili smo niz nelogičnosti i drastično umanjenje vrednosti kapitala preduzeća "Partizanski put d.o.o. Beograd u restruktuiranju". Zemljište u blizini autoputa površine 78.800 metara kvadratnih procenjeno je 400 dinara po kvadratnom metru, što je neprihvatljivo malo, piše u dopisu koji je Agenciji za privatizaciju dostavila Fehima Ejupovića u ime asocijacije nezavisnih sindikata ove firme.

Dokument je potpisala i Vesna Čikarić, poverenik sindikalne organizacije Samostalnog sindikata, a u njemu se ističe i da su u Sremskoj Kamenici u naselju gde postoje voda i struja zemljište procenili tek 300 dinara po metru kvadratnom.

Ovom lopovskom procenom i zemljište u Valjevu, Sukovu, i Ostrovici u stambenim i poslovnim zonama procenjivano je kao poljoprivredno, kako bi ga tajkuni kasnije što jeftnije kupili.

Ipak, nigde procenitelji nisu lopovima učinili tako dobru uslugu, kao prilikom procene zemljišta u Beogradu u naselju Višnjica, gde je napisano da kvadratni metar vredi tek 1.400 dinara, dok je stvarna cena i deset puta veća!

Objašnjavajući zakulisne radnje koje se sada u "Partizanskom putu" sprovode, Saša Momčilović, poverenik Samostalnog Sindikata, kaže da drobilicu koju je "Partizanski put" kupio na lizing od banke Inteza, u ukupnoj vrednosti 26,477 milona dinara, plus kamata od 3,867 miliona, Pavlović pokušava da prebaci u vlasništvo PZP-a.

"Partizanski put" je drobilicu nabavio putem lizinga ugovora kao polovno sredstvo. Nova drobilica košta 700.000 evra, pa smo uzeli polovnu, za duplo manje novca i na rate. Do kraja 2012. godine, platili smo veći deo duga, a neisplaćeno je ostalo tek šest miliona dinara. Na poslednjim sastancima sa radnicima, Pavlović i Todorović počeli su da nas pripremaju da će nam oni na račun uplatiti šest miliona dinara i po tom osnovu u vlasništvo PZP-a prebaciti drobilicu, priča Momčilović.

Inače, PZP je samo u aprilu prošle godine po osnovu ugovora o tehničkoj saradnji dugovao "Partizanskom putu" 20 miliona dinara.

-Nadamo se da neće uspeti da nam otmu drobilicu koja nam je potrebna za poslove u kamenolomu u Ostrovici, gde bez nje ne možemo da funkcionišemo, rekao je Momčilović, koji kao i drugi radnici "Partizanskog puta" mesecima nije primio platu.

 

     A 1.

    Država gora od Mila Đuraškovića

U "Partizanskom putu" radnicima se duguje 19 plata, za 17 meseci nisu im uplaćeni doprinosi, a 94 radnika nema overenu knjižicu. GP "Partizanski put" je pre nekoliko godina kupio PZP za 400.000 evra koje je članica Nibens grupe, Mila Đuraškovića.

Zaposleni su ranije tvrdili da je vlasnik Nibensa, Milo Đurašković, tokom svog „gazdovanja" zadužio "Partizanski put" brojnim kreditima koje je koristio za potrebe Nibens grupe. Potom su pristigli dugovi i računi su blokirani.

Kada je Đurašković, uhapšen zbog sličnih malverzacija u takođe privatizovanom kruševačkom FAM-u, Nibens grupa je zapala u teškoće, a Agencija za privatizaciju, raskinula je privatizacioni ugovor o kupovini "Partizanskog puta". Preduzeće sa 514 radnika završilo je pod okriljem države. Prošle godine mediji su preneli da radnici smatraju da im je sada gore nego što je bilo za vreme Mila Đuraškovića.

– Dok smo bili u Nibensu, dugovalo nam se devet zarada. Sada je taj dugo mnogo veći – izjavio je Dobrivoje Ristić dugogodišnji radnik ove firme.

"Partizanski put" se u Agenciji za privredne registre trenutno vodi kao preduzeće u restrukturiranju, a svi računi blokirani su više godina.

Ipak zbog vrednih poslova u Libiji, velikih potraživanja iz Bosne, kao i velike vrednosti nepokretne imovine firmu bi bilo lako izvući iz dubioze. Politički kadrovi koje je država postavila da vode firmu situaciju su shvatili kao idealnu priliku za pljačku još jedne društvene firme.

Direktor Nebojša Pavlović i zaštitnik državnog kapitala Rodoljub Todorović, lažu radnike da lične dohotke ne mogu da im isplate zbog blokade računa, računajući da oni ne znaju da postoji zakonska mogućnost isplate zarada i kod firmi sa blokiranim računima.

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

IŠTVAN PASTOR: AMNESTIRAN SVAKE KRIVICE, NA LINIJI AUTONOMAŠTVA SPROVODI NAREDBE PAJTIĆA I ORBANA

 

 

Pre nego što je napravio veliku političku karijeru, Ištvan Pastor, predsedniku SVM, ubio je vozilom čoveka (Imre Križana) kod Čantavira u opštini Subotica.

Bio je u alkoholisanom stanju, ali je, uprkos tome, hitno pozvao advokata Mihalja Njilaša iz Kanjiže da ga on brani i odbrani, a nakon toga je podmitio sudiju u Subotici (ime poznato redakciji) da predmet zastari i da bude oslobođen krivične odgovornosti.

Pastor je posle toga samo napredovao! U međuvremenu je sa mesta direktora Zemljoradničke zadruge ‘Čantavir’, postao potpredsednik pokrajinske vlade.

 

 

          A. Nađ

 

Nakon saobraćajne nesreće koju je svojevremeno počinio, sadašnji predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), Ištvan Pastor, nagovorio je advokata Mihalja Njilašija i njegovu ćerku da odu u Ameriku o njegovom trošku, na „političku obuku„. Posle toga je Njilašija postavio za predsednika SVM u Kanjiži i imenovao ga za predsednika te opštine.

Sprega Mihalja Njilaša i Ištvana Pastora svima je poznata u Kanjiži kao i njihove kriminalne radnje kao naprimer kada se Pastor dogovorio sa Njilašijem da opština Kanjiža kupi vojnu kasarnu za 800.000 evra pa da uloži u nju dodatnih 5.000.000 dinara a da se to posle proda savetnici Mihalja Njilaša za 750.000 evra (!) – znači, opština je kupovala skuplje a naznačenom pojedincu posle prodala jeftinije!

Njilašijeva savetnica, Sečaj Buš Klara je kupila kasarnu za 750.000 evra a to su omogućili u dogovoru Mihalj Njilaš i Ištvan Pastor. Sečaj Buš Klara je vlasnica firme Geneza. Na ovaj način se Ištvan Pastor odužio Mihalju Njilašu za ubistvo u saobraćaju i neodgovaranje po krivičnom zakonu Srbije.

Da je sve ovo tačno potvrdila je žena predsednika DS-a u Kanjiži -Hajder Vladimira, Hilda Hajder koja je potvrdila našem dopisniku iz Kanjiže da je Ištvan Pastor vozio neprilagođeno preko 100 kilometara na sat, na sporednom putu, u alkoholisanom stanju, zbog čega je izazvao udes u kome je poginuo Imre Križan a teško je povređena njegova snaja Zorica kada je Pastor prešao na levu stranu i direktno udario u drugo vozilo. Ćerka poginulog se žalila tužilaštvu i Vladi Vojvodine, ali je Bojan Pajtić preko Đorđa Ostojića, sve lepo zašuškao…

Hilda Hajder vlada DS-om u Kanjiži i svađa se sa dr Slobodankom Drndarski, direktorkom Banje Kanjiža, terajući Mađare iz DS-a da pređu u SVM. Isterala je ona i Kermeci Karolja, bivšeg potpredsednika DS-a Vojvodine a njen suprug Vladimir Hajder, predsednik DS-a Kanjiža bavi se kriminalom tako što silom nagovara babe u Gerontološkom Centru da prepišu kuće i imanja na njega kako bi on brinuo o njima.

Vladimir Hajder maksimalno radi na isterivanju svih Mađara iz DS-a, navodno to je od njega tražio Mihalj Njilaš, predsednik opštine Kanjiža, koji je dobio instrukcije od Ištvana Pastora. Kontaktirali smo predsednika DS-a u Senti , Aniko Ziroš Jankelić, koja je potvrdila karakterne crte predsednika DS-a u Kanjiži Vladimira Hajdera: samoživ, nezreo i strašno pohlepan u svakom pogledu, a služi se kriminalnim radnjama koje su svima u Kanjiži poznate i velika su bruka za DS.

Ponašanje ovog bračnog para toliko je iritiralo sam vrh Demokratske Stranke u Beogradu jer su Hajderi čak i njihovog rođenog kuma Lazu Zrnića isterali iz stranke, nateravši ga da se učlani u SVM(!).

 

Zrnić nije pristao i žalio se vrhu stranke gde je ukazao na kriminal i korupciju kao i rušenje ugleda DS-a u Kanjiži. Na ovu politiku u Kanjiži je Mihalj Njilaši nagovorio Vladimira Hajdera da bi svi postali članovi SVM pred “Rezoluciju o Vojvodini“ gde Ištvan Pastor zahteva ispravku iz 1918. godine, kada Mađari i Nemci kao sile gubitnice nisu mogli uticati na odlučivanje o Vojvodini, jer ima naređenje iz Budimpešte od Viktora Orbana da se što više ostalih nacionalnosti prevede u Mađarsku u Vojvodini kao što se vec ne može naći niti trag od Srba u Mađarskoj o čemu novine sve više pišu (NS Reporter) jer je Viktor Orban sve očistio i preveo u Mađare.

Ištvan Pastor je zaboravio kako je bio totalno pijan kao i obično kad je izazvao saobraćajni udes sa tragičnim posledicama pa nije ni čudo što ispunjava ove Orbanove zahteve za Mađare u Vojvodini i ne grize ga uopšte savest ni u jednom slučaju jer je politički zaštićen zbog ciljeva Bojana Pajtića u kojima aktivno učestvuje ali Bojanu nije nikad priznao da mu je pravi gazda Viktor Orban u Budimpešti. Ponekad Ištvan Pastor ide po ambulantama u Novom Sadu gde leči visok pritisak od mnogo jela i pića, ali osnovna bolest od koje treba da se leči su alkohol i nacionalizam.

Bojan Pajtić predsednik Izvršnog Veća Vojvodine, zna za ubistvo koje je izvršio Ištvan Pastor, izbegavajući krivičnu odgovornost i ucenjuje Ištvana Pastora preko Đorđa Ostojića, zamenika republičkog tužioca, koji je zajedno sa Bojanom Pajtićem na istoj liniji autonomaštva i odvajanja Vojvodine od Srbije i zato ništa ni ne preduzima kada Bojan Pajtić, Dragoslav Petrović, Dušan Elezović, Goran Ješić i Nenad Čanak svojim izjavama ugrožavaju ustavni poredak Srbije.

Donetu Rezoluciju o Vojvodini, ovih dana je Ištvan Pastor nesmetano poslao u Vladu i Skupštinu Srbije iako zna da Ustavni Sud Srbije o tome treba prvo da raspravi. Koliko su naivne vlasti u Srbiji pokazuje podatak da je očigledno da se Bojanu Pajtiću i Ištvanu Pastoru iz nekog razloga jako žuri dok Ustavni sud Srbije ima za to vremena do kraja godine!

 

©Geto Srbija

mateijal: List protiv mafije