Архива

Posts Tagged ‘islam’

PREŠIROKE RUKE SRBIJE U DEŠAVANJIMA REŽIRANOG MASOVNOG TALASA MIGRACIJA

 

Imigranti iz afro-azijskih zemalja koje povezuje muslimanska vera, odbojnost prema hrišćanima ali i ogromna strast prema osvajanju Starog kontinenta, računaju na Srbiju kao na "sigurnu kuću".

Prikrivenim islamskim teroristima, Srbija je dobro došla za okupljanja i pripreme bombaških napada u velikm evropskim urbanim centrima. Srbijom samostalno vlada i njihov veliki zaštitnik, a tiranin srpski, Aleksandar Vučić. Vučić i njegovi vučići svakodnevno zarađuju na uvozu islamskog sveta u ovaj deo Evrope. I što oni više zarađuju, to je međunarodna izolacija Srbije sve žešća.

Vučić ima dugoročne planove. U Subotici je naredio gradnju "zimskog prihvatnog centra" za imigrante. Od Srbije je napravio mračnu komoru. Njemu, nakon svega što je učinio, sleduje gasna. U suprotnom, podaviće sve oko sebe. Što pljačkom i lažima, što masovnim prilivom imigranata.

 

                             Igor Milanović

SIROKE RUKE SRBIJE

 

Mada se naprednjačka propaganda svim silama trudi da prikrije koliko broj imigranata će do kraja ove godine krenuti na Srbiju, vesti iz UNHCR-a govore da je preko istočnog Mediterana već krenula masa od preko 340 hiljada budućih tražilaca azila!

Evropa je još početkom godine zatvorila svoje granice za imigrante.

Ali, zahvaljujući poludelom Vučiću, Srbija će, kako sve crne prognoze govore, uskoro postati najveće prihvatilište afro-azijskih doseljenika.

Prošle godine, na zasedanju šefova diplomatija EU i zemalja kandidata za članstvo u Uniji u Amsterdamu, evropski komesar za proširenje Johanes Han upozorio je Aleksandra Vučića da Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ne sme postati "stovarište" za izbeglice koje odatle ne mogu da idu dalje. Ni to upozorenje nije pomoglo.

Tiranin u Srbiji ima svoje viđenje ovog problema, a sa druge strane, sve govori da je u obavezi prema vođama pojedinih islamskih zemalja (poput Emirata, Katara ili Saudijske Arabije, inače najbogatijih islamskih zemalja koje nisu niti će udomiti nijednog imigranta).

Preciznije, ove zemlje dozvoljavaju ulazak migrantima samo pod uslovom da oni već imaju članove porodice koji legalno borave u tim zemljama i da su u stanju da sami finansiraju svoj boravak. Sa druge strane, ove arapske države su veliki donatori sredstava za izgradnju prihvatnih centara u evropskim zemljama, čime dokazuju da je njihov plan da Stari kontinent preplave izbeglicama sa Bliskog Istoka.

Sve relevantne procene govore da će do kraja 2016. godine, oko 1,2 miliona imigranata iz afro-azijskih zemalja pokušati da pređe šengensku granicu, ali da u tome najveći broj njih neće uspeti. Politika prema imigrantima koju zagovara Aleksandar Vučić, podrazumeva da Srbiju stavi u službu ovog, očito dobro isplaniranog egzodusa, jer će makar polovina njih biti "zaglavljena" u Srbiji. To od njega u Evropi niko ne traži. Naprotiv, zahtevi su sasvim suprotne prirode!

Uprkos svemu tome, Vučić žarko želi da svima njima ponudi posao, smeštaj, državljanstvo i sve moguće beneficije, da bi se osećali "kao kod kuće". Poslednjih dve godine, upravo to je više puta izgovorio pred evropskim komesarima, nudeći i ono što od njega niko ne traži.

Njegova "islamska" strategija podrazumeva da promeni demografsku sliku u Srbiji, da imigrante islamske veroispovesti ovde zauvek udomi i tim činom "isplati" sva dugovanja koja ima prema šeicima-poveriocima, kojima je obećao "humanost na delu", čim se masa iz arapskih zemalja pojavi u Preševu.

U julu 2015. doneta je vladina uredba o stanovanovima za imigrante, a ove godine je izrađena strategija koja se bavi njihovim uključivanjem u socijalni život (zaposlenje, obuke, učenje jezika, školovanje…). Iz Vučićeve vlade čula se i ovakva rečenica: "…Mi plan imamo, ali ono što nemamo su zainteresovani ljudi da ih integrišemo u suštini". Jasnije rečeno, Vođi nedostaje imigranata! Malo ih je za njegove potrebe!

Istovremeno, Vučić se javno hvalio kako je pred političkom elitom Evropske unije stekao ugled, time što zbrinjava imigrante iz afro-azijskih zemalja. Vučić je ovakvom politikom prema imigrantima postao i ozbiljna pretnja po bezbednost Evrope.

Od prošle godine do danas, čak 24.000 njih je zatražilo azil u Srbiji. Nije poznato koliko njih je i dobilo azil, jer je to jedna od najvećih tajni Vučićevog režima. Ali, dok čekaju na azil, oni su tu, među nama! A dobijanje azila može da traje godinama, pogotovu kada ih Vođa štiti.

Poređenja radi, Hrvatska, koja je na graničnom prelazu Batina podigla zid visok dva metra kako bi zaustavila ovu nezapamćenu invaziju, dobila je obavezu od Evropske unije (prema "rasporedu" nemačke kancelarke Merkel), da udomi, zaposli, i dodeli državni stan za 1.800 imigranata, i to isključivo u urbanim delovima Zagreba, Splita, Zadra i Rijeke.

Upravo je kada je početkom jula nastajao ovaj članak, iz Italije u Hrvatsku stigla prva grupa ovih izbeglica, koja će biti smeštena u blizini Zagreba. Niko od njih nije želeo da zatraži azil u Hrvatskoj, već traži da nastavi putovanje na sever, u bogatije države.

Proverenom metodom masovne obmane, Vučićev ministar Aleksandar Vulin mesecima je beskrupulozno lagao da je u pitanju "samo privremeno rešenje", te da imigranti "uglavnom neće ostati u Srbiji". Da bi to dokazao on je pristupio "friziranju" podataka koje objavljuju državne institucije.

U trenutku kada je nastajao ovaj tekst, u Srbiji je zvanično bilo 538 imigranata u prihvatnim centrima, kako je izjavio nadležni ministar Aleksandar Vulin, odnosno njih 586, kako je iznela portparolka Kancelarije za izbeglice MUP-a Srbije.

Sa druge strane, postoji podatak Ministarstva unutrašnjih poslova, da je tokom izbegličke krize oko 579.000 izbeglica izrazilo želju da ostane u Srbiji, a da je u aprilu, kada je Evropska Unija zatvorila granice na takozvanoj "Balkanskoj ruti", u Srbiji ostalo zarobljeno 1.800 registrovanih izbeglica.

Krajem juna, u najavi zatvaranja privatnog prihvatnog centra u Beogradu, "Miksališta", rečeno je da se centar zatvara jer nema više sredstava da finansira svoj rad, budući da mu je dnevni priliv oko 500 imigranata.

Zvanična statistika želi da "vidi" samo imigrante koji se zvanično prijave za ostanak ili privremeni boravak u Srbiji. Podatak "Miksališta" govori da u Srbiju i dalje svakog meseca stigne oko 15.000 novih izbeglica, a potpuno je nepoznato gde se oni nalaze, jer zvanično niti su zatražili azil u Srbiji, niti su mogli da nastave putovanje. Najveći broj njih, sumnja se, ostaje u Srbiji, na crno, vrebajući priliku da ilegalno pređu granicu prema Mađarskoj ili Hrvatskoj i nastave putovanje za Nemačku, Švajcarsku ili Švedsku.

Mađarskom parlamentu je u diskusiji o pooštrenju zakona o deportaciji lažnih azilanata početkom ove godine predat jedan izveštaj po kome u Srbiju samo preko granice sa Bugarskom dnevno ulazi 300 ilegalnih migranata. Prema izveštaju austrijskog magazina "C. F. Wehrschütz" od sredine juna, nedeljno iz Srbije u Mađarsku ilegalno ulazi oko 900 migranata.

Samo u jednom divljem izbegličkom kampu na prelazu Horgoš, dopisnici austrijske televizije ORF su krajem juna izbrojali preko 300 ljudi. Očigledno je da u Srbiju i dalje dolazi više izbeglica nego što istu napušta.

Prostori oko beogradske železničke i autobuske stanice, kao i "Stara ciglana" u Subotici, puni su izbeglica iz Afrike i Azije, koji za zvaničnu statistiku ne postoje. Država ih namerno ignoriše i njihovo prisustvo pokušava da sakrije od javnosti, da se ne bi videlo kako se katastrofalno po Srbiju završila Vučićeva avanturistička politika "otvorenih vrata". Iz tog razloga ni državni mediji ne izveštavaju više o talasima migranata koji pristižu u Srbiju. Narod mora da bude zadržan u ubeđenju kako su afro-azijski imigranti napustili Srbiju.

Kako prihvatni centri nisu zatvori, imigranti iz njih slobodno izlaze i nastavljaju da lutaju Srbijom u nadi da će naići na neku mogućnost da nastave putovanje ka Evropskoj uniji. Koliko ih u ovom trenutku na taj način boravi u Srbiju niko ne zna, tačnije vlast ni ne želi to da sazna.

Uloga Srbije, koju je Vučićeva vlast prihvatila u dogovoru sa "arapskim prijateljima", jeste da posluži ne samo kao baza iz koje će imigranti lako da se prebacuju u EU, već i da im pruži mogućnost da se ovde neprimetno i nesmetano obuče za život u evropskim urbanim sredinama.

Posle bombaških napada u Briselu, nemački mediji su objavili delove izveštaja bezbednosnih službi zapadno-evropskih zemalja, po kojima su teroristi bili za okolinu neprimetni, jer su se odlično uklapali u evropski način života. Jedini preživeli od briselskih terorista, Salah Abdeslam, čak se prikrivao tako što je redovno posećivao gej barove u belgijskoj prestonici.

Pretpostavlja se da najveći deo obuke oni prolaze u Beogradu, gde ih državni organi u tome ne sprečavaju. Po potrebi oni u ovom gradu borave i više nedelja, dok savršeno ne uvežbaju manire Evropljana, od naručivanja pića u nekom lokalu, preko ponašanja u javnom prevozu, pa sve do prelaska ulice na pešačkom prelazu. Na kraju dobijaju vodiča koji ih ilegalno prebacuje u neku zemlju EU gde dobijaju boravišna dokumenta.

Stanje sa novim masovnim talasom imigracije iz islamskih zemalja izgleda tako da je moguće da će se Sirijcima, Iračanima, Avganistancima i Libijcima ove godine priključiti i Egipćani. Problem Egipta je u najavi, jer osim islamskog fašizma, u toj državi enormno raste i budžetski deficit, turizam je propao, i veliki socijalni potresi su već na vidiku. Treba napomenuti i to da Egipat, za razliku od Sirije koja ima oko 20 miliona stanovnika, ima čak 80 miliona građana od kojih bi barem polovina odmah krenula u iseljenje prema evropskom kontinentu!

Udvarajnući se Vučiću, njegov ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, potvrdio je početkom godine njegove mračne namere rekavši: "…Iako nismo država članica EU, spremni smo da učestvujemo čak i u sistemu kvota i da prihvatimo migrante, pod uslovom da su se opredelili da ostanu trajno u Srbiji". Ni manje ni više, nego da ostanu u Srbiji! Samo još da se Evropska unija složi sa tim! Pa i ako se ne složi, Vučić je već doneo takvu odluku!

Velike pare okreću se oko imigranata. Za velike pare napravljen je i takozvani „Zimski centar za izbeglice" u Subotici, umesto opcije da besplatno budu preuzeti ponuđeni objekti koje imigranti u tranzitu inače koriste cele godine. Vučić hoće da pokaže kako je gostoljubiv!

Izbeglice koje u Srbiju dolaze sa Bliskog Istoka nose sa sobom mape na kojima su ucrtani ne samo putevi kojima treba ići, već i okupljališta gde mogu da nađu vezu za dalje putovanje i ilegalan prelazak državne granice. Jedno od takvih mesta okupljanja je „Stara ciglana" u Subotici, koja pripada preduzeću „Bačka opeka". Na toj neobičnoj mapi nalazi se još desetak lokacija u Srbiji.

Suvlasnica preduzeća "Bačka opeka", Ljiljana Marković, krajem septembra 2015. godine, poslala je elektronsko pismo Komesarijatu za izbeglice pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, tačnije izvesnom Panjkoviću, u kome nadležne obaveštava ponovo o onome što im je ionako već poznato. Uz opisivanje svakodnevnih muka kroz koje prolaze stanovnici tog dela Subotice, tvrdi kako su izbeglice, u pokušaju da se ogreju, izazvali i manji požar u "Staroj ciglani".

U pomenutom dopisu gospođa Marković nudi i konkretnu pomoć. Ona i ostali vlasnici su spremni da prostor „Stare ciglane" veličine 10 hektara, sa više pomoćnih objekata i upravnom zgradom, potpuno besplatno stave na raspolaganje Komesarijatu kako bi tu mogle da se smeste izbeglice.

Predlog je podržalo „Udruženje izbeglih i prognanih lica" iz Subotice koje je obećalo pomoć u vidu dela opreme potrebne za Centar.

Nikakav odgovor nikada nije stigao, osim što je državni sekretar iz pomenutog ministarstva Nenad Ivanišević ustvrdio kako u Subotici nema više izbeglica, a ono malo što se zatekne u tom gradu biva prebačeno u sabirni centar u Šidu.

Gospođa Marković, koja redovno obilazi "Staru ciglanu" i demantuje ga u svom email.u: „…Svakodnevno je evidentirani priliv od 200 do 600 migranata i dan danas, a svakim danom se povećava. Naglašavam, svi nadležni organi su upoznati, obećanja koja su data i javno propraćena od strane osoba na funkcijama, pogotovo poslednjih dana, dovode nas u sumnju da smo zloupotrebljeni i ostavljeni na milost i nemilost u nemoći da sačuvamo sopstvenu imovinu. Na licu mesta uočavamo sve veći priliv. Recimo, u toku sutrašnjeg dana očekujemo dolazak, nekontrolisan, od 2.000 ljudi."

Ni Aleksandar Vulin, niti direktor Komesarijata za izbeglice Vladimir Cucić nisu prihvatili ponudu vlasnika „Stare ciglane" da se na toj lokaciji, na koju izbeglice godinama dolaze, besplatno uredi Prihvatni centar za imigrante. Zaposleni tvrde da Cucić predlog nije hteo ni da uzme u razmatranje. Stvar je jasna: ako Cucić i Vulin procene da tu nema para, onda nema ni posla!

Umesto onoga što je besplatno, narednjački režim više voli strane donacije. Preko humanitarne organizacije ASB , nemačka vlada je u oktobru 2015. uplatila 150.000 evra za izgradnju Centra u Subotici, lokalna samouprava dala je potrebno zemljište, a Komesarijat i mnoge domaće organizacije dale su još finansijske pomoći, pa se tako sakupilo oko 300.000 evra, što u robi, što u novcu, što u uslugama.

Na ulasku u Suboticu nikao je i privremeni objekat proglašen "Zimskim prihvatnim centrom".

Ko na jesen i zimu očekuje imigrante iz islamskih zemalja? Izgleda da Vučić ozbiljno računa na njih! Ukupna cena izgradnje ovog centra nije prešla više od 80.000 evra, tvrde građevinski stručnjaci. A, gde je ostatak para?

Zaradilo se i ovom otimačinom. Vulin i Cucić nisu hteli da prihvate ponudu gospođe Marković da besplatno na korišćenje dobiju „Staru ciglanu". Šta će im džabe, kad mogu da otmu iz donacije!

Vučić i njegovi vučići svakodnevno zarađuju na uvozu islamskog sveta u ovaj deo Evrope. I što oni više zarađuju, to je međunarodna izolacija Srbije sve žešća. Nije daleko dan kad će Vučić kleknuti pred najezdom imigranata i reći: "…Vaš sam kum, Selam alejkum!"

 

    A 1. Milijardu evra za "prihvat braće"

Da se u suštini ništa bitno nije promenilo od prošlog leta, kada je migrantska kriza bila na vrhuncu, pa do danas, vidi se iz upoređivanja brojki dobijenih iz prihvatnih centara. U junu i julu 2015. prihvatni centar u Preševu, koji je u to vreme bio centralno mesto prihvata i registracije izbehlica, dnevno je primao između 700 i 900 ljudi.

Beogradsko "Miksalište", koje nije ni zvanični prihvatni centar, a još manje centralni, do svog zatvaranja primao je svakog dana 500 novih korisnika.

U 2015. migranti su srpski budžet dnevno u proseku koštali 15.000 evra. Koliko oni danas koštaju, zvaničnici Srbije ne objavljuju, ali se upoređivanjem sa podacima iz srodnih oblasti, procenjuje da nas svaki migrant košta između 1.500 i 2.000 dinara dnevno.

Razlog za ovo glasno ćutanje nalazi se, između ostalog, i u činjenici da od najavljivane finansijske pomoći iz Evropske unije nismo dobili ni žute banke. Evropa je odrešila kesu kada je u pitanju Turska, koja je dobila daleko najveći deo kolača, kao i neke od zemalja same Unije, ali je Srbija potpuno bila zaboravljena uprkos svakodnevnim uveravanjima Aleksandra Vučića kako če nam EU pomoći.

Nekoliko miliona evra se slilo iz privatnih fondacija (deo tog novca, istine radi, potiče iz državnih budžeta), ali je sve to daleko ispod onoga šta je Srbija trošila i još uvek troši na zbrinjavanje migranata.

Posle skoro dve godine najveće migrantske krize u istoriji Evrope, možemo da izračunamo da nas je sumanuta politika Vučića da se svojim arapskim donatorima dodvori prihvatom njihove braće, koju ni oni sami ni žele, do sada koštala više od jedne milijarde evra.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZLOUPOTREBA FUNKCIJE I VESELO DRUŠTVO: ŠREDER, VUČIĆ I KAFANSKI ROMSKI BEND

9. маја 2014. Коментари су искључени

 

Dolazak bivšeg kancelara Gerharda Šredera u Beograd nije medijski najavljen, jer su se vlasti u Beogradu plašile da im donosi „svilen gajtan" ili iz Nemačke ili iz Rusije. Šta je tačno rekao Aleksandru Vučiću na sastanku u četiri oka nije poznato, ali je bivši kancelar posle toga javno pohvalio novog srpskog premijera „da je poslušan i spreman na saradnju". U znak zahvalnosti za ovu pohvalu Vučić je sa Šrederom hteo u Nemačku da pošalje i romski orkestar, pa zamalo što nije izbio diplomatski skandal.

 

          Igor Milanović

 

Početkom aprila ove godine, bivši nemački kancelar Gehard Šreder je došao u iznenadnu posetu Srbiji. Zvanični razlog za njegov dolazak bio je početak rada „Foruma Srbija-Nemačka" čiji je počasni gost bio. Pravi razlozi, međutim, bili su konsultacije srpskog vrha sa ovim iskusnim političarem povodom insistiranja EU da i Srbija uvede sankcije Rusiji zbog krize u Ukrajini.

Sa Aleksandrom Vučićem se Šreder sreo 10. aprila. Posle zvaničnog dela učešća na „Forumu" čiji je Vučić počasni član, usledio je sastanak u četiri oka. O onome šta je tada razgovarano i šta je Šreder preneo Vučiću, kao zvanične stavove kako nemačke, tako isto i ruske vlade (sa kojima Šreder ima podjednako bliske odnose) niko nije obavešten.

Posle ovog razgovora otišlo se u zemunski restoran „Milagro" na obilno jelo i piće. Banketu su, osim Vučića i Šredera, prisustvovali nemački ambasador u Beogradu Hajnc Vilhelm, rukovodstvo predstavništva nemačke privredne komore u Beogradu, Ružica Đinđić, tadašnji predsednik vlade Srbije Ivica Dačić, i bivši predsednik Republike Srbije Boris Tadić, i druge ličnosti.

U kojoj funkciji je bio prisutan Boris Tadić, nikome nije bilo jasno, pa ni samom Šrederu koji ovaj susret nije tražio. Bilo je za sve prisutne očigledno da se i sam Tadić osećao neprijatno, ali ne zato što je na banketu, već zato što je bio posađen u ćošak, što bi se reklo na kraj sofre.

Centralna ličnost, pored samog Šredera, bio je Vučić koga je bivši kancelar upadljivo hvalio kao poslušnog i na saradnju spremnog političara. Prisutni su imali osećaj da Šreder ovim rečima želi da uputi poruku ostalim prisutnim srpskim političarima kako i oni treba da budu poslušni! Kome poslušan, to Šreder nije rekao na banketu.

Sam Vučić, ne samo da je tokom gozbe bio poslušan, već i servilan. U jednom trenutku je Šreder pohvalio orkestar Roma, koji je uveseljavao goste, i prisutnima odao tajnu da je proslavu svog sedamdesetog rođendana, zbog dolaska u Srbiju, pomerio za vikend, posle povratka iz Beograda. Šreder je, inače, rođen 7. aprila 1944. godine.

Na ovu Šrederovu iskrenu opasku,Vučić je prosto poskočio od sreće kada je ovo čuo. Eto neočekivane prilike da se nemačkom gostu još više dodvori, pa je predložio da o trošku srpske Vlade prisutni muzičari odlete u Nemačku, i sviraju na Šrederovoj privatnoj rođendanskoj žurci! Na ovu ideju, prvo su se zabezeknuli muzičari.

Pa mi nemamo pasoše!", rekli su Vučiću.

Nema veze, dobićete ih koliko sutra ujutro", odgovorio im je Vučić, i tražio od prisutnog Dačića da odmah sve završi u policiji.

Kada je prevodilac objasnio Šrederu o čemu se radi, ovaj samo što se nije prekrstio levom rukom. Kafanski romski bend na njegovom prijemu u Nemačkoj?! Prvo je pokušao da se uljudno zahvali na ponuđenoj „časti" i da je odbije.

Vučić je ostao uporan i insistirao da avionom Vlade muzičari budu prebačeni u Nemačku i da tamo na uvce sviraju Šrederu, pa ako treba i tokom samog puta da ga uveseljavaju.

Tada je morao da reaguje i ambasador Vilhelm koga je Šreder bukvalno preklinjao da mu pomogne kako ne bi morao na grub način da odbije Vučićev predlog. Diplomatskim rečnikom je objasnio lideru naprednjaka kako se radi o privatnoj žurci, samo za najbližu rodbinu i najintimnije prijatelje (verovatno u strahu da se i Aleksandar Vučić i sam na nju ne pozove) i da nije planirano prisustvo bilo kakvih muzičara.

Nekako se Vučić posle toga dozvao pameti i odustao od slanja benda u Nemačku. Neka to ostane za neku drugu priliku, rekao je, sigurno misleći da će ta prilika da se ukaže kada ga Šreder bude pozvao u uzvratnu posetu, što bivši kancelar ni jednom rečju nije ni nagovestio.

Ali, kako je Tadić uspeo da se ugura među goste banketa u „Milagru", moguće je da se isto tako jednog dana on i Vučić nepozvani pojave i na samim vratima Šrederove kuće. Tadić, istina, ima iskustva u tome, on se nepozvan pojavljivao na sajmovima u Nemačkoj i nasrtao na nemačku kancelarku Angelu Merkel, kako bi skrenuo pažnju na sebe, nepozvan je dolazio na raznorazne forume i skupove, pa su ga naknadano, iz pristojnosti, ubacivali u spiskove gostiju. Nemci su mu dali i neku besmislenu nagradu, samo da ga se reše. Na kraju su morali da ga sklone. Sad imaju Vučića. A, njegov slučaj je još teži.

 

     A 1.

    Kasno je za kajanje

Gerhard Šreder je bio nemački kancelar u vreme kada je NATO bombardovao Srbiju, ali i kada je ubijen Zoran Đinđić. Na osnovu njegove izjave kako srpske snage na Kosovu masovno ubijaju Albance, opravdana je NATO agresija, ali je ista izjava poslužila i za snimanje emisije koja će kasnije biti prikazana na nemačkoj televiziji, a koja je nosila simboličan naziv „Sve je počelo jednom laži", u kojoj je raskrinkana uloga bivšeg kancelara u akciji NATO alijase "Milosrdni anđeo“.

Posle petnaest godina, kad se Šreder pojavio u Srbiji kao gost Aleksandra Vučića, priznao je: "…Bombardovali smo jednu suverenu zemlju, bez odluke Saveta bezbednosti".

Po odlasku u političku penziju, Šredera 2006. angažuje „Rotšild grupa" za savetnika, a trenutno je predsednik odbora akcionara „Severnog toka" A.D, preduzeća u kome ruski „Gasprom" ima većinski paket akcija, i koje upravlja istoimenim gasovodom ispod površine Baltičkog mora.

Šreder je, inače, zvanični banket za svoj rođendan organizovao u palati Jusufov u St. Petersburgu. Među više od 100 zvanica bio je i Vladimir Putin.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafjie

PLAN RUŠENJA SVEGA: ILI OKUPACIJA EVROPE PREKO BALKANA UZ POMOĆ BANKARA!!?

11. новембра 2013. Коментари су искључени

 

Možemo li reći da se svekolika kriza stišava i da će svet uploviti u malo mirnije vode? Ili da ćemo mi bar malo predahnuti od viška istorije? Kriza se, ipak, nimalo ne stišava. Odgovor na drugo pitanje glasi-ne nećemo nimalo predahnuti. Svi znaci upućuju na to da našoj krizi nema još kraja. Možemo dodati da pod postojećim okolnostima malo što još od nas zavisi. Autori svetske ekonomske i svake druge druge krize i autori naših stradanja i neizvesnosti, iste su sile, ista politička strategija i napokon i isti ljudi, konstatuje sociolog Goranko Đapić, jedan od najslavnijih jugoslovenskih disidenata i nezaobilazni suorganizator, strateg i ideolog studentske pobune 1968. godine…

 

          Goranko Đapić

 

“Sve je očiglednije da privatna država- SAD, nimalo ne odustaje od svoje strategije protežiranja islamskog faizma. Štaviše, kanda je pokrenuta stanovita ofanziva usmjerena prema Južnoj Rusiji i egejsko – vardarsko – moravskoj dolini.

Prvo je žena-samoubojica ušla u gradski prijevoz u Volgogradu i izazvala krvoproliće. Potom je u incidentu u Moskvi otkriveno lagerovano oružje u posjedu islamističkih aktivista. Moglo se čuti da se čak gotovo javno okupljaju islamski fašisti na pojedinim lokacijama Volgograda.

Zašto baš u Volgogradu? Drugo ime za Volgograd je Staljingrad; poprište titanske bitke koja je bila velika prekretnica ne samo za SSSR već i za sav ratajući svijet. Treba li simbolično da grad simbol, ponovo bude napadnut. Kakova je to poruka Rusije i Europi u cjelini? Zatim, Volgograd je vratnica Rusije gledano sa juga. On je na stožeru najveće ruske i europske vojske, duša Rusije sama MAČ RADNAJA.

Mnogo dalje od grada na Volgi prostire se tužna i tragična historijska srpska zemlja. Kosovo. Baš tu je ovih dana stigao novi sultan Erdogan I. Nije naročito obraćao pažnju na povijesne spomenike. On je duša i uzdnica američke politike na Balkanu ali i šire, u Aziji, Africi i sve do kineskog zida.

Visoko ocijenjen od strane SAD zbog uravnoteženosti i pragmantizma, brzo je vrlo pragmatično počeo put da Kemalovu Tursku vrati u dvanajesto stoljeće. Put istrebljenja sekularnih vrijednosti izazivao je i izaziva aplauze publike iz Vašingtona. Oni u novopečenom sultanu vide velikog stratega islamskog fašizma kojim će uz božiju pomoć biti slomljena zbunjena i razbijena Europa.

Najbolji put za taj poželjan poduhvat je egejsko – vardarsko – moravska dolina i još dalje dunavska dolina i samo srce Europe. Tako je ovih dana taj ,,pragmatičar" urlao da je Kosovo Turska! I da li samo Kosovo? Ma, jasno je da se to nedvosmisleno odnosi na sav negdašnji osmanski Balkan, na stari carigradski put i sve oko njega.

Zašto je Erdogan I istupio tako oštro i direktno agresivno, gotovo ratnohuškački? Njegovi mentori iz stjecišta bankara u Londonu i Njujorku, čine sve što mogu da vajni sultan nakon nedavnih potresa u mnogim gradovima širom Turske, gdje se jasno vidjelo da sekularna Turska nije mrtva; obuzda armiju i želju naroda da se ne vraća u dvanaesto stoljeće.

Mjeseci koji su prošli u Turskoj obilježeni su naporom islamskih fašista da ojačaju i prošire represiju. U tom smislu agresivna politika Erdogana I treba da oko islamista homogenizira mase u borbi za novo neoosmansko carstvo i konačno i samu UMA-u. Obavještenja radi; UMA je sveislamska, svesvjetska država pobjedničke,, božije volje" i kraja svih drugih vjera i ma kakovih sumnji u budućnosti. Svijet će biti jedna velika šuma – šuma minareta.

Na novokomponiranim granicama Srbije, glasno je iznijet program islamskog fašizma. Ni mi sada, niti naši potomci, nemamo se čemu nadati. Neće Srbija biti zemlja tisuću manastira već zemlja tisuću džamija. Danas je Kosovo Turska, sutra je cijela Srbija Turska!

Ako istupanje novog sultana Erdogana I nije "par exelence" jasna objava svekolike agresije prema Srbiji kao najisturenijoj granici europskog juga, što je onda agresija?! Jadno i sterilno zvuče TV, dnevnici jednoobraznih televizija u Srbiji u kojima se izražava kritika Erdoganovog program za budućnost uz opasku da ipak ne treba pretjerati i ugrožavati u osnovi dobre odnose!

Koliko ćemo dugo čekati da se promoviše problem Sandžaka, negdašnjeg starog Rasa? I koliko će vremena proći kada ćemo se suočiti sa narogušenom SAD zbog navodnog ugrožavanja ljudskih prava muslimana u Srbiji?

Vidjeli smo u Siriji oko starog aramejskog grada u kome se još govori Kristovim jezikom kako se štuju ljudska prava kršćana. Erdoganovi i američki miljenici – islamski fašisti pružili su zoran primjer, što čeka još uvijek uspavanu Europu. O njenoj se sudbini u osnovi radi.

Napad sa juga i islamska okupacija Europe iz sjeverne Afrike i Pakistana dio su iste strategije. Iza nje stoje zadaci Protokola. Cilj će biti ostvaren kada Stari kontinent bude barbariziran i islamiziran, a Rusija stegnuta sa Zapada, Juga i Istoka. Društvo iz bankarskih centara u Londonu i Njujorku, pod svaku cijenu nastoji da spriječi prirodno jedinstvo Europe od Antlantika do Vladivostoka. Novi Sjeverni arijski svijet jedini je ozbiljni protivnik zamišljenom svijetu novog barbarstva i vječitog ropstva.

Privid mira na Starom kontinentu varljivo je opasan. Srce civilizacije naše rase, naših sloboda i naših mogućnosti napadnuto je svim raspoloživim sredstvima snaga protokola. Radi se o svestranom rastakanju kulture, obitelji i samog biološkog opstanka.

Vagoni narkotika, duge kolone islamskih fašista pod zastavom multi ovoga i onoga , trend modernosti u slavu nerotkinje i odurne gej – parade, čopori tkzv. ,,slobodnih intelektualaca" koji grlato kude,,eurocentrizam" stavljajući u prvi plan rušenje svega tako teško stečenog kroz tri tisuće godina, nisu slučajnost. To je vojska bankara.

Simbolično se može reći – to je vojska sotonina. Dug red petokolonaša tipa Olanda simbol je Sotonine prethodnice. Moramo znati da prepoznamo neprijatelja nad neprijateljima. Pred vratima Srbije neprijatelj je rekao- ,,da je sam neprijatelj, a i vi ćete sutra biti Turska".

Kakovog smisla ima suradnja sa arabijskim tiranijama? Sve od reda one financiraju vahabističke pokrete prave stjegonoše islamskog fašizma. Kakovi su to svjetovi? Ima li makar malo slobode polova, ima li drugačijih mišljenja, ima li još kakovih zabava izuzev kamenovanje navodnih ,,preljubnica" i vješanje ,,nevjernika"?

Zašto bi se luke, aerodromi i naša zemlja davala u ruke takovih ,,prijatelja"? Kaže se da je potreban novac radi investicija i oživljavanja ekonomije. Istodobno se zaboravlja da je samo po procjenama iz Sovjeta Europe bar 51 milijarda eura od 88 milijardi donacije iz EU. Iščezlo neznano kuda.

U sasvim, malo ruku našao se besprizorno opljačkan novac iz donacije EU i sav rad pokoljenja u samoj Srbiji. Ta strašna pljačka ne samo da nije prekinuta, a počinioci kažnjeni, već se ne čine nikakovi napori da se oteto vrati državi i narodu Srbije. Nitko još nije izašao sa zahtjevom da se oteti novac vrati narodu u vidu Fonda za preporod Srbije kojim bi se rukovodili najbolji i najodgovorniji građani Srbije. Svuda se naopako od te mogućnosti traži novac po svijetu.

Tako počinioci grozne pljačke prolaze prećutno u ,,zaborav", a država se još zadužuje uvlačeći u neizvjesnost i dužničko ropstvo potonje generacije. U godinama koje slijede ,,vlasnici" opljačkanog novca ili njihovo potomstvo ponovo će ostvariti dominaciju upravo zbog posjedovanja finansijske moći i strašnog siromaštva većine.

Što se tiče ,,dragih arapskih prijatelja" i raznih emirata u doglednom vremenu obogatit će Srbiju bezbrojnim donacijama i islamskim informativnim centrima. To bi slobodno se može reći bila najpouzdanija Erdoganova prethodnica u moravskoj dolini. U tom je smislu njegovo istupanje na Kosovu veoma programatsko.

On nam je najavio gdje više nećemo živjeti. On je poručio Europi što je zamalo čeka. Njegova transparentnost počiva na ,,hrabrosti" iza koje stoji privatna država protokola i društva bankara.

Što je Srbija poduzela povodom Erdoganove retorike? Skromno je iskazala neslaganje. Neslaganje? Na objavu rate našoj budućnosti tanušno se isticalo da sadašnje neslaganje ne smije ugroziti tradicionalno dobre odnose! Da li je povučen ambasador iz Ankare?

Da li se potresla intelektualna javnost u Srbiji? Ništa se od toga nije zbilo. Jedino je prelijepo miholjsko ljeto činjenica. Kada je vrijeme tako lijepo zašto se nervirati?

Koliko je vremena prošlo, a grozna banda iz DS menažerije i dalje objašnjva kako je stranka bila u pravu. Stranka? Može li ona i dalje činiti dio srpskog političkog života?”

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Категорије:СВЕТ Ознаке:, , , , , , , , , , , , , , ,
%d bloggers like this: