СУШТИНА ВУЧИЋЕВОГ ПЛАНА ИЛИ БЛЕФА У ВЕЗИ РУДАРСКО ТОПИОНИЧАРСКОГ БАСЕНА БОР!??

 

Паклени планови српског диктатора о отимачини државне имовине, пљачки државног новца, штетним уговорима, преварама и сакривању таквих ствари од јавности, више нису могући. Чак и у далекој Кини знају да је у питању Влада на чијем челу стоји психопатска личност којој не треба веровати ниједну реч.

 

                  Н. Влаховић

 

У фебруару месецу ове године, биће тачно годину дана од како је Ендру Бромберг, шеф директорског борда угледне пројектанстске фирме "Аедас" (који је и аутор пројекта станице ‘Вест Каулун’ у Хонг Конгу), видео илустрацију будућег железничког чвора Прокоп у Београду. Била је објављена у београдској "Политици" и неко од сарадника му је скренуо пажњу на њу. Шокиран оним што је видео, Бромберг се само горко насмејао. Одмах је препознао свој рад и схватио да је је неко у Београду направио дрски плагијат!

Овим поводом, Бромберг је написао "…Било је одмах јасно да се ради о дорађеној илустрацији пројекта за изградњу железничке станице Вест Каулун (Wест Коwлоон) у Хонгконгу, делу великог железничког пројекта ‘Експрес рејл линк’ – пројекта који сам лично осмислио и на којем се већ увелико ради, почевши од 2009. године. Нико из Србије и Београда никада није контактирао са нама тим поводом. Јасно је да је неко узео позадину Београда и налепио је на нашу макету…".

Тај неко био је "тим" Синише Малог, који је и сам плагијатор и фалсификатор. Но, кад је Вучићева дружина у питању, преварама и продајама магле никад краја…

У недељи која је претходила изласку Магазина Таблоид, несумњиви заштитник и предводник преписивачке банде са лажним дипломама и докторатима, Александар Вучић, састао се неформално са кинеским амбасадором, Ли Манчингом, са намером да још једном покуша да кинеским властима и кинеским инвеститорима, предложи да "уђу" у РТБ Бор, под условима који би само њему одговарали.

Наиме, Вучић је аматерски замислио да он лично изабере приватизационог саветника за РТБ Бор, који би се кинеској страни представио као неприкосновени стручњак, што је амбасадор ове најмногољудније земље на свету љубазно саслушао и још љубазније саопштио да ће у Србију тим поводом доћи (после Кинеске нове године, 8. фебруара) на разговор у вези Бора група њихових врхунских стручњака.

Очито, Вучић се гадно преиграо кад је 29. децембра прошле, 2016. године, наложио директору РТБ Бор, Благоју Спасковском, да свој криминални карактер ангажује до максимума. Спасковски је одмах објавио тендер за избор професионалног менаџмента "у складу са обавезама" из унапред припремљеног плана реорганизације.

У њему пише да управљачки и саветодавни тим који конкурише по овом позиву има јасне задатке: да повећа профитабилност, обезбеди нова тржишта, нову организацију рада и план пословања…Форма је на тај начин била задовољена што се Вучића тиче.

Фазом Б, предвиђено је да Спасковски и његов тим подметну Кинезима лажна истраживања која говоре о двоструко већим резервама, а Планом Ц, да се Кинезима понуди и спектакуларни сценарио који предвиђа за 50 одсто већи профит од реалног!

Чињеница је да су барем две компаније из Кине заинтересоване за Бор. То је потврдио и кинески амбасадор. Али, њихове компаније траже документацију, материјале о пословању, до последњег папира.

Овај аматерски, шибицарски и простачки чин, требао је да буде увод у договор о провизији коју би Кинези требало да плате "независном консултанту" који још није изабран, јер се другови из Пекинга не дају преварити.

Реч је, ипак, о цивилизацији старој 5.000 година, и њихова искуства са лоповина на свим континентима су несагледива. Већ су упознати са суштином Вучићевог блефа: тражене консултантске услуге односе се на припрему јавног поступка за реализацију трансакције са потенцијалним инвеститорима. Рок за достављање понуда је 8. фебруар (Кинеска нова година!). Кад дођу из далеке Кине, да их сачека "понуда".

Уместо овакве приче о Бору, амбасадор Кине, Ли Манчинг, пренео је Вучићу мишљење своје владе, да од посла неће бити ништа, све док се њихова делегација не упозна са комплетним пословањем и док се из Бора не уклони Благоје Спасковски са својим криминалним пословима.

Година 2017., која је тек почела, свакако ће за кинеске инвеститоре на овом делу Балкана бити више него значајна, тим пре што из САД Трампова администрација најављује да "Западни Балкан више није од интереса за америчку спољну политику". И Вучић је то схватио, па покушава на све начине да се, након пропале авантуре са Немачком и Арапима, докопа Хонг-Конга и веза са кинеским бизнисом.

Но, велика Кина има своје планове у који се његови пљачкашки науми никако не уклапају. Јер, тамо главе падају за проневеру 100 државних јуана.

Наиме, Кина је ових дана отворила своју прву банку у Србији ("Банк оф Цхина"). Амбасадор Ли Манчанг најавио је да ће Кинеска банка, која почиње да ради у Србији, покривати подручје целе бивше Југославије, Румунију, Бугарску, Албанију и Грчку. То је доказ да званични Пекинг гледа у будућност и да пролазни, мали, локални диктатори, немају никакву важност.

Запад је одавно потрошио Вучића. Али, званична Кина гледа у Србију као пријатељску земљу, преко које може да врши дистрибуцију своје робе и услуга даље на европски континент. Проблем са којим се Вучић одмах суочио, био је досадашњи однос Брисела према кинеским улагањима у овај део Балкана, који ЕУ, сматра својим феудом.

Не могавши да седи на више столица (упркос томе што би жарко желео), Вучић се определио да покуша још један плес, овај пут са Кинезима. Ни ту му не иде. Влада у Пекингу је одредила да две кинеске националне авио-компаније дођу у Србију и тако директно конкуришу Вучићевом "чеду", Аир Србији, која и даље живи на леђима Аеродрома "Никола Тесла", од кога сурово отима зараду и шаље је директно у буџет компаније "Етихад" из Емирата.

Увођење директног лета између Пекинга и Београда, посредством кинеских авио-компанија, значи штету за Аир Србију. Но, Вучић је у свом лудилу отишао толико далеко да му је решавање случаја РТБ Бор, важније од свега у овом тренутку. Како подвалити Кинезима да преузму овог губиташа (250 милиона евра годишње из буџета), како преузети онолике дугове…

Амбасадор Кине, Ли Манчинг, предложио му је да сагледа колику би зараду Србија имала од 100 хиљада кинеских туриста (нова средња кинеска класа). Али, диктатор хоће све и одмах.

Хоће да опљачкани новац из Србије пребаци на име неколико фирми у Хонг Конгу, хоће да му Кинези купују и инвестирају у Србији (по његовим ценама и по његовим правилима пословања), хоће да му Европска унија "зажмури" на кинеска улагања која Бриселу нису по вољи, хоће…Хтео би. Али му време и прилике нису савезници. Сигурно је само то да му је дошао крај.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

PRESELJENJE NARODA: SPONTANO ILI REŽIRANO!!!????

 

Svakodnevno gledamo kako političari EU u svojim medijskim istupima glume “zabrinjavajuće i humano”angažovanje u akciji preseljenja stanovništva i naroda, pri čemu prednjači Angela Merkel, i doduše malo nevoljno sluša reči njenog vicekancelara Gabrijela koji kaže kaže:”Nemačka je spremna da primi preko 500 000 izbeglica svake godine”, to samo može da znači da je on uputio posredan POZIV za još veći i kontinuirani dolazak drugih naroda u EU i da on zna nešto mnogo više od ovogo što je rekao!!!!

 

 

 

I Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, nastavlja u istom pravcu kada izjavljuje da "Aktuelni talas migracije nije jednokratni događaj, već početak stvarnog egzodusa, što znači da ćemo morati da se nosimo sa tim problemom još mnogo godina", i da države EU treba da se navikne na dolazak drugih naroda u EU.

Pa ako znamo da moćne obaveštajne službe stranih zemalja, kojima ne nedostaje novac u njihovoj kadrovskoj i tehničkoj opremljenosti, kada se i satelitima može otkriti šta se nalazi ispod zemlje nekoliko stotina metara, prosto je zapanjujuće da oni nisu ni želeli a ni hteli da preduprede toliko masovno namerno izazvano preseljenje stanovništva sa jednog kontinenta na drugi!!!???

I ko to može da spreči da narednih godina takvo preseljenje ljudi neće da se prekine!??? I bilo koji sledeći rat u nekoj državi, opet može da dovede da stanovnici tih država pohrle u Evropu, ili će to postati praksa!!??

Pitanje je zašto se vrši namerno masovno preseljenje stanovništva u evropske zemlje, a nije se pristupilo organizovanom prihvatu stanovništva (koji planirano postaju migranti) u najbližim državama u kojima nema rata, i tamo oganizovao njihov život sa namerom da bi se ta lica vratila nazad u svoje države kada zavlada mir!!!??? Ili uopšte nije u planu da se migranti ikada vraćaju u svoje države!!???

Ako nam se preko medija serviraju slike sa tragičnim ishodima stotine migranata koji se otiskuju na more u gumenim čamcima, pitamo se zašto nisu angažovani NATO brodovi tih zapadnih zemalja da bezbedno prevezu te ljude, ako je već planiran prihvat još stotine hiljada migranata iz Afrike, (imajući u vidu da su aktivnosti Amerike, NATO pakta i službe zapadno evropskih zemalja glavni uzročnici izazivanja sukoba u državama iz kojih se sada vrši planirano raseljavanje)???

To samo znači da postoji PLAN, a pošto su obaveštajne službe pod kontrolom civilnih vlasti, znači da i one učestvuju u ostvarivanju tog globalnog plana, iako dobro znaju da takvo masovno preseljenje sa jednog podneblja, stanovništva koji se po načinu života, običajima, kulturi, veri, tradiciji, stepenu demokratskih sloboda…itd.itd, drastično razlikuje od načina života ljudi u Evropi, i da blagoglagoljivost evropskih političara u namerama da toliku masu ljudi “integriše” u EU i prilagodi ih toj novoj sredini, (ako znamo da se ni do danas nisu integrisali naši sunarodnici Srbi koji su morali dao odu iz Hrvatske) neće ići baš bezbrižno!!!!

Izgleda da je i nijima jasno da jedna od najtežih posledica može da bude izazivanje prvo laganih i neosetnih početinih sukoba između Muslimana i Hrišćana, sa tendencijom da se podgreva dok ne bukne u nekakav krvav sukob!!!

Ćutaće o tim mogućim posledicama, sve dok strane privatne kompanije ne ovladaju prirodnim bogatstvima zemalja iz kojih su migranti došli, stvarajući ogroman profit za sebe i vrhuške svojih država!!!

A za to vreme, stručnjaci iz evropskog birokratskog tabora će demonstrirati svoju humanist nad stotinama hiljada migranata, navodno im pružajući “velike evropske demokratske slobode”, a u suštini , tim ljudima neše biti dostupno ništa bez dozvole vlasti, a posebno im neće biti dostupno i nešto od privrednih resursa i bogatstava sostvenih država bez dozvole privatnih kompanija koje sada i upravljaju njihovim državama.

Ovo je samo delić nečega što smrdi…..

 

©Geto Srbija

DRŽAVA TRETIRA RADNIKE KAO BELO ROBLJE SA NISKIM PLATAMA MOTIVIŠUĆI IH ZA NERAD!!!

 

Na nedavno održanom Petnaestom kongresu Saveza samostalnih sindikata Srbije, svirani su marševi i mahalo se barjacima u slavu Aleksandra Vučića, čije prisustvo je gromoglasno pozdravljeno. Ovaj sramni događaj desio se neposredno nakon informacije evropskih ekonomskih institucija, koje su objavile podatak da u Srbiji tek svaki šesti radnik prima platu (u privatnom sektoru), a da oni srećnici koji ipak primaju platu, devedeset odsto zarade daju na puko preživljavanje.

Umesto opšte pobune, sindikat je pristao na to da se i dalje vrši pritisak na radnike da ne traže povećanje zarada, jer će se na tržištu pojaviti veliki broj kvalifikovanih radnika i stručnjaka koji će zbog pogrešne stranačke pripadnosti ili kritičnog odnosa prema lopovskoj vlasti ostati bez posla u državnoj službi i javnim preduzećima.

 

                               Milan Malenović

 

Odlazeći predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, nedavno je priznao kako ne zna koliko je tačno ljudi zaposleno u državnoj i lokalnoj administraciji, odnosno u javnim službama. Ne zna im se broj, ali se zna da ih ima više nego što je potrebno?!

Predlogom zakona o smanjenju zaposlenih u državnoj upravi predviđeno je da opštine na svakih 1.000 stanovnika imaju 9,5 zaposlenih u javnom sektoru ako imaju do 50.000 stanovnika, odnosno 11 ako imaju do 100.000 žitelja, dok će one sa više stanovnika moći da zaposle 13 službenika. Kada su gradovi u pitanju, na svakih 1.000 stanovnika moći će da zaposle sledeći broj službenika: Kragujevac do 15, Niš 16,5, Novi Sad 18, a Beograd 18,5.

Posebno će biti utvrđen broj profesionalnih vojnika i pripadnika policije koje će predlagati resorni ministri. Nigde se, međutim, ne pominju medicinari i prosvetni radnici, pa je u ovom trenutku nejasno šta će biti sa njihovim brojem. Od smanjenja broja zaposlenih izuzimaju se kabinet predsednika Republike i Narodna banka Srbije. Zašto je to tako, niko ni ne pokušava da objasni.

Broj zaposlenih u potpuno nepotrebnim državnim agencijama nije neka velika tajna, mada niko u vlasti sa sigurnošću ne zna ni koliko tih agencija ima.

Ministarka za državnu upravu Kori Udovički u leto 2014. je javnost obavestila da će u septembru iste godine biti donet akcioni plan za sprovođenje Strategije reforme javne uprave, i da će agencije biti ukinute čim budu prebrojane?!

Niti su agencije prebrojane, niti imamo pomenutu strategiju.

Posle izbora 2012. Vučić je najavio ukidanje čak 60 agencija i drugih bespotrebnih institucija, ako naprednjaci budu formirali vlast. Posle dolaska na vlast, Zorana Mihajlović je u septembru 2012. obećala da će broj agencija biti smanjen na 50.

Kancelarija poverenika za informacije Rodoljuba Šabića je u maju 2014. utvrdila da postoji oko 170 republičkih agencija, zavoda, direkcija, fondova i drugih organizacija. Ovo nije konačan broj, jer su slične institucije osnivale lokalne samouprave širom Srbije, koje se finansiraju iz lokalnog budžeta, dakle, takođe, novcem građana, rečeno je tada.

Režimski mediji danas lažno tvrde kako je broj agencija sveden na ispod stotinu. U analizi Balkanskog centra za regulatornu reformu, međutim, navodi se da konačnog spiska svih agencija nema, a da su tokom svog istraživanja utvrdili da postoji više od 100 agencija i sličnih organizacija državne uprave.

Prema toj analizi postoji: 15 javnih agencija; 31 uprava, inspektorat, direkcija i organi u sastavu ministarstva pod drugim nazivom; 19 vladinih službi i savetodavnih tela; 17 sekretarijata, zavoda i posebnih organizacija sa nazivima koji u sebi ne sadrže "sekretarijat" ili "zavod"; 25 nezavisnih regulatornih tela…

Prema podacima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, objavljenim početkom juna, u agencijama radi navodno oko 32.000 ljudi, ali je taj broj barem dva puta veći.

Krajem maja Republički zavod za statistiku (RSZ) je saopštio kako je aprilska plata u proseku iznosila 45.605 dinara, i u odnosu na mart bila je nominalno veća za 5,8 a realno za 5,3 odsto. Aprilska prosečna neto plata je, međutim, nominalno manja za 0,5 odsto, a realno za 2,3 procenta nego u istom mesecu prošle godine.

Kada su u pitanju zaposlenost i prosečna plata, mora se biti oprezan, jer su izneti podaci dobijeni na osnovu ankete koju sprovodi RSZ. Većina zaposlenih u Srbiji, međutim, ne prima prosečnu platu, već daleko manji iznos.

Cena takozvane potrošačke korpe u martu mesecu (u trenutku nastajanja ovog teksta još nisu bili objavljeni podaci za april) iznosila je 66.628,74 dinara, dok je ona minimalna koštala 34.550,48 dinara.

Direktor ozloglašene Agencije za privatizaciju, Ljubomir Šubara, pokrenuo je postupak razrešenja zastupnika kapitala u preduzeću predviđenom za privatizaciju, koji se drznuo da mu kaže kako ne želi svoje preduzeće da namerno odvede u stečaj samo kako bi ono bilo kupljeno za trećinu tržišne vrednosti od strane unapred poznatog kupca. Šubara neće imati nekih problema posle ovakvog nezakonitog postupanja, jer je njegova najbliža saradnica (a možda i nešto više) u rodbinskim vezama sa Bratislavom Gašićem.

Naime, Šubara je visoko kotiran u SNS-u, jer drugačije ne može da se objasni njegovo postavljenje u januaru na ovo mesto, uprkos činjenici da je kao stečajni upravnik uhvaćen u velikom broju mahinacija, pa je čak protiv njega vođen disciplinski postupak i zato što je samom sebi u jednom kruševačkom preduzeću u stečaju odredio duplo veću platu od dozvoljene.

Otpuštanja iz državne službe pogodiće, očigledno, one najsposobnije, koji se ne uklapaju u sumanutu ideju naprednjaka o jednopartijskoj, kleptokratskoj vlasti. Na tržištu rada će se tako pojaviti veliki broj kvalifikovanih radnika, pa če privatni poslodavci lako i brzo nalaziti zamenu za radnike koji odlaze jer im je plata mala.

I inače je na Zapadu već duži niz godina prisutan trend koji prodire i u Srbiju, kako više ne postoje stalno zaposleni. Svi su na privremenom radu, a gazda može u svakom trenutku da ih otpusti i primi nekog mlađeg, sposobnijeg i manje zahtevnog.

Srbija pod naprednjacima nazaduje i vraća se u 19. vek, u eru pre dolaska socijal-demokratskih i socijalističkih pokreta, koji su za radnike uspeli da izdejstvuju humane uslove rada sa platama koje im omogućavaju da žive kako pošten čovek i zaslužuje.

 

       Robovska radna snaga u Srbiji, glavni režimski adut

 

Problem sa kojim se većina zaposlenih u Srbiji suočava nije samo razlika između prosečne plate i visine životnih troškova. Na regionalnoj konferenciji "Zarade i modeli nagrađivanja" u Beogradskoj bankarskoj akademiji, održanoj krajem maja u organizaciji beogradskog udruženja "Business Support Network" (BSN), profesorka Živka Pržulj je iznela zapanjujući podatak: u realnom sektoru u Srbiji oko 650.000 zaposlenih prima zarade sa zakašnjenjem, dok oko 50.000 njih ne prima platu nikako, a samo oko 17.000 zaposlenih redovno prima zaradu.

Iz ovoga se vidi i da u realnom sektoru privrede (onom koji nešto zarađuje, a ne samo troši novac poreskih obveznika) radi tek nešto više od 700.000 zaposlenih, odnosno oko 10 odsto ukupnog stanovništva Srbije.

Oni su, znači, ti koji finansiraju ovu državu u kojoj, po zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u ovom trenutku na posao čeka 761.878 osoba. Ne postoji ni jedan u svetu poznati ekonomski model koji bi pomogao državi da opstane, ako je u njoj broj zvanično nezaposlenih (njima treba dodati i lica koja iz nekog razloga nisu na evidenciji NSZ-a, kao i penzionere i osobe na školovanju) veći od broja zaposlenih, posebno kada se uzme u obzir da je broj zaposlenih u javnom sektoru približan onom u privatnom sektoru.

Toliko o uspešnosti privrednih reformi ove i svih prethodnih vlada.

Uprkos katastrofalno niskim platama (koje se još ne isplaćuju redovno ili se ne isplaćuju uopšte) aktuelna vlast ne čini apsolutno ništa kako bi se tu nešto poboljšalo. Naprotiv!

Počev od premijera Aleksandra Vučića, svi državni zvaničnici u svim kontaktima sa stranim kompanijama i potencijalnim investitorima, ističu kako su niske plate u Srbiji najveća prednost ovog tržišta i najvažniji razlog zašto treba novac ovde ulagati.

Žalosno je kada neka država nema čime drugim da se ponosi, već samo siromaštvom sopstvenog naroda.

Od osoba sa kupljenim diplomama i doktoratima ne treba ni očekivati ništa pametnije, jer privredni stručnjaci tvrde upravo suprotno: kako su niske plate pre razlog da ozbiljne kompanije ne investiraju u neko tržište.

Niske zarade, posebno one ispod minimuma potrebnog za život, ne motivišu radnike da rade. Na konferenciji "Zarade i modeli nagrađivanja" međunarodni poslovni konsultant Milan Vučković je objasnio kako male zarade teraju radnike da traže dodatne izvore prihoda, pa se tako često dešava da stalno zaposleni uzimaju bolovanje u vreme sezonskih ili poljskih radova.

Uz to, dodaje Vučković, što je tržište i ukupna ekonomska situacija gora, to je i sveukupni platni nivo slabiji, tako da strani investitori ovde proizvedenu robu nemaju kome da prodaju, pa se onda odlučuju ili na proizvodnju u zemljama potrošačima (uprkos visokim platama, ali sa daleko nižim troškovima transporta), ili u državama u kojima je radna snaga još jeftinija nego u Srbiji, ali je zato populacija daleko brojnija, pa je samim tim i tržište veće.

Osim toga, jeftina radna snaga je i iz drugih razloga sve manje argument za kojim se povode investitori. Ovo je naročito izraženo kod stranih kompanija u proizvodnji (koje se koriste modernim proizvodnim tehnologijama u auto-industriji, metalskoj industriji i tako dalje) kroz implementaciju automatizacije i robotike, usled čega je sve manja potreba za proizvodnom radnom snagom. Ovaj trend će sa tehnološkim osavremenjivanjem u Srbiji sve više biti prisutan ubuduće. On će svakako doprineti značajnom gašenju radnih mesta u proizvodnom sektoru.

Pošto je profit jedini pokretač investitora, kako domaćih tako i stranih, niko od njih ne vidi razlog da samoinicijativno podiže plate radnicima. Da bi do toga došlo potrebno je sinhronizovano delovanje države i sindikata.

U Srbiji su, uprkos katastrofalnom stanju na tržištu rada i bednim platama, sindikati i aktuelna vlast saglasniji nego u doba realnog socijalizma, ali ne po pitanju poboljšanja položaja radnika. Ova ljubav, tačnije ulagivanje sindikalnih lidera, ide toliko daleko da gladni radnici, umesto na proteste, odlaze na slet u čast vođe Vučića.

Tako je nedavno na Petnaestom kongresu Saveza samostalnih sindikata Srbije održan plesni performans radnika sa sviranjem marševa i nošenjem barjaka, začinjen gromoglasnim pozdravljanjem Aleksandra Vučića.

U narednom periodu teško da može da dođe do povećanja plata u realnom sektoru, jer će najavljenim otpuštanjem zaposlenih iz javnih preduzeća i ustanova doći do povećanja konkurencije na tržištu rada. Poslodavac će lako moći da bira između više radnika iste kvalifikacije i iskustva, pa će izabrati onog spremnog da radi za najmanju platu.

 

       Naprednjačko "kadrovanje" u Boru

 

Od dolaska naprednjaka na vlast partijska pripadnost je bila jedini uslov da bi neko dobio državni posao. Zbog toga ne treba sumnjati da će se i otpuštanja od 1. jula sprovoditi isključivo po stranačkoj liniji i biće pogođeni isključivo oni koji ne samo da ne podržavaju ovu vlast, već ne žele da kriju ni njene lopovluke. To već sada pokazuju mnogobrojna iskustva.

Za primer se može uzeti i situacija u Boru, Vučićevoj "naprednjačkoj bazi", gde je VD direktor JKP "Toplana" Darko Milićević promenio rukovodeći kadar. Tako je na mesto rukovodioca ekonomske službe umesto Maje Stanković postavio ponovo Mirjanu Živanović, na mesto rukovodioca pravne službe umesto Vladimira

Tasića ponovo je postavio Draganu Jenić, a umesto Dragutina Damnjanovića, koji se vratio u RTB Bor, postavio je Desimira Miljkovića.

Na jednom sastanku kolegijuma, Dragana Jenić predlaže da se otpuste partijski nepodobni radnici, kako bi se otvorila mogućnost zapošljavanja naprednjačkih kadrova. Prvi otkaz dobio je Dragan Nakić, samohrani otac koji se usudio da kaže svom rukovodiocu Dragiši Đorđeviću da ne može da ide u Majdanpek na miting podrške Vučiću. Nakić je čak tom prilikom dao i opravdanje (mora da ostane uz povređeno dete), ali Milićevića to nije interesovalo.

Odmah posle toga red dolazi na Svetlanu Jovanović. Na sastanku sa njom, kome su osim Milićevića prisustvovali i Mirjana Živanović, Dragana Jenić i Vladimir Tasić, v.d. direktor je pita u kakvom je srodstvu sa Jugoslavom Jovanovićem, osnivačem pokreta "Šesti oktobar" i istoimenog sajta.

Pošto je dobio odgovor da joj je to suprug, Milićević je osuo drvlje i kamenje na Jugoslava tvrdeći kako on na pomenutom sajtu blati to preduzeće iznoseći podatke o mahinacijama i lopovluku rukovodstva.

Nakon što je Svetlana odbila Milićevićev predlog da se distancira od svog muža (kao što su u vreme Golog Otoka supruge morale da se odreknu muževa okrivljenih da su informbirovci), pokrenut je postupak za raskid radnog ugovora sa njom. S obzirom na predstojeći talas otpuštanja "viška" zaposlenih u državnoj službi, Milićević čak neće morati ni da smišlja neki poseban razlog za otkaz.

Na većim mukama je Blagoje Spaskovski, direktor RTB Bor, nekadašnji kadar Dinkićevog URS-a, a sadašnji kadrovik lokalnog SNS-a. On mora da nađe obrazloženje prihvatljivo za sud, zašto sa posla otpušta doktora rudarstva Branislava Mihajlovića, čiji je jedini greh što je na svom Tviter nalogu tražio da se na Terazijama podigne spomenik pokojnoj Verici Barać i naveo opšte poznatu činjenicu kako je Vučić ceo svoj život i radni vek proveo tražeći načina da dođe na vlast.

 

     A 1. Šta režim nudi strancima, a šta traži od njih

Umesto da poboljša sveukupni privredni ambijent u zemlji, koji bi, time, postao atraktivniji za samostalni dolazak stranih investitora u proizvodnji, Srbija već godinama, nudi raznim "investitorima" po inostranstvu čitave pakete državnih subvencija koje su obuhvatale i širokogrude poklone iz budžeta u iznosima i do 10.000 evra po jednom radnom mestu. Ovo je između ostalog rečeno na nedavno održanoj regionalnoj konferenciji pod nazivom ""Zarade i modeli nagrađivanja".

Uzgred, konstatovano je da u Srbiji baš niko nakon potpisivanja ugovora ne kontroliše koliko je ta firma zaista realno zaposlila ljudi, već su sredstva izdavana na obećanje određenog navodno planiranog broja budućih kadrova! Potom se u čitavu priču uključuju lokalne samouprave, preko kojih su strani investitori dužni da primaju ljude.

Tada se aktivira čitav sistem pritisaka na stranog investitora da lokalnim moćnicima na vlasti, u svom budućem menadžmentu zaposle svakojaku rodbinu, ljubavnice i svojtu. I to nije sve: najgore od svega nije bila visina novčane subvencije, već autoritarno pravo bivših ministara ekonomije koji su sahranili domaću proizvodnju, da stranim firmama nude sume "od oka", koje oni lično procene i na kraju odrede.

Naročito je ovo otvaralo široke mogućnosti za razne vidove korupcije. Zahvaljujući takvim ministrima, uz kumovanje pseudoagencije kakva je bila i ostala SIEPA, Srbija je u očima mnogih privrednika i investitora iz inostranstva, delovala poput jedne obične banana-države. I nova vlada, odnosno politički establišment na vlasti video je tu neku svoju računicu pa je budalaština sa državnim subvencijama nastavljena. Zato sada gase kompromitovanu SIEPU a osnivaju agenciju sa novim imenom, kako bi prevarili javnost da je reč o nečem novom.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZASEDANJE I DONOŠENJE ODLUKA NA SEDNICAMA “VLADE U SRBIJI”

 

U sastavu institucije zvanom Vlada, a koja je nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji i čiji je prvi zadatak da utvrđuje i vodi politiku države, u svom sastavu ima grupu različitih osoba koji se nalaze na vrlo odgovornoj funkciji Ministara određenih resora, i koji su neposredno pre stupanja na dužnost položili zakletvu:” Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije“.

 

 

 

S` pravom smo mi, narod zbog koga i postoje institucije države, očekivali da rad Ministara na funkcijama koje obavljaju i odlukama koje donose na sednicama Vlade Srbije, budu u skladu sadržine date zakletve (koju su i potvrdili svojim potpisom), kao i da sve aktivnosti iz domena rada Vlade budu u cilju poboljšavanja života stanovnika Republike Srbije kao države koja zajedno sa narodom očekuje poštovanje ostalih država!!!

Međutim, nismo očekivali da će funkcionisanje i odluke rada Vlade Srbije, prerasti u donošenje odluka “Vlade u Srbiji”, među kojima ima i takvih odluka kojima se ubija karakter naroda, kao i predloga pojedinih zakona koji su sastavljeni i na žalost usvojeni, a čija je sadržina često protiv tradicije, običaja, kulture, istorije, vrednosti, itd sopstvenog naroda i države !!! (Sa razočarenjem moramo da konstatujemo da se i rad predhodnih Vlada, odvijao na isti način…).

Jer da nije tako , onda se ne bi događalo da aktivnost ranijih i ove Vlade budu na način da se udovoljavalo interesima stanih institucija i korporacija, pri cemu je urušavana domaća privreda i sektori koji je čine!!!

U sektoru poljoprivrede, pored minimalnih ili nikakvih subvencija za proizvođače što u krajnjem dovodi do ogromnih gubitaka, npr. nikako se ne može opravdati poslednji uvoz krompira iz EU, dok domaći krompir bacamo, i pored ogromnog truda proizvođača da ga odgaje i prodaju!!! U ovom slučaju se neko debelo ugradio, a većinu njih ojadio!!!

A ako pomenemo uvoz mleka, smrznutog mesa starog po pola godine, i gomile različitih neproverenih proizvoda iz EU i njihovo plasiranje našem stanovništvu, a istovremeno zatiranje domaće stočarske, ili mlekarske proizvodnje, itd, itd…, onda počinjemo da verujemo da Srbijom upravlja “Vlada u Srbiji”!!!

Neki naredni put ćemo pominjati i ostale aktivnosti i odluke “Vlade u Srbiji” donešene na štetu države Srbije i njenih stanovnika, kao i one aktivnosti koje izvršna vlast nije preduzimala čak ni posle, dodupe “kilavih” odluka Ustavnog suda koji je pojedine sporazume (zaključene od strane “Vlade u Srbiji”), oglasio kao neustavne!!!!

 

      I ovo su odluke “Vlade u Srbiji”

 

Bilo je mnogo izdajničkih sporazuma (uz onaj Briselski) koje su potpisivali članovi različitih “Vlada u Srbiji”, čijom je sadržinom na različite načine natovarila breme i ograničavala slobodu Srbije (kao države) , kao i slobodu srpskog naroda i ostalih građana koji žive u Srbji, nametajući im da iz svojih džepova plaćaju razne privilegije stranim licima, jer su takve (privilegije i imuniteti) predviđeni sporazumima koje su potpisivali razni ministri raznih “Vlada u Srbiji”.

Potsećamo samo na neke , među kojima ne smemo da zaboravimo ni „doprinos“ Vuka Draškovića, koji je u ulozi Ministra spoljnih poslova tada Državne zajednice Srbija i Crna Gora, zvanično omogućio nesmetano ROVARENJE NATO snaga po čitavom PROSTORU Srbije, kada je 18.jula 2005.g. potpisao Sporazum o tranzitu NATO trupa kroz Srbiju.

Pa tu je i Tadićev „doprinos“, kada je 07.09.2006. potpisao sa Vladom SAD Sporazum o zaštiti statusa američkih trupa u Srbiji SOFA  po kome je Amerika svojim ljudima obezbedila IMUNITET ZA BILO KOJE POSTUPKE I BILO KAKVO UČINJENO DELO, (pa i ubistvo građana Srbije), a poslove koje bude sklapala za svoje potrebe, vršiće prema zakonima SAD a ne Srbije i da je takav “sporazum” ratifikovala skupštinska većina na Šestoj sednici Prvog redovnog zasedanja Skupštine Srbije u periodu od 13.05.-29.05.2009.god.

Niko nije bio zainteresovan, nije se odvažio, nije ga verovatno razumno pogađalo, niti je smatrao za potrebnim da Ustavnom sudu podnese makar inicijativu za ocenu ustavnosti takvog sporazuma , pa neka članovi Ustavnog suda, na svoj “kilavi način rada”, makar zarade svoju platu!!

Pored niza različitih oblika sporazuma potpisanih sa NATO paktom, naravno uvek na štetu Srbije, (na koje su potpise stavljali razni ministri odbrane razlicith sastava raznih Vlada); oni koje je ovlastio raniji i sadašnji predsednik “Vlade u Srbiji” Vučić, na kraju pominjemo i nedavno potpisani IPAP  Individualni partnerski akcioni plan sa NATO!!!

Ne možemo da se otmemo utisku da, svi članovi “Vlade u Srbiji”, koji su glasali za potpisivanje takvog IPAP plana, (koji je zadnja stepenica pred formalno pristupanje Srbije NATO paktu), a govoreći kako Srbiji nije cilj učlanjenje u NATO, su u potpunosti shvatili pojedine njegove odredbe, pa bi nas, običan narod Srbije, baš zanimalo da nam ministri rastumače pojedine odredbe onakvog plana za koje je zainteresovan čitav NATO pakt!!!

Tu spada npr. obavezna javna porpaganda NATO vrednosti kod stanovništva, predviđen kao stalan proces!!! To valjda treba da nas raduje, i da nas uveri da se posle bombardovanja Srbije, razaranja infrastrukture države, ubijanja i sakaćenja ljudi, gađanja kasetnim i bombama sa osiromašenim uranijumom,,… može reći da nam je NATO prijatelj!!???

Prosto nam je drago što NATO izražava svoju zainteresovnost za sprovođenje odredbi izdajničkog Briselskog sporazuma, kao i činjenicu da je zemljama članicama NATO drago da KFOR na KiM ima statusno neutralnu funkciju!!!

Voleli bi smo da nam Predsednk “Vlade u Srbiji”, objasni i u čemu se sastoji tolika zaintetresovanost NATO zemalja za Jačanje uloge i kapaciteta Poverenika za zaštitu ravnopravnosti???

Ne možemo a da se ne načudimo tolikoj brizi NATO zemalja za Učestvovanje romske populacije u sprovođenju strategije, a o raznim inicijativama za inkluziju Roma, i učestvovanje u raznim IPA projektima EK, ne treba posebno pričati!!!

A baš smo zahvalni NATO članicama što izražavaju svoju zainteresovanost za rad Notara i Izvrštelja kao novih pravosudnih institucija, kao i njihovoj brizi za obuku tužilaca za vođenje tužilacke istrage!! Naravno , NATO je, i baš mu fala na brizi za izgradnju kapaciteta nadležnih organa za borbu protiv korupcije, i organizovanog kriminala!!!

Članovi “Vlade u Srbiji” su potuno shvatili NATO zainteresovanost i za obuku osoblja za rad u zatvorima sa specijalniim tretmanom!!!!???? Tu barem Amerikanci imaju iskustva sa zatvorenicima u Gvantanamu i tajnim zatvorima po zemljama EU!!!!

Ne možemo a da ne “pohvalimo!??” sveobuhvatnu zainteresovanost NATO pakta za usklađivanje našeg zakonodavstva sa EU, pristupanju Svetskoj trgovinskoj organizaciji, efikasnijoj naplati poreza, promeni strukture vlasništva i okončanju privatizacije, kao i obezbeđivanje energetske sigurnosti kod nas i u regionu!!!

NATO traži da Srbija obavezno poveća učešće u multinacionalnim operacijama, izgradi elemente za učešće u borbenim grupama EU, i izgradi obuku i ocenjivanje prema NATO standardima i uspostavi potpunu operativnu sposobnost!!!

NATO zahteva da se obavezno u bazi “Jug” osnuje centar za obuku u koji će imati pristup i sve zemlje NATO-a; otvaranje Vojnotehničkog instituta za sve NATO članice, potenciranje na obaveznom sprovočenju odredbi SOFA sporazuma, i naravno ratifikovanje u Skupštini Srbije kada će narodni poslanici svojim glasovima potvrditi volju NATO pakta!!!!

Ovo su samo neki od delova zadnjeg potpisanog sporazuma sa NATO paktom, pa naslov i slika potpuno odgovaraju sadržini ovog članka……

 

©Geto Srbija

PALMA NA JUGU SRBIJE: KADRIRANJE ČLANOVA JEDINSTVENE SRBIJE PO LESKOVCU

 

Jedna od stranaka na vlasti u Leskovcu je i Jedinstvena Srbija. U ovom malom gradu ova mala stranka je pozapošljavala sve svoje članove, a i njihove rođake u javnim preduzećima. Uoči donošenja vladine uredbe o zabrani daljeg zapošljavanja u javnom sektoru JS je ugurala na desetine svojih pristalica na državne jasle.

 

          D. Mančić

 

Institucija pod imenom Centar za stručno usavršavanje u Leskovcu, do pre dve godine je imala samo četiri zaposlene osobe, a danas ih ima petnaestoro, i to u stalnom radnom odnosu. Nepotizam, ortačko-burazerski vid zapošljavanja ovde je bio više nego čigledan.

Prošle godine je zaposlena čak i sestričina zamenika gradonačelnika Dragana Jovanovića, koja je po struci , "tehnolog pekarstva“ , onda aprila meseca ove godine sin odbornice Vesne Stojković.

On je odmah postavljen na mesto zamenika direktora, imao je veoma visoku platu kao svi načelnici, ali pošto nema fakultet, morao je da bude pomeren na niže mesto. Onda 5. decembra prošle godine, kao šlag na tortu, dolazi do zapošljavanja šest članova Jedinstvene Srbije kao i odbornika Ivana Krstića.

Građani Leskovca jedva spajaju kraj sa krajem a partija Jedinstvena Srbija im se ruga partijskim zapošljavanjima. Ovako mala partija je u Centru za socijalni rad i Centru za stručno usavršavanje zaposlila veliki broj članova.

Svrha otvaranja Centra za stručno usavršavanje u obrazovanju jeste da u skladu sa regionalnim potrebama i strategijom razvoja obrazovanja na nacionalnom nivou, organizuje seminare za prosvetne radnike u njihovom mestu rada ili neposrednoj blizini i time omogući značano smanjenje troškova stručnog usavršavanja. On je takođe i mesto gde se vrši vrednovanje i praćenje kvaliteta stručnog usavršavanja, kao i mesto okupljanja i razmenjivanja profesionalnih iskustava. Tako je, bar, zamišljeno.

Načelnik gradske uprave za inspekcijske poslove Bratislav Jović, inače još jedan član Jedinstvene Srbije, takođe je primio pet osoba u radni odnos, i to troje u komunalnu policiju i dvoje u komunalnu inspekciju.

Svi oni rade po ugovoru, ali je pre uredbe Vlade Srbije o zabrani novih zapošljavanja od 5. decembra ove godine raspisan konkurs da se prime u stalni radni odnos. Među ovim osobama je i potpredsednik JS Srđan Dinić koji je primljen kao komunalni inspektor, a ćerka jednog odbornika sa završenom Hemijsko-tehnološkom školom radi kao administrativni radnik. Inače, Dinić je dao otkaz u preduzeću ,,Porečje Vučje“ da bi prešao na državne jasle, a ujedno je i član Upravnog odbora Javnog preduzeća ,,Toplane“.

Načelnik Jović bi mogao uskoro da bude smenjen, jer je u sukobu sa predsednikom partije JS Draganom Markovićem Palmom, a na njegovo mesto verovatno dolazi šef građevinske inspekcije, inače brat dr. Dragana Jovanovića, Srđan Jovanović iz sela Zalužnje.

Direktor Centra za Socijalni rad u Leskovcu, Boban Ilić, za nekih godinu i po dana od kada je na funkciji, a kadar je Jedinstvene Srbije, zaposlio je pet radnika i to: dvoje u obezbeđenju, jednu sekretaricu i to sestru gradskog većnika, po jednu ekonomistkinju i jednog pravnik.

JS stranka Dragana Markovića-Palme zaposlila je preko 30 ljudi u javnim preduzećima 2013. godine u Leskovcu. Zašto predsednik nije doveo nijednu investiciju u Leskovac? Znamo da u Jagodini svakog meseca otvara po nekoliko firmi, a u Leskovcu svoje članove zapošljava u javnim preduzećima.Tako mala stranka je zaposlila ovoliki broj ljudi, koliko su onda ove veće zaposlile?

Podestimo se Palmine izjave na konvenciji njegove partije u Leskovcu:

"…Jedinstvena Srbija zalagaće se za brže otvaranje novih radih mesta u svim delovima Srbije, posebno u najnerazvijenim krajevima poput Jablaničkog okruga."

Od svega toga uspeo je samo da otvori nova radna mesta na teret budžetskih sredstava. Gradska uprava za urbanizam sa načelnikom Žikicom uporno izbegava da izda građevinsku dozvolu za nadogradnju objekta bivšeg farmaceutskog giganta, Srboleka, koji je kupljen februara meseca od strane preduzeća Jeanci Serbia DOO. Na sastanku sa investitorom gradonačelnik je više puta obećao završetak papirologije. Naime, Jeanci je svu dokumentaciju predao u zakonskom roku i zakonskim okvirima.

Po svemu sudeći, grad Leskovac gubi jednu lepu investiciju i 400 radnika ostaje bez posla. Ali ni to nije sve, jer u Jugohemu radi preko 300 radnika, koji će, takođe zbog bahatosti lokalnih čelnika, ostati bez posla. Da li će gradska vlast i njih da zaposli u javnim preduzećima?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

MARŠALOVA SRBIJA: VUČIĆEVI SAVETNICI U AKTIVNOSTIMA DALJEG SIROMAŠENJA GRAĐANA SRBIJE

 

Kako srpska politička elita i njeni neformalni centri međusobno sarađuju, i kako štite svoje kriminalne i koruptivne poslove. Kako izbegavaju krivičnu odgovornost i prave pozorišnu predstavu u kojoj se međusobno ubijaju i zatvaraju, a na kraju svi ustaju živi i zdravi, samo znatno bogatiji. Zašto je Srbija opet dozvolila da joj jedan čovek, u ovom slučaju Aleksandar Vučić, bude i prvi tužilac i prvi policajac i sveti apostol koji grmi i optužuje svoje lažne političke protivnike, a onda im prašta i računa na njihovu lojalnost i saradnju.

 

               major Goran Mitrović

 

Ovih dana je Šešeljev redov Vučić najavio da želi rekonstruisanu Vladu, jer za narod ima Maršalov plan! Najavio je dovođenje stranaca koji će ga savetovati, a oni su, suprotno Vučićevom obećanju, umesto Maršalovog plana, najavili gladnim građanima da će još dugo morati da stežu kaiš. Vučić jeste, po sopstvenom priznanju teško bolestan, a i lud, ali ko su ljudi koji slede njegovu životinjsku nameru da, pre nego što ume, zauvek zgazi Srbiju?

Od kako je sastavljena dosadašnja "dvoglava" srpska vlada, ovdašnja medijska služinčad je zaražena igrom lopova i žandara, skoro svakodnevno koristila naslov "Vučić najavljuje hapšenja" (ta rečenica na najvećem internet pretraživaču, za sada ima preko 90 hiljada rezultata, i jasno govori o kakvom je ludilu ovde reč).

I zaista, čovek koji je bio istovremeno ministar odbrane, prvi potpredsednik Vlade Srbije i takozvani koordinator rada "svih službi bezbednosti", izdigao se iznad svih drugih političkih lidera u državi, stavivši sebe u centar svih srpskih poslova, kao sudbinska ličnost, "nepotkupljivi" Robespjer iz Francuske revolucije, kome nema premca u poštenju! Istina je, na žalost, znatno drukčija…

Kada je početkom prošlog leta formirana nova Vlada Srbije, Tabloid je pisao da je Aleksandar Vučić dočekao svojih pet minuta, da pokaže svojim prijateljima iz Demokratske stranke, kako je baš on njihov istinski spasitelj, i kako će veštom kombinacijom medijske galame, i još veštijim odabirom sporednih i beznačajnih krivaca za megalomansku pljačku Srbije u poslednjoj deceniji, sačuvati glave najodgovornijim i najistaknutijim ličnostima političko-privredne hobotnice koja nekažnjano i dalje hara Srbijom

Odgovor je ponudio on sam, onog dana kad se nametnuo kao "capo di tutti capi" nad ovom korumpiranom družinom prepunom opljačkanih para, i kad je rekao da nema moralno pravo da od Đilasa oduzima mesto gradonačelnika ("Politika" 7. septembra 2012. godine), čime je samo potvrdio da je najbolji baštinik demokratske pljačke i ključni čuvar njihovih "tekovina"!

Jer, nije reč o Đilasovoj izbornoj pobedi ili porazu, nego o tome da je on postao jedan od najbogatijih ljudi, ne samo u Srbiji, nego i u celom regionu, koristeći privilegije visokopozicioniranog političkog funkcionera. Ako to za Vučiću nije bio razlog za istragu, nego je razlog za "pomilovanje", onda je i on postao ozbiljan saučesnik u svim Đilasovim poslovima!

 

     Siniša Mali, a lopov veliki

 

Niko iz vrha Demokratske stranke, dok je Vučić najavljivao “bespoštednu borbu“ protiv korupcije i organizovanog kriminala, nije ostao bez opljačkanih para.

Tabloid je objavio prošle u decembru prošle godine izveštaj američke finansijske organizacije Global Financial Integrity o iznošenju para iz Srbije. Iz naše zemlje je, prateći tokove novca, ova organizacija utvrdila da su srpski oligarsi iz Demokratske stranke, u poslednjih deset godina uzeli 51 milijardu evra! Ej, 51 milijardu evra.

Aleksandra Vučića to nije interesovalo.

Da podsetimo: kada je 7. jula 2008. godine formirana Vlada na čelu sa Mirkom Cvetkovićem, Vučić je odmah prekinuo sve kontakte sa Aleksandrom Nikitovićem, šefom kabineta dotadašnjeg premijera Vojislava Koštunice, i otišao u zagrljaj Miodragu Rakiću, šefu kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića.Tabloid je opisao ovu pedersku vezu…

Rakić je snabdevao ogromnim količinama novca Aleksandra Vučića, koji je, zajedno sa Tomislavom Nikolićem, sa njihovim poslaničkim klubom Srpske radikalne stranke, dobijao milionske svote novca da “ne talasa“.

Dok su Tadićevi mafijaši (Božidar Đelić, Mirko Cvetković, Dragan Šutanovac, Dragan Đilas, Dušan Petrović, Bojan Pajtić…) nemilosrdno pljačkali Srbiju, kreditne linije, banke, državna i javna preduzeća, fondove, Rakić je plaćao svog dečka Vučića da radikali u narodnoj skupštini ne dižu glas.

Tek danas saznajemo da je jedan od savetnika Aleksandra Vučića i Siniša Mali!

Siniša Mali je u timu prvog potpredsednika Vlade i igra glavnu ulogu kada su finansijski sektor i privreda u pitanju. Učestvovao je od samog početka u pregovorima Etihada i države u vezi sa prodajom JAT-a, a i "mozak" je modela restruktuiranja JAT-a i rešavanja spornih pitanja nacionalne kompanije koja su kočila dogovor sa Etihadom. On je taj problem rešio, tako što je JAT poklonio emiru El Zajedu! Još pride je Vlada Srbije uzela na lizing devet aviona koji će raditi u novoj firmi! Da smo pravna država, Vučić bi dobio doživotnu robiju.

 

     Ko je Siniša Mali?

 

U njegovoj biografiji stoji da je završio ekonomski fakultet u Beogradu, magistarske studije na Washington University at St. Luis, Olin Business School, dok je doktorat branio na beogradskom FON-u.

U naizgled besprekornoj biografiji u oči upada podatak da je upravo gospodin Mali bio direktor za tendere u Agenciji za privatizaciju i to baš u periodu od 2001. do 2003. godine, kada su na čelu Agencije bili najpre Vladimir Čupić (bivši direktor Hypo Alpe Adria Banke, a sadašnji AIK Banke) i bivši premijer i ministar finansija Mirko Cvetković. U tom periodu sklopljeni su i štetni konsultantski ugovori sa Deloitte & Touche i Ces Mekona, Zvonka Nikezića, koji je zbog njih bio godinu dana u pritvoru.

Prema podacima koje je objavio CINS, u periodu kada je Mirko Cvetković bio direktor Agencije za privatizaciju, a Siniša Mali direktor za tendere, raskinuto je 550 ugovora, što je najviše od formiranja Agencije!

Siniša, kažu, jeste mali, ali lopov je veliki. On se i danas u Demokratskoj stranci visoko kotira među najbogatijim članovima žute partije. Tako je lopov iz DS-a ključni je savetnik Aleksandra Vučića!

Danas su potvrđeni svi tekstovi objavljeni u Tabloidu prošle godine, u kojem smo tvrdili a Vučić ima glavni zadatak – da sačuva opljačkani novac i da ostavi na slobodu mafiju Borisa Tadića, iz čije ruke je i on puno pozobao.

Da li Vučić zna šta je Maršalov plan? Na pitanje novinara Kurira – Šta će biti najbolnije tačke u vašem Maršalovom planu? – Vučić je rekao:

“To što ćemo morati da sprovedemo reformu javne uprave. Što znači da će neki ljudi morati da nađu nešto drugo da rade. Moraćemo da uradimo restrukturiranje javnih preduzeća, što znači da neki partijski činovnici neće moći da rade ono što su do sada. Biće teška i penziona reforma – moraćete s više godina da idete u penziju, a ne kao što je do sada bilo, da neko sa 35 godina nađe načina da se neopravdano penzioniše. Ne može više!

To moderna i ozbiljna država ne može više da izdrži.

Niste me pitali o lepim stvarima, a mislim da možemo da izgradimo 30 izvanrednih hotela, i skupih i jeftinih, na obali Dunava, da izgradimo marine, plaže, možemo da uvežemo to s Borskim jezerom, da naše banje podignemo infrastrukturno, da u njih dovedemo i Kineze i Japance, pošto oni to traže.

Treba da završimo Bistricu, Topionicu u Boru, „Petrohemiju", s „Mubadalom" da završimo fabriku čipova, „Boš" nam dolazi u Pećince – 600 ljudi se zapošljava, u narednim godinama očekujemo pet hiljada novih radnih mesta, u ponedeljak nam dolazi „Mercedes" na razgovor…”

To je, po Vučiću, njegov, Maršalov plan! A na pitanje kada će, prema tom planu, običnom čoveku biti bolje – Vučić je poručio:

“Važno je da običan čovek vidi da to ide u nekom boljem smeru. A za godinu-dve očekujem da ljudi i na sopstvenom primeru vide da im je nešto lakše. Mi to bez podrške običnih ljudi ne možemo da radimo. Zato to niko nije ni hteo dosad da radi. Plašili su se da će ljudi izaći na ulice. Pa dobro, nek izađu. Mi to moramo da izvedemo. Ako neko zna bolje rešenje, neka kaže. Ja mislim da nema boljeg.”

Da podsetimo čitaoce: Maršalov plan je program američkog predsednika Hari Trumana donet nakon završetka Drugog svetskog rata, a sadržao je program pomoći zapadnoevropskim državama od nekoliko stotina milijardi dolara, pomoć u robi, mašinama, traktorima, avionima, kao i pomoć u hrani.

I u Srbiju je, nakon 1948. godine stizala pomoć u hrani, a najprivlačnija su bila jaja u prahu, nazvana Trumanova jaja. Toliko da Vučić zna o čemu priča. Umesto Trumanovih, on nam nudi svoja jaja. Ne hvala! Umesto novca i hleba, Vučić najavljuje da će dovesti strance u Vladu koje ćemo skupo plaćati, dok stežemo kaiš.

Ko je Lazar Krstić, novi ministar finansija? I o njemu pišemo u ovom broju, u tekstu pod naslovom: Mali Laza, Vučićeva maza. Na pitanje šta je savetovao Krstiću, kad mu je ponudio da bude ministar finansija, i na šta ste ga je upozorio – Vučić je odbrusio:

– Rekao sam mu: „Sine, imaćeš mnogo problema." Rekao sam mu da će sve biti mnogo gore nego što misli. Da su trenuci slave kratki, da posle toga dolazi kritika, jer u Srbiji svi pokazuju svoju snagu ako nekoga što jače opsuju. „To, sine, i tebe čeka. Ako si spreman to da prihvatiš, uđi u arenu. Ako nisi, onda nemoj ni ulaziti. Da će te neko čuvati u staklenoj kugli, da ćeš biti zaštićen – nećeš. Ja ću ti pomoći, ja ću te štititi od svih teških poteza, reći ću da je to naša zajednička ideja, pa će to iskoristiti da udare po meni. Ali moraćeš da očvrsneš, da se tučeš, da se boriš, jer sve reforme koje mislimo da sprovedemo bolne su i teške, ali napraviće nam normalnu zemlju."

 

     Špijun za domaće zadatke

 

Nekadašnji kancelar Austrije, Alfred Guzenbauer, trebalo bi uskoro da za ogromne pare postane savetnik Aleksandra Vučića "za ekonomska i politička pitanja". U svojoj biografiji on ima takvih detalja koje bi svaki scenarista špijunskih filmova poželeo da pročita.

Za javnost u Srbiji je od izuzetne važnosti podatak da je Guzenbauer bio u nadzornom odboru austrijskih građevinskih giganata, "Starbag" i "Alpina" (koja je napravila multimilionske štete srpskoj putogradnji, i u međuvremenu propala, a Vučićeva vlada je najavila da podnosi tužbu protiv Alpine tražećći 75 miliona odštete).

Ali, ono po čemu će svakako biti upamćen, to je njegova "epizoda" koju je odigrao u Kazahstanu, gde je takođe bio savetnik za ekonomska i politička pitanja, nakon odlaska sa funkcije kancelara Austrije. Epilog ove njegove avanture završio se više nego ružno: austrijsko tužilaštvo pokrenulo je istragu protiv Alfreda Guzenbauera zbog prosleđivanja poverljivih akata obaveštajnoj službi Kazahstana! Dojavu o "poslovima" Guzenbauera, austrijancima su dostavile ruske obaveštajne službe!

Kao dotadašnji vođa austrijskih socijaldemokrata, Guzenbauer se odjednom našao pod istragom zbog odavanja državnih tajni obaveštajnoj službi Kazahstana, a tim povodom su svi vodeći bečki mediji o bivšem kancelaru dopisivali do tada neobjavljene detalje.

U maju mesecu 2007. godine, sastaju se bivši hrvatski premijer Ivo Sanader i tadašnji austrijski kancelar Guzenbauer, što je kasnije, nakon pada Sanadera i optužbi povodom njegovih koruptivnih poslova, postalo i predmet istrage hrvatske policije.

U početku, bečko pravosuđe je stidljivo davalo izjave da postoje neke predistražne radnje, ali je kasnije postalo jasno da su te "radnje" imale najveći mogući opseg, jer su u pitanju bile teške optužbe koje su ruske službe dobro dokumentovale.

Ipak, zbog opasnosti da ovako šokantni podaci ne dođu u javnost, informacije su odmah dobile oznaku "Strogo poverljivo". Svaka stranica pojedinačno u istražnom aktu, zavedena je pod brojem 4St 21/13b. Guzenbauer se u njemu tereti za nedozvoljenu obaveštajnu delatnost, opisanu paragrafom 256 krivičnog zakona – uspostavljanje i održavanje obaveštajne mreže na uštrb državnih interesa Republike (Austrije).

Austrijsko tužilaštvo, prema dobijenoj dokumentaciji od ruskih obaveštajnih službi, optužilo je bivšeg kancelara da je, dostavio državnoj policiji Kazahstana više od 40.000 stranica sa kompletnim podacima o pripadnicima kazahstanske opozicije koji uživaju politički azil u Austriji, uključujući i podatke o Rahatu Alijevu, najvećem rivalu kazahstanskog predsednika Nursultana Nazarbajeva. Cena za ovu informaciju nije bila mala. Protivrečni su podaci iz austrijske štampe, ali je reč o milionima evra.

Kao zet predsednika Nazarbajeva, Rahat Alijev je postao šef po zlu čuvene kazahstanske tajne policije KNB, a kasnije je bio imenovan za ambasadora u Beču. Budući da je bio osoba od najvećeg poverenja, Alijev je preko bečkih banaka prebacio više milijardi dolara na račune i u trezore zapadnih i of-šor banaka.

Deo novca, Alijev nije prebacio na državne već na svoje lične račune. Alijev se kasnije pravdao da je taj novac bio odvojen kako bi finansirao rad opozicije u ilegali. U međuvremenu, Alijev je promenio ime i prebivalište kada je dospeo u sukob sa tastom, predsednikom Nursultanom Nazarbajevim. Novo prezime Alijeva – Šoraz – kao i nova adresa prebivališta na Malti, odmah su bili poznati "centrali" u Kazahstanu. Naravno, uz pomoć Guzenbauera koji je i te podatke prodao.

Ali, gore od svega što je moglo da zadesi političku elitu Austrije, bilo je odavanje niza podataka o istaknutim, bivšim austrijskim političarima koji se danas profesionalno bave lobiranjem. Guzenbauer se nije dvoumio ni oko denuncijacije svojih bivših kolega iz parlamenta.

Među žrtvama njegove špijunske aktivnosti, našao se ministar policije Karl Blehe i Ginter Plater. Za njih je obelodanjeno da su se lično zauzeli da se Alijevu, odnosnoŠorazu, odobri azil u Austriji, i to baš u vreme kada je u Kazahstanu u odsustvu osuđen na 40 godina robije.

Na tržištu belosvetskih stručnjaka za pljačku i ekonomsku propast, Guzenbauer se visoko kotira. Kažu da tečno govori italijanski, francuski i španski, a mnogi austrijski investitori imaju puno poverenje u njega, te su mu poverili i odgovornost za njihovu imovinu.

Tako je šef Štrabag-a, Hans Peter Hazelštajner, Guzenbauera postavio u Upravni odbor ove kompanije, za godišnja primanja u visini od 50.000 evra. Bogataš iz austrijske pokrajine Tirol, Rene Benko, doveo je Guzenbauera u upravni odbor svoje firme Sinja prajm selkšn AG (Signa Prime Selection AG), preko koje upravlja svojim carstvom nekretnina.

U Južnoj Americi, Guzenbauer je savetnik u firmi "Novomatik", koja se bavi igrama na sreću, a u čileanskoj kompaniji "Ekitas kapital" predsedava Evropskim fondom.

Svojim savetima pomagao je i Hipo Alpe Adria banci (epilog: pljačka međunarodnih razmera, jedan bivši predsednik vlade u zatvoru, na stotine javnih ličnosti iz Austrije i sa Balkana pod istragim), nemačkoj VAC grupaciji…

Sve poslovne transakcije, Guzenbauer obavlja preko svoje firme Guzenbauer Projektviklung und Beteiligung GmBH (Gusenbauer Projektentwicklung & Beteiligung GmbH) koja ima sedište u centru Beča.

Ako je sve ovako, onda je pitanje ko je kome dobro došao. Vučić Guzenbaueru ili Guzenbauer Vučiću?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiiv mafije

 

TADIĆEV PLAN U 4 TAČKE JE PRAZNA PRIČA !

Izvor: Info-Ks

Tači: “Prošlo je vreme kad je Srbija pravila planove za Kosovo”.

 

 

Došao je i službeni odgovor vezan za plan u četiri tačke srpskog predsednika Borisa Tadića. Hašim Tači je tokom sednice vlade Kosova rekao da je vreme kada je Srbija pravila planove za Kosovo prošlo.

Prema njegovim rečima i Tadić i svi drugi u Srbiji samo gube vreme kada je reč o planovima za Kosovo, umesto da to vreme koje gube lažući građane Srbije, iskoriste za pametnije stvari.

„Svaki plan je neprihvatljiv. Kosovo je proglasilo nezavisnost i odlučuje samo o svojim pitanjima, neka Srbija ne gubi vrijeme na ovakve stvari. Vreme kada je Srbija kovala planove za Kosovo je prošlo. Ovo je bio naš odgovor juče, danas i biće sutra“, rekao je Tači.

Tači je dodao i da je Priština stalno bila jasna po pitanju ovih stavova i da niko na Kosovu neće više gubiti vreme raspravljajući o idejama Beograda i Tadića.

#Geto Srbija