PREŠIROKE RUKE SRBIJE U DEŠAVANJIMA REŽIRANOG MASOVNOG TALASA MIGRACIJA

 

Imigranti iz afro-azijskih zemalja koje povezuje muslimanska vera, odbojnost prema hrišćanima ali i ogromna strast prema osvajanju Starog kontinenta, računaju na Srbiju kao na "sigurnu kuću".

Prikrivenim islamskim teroristima, Srbija je dobro došla za okupljanja i pripreme bombaških napada u velikm evropskim urbanim centrima. Srbijom samostalno vlada i njihov veliki zaštitnik, a tiranin srpski, Aleksandar Vučić. Vučić i njegovi vučići svakodnevno zarađuju na uvozu islamskog sveta u ovaj deo Evrope. I što oni više zarađuju, to je međunarodna izolacija Srbije sve žešća.

Vučić ima dugoročne planove. U Subotici je naredio gradnju "zimskog prihvatnog centra" za imigrante. Od Srbije je napravio mračnu komoru. Njemu, nakon svega što je učinio, sleduje gasna. U suprotnom, podaviće sve oko sebe. Što pljačkom i lažima, što masovnim prilivom imigranata.

 

                             Igor Milanović

 

Mada se naprednjačka propaganda svim silama trudi da prikrije koliko broj imigranata će do kraja ove godine krenuti na Srbiju, vesti iz UNHCR-a govore da je preko istočnog Mediterana već krenula masa od preko 340 hiljada budućih tražilaca azila!

Evropa je još početkom godine zatvorila svoje granice za imigrante.

Ali, zahvaljujući poludelom Vučiću, Srbija će, kako sve crne prognoze govore, uskoro postati najveće prihvatilište afro-azijskih doseljenika.

Prošle godine, na zasedanju šefova diplomatija EU i zemalja kandidata za članstvo u Uniji u Amsterdamu, evropski komesar za proširenje Johanes Han upozorio je Aleksandra Vučića da Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ne sme postati "stovarište" za izbeglice koje odatle ne mogu da idu dalje. Ni to upozorenje nije pomoglo.

Tiranin u Srbiji ima svoje viđenje ovog problema, a sa druge strane, sve govori da je u obavezi prema vođama pojedinih islamskih zemalja (poput Emirata, Katara ili Saudijske Arabije, inače najbogatijih islamskih zemalja koje nisu niti će udomiti nijednog imigranta).

Preciznije, ove zemlje dozvoljavaju ulazak migrantima samo pod uslovom da oni već imaju članove porodice koji legalno borave u tim zemljama i da su u stanju da sami finansiraju svoj boravak. Sa druge strane, ove arapske države su veliki donatori sredstava za izgradnju prihvatnih centara u evropskim zemljama, čime dokazuju da je njihov plan da Stari kontinent preplave izbeglicama sa Bliskog Istoka.

Sve relevantne procene govore da će do kraja 2016. godine, oko 1,2 miliona imigranata iz afro-azijskih zemalja pokušati da pređe šengensku granicu, ali da u tome najveći broj njih neće uspeti. Politika prema imigrantima koju zagovara Aleksandar Vučić, podrazumeva da Srbiju stavi u službu ovog, očito dobro isplaniranog egzodusa, jer će makar polovina njih biti "zaglavljena" u Srbiji. To od njega u Evropi niko ne traži. Naprotiv, zahtevi su sasvim suprotne prirode!

Uprkos svemu tome, Vučić žarko želi da svima njima ponudi posao, smeštaj, državljanstvo i sve moguće beneficije, da bi se osećali "kao kod kuće". Poslednjih dve godine, upravo to je više puta izgovorio pred evropskim komesarima, nudeći i ono što od njega niko ne traži.

Njegova "islamska" strategija podrazumeva da promeni demografsku sliku u Srbiji, da imigrante islamske veroispovesti ovde zauvek udomi i tim činom "isplati" sva dugovanja koja ima prema šeicima-poveriocima, kojima je obećao "humanost na delu", čim se masa iz arapskih zemalja pojavi u Preševu.

U julu 2015. doneta je vladina uredba o stanovanovima za imigrante, a ove godine je izrađena strategija koja se bavi njihovim uključivanjem u socijalni život (zaposlenje, obuke, učenje jezika, školovanje…). Iz Vučićeve vlade čula se i ovakva rečenica: "…Mi plan imamo, ali ono što nemamo su zainteresovani ljudi da ih integrišemo u suštini". Jasnije rečeno, Vođi nedostaje imigranata! Malo ih je za njegove potrebe!

Istovremeno, Vučić se javno hvalio kako je pred političkom elitom Evropske unije stekao ugled, time što zbrinjava imigrante iz afro-azijskih zemalja. Vučić je ovakvom politikom prema imigrantima postao i ozbiljna pretnja po bezbednost Evrope.

Od prošle godine do danas, čak 24.000 njih je zatražilo azil u Srbiji. Nije poznato koliko njih je i dobilo azil, jer je to jedna od najvećih tajni Vučićevog režima. Ali, dok čekaju na azil, oni su tu, među nama! A dobijanje azila može da traje godinama, pogotovu kada ih Vođa štiti.

Poređenja radi, Hrvatska, koja je na graničnom prelazu Batina podigla zid visok dva metra kako bi zaustavila ovu nezapamćenu invaziju, dobila je obavezu od Evropske unije (prema "rasporedu" nemačke kancelarke Merkel), da udomi, zaposli, i dodeli državni stan za 1.800 imigranata, i to isključivo u urbanim delovima Zagreba, Splita, Zadra i Rijeke.

Upravo je kada je početkom jula nastajao ovaj članak, iz Italije u Hrvatsku stigla prva grupa ovih izbeglica, koja će biti smeštena u blizini Zagreba. Niko od njih nije želeo da zatraži azil u Hrvatskoj, već traži da nastavi putovanje na sever, u bogatije države.

Proverenom metodom masovne obmane, Vučićev ministar Aleksandar Vulin mesecima je beskrupulozno lagao da je u pitanju "samo privremeno rešenje", te da imigranti "uglavnom neće ostati u Srbiji". Da bi to dokazao on je pristupio "friziranju" podataka koje objavljuju državne institucije.

U trenutku kada je nastajao ovaj tekst, u Srbiji je zvanično bilo 538 imigranata u prihvatnim centrima, kako je izjavio nadležni ministar Aleksandar Vulin, odnosno njih 586, kako je iznela portparolka Kancelarije za izbeglice MUP-a Srbije.

Sa druge strane, postoji podatak Ministarstva unutrašnjih poslova, da je tokom izbegličke krize oko 579.000 izbeglica izrazilo želju da ostane u Srbiji, a da je u aprilu, kada je Evropska Unija zatvorila granice na takozvanoj "Balkanskoj ruti", u Srbiji ostalo zarobljeno 1.800 registrovanih izbeglica.

Krajem juna, u najavi zatvaranja privatnog prihvatnog centra u Beogradu, "Miksališta", rečeno je da se centar zatvara jer nema više sredstava da finansira svoj rad, budući da mu je dnevni priliv oko 500 imigranata.

Zvanična statistika želi da "vidi" samo imigrante koji se zvanično prijave za ostanak ili privremeni boravak u Srbiji. Podatak "Miksališta" govori da u Srbiju i dalje svakog meseca stigne oko 15.000 novih izbeglica, a potpuno je nepoznato gde se oni nalaze, jer zvanično niti su zatražili azil u Srbiji, niti su mogli da nastave putovanje. Najveći broj njih, sumnja se, ostaje u Srbiji, na crno, vrebajući priliku da ilegalno pređu granicu prema Mađarskoj ili Hrvatskoj i nastave putovanje za Nemačku, Švajcarsku ili Švedsku.

Mađarskom parlamentu je u diskusiji o pooštrenju zakona o deportaciji lažnih azilanata početkom ove godine predat jedan izveštaj po kome u Srbiju samo preko granice sa Bugarskom dnevno ulazi 300 ilegalnih migranata. Prema izveštaju austrijskog magazina "C. F. Wehrschütz" od sredine juna, nedeljno iz Srbije u Mađarsku ilegalno ulazi oko 900 migranata.

Samo u jednom divljem izbegličkom kampu na prelazu Horgoš, dopisnici austrijske televizije ORF su krajem juna izbrojali preko 300 ljudi. Očigledno je da u Srbiju i dalje dolazi više izbeglica nego što istu napušta.

Prostori oko beogradske železničke i autobuske stanice, kao i "Stara ciglana" u Subotici, puni su izbeglica iz Afrike i Azije, koji za zvaničnu statistiku ne postoje. Država ih namerno ignoriše i njihovo prisustvo pokušava da sakrije od javnosti, da se ne bi videlo kako se katastrofalno po Srbiju završila Vučićeva avanturistička politika "otvorenih vrata". Iz tog razloga ni državni mediji ne izveštavaju više o talasima migranata koji pristižu u Srbiju. Narod mora da bude zadržan u ubeđenju kako su afro-azijski imigranti napustili Srbiju.

Kako prihvatni centri nisu zatvori, imigranti iz njih slobodno izlaze i nastavljaju da lutaju Srbijom u nadi da će naići na neku mogućnost da nastave putovanje ka Evropskoj uniji. Koliko ih u ovom trenutku na taj način boravi u Srbiju niko ne zna, tačnije vlast ni ne želi to da sazna.

Uloga Srbije, koju je Vučićeva vlast prihvatila u dogovoru sa "arapskim prijateljima", jeste da posluži ne samo kao baza iz koje će imigranti lako da se prebacuju u EU, već i da im pruži mogućnost da se ovde neprimetno i nesmetano obuče za život u evropskim urbanim sredinama.

Posle bombaških napada u Briselu, nemački mediji su objavili delove izveštaja bezbednosnih službi zapadno-evropskih zemalja, po kojima su teroristi bili za okolinu neprimetni, jer su se odlično uklapali u evropski način života. Jedini preživeli od briselskih terorista, Salah Abdeslam, čak se prikrivao tako što je redovno posećivao gej barove u belgijskoj prestonici.

Pretpostavlja se da najveći deo obuke oni prolaze u Beogradu, gde ih državni organi u tome ne sprečavaju. Po potrebi oni u ovom gradu borave i više nedelja, dok savršeno ne uvežbaju manire Evropljana, od naručivanja pića u nekom lokalu, preko ponašanja u javnom prevozu, pa sve do prelaska ulice na pešačkom prelazu. Na kraju dobijaju vodiča koji ih ilegalno prebacuje u neku zemlju EU gde dobijaju boravišna dokumenta.

Stanje sa novim masovnim talasom imigracije iz islamskih zemalja izgleda tako da je moguće da će se Sirijcima, Iračanima, Avganistancima i Libijcima ove godine priključiti i Egipćani. Problem Egipta je u najavi, jer osim islamskog fašizma, u toj državi enormno raste i budžetski deficit, turizam je propao, i veliki socijalni potresi su već na vidiku. Treba napomenuti i to da Egipat, za razliku od Sirije koja ima oko 20 miliona stanovnika, ima čak 80 miliona građana od kojih bi barem polovina odmah krenula u iseljenje prema evropskom kontinentu!

Udvarajnući se Vučiću, njegov ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, potvrdio je početkom godine njegove mračne namere rekavši: "…Iako nismo država članica EU, spremni smo da učestvujemo čak i u sistemu kvota i da prihvatimo migrante, pod uslovom da su se opredelili da ostanu trajno u Srbiji". Ni manje ni više, nego da ostanu u Srbiji! Samo još da se Evropska unija složi sa tim! Pa i ako se ne složi, Vučić je već doneo takvu odluku!

Velike pare okreću se oko imigranata. Za velike pare napravljen je i takozvani „Zimski centar za izbeglice" u Subotici, umesto opcije da besplatno budu preuzeti ponuđeni objekti koje imigranti u tranzitu inače koriste cele godine. Vučić hoće da pokaže kako je gostoljubiv!

Izbeglice koje u Srbiju dolaze sa Bliskog Istoka nose sa sobom mape na kojima su ucrtani ne samo putevi kojima treba ići, već i okupljališta gde mogu da nađu vezu za dalje putovanje i ilegalan prelazak državne granice. Jedno od takvih mesta okupljanja je „Stara ciglana" u Subotici, koja pripada preduzeću „Bačka opeka". Na toj neobičnoj mapi nalazi se još desetak lokacija u Srbiji.

Suvlasnica preduzeća "Bačka opeka", Ljiljana Marković, krajem septembra 2015. godine, poslala je elektronsko pismo Komesarijatu za izbeglice pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, tačnije izvesnom Panjkoviću, u kome nadležne obaveštava ponovo o onome što im je ionako već poznato. Uz opisivanje svakodnevnih muka kroz koje prolaze stanovnici tog dela Subotice, tvrdi kako su izbeglice, u pokušaju da se ogreju, izazvali i manji požar u "Staroj ciglani".

U pomenutom dopisu gospođa Marković nudi i konkretnu pomoć. Ona i ostali vlasnici su spremni da prostor „Stare ciglane" veličine 10 hektara, sa više pomoćnih objekata i upravnom zgradom, potpuno besplatno stave na raspolaganje Komesarijatu kako bi tu mogle da se smeste izbeglice.

Predlog je podržalo „Udruženje izbeglih i prognanih lica" iz Subotice koje je obećalo pomoć u vidu dela opreme potrebne za Centar.

Nikakav odgovor nikada nije stigao, osim što je državni sekretar iz pomenutog ministarstva Nenad Ivanišević ustvrdio kako u Subotici nema više izbeglica, a ono malo što se zatekne u tom gradu biva prebačeno u sabirni centar u Šidu.

Gospođa Marković, koja redovno obilazi "Staru ciglanu" i demantuje ga u svom email.u: „…Svakodnevno je evidentirani priliv od 200 do 600 migranata i dan danas, a svakim danom se povećava. Naglašavam, svi nadležni organi su upoznati, obećanja koja su data i javno propraćena od strane osoba na funkcijama, pogotovo poslednjih dana, dovode nas u sumnju da smo zloupotrebljeni i ostavljeni na milost i nemilost u nemoći da sačuvamo sopstvenu imovinu. Na licu mesta uočavamo sve veći priliv. Recimo, u toku sutrašnjeg dana očekujemo dolazak, nekontrolisan, od 2.000 ljudi."

Ni Aleksandar Vulin, niti direktor Komesarijata za izbeglice Vladimir Cucić nisu prihvatili ponudu vlasnika „Stare ciglane" da se na toj lokaciji, na koju izbeglice godinama dolaze, besplatno uredi Prihvatni centar za imigrante. Zaposleni tvrde da Cucić predlog nije hteo ni da uzme u razmatranje. Stvar je jasna: ako Cucić i Vulin procene da tu nema para, onda nema ni posla!

Umesto onoga što je besplatno, narednjački režim više voli strane donacije. Preko humanitarne organizacije ASB , nemačka vlada je u oktobru 2015. uplatila 150.000 evra za izgradnju Centra u Subotici, lokalna samouprava dala je potrebno zemljište, a Komesarijat i mnoge domaće organizacije dale su još finansijske pomoći, pa se tako sakupilo oko 300.000 evra, što u robi, što u novcu, što u uslugama.

Na ulasku u Suboticu nikao je i privremeni objekat proglašen "Zimskim prihvatnim centrom".

Ko na jesen i zimu očekuje imigrante iz islamskih zemalja? Izgleda da Vučić ozbiljno računa na njih! Ukupna cena izgradnje ovog centra nije prešla više od 80.000 evra, tvrde građevinski stručnjaci. A, gde je ostatak para?

Zaradilo se i ovom otimačinom. Vulin i Cucić nisu hteli da prihvate ponudu gospođe Marković da besplatno na korišćenje dobiju „Staru ciglanu". Šta će im džabe, kad mogu da otmu iz donacije!

Vučić i njegovi vučići svakodnevno zarađuju na uvozu islamskog sveta u ovaj deo Evrope. I što oni više zarađuju, to je međunarodna izolacija Srbije sve žešća. Nije daleko dan kad će Vučić kleknuti pred najezdom imigranata i reći: "…Vaš sam kum, Selam alejkum!"

 

    A 1. Milijardu evra za "prihvat braće"

Da se u suštini ništa bitno nije promenilo od prošlog leta, kada je migrantska kriza bila na vrhuncu, pa do danas, vidi se iz upoređivanja brojki dobijenih iz prihvatnih centara. U junu i julu 2015. prihvatni centar u Preševu, koji je u to vreme bio centralno mesto prihvata i registracije izbehlica, dnevno je primao između 700 i 900 ljudi.

Beogradsko "Miksalište", koje nije ni zvanični prihvatni centar, a još manje centralni, do svog zatvaranja primao je svakog dana 500 novih korisnika.

U 2015. migranti su srpski budžet dnevno u proseku koštali 15.000 evra. Koliko oni danas koštaju, zvaničnici Srbije ne objavljuju, ali se upoređivanjem sa podacima iz srodnih oblasti, procenjuje da nas svaki migrant košta između 1.500 i 2.000 dinara dnevno.

Razlog za ovo glasno ćutanje nalazi se, između ostalog, i u činjenici da od najavljivane finansijske pomoći iz Evropske unije nismo dobili ni žute banke. Evropa je odrešila kesu kada je u pitanju Turska, koja je dobila daleko najveći deo kolača, kao i neke od zemalja same Unije, ali je Srbija potpuno bila zaboravljena uprkos svakodnevnim uveravanjima Aleksandra Vučića kako če nam EU pomoći.

Nekoliko miliona evra se slilo iz privatnih fondacija (deo tog novca, istine radi, potiče iz državnih budžeta), ali je sve to daleko ispod onoga šta je Srbija trošila i još uvek troši na zbrinjavanje migranata.

Posle skoro dve godine najveće migrantske krize u istoriji Evrope, možemo da izračunamo da nas je sumanuta politika Vučića da se svojim arapskim donatorima dodvori prihvatom njihove braće, koju ni oni sami ni žele, do sada koštala više od jedne milijarde evra.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SEZONSKE ŠVERCERSKO-AZILANTSKE TURE I MANIPULACIJE DOKUMENTIMA POD MASKOM „TEROR NAD MANJINAMA“!!!

 

Državna administracija u Nemačkoj i drugim zemljama EU, lažne azilante, Rome i Albance iz Srbije, naziva "Srbima". Vlada Srbije ne reaguje na ovo kako bi zaštitila sve one pristojne, radne i vredne Srbe koji decenijama rade u evropskim zemljama i koji nikada svojim boravkom nis ugrozili zemlju koja ih je prihvatila.

Manjinama, a posebno Romima i Albancima u Srbiji, ništa nije ni bolje ni gore nego većinskoj naciji, jer uživaju sva ljudska i građanska prava, i preko propisanih standarda. Ali, izgleda, ni to nije dovoljno, pa kad krenu sa srpskim dokumentima da traže azil, o Srbiji sve najgore pričaju.

I što gore pričaju, to ih Vođa bolje štiti. Kad ih iz EU vrate nazad, tu je opet pomoć, parama budžeta! I tako u krug.

 

                       N. Vlahović

 

Početkom juna meseca ove godine, do javnosti u Srbiji je dospela vest agencije Rojters, da su migranti iz islamskih zemalja doseljeni u Nemačku, napravili čak 69.000 krivičnih dela za poslednja tri meseca, a da su Srbi u istom periodu po broju krivičnih dela odmah iza njih!

Precizniju informaciju dao je izveštaj nemačke Kancelarije federalne kriminalističke policije (BKA), da su „migranti iz severne Afrike, Gruzije i Srbije disproporcionalno zastupljeni među osumnjičenima". Što će reći, neko manje, neko više, ali uglavnom u sličnom obimu.

Da je bilo koja druga civilizovana država u pitanju, a ne Vučićeva Srbija, do sada bi od Nemačke tražila detaljne informacije o broju i obliku tih krivičnih dela, te imenima izvršitelja, kako bi znala kako da postupi nakon njihovog izručenja.

Ali, uprkos ćutanju naprednjačkog diktatora (ćuti da se ne zameri odlazećoj kancelarki Merkel) u vezi sa ovim slučajem, pojedini mediji u Nemačkoj su se ipak setili da ispitaju ko su ti "Srbi", pa se ispostavilo da su u 99 odsto slučajeva izvršioci tih krivičnih dela Romi i Albanci sa srpskim pasošem.

Nemački ministar Tomas de Mezijer, ne tako davno, obratio se "Srbima koji traže azil", da ga dobiti neće jer je "Srbija zemlja sigurnog porekla". Mezijer se ustvari obraćao Romima i Albancima iz Srbije, jer Srbi iz Srbije prema podacima imigracionih službi, po pravilu ne traže azil nego sa određenim stručnim kvalifikacijama traže radnu dozvolu.

Nikada se za poslednjih petnaest godina nije desilo da najviši predstavnici Srbije, upute oštar protest, notu, demarš ili da puste bilo kakav glas povodom skandalozne retorike kojom se Srbi u Nemačkim medijima i Nemačkoj administraciji žigošu kao tražioci azila, imigranti, secikese, kriminalci i prosjaci.

Nikada im nije palo na pamet da zaštite interese srpske nacije od provokacija navodno nezadovoljnih manjinskih grupacija, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Vučićeva vlada je u tome otišla najdalje.

Srbi zaposleni u Nemačkoj, potpuno su nezaštićeni od svoje matice države, što nije slučaj sa Romima i Albancima, srpskim državljanima koji uživaju punu pravnu zaštitu po sporazumu o takozvanoj readmisiji .

Naime, srpski državni organi, prema svim međunarodnim sporazumima koji su potpisani poslednjih deset godina, imaju obaveze prema Romima i Albancima koji nisu prihvaćeni u postupku dobijanja statusa emigranta u Nemačkoj (i u drugim evropskim zemljama).

Te obaveze podrazumevaju da Srbija mora da im po povratku obezbedi smeštaj, posao, školovanje za decu i sve drugo što proizilazi iz sporazuma o readmisiji. Došlo je dotle da su se mnogi Srbi mlađe dobi na jugu Srbije izjasnili nacionalno kao Romi, samo da bi u mestu boravka dobili posao ili zagarantovanu pomoć koja stiže iz evropskih fondova specijalno za romsku populaciju. Sigurnije je u današnjoj Srbiji biti Rom nego Srbin!

Srbi u Nemačkoj su decenijama predstavljali uzorne građane, odlične radnike i savršeno su se uklapali u društvena pravila u ovoj zemlji. Tako je i danas. Ali, od raspada Jugoslavije pa do današnjih dana, Romi i Albanci sa srpskim pasošem napravili su veliku pometnju, kako u nemačkim medijima tako i u nemačkoj administraciji. Navodno bežeći od terora iz Srbije, došli su u Nemačku kao srpski državljani, a u zvaničnoj statistici pojavljuju se kao "Srbi". Najčešće, kad su u pitanju krivična dela.

Državni organi u Srbiji nisu ništa uradili po ovom pitanju, kako bi zaštitili Srbe od stavljanja u isti koš sa Romima i Albancima. Naprotiv, Romi i Albanci u Srbiji sa lakoćom mogu dobiti sva potrebna dokumenta, od pasoša do međunarodne vozačke dozvole, a onda se u Nemačkoj predstavljaju kao "žrtve režima".

A, kao što je poznato, svaki dosadašnji režim, završno sa Vučićevom diktaturom, okrenut je pre svega protiv srpskih nacionalnih interesa, i svom snagom dokazuju raznim evropskim komesarima i komesarkama kako štite manjine, pre svega Roma i Albance.

To ide dotle da čak ni počinioce krivičnih dela koje je Nemačka u Srbiju vratila, ne tretiraju kao prestupnike, da se neko slučajno ne bi uvredio i prijavio to evropskim kancelarijama u Srbiji kao "teror nad manjinama"!

U Srbiji, prema poslednjem popisu iz 2011. godine, živi oko 150.000 pripadnika romske zajednice. Taj broj je netačan, jer Roma ima znatno više sa srpskim dokumentima. Problem je što oni ta dokumenta koriste u svrhe manipulacije, kao lažni azilanti.

Kad im je potrebno da dobiju dokumenta kao građani Srbije, srpska državna administracija sve čini da im u tome pomogne. Kad sa srpskim dokumentima dođu u Nemačku i zatraže azil zbog "terora nad manjinama", onda o Srbiji pričaju sve najgore o čemu svedoče zapisnici imigracionih vlasti u svim većim nemačkim gradovima.

Romi iz Srbije koji preko leta odlaze u zapadne zemlje, borave tamo izvesno vreme, dobijaju novčanu pomoć (sada već manju nego ranije zbog zloupotreba), bave se krađom i prosjačanjam, kradena vozila dovoze u Srbiju i u delovima ih prodaju, dobijaju socijalnu pomoć…

Mnogi od njih imaju velelepne kuće u Novom Sadu, Beogradu a sve su stekli "sezonskim" švercersko-azilantskim turama, od Srbije do Nemačke i nazad. Uz sve to, o Srbiji govore sve najgore, a svaki pogrešan gest pojedinaca Srba ili države, odmah prijavlju kao diskriminaciju.

Romske organizacije u Srbiji zastupaju ljudi koje ova ružna strana njihove populacije, ne zanima. Kao i drugi političari u Srbiji, bore se za svoj interes i gledaju da se ne zamere ni vladajućim koalicijama ni romskoj mafiji, koja očigledno, postoji.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

OSTAJTE OVDE!!! SUNCE EVROPSKOG NEBA NEĆE VAS GREJATI KAO SUNCE U SRBIJI…

 

Dok cela Evropa već mesecima strahuje od posledica masovnog useljavanja imigranata iz islamskih zemalja i angažuje sve vojno-policijske snage da se odbrani od ove zastrašujuće okupacije, dotle Srbija, koja je i zvanično najsiromašnija država na kontinentu, sve čini kako bi ih dočekala kao svatove. U tome prednjači i poludeli premijer Aleksandar Vučić, koji je upregnuo sve institucije sistema da služe izbeglicama iz Azije i Afrike, u nadi da će ga to kandidovati za velikog "humanitarca" pred zlotvorima iz SAD i EU. Srbija već preskupo plaća njegovo ludilo, a koliko će koštati zimovanje više od 300 hiljada imigranata na njenoj teritoriji, to još niko ne zna.

 

                       Nikola Vlahović

 

Za samo nekoliko meseci Srbija je postala najveći izbeglički logor u Evropi, a do kraja godine, mogla bi da bude i najveći "sabirni centar" imigranata iz azijskih i afričkih zemalja u svetu. Mađarska se od imigranata (i Srbije) ogradila bodljikavim žicama kroz koje će i struju uskoro da pusti, a sve ostale zemlje Evropske unije imaju programe za sprečavanje ove nezapamćene najezde.

Samo Vučićeva Srbija, najsiromašnija zemlja na celom kontinentu, u kojoj većina građana gladuje, ostaje bez posle, gde je svaka nada u bolju budućnost pokopana, dočekuje svakog islamskog imigranta kao da je počasni konzul! Vučić im se klanja, od Preševa do Subotice, rukuje se i želi im dobrodošlicu- "Wellcome to Serbia", klikće poludeli premijer!

Srećom, niko od ove mase nije voljan da ostane u Srbiji, jer je čak i njima jasno da su došli u najbedniju državu u Evropi i da ovde nema hleba i posla čak ni za domaće stanovništvo.

Ipak, siledžije u Vašingtonu, Briselu i Berlinu, smislile su gadan plan, da Srbija bude slepa ulica, da bude ograđena sa svih strana a iznutra popunjena sa barem pola miliona arapskih i afričkih izbeglica, kako ne bi krenuli dalje i dublje u zemlje EU.

Dok u Nemačkoj besne protesti zbog plana Bundestaga da udomi oko 180.000 Sirijaca na svojoj teritoriji (a "ostalo" da ponudi drugim zemljama EU), u Srbiji su zabranjeni i neki najavljeni protesti protiv masovnog i nekontrolisanog ulaska preko makedonske granice.

Zapadne obaveštajne službe jednoglasno tvrde da se među masom imigranata krije dosta "spavača" takozvane islamske države i da se mnogi od njih već nalaze na teritoriji Evropske unije, a neki od njih na teritoriji zemalja nekadašnje Jugoslavije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije.

Povodom višemesečne drame sa najezdom izbeglica iz azijskih i afričkih zemalja u Srbiju, nijedan srpski intelektualac nije našao za potrebno da se obrati javnosti i upozori na zastrašujuće posledice novog etničkog inženjeringa koji Zapad sprovodi nad skoro ubijenom Srbijom.

Za razliku od njih, u Nemačkoj je ustao čak i veteran političke i intelektualne scene, Jirgen Todenhefer, čovek koji ima 74 godine i počasni je pukovnik američke armije!

Naime, Todenhefner je napao Ameriku sa udarnih strana nekih uglednih medija u Nemačkoj, rekavši između ostalog i ovo: "…Vaši ratovi su uzrok svetskog terorizma. Umesto nekoliko stotina međunarodnih terorista, koliko smo imali pre petnaest godina, sada ih imamo preko sto hiljada. Vaša cinična bezobzirnost vraća nam se kao bumerang…".

I dok se Todenhefer i mnogi drugi nemački političari i intelektualci svom snagom bore protiv nekontrolisanog useljavanja imigranata u nemačku i drugde po Evropi, nadležni ministar u Srbiji, Aleksandar Vulin, kao plačni Jeremija, ispružio je šaku i prosi kod administracije u Briselu, da dobije bilo šta kako bi imigrantima u napaćenoj Srbiji bilo što bolje.

Između ostalog, : "…Mi ne tražimo od EU da finansira ovu ili onu organizaciju ili projekat, mi kažemo – platite dnevnice našim policajcima, dajte nam platu za radnika Crvenog krsta, dajte nam da platimo gorivo, automobile, da platimo lekare i sistem".

Ali, već u sledećoj rečenici, Vulin govori ono što njegov šef Vučić stvarno misli: "Ako Italija može da dobije do 2020. godine oko 500 miliona evra, onda bi i Srbija mogla da dobije neku značajniju količinu novca, jer se mi suočavamo sa istim problemom kao Italija".

Za vreme dok srpske vlasti traže načina da se kao "humanitarci" dopadnu administraciji u Briselu i da zato dobiju "neku crkavicu", portparolka Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR), Melisa Fleming, za samo četiri dana dala je dve duboko protivrečne izjave u vezi sa imigrantima iz islamskih zemalja koji poslednjih meseci sve masovnije ulaze u Srbiju.

Naime, Flemingova je najpre "utvrdila" da daljeg priliva izbeglica iz Avganistana, Iraka i Sirije neće biti, a onda je izjavila da će do kraja godine u Srbiju iz Makedonije ući preko 300 hiljada izbeglica iz azijskih i afričkih zemalja. Istina je da niko, pa ni nadležne službe Ujedinjenih nacija, ne zna šta se tačno događa na ovom delu Balkana.

Ali, ima ko zna…Naime, poslednjih mesec dana, jugom Srbije "patrolira" televizijska ekipa britanskog Skaj Njuza (Sky News), sa najboljom opremom za noćno snimanje. Rezultati njihovih "osmatranja" su zapanjujući: imigranti među sobom imaju svoje "vodiče", finansijere, pregovarače (u prvi plan su istaknuti oni sa dobrim znanjem engleskog jezika), a svi oni imaju svoga "računopolagača" u Saudijskoj Arabiji, Eiratima, Kataru, Omanu, Kuvajtu…

 

          Likovi svetli, uloge mračne

 

U trenutku kad se u Berlinu i Briselu ozbiljno priprema teren za pretvaranje Srbije u najveći prihvatni centar u Evropi za imigrante iz islamskih zemalja, nova poverenica za ravnopravnost Brankica Janković (u junu ove godine, zamenila prethodnu, Nevenu Petrušić), izašla je u javnost sa idejom koja je najblaže rečeno, kriminalna.

Naime, gospođa Janković je javno predložila da Srbija po svaku cenu udomi što više imigranata i tom prilikom posebno istakla: "…Treba razmisliti, ponuditi opciju da ti ljudi ostanu u delovima Srbije koji su pusti. Tu bi trebalo uraditi selekciju, detaljnu bezbednosnu procenu, iako niko u ovoj fazi ne želi da ostane u Srbiji, možda će se to promeniti u nekoj novoj fazi…".

Da bi bila što ubedljivija, svoju ideju je "ojačala" i brojnim izjavama prepunim lažnog čovekoljublja. Između ostalog, u svom nastupu na televiziji B92, pokušala je da kreira i idiličnu sliku o imigrantima, pa je posebno naglasila i ovo: "…Oni nemaju primedbe, osim što su uplašeni za svoju budućnost i generalno su uplašeni oko svega što im se dešava. To izaziva određene probleme, nerazumevanja i nejasnoće kod procedure izdavanja potvrda. Postoji jezička barijera, uprkos pričama da je većina izbeglica visoko obrazovana, veći deo njih ne govori englesku, postoje prevodioci, ali to nije dovoljno".

Poverenicu Janković očigledno ne zanima i nije joj prioritet da u Srbiji još uvek živi na desetina hiljada Srba koji imaju tretman gori nego što ga Kurdi u Turskoj ili Iraku imaju. A sve zbog toga, jer ih ova država tretira kao "interno raseljena lica", što znači da su građani trećeg reda.

Sudeći prema izjavama ljudi iz njenog najbližeg okruženja, gospođa Janković sve ovo radi po nalogu iz Evropske unije, i po nalogu Nemačke. Na ruku joj idu i svakodnevne izjave Aleksandra Vučića, koji je pretio svakome ko mrko pogleda imigrante iz Avganistana, Iraka, Sirije…

Ona, kako izgleda, verno tumači i pokušava u delo da sprovede politiku Visokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija, na čijem čelu u Srbiji od početka ove godine stoji Hans Fridrih Šoder, besramni podlac i mešetar međunarodnog ranga, koji je zarađivao dobre pare mireći čak i neka zavađena plemena u centralnoj Indiji.

Krajem avgusta meseca ove godine, Šoder je izričito zatražio od srpskih vlasti da prime svakog imigranta koji se pojavi na granici. Ovako nešto drsko ne bi smeo da kaže nijednoj drugoj državnoj administraciji na evropskom kontinentu!

Ali, Vučićevi podanici, samo što ga nisu u donji deo leđa poljubili od sreće! Odmah je regagovao državni sekretar Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Nenad Ivanišević izjavom da "Srbija neće primenjivati politiku zatvaranja granica i da odgovor Vlade Srbije na izbegličku krizu neće biti šok bombe i pendreci, kao što je bilo na jugu, ni zid kao na severu…".

Poslednje procene UNHCR-a govore da bi ove jeseni čak 34.000 imigranata mogli trajno da se naseli u Srbiji, i to govori koliko je jadna i besmislena bila izjava resornog ministra Aleksandra Vulina, data u Preševu krajem juna meseca ove godine, kada je uporno tvrdio da "nijedan imigrant neće ostati u Srbiji".

Za nepunih dva meseca, stanje se toliko promenilo, da će i oni koji su stigli do Mađarske i Austrije, biti ekspresno vraćeni u Srbiju. Da stvar bude gora, na signal dat iz Berlina i Brisela, Vučić je odmah prihvatio da bude "majka Tereza" i da dovede Srbiju u poziciju taoca, kojim sada imigranti manipulišu!

Svi raspoloživi podaci govore da je na delu monstruozan plan promene demografske slike Srbije!

To potvrđuju i izjave pojedinih ljudi iz takozvanog nevladinog sektora. Tako, na primer, izvesni Ivan Marinković iz nekakvog Centra za demografska istraživanja, upoznaje domaću javnost, preko svih medija, "sa prednostima" koje imigranti iz islamskih zemalja imaju, i zbog kojih bi, po njegovom mišljenju, trebalo da ih Srbija oberučke prihvati.

Naime, Marinković tvrdi da je „…Naša starosna struktura takva da je situacija više neizdrživa, i mnogi ne shvataju da su nam migranti jedina šansa. Oni bi pomogli njeno podmlađivanje i obnavljanje i dala bi se šansa da se privredna aktivnost održi, ako ne i poveća. Samim tim bi i penzioni sistem, koji je zasnovan na solidarnosti, i sa našom starosnom strukturom je neodrživ, jer neće imati ko da radi za veliki broj penzionera, opet postao održiv…".

Nastavljajući u tom pravcu, on tvrdi da je: „…drastičan pad broja stanovnika na severu Banata, ali i na istoku i jugu Srbije" razlog da su „te oblasti spremne da prime veliki broj migranata, ali Srbija nema šta da im ponudi".

Da sve ovo nije rečeno slučajno, nego da je ciljano plasirano kako bi se ispitalo raspoloženje javnosti, potvrđuje i činjenica da su lokalne vlasti u jugoistočnoj Srbiju, Zlatiborskom okrugu, Sjenici, Crnoj Travi, Pirotu, Severnom Banatu i drugde, već obaveštene da "snimaju teren" gde bi uskoro mogli da se trajno nasele imigranti iz Avganistana, Sirije, Iraka…

Interno, među onima koji su na čelu sa Vučićem krenuli da "zbrinjavaju" imigrante, raspravlja se čak i o ispitivanju njihovih eventualnih profesionalnih kvalifikacija, kako bi im osim stambenog zbrinjavanja, našli i posao! I to u opljačkanoj i rasturenoj Srbiji, gde nema hleba ni za najpoštenije i najbolje građane ove zemlje.

Na nedavnom Samitu o Zapadnom Balkanu, održanom u Beču, Aleksandar Vučić je, sudeći prema izjavama datih Rojtersu, rekao da „imigranti ostaju da žive u Srbiji", te da „Srbija nikad neće zatvoriti svoje granice za migrante".

Pa je još "ponosno" digao glavu i začuđenim Austrijancima koji se spremaju da se odbrane od ove pošasti žičanom ogradom, kao i Mađari, rekao i ovo: "…Mi nikad nećemo podići nikakve ograde niti zidove".

 

       Gospođa poverenica i gospodin glumac, brinu o imigrantima

 

Već citiranim izjavama o potrebi da Srbija naseljava imigrante na svojoj teritoriji, oglasila se i Brankica Janković, poverenica za ravnopravnost.

Ali, ko je, ustvari, Brankica Janković i kako je izabrana na ovu funkciju?

Rođena je u Čačku, a dostupni podaci govore da je diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu. Master studije na smeru unutrašnji poslovi završila je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, a nalazi se i na doktorskim studijama Fakulteta bezbednosti u Beogradu.

U dosadašnjoj karijeri, bila je državni sekretar u Ministarstvu rada, direktor Gerontološkog centra Beograd, direktor marketinga TV Politika, šef pregovaračke grupe za poglavlje 19 u pregovorima naše zemlje sa EU, predsednik UO projekta „Socijalna inkluzija" finansiranog iz IPA fonda, član vladinog Političkog saveta za primenu Rezolucije 1325 „Žene, mir i bezbednost", šef državne delegacije na predstavljanju Drugog i Trećeg periodičnog izveštaja o primeni Konvencije 2013…

Ovde nije kraj njenim funkcijama koje je obavljala i koje i dalje obavlja.

Za njen izbor na mesto poverenika za ravnopravnost, u Narodnoj Skupštini je glasao 151 poslanik vladajuće koalicije, protiv je bilo sedam njih iz opozicije a četiri poslanika nisu glasala. To jasno govori da je izabrana prekim putem, po nalogu "sa najvišeg mesta".

U njenoj zvaničnoj biografiji piše da je dobitnik republičke nagrade za doprinos razvoju sistema socijalne zaštite, koju dodeljuje Udruženje stručnih radnika socijalne zaštite i „Zlatnog točka" za doprinos zaštite ljudskih prava romske nacionalne manjine, koju dodeljuje Nacionalni savet Roma…

Sve postaje znatno jasnije kad se pogleda i činjenica da je njen suprug, Miloš Janković, pomoćnik ministra odbrane, Bratislava Gašića, zadužen za ljudske resurse, kao i poštovanje i zaštitu ravnopravnosti u sistemu odbrane! Inače, Brankica je njegova, po redu četvrta žena.

Po svojoj funkciji Brankica Janković, poverenik za ravnopravnost, nadređena je svome suprugu Milošu te u praksi može da se desi da sa pozicije poverenice za ravnopravnost, utiče i na određena kadrovska rešenja među zaposlenim građanskim licima u Ministarstvu odbrane!

Ali, tu nije kraj ove bizarne situacije! Naime, zlosrećni Miloš Janković je propali pesnik, a u duši je "romantični Srbin". To se za njegovu suprugu nikako ne bi moglo reći. Ona radi sve protiv interesa Srba i Srbije, a njena najnovija ideja, da "oživi nenaseljena područja Srbije" islamskim izbeglicama, jasno govori kakve su joj namere i šta o svojoj domovini misli.

Uz Jankovićevu suprugu Brankicu, novu poverenicu za ravnopravnost, još jedna neobična ličnost, određena je od strane Vučićeve vlasti da se bavi imigrantima iz islamskih zemalja. Reč je, naime, o Danijelu Nikoliću, diplomiranom glumcu koji je studirao na glumačkoj akademiji Braće Karić.

Sa tim "neprocenjivim obrazovanjem", odmah je dobio posao u Vladi Srbije. Nakon niza važnih državnih funkcija koje je vršio kao glumac sa BK akademije, zapalo ga je i mesto sekretara Radne grupe za rešavanje problema migranata.

Nikolić je i šef kabineta generalnog sekretara Vlade Novaka Nedića, šef takozvanog "diliveri junita" za državnu upravu, član Upravnog odbora Agencije za zaštitu od jonizirajućeg zračenja i nuklearnu sigurnost, član Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, a od nedavno i sekretar radne grupe koja se bavi problemom izbeglica.

Ali, ono mnogo značajnije od Vučićevih zlosrećnih "kadrova", jeste pitanje, kako će Srbija koja je ograđena žičanim ogradama sa tri strane, moći da uđe u Evropsku uniju? Da li će Srbija koja je jednostrano skinula vize nekim od najreakcionarnijih islamskih režima, ostati izolovana u sred Evrope?

Konačno, treba se ozbiljno zapitati: da li je neko Srbiju zaista odredio da bude najveći islamski kalifat na evropskom kontinentu? Ili su zapadne siledžije smatrale za potrebno, da Srbiju pretvore u najveći sabirni centar islamske imigracije na celom evroazijskom prostoru?

Vučić je smislio da sa svim građanima "podeli odgovornost" za pogubne odluke koje je u vezi sa tim njegova vlada već donela. Ovo je trenutak kad svi moraju da znaju: ko pristane na to, njegov je saučesnik i odgovaraće za posledice zajedno sa njim.

 

    A 1. Nema para za Vučićeve "humanitarce", ali ima za borbu protiv Rusa

Umesto da se priključi finansiranju zbrinjavanja imigranata u Grčkoj, Makedoniji i Srbiji, da bi sprečila islamsku invaziju i na sopstvenu državu, vlada Velike Britanije ovih dana ustanovljava fond „namenjen pomoći istočnoevropskim zemljama da se odupru pritisku iz Rusije". Ovu vest je objavila Agencija Blumberg i televizijska mreža Skaj Njuz, uz propratni komentar da će iz takozvanog „Fonda za dobro upravljanje" u 2015. i 2016. godine, korisnici raspolagati sa 20 miliona funti (28 miliona evra), a kako je rečeno „biće namenjen jačanju demokratskih institucija u oblastima u kojima se strahuje od ruskog uticaja". Od toga će pet miliona funti iz ovog fonda biti namenjeno Ukrajini, a ostatak Moldaviji, Gruziji, Bosni i Hercegovini i Srbiji.

Dakle, Srbija ne može da dobije od Britanije nijedan evro za zbrinjavanje imigranata, ali može pet miliona za borbu protiv Rusije!

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

PRESELJENJE NARODA: SPONTANO ILI REŽIRANO!!!????

 

Svakodnevno gledamo kako političari EU u svojim medijskim istupima glume “zabrinjavajuće i humano”angažovanje u akciji preseljenja stanovništva i naroda, pri čemu prednjači Angela Merkel, i doduše malo nevoljno sluša reči njenog vicekancelara Gabrijela koji kaže kaže:”Nemačka je spremna da primi preko 500 000 izbeglica svake godine”, to samo može da znači da je on uputio posredan POZIV za još veći i kontinuirani dolazak drugih naroda u EU i da on zna nešto mnogo više od ovogo što je rekao!!!!

 

 

 

I Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, nastavlja u istom pravcu kada izjavljuje da "Aktuelni talas migracije nije jednokratni događaj, već početak stvarnog egzodusa, što znači da ćemo morati da se nosimo sa tim problemom još mnogo godina", i da države EU treba da se navikne na dolazak drugih naroda u EU.

Pa ako znamo da moćne obaveštajne službe stranih zemalja, kojima ne nedostaje novac u njihovoj kadrovskoj i tehničkoj opremljenosti, kada se i satelitima može otkriti šta se nalazi ispod zemlje nekoliko stotina metara, prosto je zapanjujuće da oni nisu ni želeli a ni hteli da preduprede toliko masovno namerno izazvano preseljenje stanovništva sa jednog kontinenta na drugi!!!???

I ko to može da spreči da narednih godina takvo preseljenje ljudi neće da se prekine!??? I bilo koji sledeći rat u nekoj državi, opet može da dovede da stanovnici tih država pohrle u Evropu, ili će to postati praksa!!??

Pitanje je zašto se vrši namerno masovno preseljenje stanovništva u evropske zemlje, a nije se pristupilo organizovanom prihvatu stanovništva (koji planirano postaju migranti) u najbližim državama u kojima nema rata, i tamo oganizovao njihov život sa namerom da bi se ta lica vratila nazad u svoje države kada zavlada mir!!!??? Ili uopšte nije u planu da se migranti ikada vraćaju u svoje države!!???

Ako nam se preko medija serviraju slike sa tragičnim ishodima stotine migranata koji se otiskuju na more u gumenim čamcima, pitamo se zašto nisu angažovani NATO brodovi tih zapadnih zemalja da bezbedno prevezu te ljude, ako je već planiran prihvat još stotine hiljada migranata iz Afrike, (imajući u vidu da su aktivnosti Amerike, NATO pakta i službe zapadno evropskih zemalja glavni uzročnici izazivanja sukoba u državama iz kojih se sada vrši planirano raseljavanje)???

To samo znači da postoji PLAN, a pošto su obaveštajne službe pod kontrolom civilnih vlasti, znači da i one učestvuju u ostvarivanju tog globalnog plana, iako dobro znaju da takvo masovno preseljenje sa jednog podneblja, stanovništva koji se po načinu života, običajima, kulturi, veri, tradiciji, stepenu demokratskih sloboda…itd.itd, drastično razlikuje od načina života ljudi u Evropi, i da blagoglagoljivost evropskih političara u namerama da toliku masu ljudi “integriše” u EU i prilagodi ih toj novoj sredini, (ako znamo da se ni do danas nisu integrisali naši sunarodnici Srbi koji su morali dao odu iz Hrvatske) neće ići baš bezbrižno!!!!

Izgleda da je i nijima jasno da jedna od najtežih posledica može da bude izazivanje prvo laganih i neosetnih početinih sukoba između Muslimana i Hrišćana, sa tendencijom da se podgreva dok ne bukne u nekakav krvav sukob!!!

Ćutaće o tim mogućim posledicama, sve dok strane privatne kompanije ne ovladaju prirodnim bogatstvima zemalja iz kojih su migranti došli, stvarajući ogroman profit za sebe i vrhuške svojih država!!!

A za to vreme, stručnjaci iz evropskog birokratskog tabora će demonstrirati svoju humanist nad stotinama hiljada migranata, navodno im pružajući “velike evropske demokratske slobode”, a u suštini , tim ljudima neše biti dostupno ništa bez dozvole vlasti, a posebno im neće biti dostupno i nešto od privrednih resursa i bogatstava sostvenih država bez dozvole privatnih kompanija koje sada i upravljaju njihovim državama.

Ovo je samo delić nečega što smrdi…..

 

©Geto Srbija

„SRBISTAN“ KAO EVROPSKO PRIHVATILIŠTE I SABIRNI CENTAR : SAMOUBILAČKE EVROINTEGRACIJE I EVROPSKA AGENDA PROMENE DEMOGRAFIJE KROZ ISLAMIZACIJU SRBIJE????!

 

Prošlo je samo šest meseci od kako je takozvana Islamska država uputila pretnju evropskim državama, emitovanu preko svih svetskih medija, u kojoj je kratko saopšteno: šaljemo pola miliona imigranata u Evropu dok ne stvorimo haos! Evropska unija je automatski zatvorila svoje granice, ali je na samitu u Briselu, 25. juna, odlučila da prihvati 40.000 imigranata i razmesti ih u druge zemlje EU. Samo su Mađarskoj i Bugarskoj garantovali izuzeće.

Ubrzo nakon toga, Aleksandar Vučić je otišao u Preševo, obećavajući imigrantima, da su dobrodošli u Srbiju, što je obradovalo i šefa UNHCR-a, Hansa Fridriha Šodera, i ministra šeika Rasima Ljajića koji se pohvalio "porastom broja turista". Ovaj, bez sumnje kriminalan i izdajnički čin, primljen je sa velikim odobravanjem u Briselu koji pravi od Srbije zabran. Veliki novac je u pitanju i još veći veleizdajnički akt, čije posledice (pre svega terorizam) u ovom trenutku nije moguće sagledati.

 

                       major Goran Mitrović

 

Polovinom jula meseca ove godine, veća grupa ilegalnih imigranata iz Avganistana i Sirije, koji su putovali preko Turske, Grčke i Makedonije, stigla je do Srbije. Srbija im je bila, krajnje odredište. Nisu imali planove za dalje putovanje ka zemljama Evropske unije, što su i potvrdili predstavnicima lokalne vlasti u Preševu, gde su i sada smešteni u prihvatnom centru i čekaju da dobiju status azilanata.

Kroz Makedoniju, platili su lokalnim "vodičima" između 800 i 1000 evra, a na ulasku u Srbiju, kod mesta Lojane, platili su, svako pojedinačno, oko 2.000 evra, kako bi bezbedno prešli granicu.

Ovu grupu, pratio je još od grčke luke Igumenica, pa sve do Preševa, i novinar uglednog francuskog dnevnika L’ Mond, koji je u svojoj reportaži detaljno opisao kako su stigli do Srbije.

Skoro u isto vreme (15. jula 2015. godine), u Preševu se iznenada pojavio i predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, koji je odmah otišao u Prihvatni centar i obišao imigrante iz Afrike, centralne Azije i sa Bliskog Istoka, raspitao se kako se obezbeđuje hrana, lekovi, medicinska zaštita, a proverio je i kako "obavlja posao" policija, vojska, Komesarijat za izbeglice, Crveni krst…

Lično je probao hranu koju dobijaju izbeglice, a razgovarao je i sa državljanima Sirije, hvaleći njihov glavni grad Damask, za koji je rekao da je "nekada bio divan grad". Na kraju im je poželeo da sami izaberu gde će da ostanu da žive, preporučujući Srbiju kao "sigurnu zemlju".

Predsednik opštine Ragmi Mustafa, dodelio mu je i nekakvu plaketu, "kao prvom premijeru Srbije koji je posetio Preševo" (što nije tačno, ali je imalo za cilj da okuraži Vučića u akciji dalje islamizacije juga Srbije, ovaj put uz pomoć imigranata).

Samo dan kasnije, u Preševo je stigla još jedna velika grupa od 1.000 izbeglica iz Sirije, Avganistana, Jemena i Somalije. Podaci lokalnih vlasti u Preševu i Subotici govore da se oko deset do petnaest odsto svih imigranata prijavljuje za ostanak u Srbiji.

Sa druge strane, prema neslužbenim podacima, od početka 2015. godine, u Srbiju je ušlo preko 50 hiljada imigranata (oko 2.000 nedeljno), a koliko ih je ostalo u Srbiji, to znaju samo Vučićeve službe, jer je jasno da su on i njegov "tim", videli priliku za dobru zaradu zahvaljujući ovoj "seobi naroda".

Ipak, neke međunarodne humanitarne organizacije tvrde da je samo u toku prošle godine u Srbiji zvanično registrovano oko 26.000 imigranata (dakle, samo polovina od onih koji su stvarno ušli preko naše granice!).

Ali, kakvim tempom napreduje useljavanje u Srbiju, najbolje govori i podatak da su, od početka ove godine, mađarski graničari, zaustavili preko 40.000 njih koji su iz Srbije pokušali da uđu, što legalno što ilegalno! Samo pokušali!

Od tog broja, oko 15.000 imigranata je ostalo u Srbiji. Broj onih koji se odlučuju da ovde ostanu, svakodnevno raste, zbog male mogućnosti da stignu dublje u zemlje Evropske unije.

Ali, najgore od svega je činjenica da još nijedna institucija u Srbiji ne daje podatke kakav je profil onih koji ulaze u zemlju i kakav to bezbednosni rizik sa sobom nosi. To je takođe posledica Vučićeve strategije uvoza imigranata iz islamskih zemalja, kojom je još dublje zagazio u pljačku i izdaju zemlje.

Nije teško izračunati, da je na svakih hiljadu imigranata, neko uzeo milion i po evra (ako je "pojedinačna cena ulaska" u Srbiju oko 1.500 evra).

Mada je većina njih taj novac dobila prodajom sopstvene imovine, mnogi su dobili i "donaciju" preko finansijera takozvane Islamske države, o čemu već postoje dokazi kojima raspolažu evropske bezbednosne službe.

Vučić je 15. jula u Preševu pozvao i međunarodne humanitarne organizacije, da finansijski pomognu njegovu vladu oko smeštaja imigranata, istovremeno pokazujući kako je spreman da "udomi" i crnog đavola, samo ako se to uklapa u nekakvu kriminalnu "evropsku agendu" i njegove poslovne planove.

Nimalo slučajno, pravu istinu o tome šta se ustvari dešava, nedavno je saopštio i ministar Aleksandar Vulin, rekavši nedavno na sastanku sa diplomatskim korom: "…Srbija je pod pritiskom da ne dozvoli izbeglicama da napuste njenu teritoriju"! Na ovu njegovu opasku niko od prisutnih nije reagovao. Podrazumeva se da će Srbija ostati u budućnosti logor, ukoliko se dramatično ne napravi otklon od pogubne, samoubilačke ideje o evrointegracijama.

 

       Prihod od "imigrantskog turizma"

 

Pre dve nedelje, britanski BBC je citirao člana libijske marionetske vlade u Tobruku, Basita Haruna, koji tvrdi da ekstremisti Islamske države u brodove sa ilegalnim imigrantima ubacuju džihadiste koji planiraju terorističke napade u Evropskoj uniji i zemljama Balkana.

Obaveštajne službe članica EU i Agencije za nadzor spoljnih granica Unije, "Fronteks", raspolažu potpuno istom informacijom. Dakle, svi znaju da će se zlo dogoditi i svi se brane kako znaju i umeju, samo su srpske granice širom otvorene za pritajeni terorizam koji čeka svoju priliku! Zašto je to tako i kome je to u Srbiji potrebno?

U atmosferi opšteg haosa, dok svakog vikenda preko makedonsko-srpske granice prođe i do tri hiljade imigranata, Ministar trgovine i turizma, Rasim Ljajić, uputio je tržišnu inspekciju u Preševo i u druge opštine na jugu Srbije, koje imaju pojačan priliv migranata, kako bi proveravali prihode lokalnih trgovaca, ugostitelja i taksista, kako Vučićev režim ne bi slučajno ostao "kratkih rukava" i bez prihoda.

Pre nepunih mesec dana, Rasim Ljajić se pohvalio javnosti, kako se od početka godine povećao broj turista u Srbiji za 15 odsto, pa je još dodao: "… cilj nam je da održimo taj trend do kraja godine i zabeležimo rekordnu posetu stranih turista!". Po svemu sudeći, želja mu se već ostvarila. Broj imigranata raste iz dana u dan, a sve njih Vučićeva vlada tretira kao "turiste u tranzitu"!

Ali, još početkom juna ove godine, Ljajić je najavio jednostrano ukidanje viza  za više zemalja Bliskog istoka, između ostalih i Katar, Kuvajt, Bahrein, Oman, pa čak i daleka, muslimanska Malezija...

Očigledno u nameri da iskoristi ovu jedinstvenu priliku i da se zajedno sa Vučićem dokopa multimilionske zarade, Ljajić je celu akciju ovako opravdao: "…Mi cenimo da je vizna liberalizacija koji smo počeli da sprovodimo od oktobra prošle godine dala rezultate…Od tada je povećan broj dolazaka iz tih zemalja za 800 mesečno…".

Da bi ova nezapamćena sprdnja sa zdravim razumom uspela, Ljajić je još naglasio da je "…u prva četiri meseca ove godine Srbiju posetilo 266.000 stranih turista, 10,3 odsto više nego u istom prošlogodišnjem periodu!".

Francuski L’ Mond je izračunao da je reč o prihodu koji je već prešao milijardu dolara, i da ga udruženo, dele vlasti i kriminalne grupe u Srbiji, Makedoniji i delimično u Grčkoj. Ali, u ovakvom "privlačenju turista", Vučićeva vlada ima još monstruoznije planove.

Naime, kao šef predstavništa Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji , postavljen je Hans Fridrih Šoder, čovek koji je dobio zadatak da Srbiju pretvori u najveće evropsko prihvatilište za imigrante iz islamskih zemalja. To će u budućnosti biti dovoljan razlog da Evropska unija dodatno izoluje Srbiju, što je i krajnji cilj politike koju Zapad ovde sprovodi već godinama.

Da bi bilo jasnije o čemu se radi, treba se podsetiti da je pre mesec dana, na takozvanom "partnerskom" sastanku Vlade Srbije i i Kancelarije UNHCR u Srbiji, u vezi narastajućeg broja migranata i izbeglica, Šoder oduševljeno rekao da Evropa u vezi tog problema nije dovoljno strateški orjentisana, a da je Vlada Srbije preduzela "fantastične" mere kako bi on bio rešen!

Pomenuo je i podatak da je Srbija je u maju mesecu ove godine, primila više od 8.000 zvaničnih zahteva za azil i da su oni "u procesu rešavanja". Jasnije rečeno, od Srbije se očekuje da "udomi" što više imigranata, više nego ijedna druga evropska država, u odnosu na ekonomsku moć i broj stanovnika.

 

       Srbistan bez Srba

 

Mnoge činjenice vezane za haos sa imigrantima, ukazuju na to da su vodeće zemlje EU i Amerike, rešile da promene demografsku sliku ove zemlje, ali tako da jug Srbije, pa čak i nenaseljeni delovi Vojvodine, budu zaposednuti od strane arapsko-afričkih doseljenika islamske vere.

Uostalom, i Hans Fridrih Šoder je sve potanko objasnio: Mađarska i svaka druga država Evropske unije, može nesmetano da postavi žičanu ogradu na svojim granicama, ali je Srbija, koja nije članica, dužna da se povinuje međunarodnom pravu i omogući ulazak imigranata bez ograničenja.

Takvu licemernu i banditsku politiku dvostrukih standarda, Vučić je prihvatio oberučke, govoreći na sav glas da se "Srbija neće ograđivati žicom", mada je svakome jasno da je Srbija ograđena i izolovana, kao tor za životinje.

Postojeći Zakon o azilu Republike Srbije donet je još 2008. godine i to kao jedan od uslova za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Mada je reč o jednom od onih nesmotreno donetih zakona, koji sada omogućava svakom imigrantu da lako dođe do statusa azilanta, u njemu do današnjeg dana ništa nije promenjeno.

Jer, veliki novac je u igri, a sudeći prema poslednjim razgovorima između Vučića i šefa UNHCR-a, Hansa Fridriha Šodera, tek će ga biti, samo da ih Srbija udomi što više i zaustavi na putu ka Evropskoj uniji.

Ali, ako neko i pređe preko granice Mađarske, odmah ga, "u procesu readmisije", vraćaju nazad u Srbiju.

Dnevno, mađarska policija vrati i do dve stotine imigranata u Srbiju koju tretiraju kao "zemlju porekla", odnosno zemlju iz koje oni dolaze. Ova merila mogla bi i Srbija da primeni na svojim južnim granicama, prema Makedoniji, ali to se ne uklapa u Vučićev pakleni plan, a sa druge strane, ovaj "biznis" sa imigrantima je uzeo toliko maha da ga je sada teško zaustaviti.

Kako to rade Mađari? Svaki imigrant koji je ušao na teritoriju mađarske, morao je da da otiske prsta, koji odmah ulazi u takozvani Eurodek sistem, koji se uz sliku i ostale podatke, odmah nalazi u svim zemljama EU.

Osoba koja je na ovaj način "tretirana", više nikada neće moći da traži azil ni u jednoj drugoj zemlji EU pošto, po Dablinskom sporazumu, teret određivanja statusa izbeglica snosi ona zemlja u koju je lice prvo došlo i tražilo azil.

A, od Mađarske je mnogo više evropskih država na glasu kao bolje mesto za život azilanata, poput Nemačke i skandinavskih država. Na Horgošu se obavlja 95 odsto readmisija, a u obližnjem sudu u Kanjiži se onda "povratnici" uglavnom novčano kažnjavaju, "da bi se smanjio pritisak na zatvor u Subotici".

Kad se sve sabere, reč je o tome da Vučić ne želi da primeni slične mere kao što su ih primenili Mađari, a odgovor na pitanje zašto je to tako, leži u njegovoj bolesnoj ideji da i ovim činom pokaže kako je "Srbija lojalna" i da se prijemom imigranata žrtvuje u ime cele Evropske unije. Iza te predstave, teku milionske sume.

Kad se direktor srpske policije Milorad Veljović sastao sa direktorom mađarske policije Karoljom Papom, neposredno pre postavljanja žičane ograde uzduž granice prema Srbiji, i rekao pred novinarima da je "pitanje zaustavljanja imigranata opterećuje sve evropske zemlje" i da Srbija mora da reaguje, bilo je jasno da je Vučić "u igri" i da je prihvatio da Srbija bude "sabirni centar" imigranata iz islamskih zemalja, uprkos nesagledivim posledicama koje će to doneti.

Ali, kao i u sličnim slučajevima, kad je svojom ludačkom psihologijom nudio i ono što mu niko ne traži, pa je na kraju napravio nesagledive štete za državu, tako i ovom prilikom: za sada je dobio samo nekoliko termovizijskih kamera za noćno praćenje ilegalnih ulaza na granici, i to je sve.

A, on očekuje velike pare iz humanitarnih fondova EU. Da nije bilo prošlogodišnje pljačke humanitarnih donacija za poplavljene u Srbiji, koju je obavio preko institucija njegove vlade, možda bi ih i dobio…

Ovako, uhvaćen je u zamku iz koje mu nema izlaza. Problem je što je on i celu Srbiju bacio u izolaciju. Ovaj put, zajedno sa imigrantima među kojima sigurno ima i onih koji rade za takozvanu islamsku državu i čekaju svoj trenutak. Kad i gde će neko od tih Ljajićevih "turista" da podmetne bombu, to niko ne zna, ali ta mogućnost je više nego realna.

Prošle godine, u Srbiji je bilo podneto oko 150 krivičnih prijava za krijumčarenje ljudi. Kao krivci, hvatane su "sitne ribe", uglavnom auto prevoznici, taksisti, vlasnici hostela…Ali, onaj ko stvarno diriguje desetinama hiljada imigranata u Srbiji, njihovim smeštajem, naplatom boravka i regulisanjem statusa, zaštićen je sa najvišeg nivoa. I neposredni je Vučićev pomagač u ovom poslu.

Na prodaju su čak i potvrde o boravku na 72 sata, koje mnogi od imigranata plaćaju preko lokalnih policijskih službenika. Veliki procenat njih dolazi u Srbiju bez ličnih dokumenata, pa se prijavljuju više puta sa različitim imenima, sve dok ne dobiju bilo kakav status. O svemu tome odlučuje novac. Ko ga ima više, bolje se kotira kod vlasti i kod kriminalaca koji "posreduju".

Krajem proleća ove godine, na naplatnoj rampi u Bubanj Potoku, na ulazu u Beograd, saobraćajna policija je slučajno u jednom kamionu pronašla veliku grupu žena, dece i muškaraca. Svi su izjavili da su platili po sto evra da bi bili prebačeni od granice Srbije do okoline Banje Koviljače, gde se nalazi jedan od centara za tražioce azila. Istu tarifu pominju na sudovima i taksisti koji su uhvaćeni u prevozu ilegalnih imigranata.

To daje odgovor na jedno od najčešće postavljanih pitanja posle nesreće kod Leskovca kada je sa puta sleteo kombi sa 54 osobe od kojih je 41 povređena – kako je moguće da u to vozilo stane pedeset četvoro ljudi? Za krijumčare, u kombiju je bilo 5.400 evra zarade, i to samo za prevoz kroz Srbiju!

Ali, to je sitan novac za ono što na vrhu piramide planira Aleksandar Vučić, koji računa da u narednih dve godine u Srbiji "uveze" još sto hiljada imigranata iz islamskih zemalja, što bi njegovom budžetu donelo poveliki prihod.

Njegova šetnja do Preševa i udvaranje imigrantima, samo je početak njegove političke kampanje među budućim građanima Srbije, koja polako postaje jedna od zemelja budućeg islamskog kalifata. Srbistan, u kome Srba više neće biti!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije