IZVOZ DEMOKRATIJE BEZ OBZIRA NA TUĐE ŽRTVE: OBEĆANA ZEMLJA A UVEK RATOBORNA…

 

Kandidat za predsednika Sjedinjenih Država Donald Tramp najavio je promenu spoljne politike ove velesile, izvinuvši se za zločine koji su počinjeni u Iraku, Libiji, Srbiji… Ovaj tekst, koji je objavljen u Magazinu Tabloid broj 146 od 24. januara 2009. godine, napisao je publicista, novinar i naučni radnik dr Zoran Petrović Piroćanac, posvećujemo gospodinu Trampu, sa velikom željom i nadom da dobije izbore.

Žao nam je što kolega Zoran Piroćanac nije živ, da čuje iz usta jednog američkog državnika da su njihovi “milosrdni anđeli“, ustvari, najteži zločini počinjeni u modernoj istoriji.

 

                  Zoran Petrović Piroćanac

 

Nova planetarna sila s kraja XIX i početka XX stoleća, Sjedinjene Američke Države, od 1901. godine do danas, intervenisale su širom planete (ali po SAD ponekad) – 238 puta. Srbija je bila taj simbolični 238. poduhvat, na samom kraju stoleća i milenijuma. Iran je 239. američka meta danas.

Setimo se samo da su višegodišnje tirade o Srbiji i Srbima kao ratnohuškačkoj, maltene genocidnoj kulturi, najviše stizale od NVO-neo-kominternovskih prevaspitača, finansiranih mahom iz SAD. Iz države koja ne uspeva nikako da prestane sa "izvozom demokratije" i atacima na tuđe suverenitete.

Uostalom, šta da pričamo dalje – bacite pogled na ovaj spisak, poštovani čitaoci.

Filipini, 1898-1910, marinci, trupe, teritorija oteta Španiji, 600.000 Filipinaca je izgubilo živote.

Kuba, 1898-1902, marinci, trupe, teritorija oteta Španiji. Američka mornarica i dan-danas drži bazu Gvantanamo.

Portoriko, 1898, marinci, trupe, teritorija oteta Španiji, okupacija traje i danas.

Guam, 1898, marinci, trupe, teritorija oteta Španiji, i dalje je vojna baza.

Minesota, 1898, trupe, armija porazila Indijance plemena Čipeva na Lič jezeru.

Nikaragva, 1898, trupe, marinci se iskrcavaju u luku San Huan del Sur.

Samoa, 1899, trupe, bitka za nasleđivanje trona.

Nikaragva, 1899, trupe, marinci, iskrcavaju se u luku Blufilds.

Ajdaho, 1899-1901, trupe, armija okupira rudni region Srce Alena.

Oklahoma,1901, trupe, Armija neutrališe pobunu Indijanaca plemena Krik.

Panama,1901-1914, marinci, trupe, secesija od Kolumbije 1903, aneksija zone Kanala, 1914-99.

Honduras, 1903, trupe, marinci intervenišu u revoluciji.

Dominikanska Republika, 1903-1904, trupe, zaštita američkih interesa u revoluciji.

Koreja, 1904-1905, trupe, marinci se iskrcavaju u rusko-japanskom ratu.

Kuba, 1906-1909, trupe, marinci se iskrcavaju usred demokratskih izbora.

Nikaragva, 1907, trupe, "dolarska diplomatija", uspostavljanje protektorata.

Honduras, 1907, trupe, marinci se iskrcavaju tokom rata protiv Nikaragve.

Panama, 1908, trupe, marinci intervenišu tokom jednog izbornog osporavanja.

Nikaragva, 1910, trupe, marinci se iskrcavaju u Blufildsu et Korintu.

Honduras, 1911, Trupe, zaštita američkih interesa tokom građanskog rata.

Kina, 1911-1941, marinci, trupe, permanentna okupacija sa čarkama.

Kuba, 1912, trupe, zaštita američkih interesa u Havani.

Panama, 1912, trupe, marinci se iskrcavaju tokom nemirnih izbora.

Honduras, 1912, trupe, marinci, zaštita američkih ekonomskih interesa.

Nikaragva,1912-1933, trupe, bombardovanja, 20 godina okupacije, borbe protiv raznih gerila.

Meksiko, 1913, marinci, američki građani evakuisani su tokom revolucije.

Dominikanska Republika, 1914, marinci, borbe protiv ustanika za Santo Domingo.

Kolorado, 1914, trupe, armija dislocira jedan rudarski štrajk.

Meksiko, 1914-1918, marinci, trupe, serija intervencija protiv nacionalista.

Haiti, 1914-1934, trupe, bombardovanja, okupacija tokom 19 godina posle pobuna.

Dominikanska Republika, 1916-24, trupe, osam godina okupacije marinaca.

Kuba, 1917-1933, trupe, vojna okupacija, ekonomski protektorat.

Prvi svetski rat, 19l7-1918, marinci, trupe, torpediranje brodova, rat protiv Nemačke.

Rusija, 1918-1922, marinci, trupe, pet iskrcavanja radi borbe protiv boljševika.

Panama, 1918-1920, trupe, "policijska dužnost" tokom nemira posle izbora.

Jugoslavija, 1919, trupe, marinci intervenišu u korist Italije protiv Srba u Dalmaciji.

Honduras, 1919, trupe, marinci se iskrcavaju tokom jedne izborne kampanje.

Gvatemala, 1920, trupe, dve nedelje intervencije protiv unionista.

Zapadna Virdžinija, 1920-1921, trupe, bombardovanja, armija interveniše protiv rudara.

Turska, 1922, trupe, borbe protiv nacionalista u Smirni (Izmir).

Kina, 1922-1927, marinci, trupe, razvijanje snaga tokom nacionalističkih pobuna.

Honduras, 1924-1925, trupe, dva iskrcavanja tokom izbornih nemira.

Panama, 1925, trupe, marinci guše generalni štrajk.

Kina, 1927-1934, trupe, marinci se smeštaju po čitavoj zemlji.

Salvador, 1932, Slanje brodova tokom pobune Farabunda Martija.

Vašington D.C., 1932, trupe, armija okončava protest u korist plata za veterane iz Prvog svetskog rata.

Drugi svetski rat, 1941-1945, marinci, trupe, bombardovanja, nuklearni udari, više od tri godine borbi protiv Osovine; više od 200.000 japanskih žrtava tokom prvih nuklearnih udara.

Detroit, 1943, trupe, armija guši pobunu crnaca.

Iran, 1946, nuklearna pretnja, sovjetskim trupama je izdata naredba da napuste Sever (Iranski Azerbejdžan).

Jugoslavija, 1946, Pomorski odgovor pošto je oboren američki avion.

Urugvaj, 1947, nuklearna pretnja, razvijanje bombardera (demonstriranje sile)

Grčka, 1947-1949, komandovanje operacijama, upravljanje snagama ekstremne desnice tokom građanskog rata.

Kina, 1948-1949, trupe, marinci evakuišu američke državljane pre komunističke pobede.

Nemačka, 1948, nuklearna pretnja, bombarderi sa nuklearnim kapacitetom nadziru vazdušni most ka Berlinu.

Filipini, 1948-1954, komandovanje operacijama, CIA rukovodi ratom protiv ustanka Huka.

Portoriko, 1950, komandovanje operacijama, pobuna u korist zgažene nezavisnosti u Ponseu.

Koreja, 1950-1953, trupe, marinci, bombardovanja, nuklearne pretnje, SAD i Južna Koreja bore se protiv Kine i Severne Koreje. To je ćorsokak, opasnost od atomske bombe u 1950. godini, i protiv Kine 1953. godine. Američke baze su i dalje u Južnoj Koreji.

Iran, 1953, komandovanje operacijama,CIA obara demokratiju i instalira šaha na vlasti.

Vijetnam, 1954, nuklearna pretnja, ponuda bombi Francuzima da ih koriste tokom njihovih vojnih operacija.

Gvatemala, 1954, komandovanje operacijama, bombardovanja, nuklearna pretnja, CIA upravlja invazijom izbeglica posle čega je nova vlast nacionalizovala zemlje koje pripadaju američkim kompanijama; baze bombardera su u Nikaragvi.

Egipat, 1956, nuklearna pretnja, sovjetske trupe su zamoljene da se drže po strani od Suecke krize; marinci evakuišu strance.

Liban, 1958, trupe, marinci, pomorska okupacija protiv pobunjenika.

Irak, 1958, nuklearna pretnja, Irak je upozoren zbog moguće invazije na Kuvajt.

Kina, 1958, nuklearna pretnja, Kina je zamoljena da se ne iskrcava na tajvanska ostrva.

Panama, 1958, trupe, protesti protiv zastave se pretvaraju u konfrontacije.

Vijetnam, 1960-1975, trupe, marinci, bombardovanja, nuklearne pretnje, borbe protiv pobune u Južnom Vijetnamu i protiv Severnog Vijetnama; 1 do 2 miliona ubijenih tokom najdužeg od američkih ratova, pretnje atomskim bombama 1968. i 1969. godine. Totalno zagađenje zemlje, vazduha i vode Vijetnama mnogim nedozvoljenim hemijskim i biološkim oružjima, sa kongenitalnim posledicama po stanovnike sve do danas.

Kuba, 1961, komandovanje operacijama, CIA rukovodi invazijom izbeglica, doživljavajući neuspeh.

Nemačka, 1961, nuklearna pretnja, uzbuna tokom krize s Berlinskim zidom.

Kuba, 1962, nuklearna pretnja, marinci, pomorska blokada tokom raketne krize; to je gotovo rat protiv SSSR-a.

Laos, 1962, komandovanje operacijama, stvaranje jedne armije tokom gerilskog rata.

Panama, 1964, trupe, Panamci su srušeni u vreme zahtevanja da im se vrati Kanal.

Indonezija, 1965, komandovanje operacijama, milion mrtvih u vojnom državnom udaru koji je orkestrirala CIA.

Dominikanska Republika, 1965-1966, trupe, bombardovanja, marinci se iskrcavaju tokom jedne izborne kampanje.

Gvatemala, 1966-67, komandovanje operacijama, "Zelene beretke" intervenišu protiv ustanika.

Detroit, 1967, trupe, armija interveniše protiv crnaca, 43 ubijenih.

Sjedinjene Države, 1968, trupe, posle ubistva Martina Lutera Kinga, 21.000 vojnika po raznim gradovima.

Kambodža, 1969-1975, bombardovanja, trupe, marinci. Oko 2 miliona mrtvih za 7 godina bombardovanja, od gladi i od političkog haosa.

Oman, 1970, komandovanje operacijama, SAD vode invaziju iranske mornarice.

Laos,1971-1973, komandovanje operacijama, bombardovanja, SAD vode južnovijetnamsku invaziju, tepih-bombe po provincijama.

Južna Dakota, 1973, komandovanje operacijama, armija vodi opsadu Ranjenog Kolena protiv Indijanaca Lakota.

Bliski istok, 1973, nuklearna pretnja, svetska uzbuna tokom rata na Bliskom istoku, između Izraela, Egipta i Sirije.

Čile, 1973, komandovanje operacijama, državni udar koji podržava CIA protiv marksističkog, izabranog predsednika Salvadora Aljendea.

Kambodža, 1975, trupe, bombardovanja gasom, zaplena broda, 28 mrtvih u helikopterskoj nesreći.

Angola, 1976-1992, komandovanje operacijama, CIA pomaže pobunjenicima koje podržava Južnoafrička Republika.

Iran, 1980, trupe, nuklearna pretnja, neuspelo bombardovanje, akcija oslobađanja talaca u američkoj ambasadi u Teheranu; osam vojnika gine u helikopterskoj nesreći. Sovjeti upozoreni da se ne mešaju u revoluciju.

Libija, 1981, mlaznjaci marinaca, dva libijska reaktivna aviona srušena tokom manevara.

Salvador, 1981-1992, komandovanje operacijama, savetovanje trupa, nadletanja, pomoć u ratu protiv pobunjenika, conseil des troupes, vojnici kratko upleteni u uzimanje talaca.

Nikaragva, 1981-1990, komandovanje operacijama, marinci, CIA vodi invazije izbeglica ("kontras"), postavljanje lučkih mina protiv sandinističke revolucije.

Liban, 1982-1984, marinci, bombardovanja, trupe; marinci proteruju PLO i podržavaju falangiste. Marinci bombarduju i zasipaju granatama muslimanske i sirijske položaje.

Honduras, 1983-1989, trupe, manevri pomažu izgradnju baza u blizini granica.

Grenada, 1983-1984, trupe, bombardovanja, invazija četiri godine posle revolucije.

Iran, 1984, mlaznjaci, dva iranska mlaznjaka oborena iznad Persijskog zaliva.

Libija, 1986, bombardovanje, marinci, vazdušni udari da bi se zbacila nacionalistička vlast.

Bolivija, 1986, trupe, armija pomaže u vazdušnim napadima na region kokaina.

Iran, 1987-1988, marinci, bombardovanja, SAD intervenišu na strani Iraka u tom ratu.

Libija, 1989, mlaznjaci mornarice, dva libijska mlaznjaka oborena.

Devičanska ostrva, 1989, trupe, Sveti krst: pobune crnaca posle invazije.

Filipini, 1989, mlaznjaci, vazdušno "pokrivanje", stavljena na raspolaganje vladi zbog eventualnog državnog udara.

Panama, 1989-1990, trupe, bombardovanje, nacionalistička vlada je srušena sa 27.000 vojnika, rukovodioci su uhapšeni, više od 2.000 mrtvih.

Liberija, 1990, trupe, stranci su evakuisani tokom građanskog rata.

Saudijska Arabija, 1990-1991, trupe, mlaznjaci, Iraku se suprotstavilo posle njegove invazije na Kuvajt; 540.000 ljudi stacionirano u Omanu, Kataru, Bahreinu, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Izraelu.

Irak, 1990, bombardovanja, trupe, marinci, blokada Iraka i jordanskih luka; 200.000 mrtvih, i više, tokom invazije Iraka na Kuvajt, zabranjena zona leta nad kurdskim Severom, nad šiitskim Jugom, sveobuhvatna razaranja iračke vojne opreme.

Kuvajt, 1991, marinci, bombardovanja, trupe, kraljevska porodica Kuvajta je ponovo vraćena na presto.

Los Anđeles, 1992, trupe, armija i marinci razvijeni su protiv antipolicijskih pobuna.

Somalija, 1992-1994, trupe, marinci, bombardovanja, okupacija UN tokom građanskog rata: pod vođstvom SAD, vazdušni napadi protiv jedne frakcije u Mogadišu.

Jugoslavija, 1992-1995, marinci, blokada NATO protiv Srbije i Crne Gore;

Bosna, 1993-1995, mlaznjaci, bombardovanja, zona zabranjenoig leta nadzirana tokom građanskog rata; oboreni avioni; bombardovanje Srba oko Goražda, na Palama, oko Foče i na Ozrenu 1995, uranijumskim bombama.

Haiti,1994-1996, trupe, marinci, blokada protiv vojne vlade, trupe ponovo vraćaju predsednika Aristida, tri godine posle državnog udara.

Hrvatska, 1995, bombardovanja srpskih pozicija u Krajini, srpskih aerodroma napadnutih čak pre same ofanzive u avgustu.

Zair (Kongo), 1996-1997, trupe, marinci u logorima izbeglica Hutu, u zoni u kojoj počinje revolucija

Liberija, 1997, trupe, vojnici pod vatrom tokom evakuisanja stranaca.

Albanija, 1997, trupe, vojnici pod vatrom tokom evakuisanja stranaca.

Sudan, 1998, napadi raketama jedne farmaceutske fabrike za koju se sumnjalo da je neuralgična "teroristička" fabrika za izradu gasa. Više od 30.000 civila je ubijeno. SAD blokiraju istragu OUN u Savetu bezbednosti .

Avganistan, 1998, napadi raketama na nekadašnje logore CIA koje su muslimanski integristi koristili za navodne napade na američke ambasade.

Irak, 1998, bombardovanja, rakete, četiri dana intenzivnih vazdušnih udara, pošto su inspektori za naoružanje osumnjičili Iračane za opstrukciju.

Jugoslavija, 1999, 78 dana bombardovanja, raketa, teških vazdušnih udara NATO, pošto je Srbija odbila da se povuče sa Kosova. Dosad najviše korišćene (nedozvoljene) bombe sa osiromašenim uranijumom, bacane isključivo na Srbiju i Kosmet. Takođe i nedozvoljene grafitne bombe za blokiranje elektro-sistema, kao i klaster bombe.

Jemen, 2000, marinci, samoubilački atentat Al Kaide bombom na američki brod "Kol".

Makedonija, 2001, trupe i trupe NATO se pokreću i delimično razoružavaju albanske ustanike UČK.

Sjedinjene Države, 2001, mlaznjaci, marinci, odgovor na avio-atentate u septembru.

Avganistan, 2001, masovna mobilizacija SAD za napad na talibane i Bin Ladena. Predviđa se širenje rata na Irak, Sudan i druge prostore.

Irak, 2003-2008, trupe, marinci, avijacija, saveznici iz Alijanse; Srušen i vešan Sadam Husein i njegovi bliski saradnici; zemlja bačena u totalni haos i svakodnevna ubijanja; eksploatacija nafte dugoročno planirana; Irak verovatno predviđen za dalje parcelisanje po etničkom principu, na šiitski, sunitksi i kurdski deo, radi lakše eksploatacije, poput Jugoslavije.

Napad na Libiju počeo je 15. februara 2011. godine, i nakon toga je Libija slomljena, rasturena, devastirana do 20. oktobra iste godine.

Rat u Siriji je počeo 15. marta 2011 godine serijom demonstracija tzv “arapskim prolećem“. Od tada traje građanski rat, koji je iznedrio Islamsku državu, osmišljenu u Lengiju. Poginulo je najmanje dve miliona ljudi, a nekoliko miliona je raseljeno. Potpuni slom Sirije spasila je intervencija oržanih snaga Ruske Federacije…

        Antrfile:

Ovo je delimična lista američkih vojnih intervencija, jer u nju nisu ušli i značajni i brojni prateći činioci svih konflikata: obavezno vojno prisustvo tokom demonstracija; mobilizacije Nacionalne garde; razvijanje pomorske sile duž nacionalnih obala; jačanje personala ambasada; zapošljavanje personala koji nije u sastavu departmana odbrane (poput DEA); vojne vežbe; mobilizacije bez cilja borenja; permanentno stacioniranje oružanih snaga; tajne akcije iako tamo Sjedinjene Države nisu igrale komandnu ni kontrolnu ulogu; korišćenje malih jedinica oslobađanja talaca; američko pilotiranje stranim aparatima; asistencija tokom prirodnih katastrofa u inostranstvu; vojni trening i programi supervizije koji ne iziskuju direktno učešće u borbama; program civilne akcije i brojne druge vojne aktivnosti.

Korišćeni izvori: Arhive Kongresa; 180 iskrcavanja, Sekcija istorije U.S. Marine Corps; Ege & Makhijani u: Counterspy, i Daniel Ellsberg u: Protest & Survive; "Primeri pribegavanja američkim snagama u inostranstvu, 1798-1993", Ellen C. Collier iz Službe istraživanja Biblioteke Kongresa.

 

©Geto Srbija

naterijal: List protiv mafije

ULOGA BRISELA U NASELJAVANJU MIGRANATA KROZ NAVODNU „POMOĆ“ VLASTIMA SRBIJE DO POTPUNOG URUŠAVANJA SOPSTVENE DRŽAVE

 

Srbija je postala poligon na kome Evropska Unija isprobava modele kako da se narod potpuno zaglupi i da omogući nesmetano vladanje onima koji državu žele da unište. U tom sistemu nema mesta za slobodu medija, nema ni slobodnog govora. Dozvoljeno je samo ono što vlast odobri, a takav sistem delimično je već u primeni i u samoj EU.

Srbija, međutim, treba da postane prva zemlja Evrope u kojoj će vladati potpuni medijski mrak. To potvrđuje, na najgori mogući način, i slučaj izbeglica iz islamskih zemalja, koji su, vođeni nečijom rukom i snabdeveni većim količinama novca, krenuli na put ka Evropi, da izmene demografsku sliku Stare dame, i da i nju učine porobljenom, i trećesvetiziranom.

 

                                   Milan Malenović

 

Hoće li lanac događaja, kada nekoliko država EU otvoreno najavljuje blokadu šengenskog sporazuma, a sve je počelo od odluke austrijskog Upravnog suda, uzdrmati temelje EU, i da li će njene članice morati da se brane od terora imigranata, jer, kako britanski premijer tvrdi, od 100 izbeglica dvoje su borci islamske države. Da li će se moćne države EU moći spasiti od zla, ako već Srbiju žrtvuju??

U Srbiji je postao običaj da, kada god neko smatra da su mu ugrožena ljudska prava, pomoć zatraži od Evropske Unije. To je, međutim, poslednja adresa od koje bismo trebali u takvim slučajevima da očekujemo pomoć. EU ni na domaćem terenu ne brine preterano o stanju ljudskih prava u pojedinim oblastima, a Srbiju koristi kao poligon na kome uživo isprobava kako da uvede vanredno stanje, a da ga ne proglasi.

Recept za obaranje neposlušne vlasti putem „obojenih" revolucija doveden je skoro do perfekcije, pa se postavilo pitanje kako tako ustoličenu vlast očuvati i protiv volje naroda.

Nemački novinar i analitičar Gerhard Višnjevski nedavno je u članku u magazinu „Kop" citirao prilog iz jedne dokumentarne TV emisije: „Najmudrija ratna politika je ona koja neprijatelja tako izmanipuliše da on na kraju samog sebe uništi, prethodno još iskopajući sopstveni grob. Odavno se već na ovaj način manipuliše celim narodima, pa oni zbog uspelih prevara sami sebe uništavaju i to sa izuzetnim žarom, posebnim samopožrtvovanjem i, da čovek ne poveruje, još i o sopstvenom trošku."

Da bi se to postiglo, potrebno je da vlast koja sprovodi ovakvu politiku uništenja sopstvenog naroda i države, potpuno kontroliše sve medije. Sloboda govora i u EU svodi se na slobodu da se kaže sve što se misli, ali mora da se misli samo ono što vlast odobri.

Zbog toga ne treba da nas čudi što zaštitnik građana Saša Janković u svojim redovnim godišnjim izveštajima kritikuje cenzuru u medijima Srbije, ali to u EU niko ne uzima za ozbiljno.

Na primer, kada se prošle jeseni u Bundestagu (nemački parlament) vodila diskusija o stanju ljudskih prava u Srbiji, sve stranke su kritikovale jedino položaj u kome se nalaze neke nacionalne manjine (Romi) i odnos prema gej populaciji. Ni jednom rečju nije pomenut pritisak vlasti na slobodu medijia i ukidanje slobode govora.

I u samoj Nemačkoj je stanje u medijima zabrinjavajuće.

Do prve polovine avgusta veliki broj nemačkih medija je sa zabrinutošću pratio dolazak stotina hiljada migranata u Zapadnu Evropu. Onda je bukvalno preko noći, očigledno po nečijoj komandi, način izveštavanja promenjen: izbeglice su rado viđeni gosti i svako ko ih kritikuje je nacista.

Nemački predsednik Joahim Gauk je kritičare prihvata azilanata nazvao stanovnicima „mračne Nemačke", a vicekanelar i lider Socijaldemokratske stranke Sigmar Gabrijel ih je proglasio šljamom.

Mediji su brzo shvatili poruku. Novinar i kolumista Filip Jesen napisao je u nedeljniku „Štern"kako su oni koji traže zaustavljanje priliva azilanata „ljudski otpad sa kojim ne želi da ima nikakav kontakt", a novinarka ARD-a (prvi program nemačke državne televizije) nazvala ih je idiotima.

Najtiražniji dnevni list u Nemačkoj, „Bild" , otišao je još dalje i pokrenuo pravu hajku na one koji se protive zvaničnoj politici nemačke vlade. Benjamin Š. je na svom Fejsbuk nalogu napisao kako se raduje pogibiji azilanata u brodu koji se prevrnuo u Sredozemnom moru. „Bild" nije objavio njegovo puno ime, ali jeste fotografiju i mesto gde živi, nazivajući ga „najružnijom njuškom Fejsbuka".

Lov na nesrećnog mladića je mogao da počne.

Reporter „Bilda" je otišao do Benjamina po izjavu i napisao kako je iz njegovog stana upravo izašla ekipa inspektora Službe za zaštitu ustavnog poretka, sugerišući tako čitaocima da je pomenuti momak opasnost po stabilnost cele države.

Benjamin je javnosti predstavljen kao neonacista protiv koga je policija već podnela stotinak prijava (?!) i kao neradnik koji, iako odavno punoletan, još uvek živi u stanu sa majkom.

Pošto klasični mediji odavno više nisu jedini izvor informacija, već je to i internet, u Nemačkoj je i on pod kontrolom i ograničenjima. Urednica dnevnika na ARD-u, Kristiane Krogman, nedavno je najavila da će postovi koje gledaoci ostavljaju ispod vesti ubuduće biti strogo kontrolisani i da se neće dozvoliti pisanje koje odudara od zvaničnih stavova. List „Ziddojče Cajtung" ovaj sistem već uveliko primenjuje.

U najvećim nemačkim medijima uopšte nema više izveštaja o protestima građana u Drezdenu, gde građanski pokret „Pegida" svakog ponedeljka na ulicama okupi više od 10.000 ljudi nezadovoljnih zvaničnom politikom vlade prema izbeglicama.

U Nemačkoj se manipulacija medijima zaustavlja na ovom mestu, jer pravosuđe još uvek ne želi da bude saučesnik. Zemaljski sud u Tibingenu je prošle godine doneo presudu na koju se danas mnogi pozivaju, proglasivši zahtev za prinudnu naplatu TV pretplate nerazumljivim i nezakonitim. „Niko ne može protiv svoje volje da bude nateran da kupi ono što ne želi", tumače pravnici ovu presudu koja se uveliko koristi kao presedan u drugim slučajevima.

Da bi ispitao mogućnosti prinudne naplate TV programa koji narodu ispira mozak, Zapad kao poligon za testiranje koristi druge države, između ostalih i Srbiju. Zbog toga se ovde najavljuje uvođenje TV pretplate u vidu takse, odnosno vrste poreza, koja je odmah naplativa. Zavisno od rezultata tog eksperimenta isti model će biti primenjen i u EU.

Srbija je jedan od globalnih poligona za testiranje ponašanja naroda u situaciji kada sama vlast uništava državu i ustavni sistem. Da bi se to lakše ostvarilo, potrebno je u narodu stvoriti osećaj ugroženosti i postojanja vanredne situacije.

Za to se koriste izbeglice koje nadiru u masama. Za to se koristi i veštačka politička kriza koja se stvara, iako realno za njom nema potrebe.

U Srbiji se najavljuju prevremeni izbori uprkos činjenici da vlada ima stabilnu skupštinsku većinu. Lansiraju se afere smišljene od strane stranih spin majstora koji narod navodi na uverenje kako su izbori neizbežni, iako su poslednji održani prošle godine. U suštini, sprovodi se državni udar od strane samih vlastodržaca da bi se uvežbao scenario koji će kasnije biti primenjen i na Zapadu.

Kada bi se izbori održavali u redovnom terminu, početkom 2018. godine, 2017. bi bila predizborna godina kada kvislinški režim u Srbiji ne bi mogao da sprovede ono što se od njega traži. Te godine, naime, Srbija mora da ukine poslednje zakonske barijere koje onemogućuju strance da postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.

I do sada je ta zabrana lako izigravana tako što su strana pravna i fizička lica ovde otvarala društva ograničene odgovornosti koja su zatim, kao domaća preduzeća, kupovala zemljište. Od 2017. godine, sve će biti mnogo jednostavnije, jer će vlasnik direktno moći da postane svaki stranac.

Najviše zainteresovanih kupaca obradivih površina dolazi sa prostora Arabijskog poluostrva, a oni će kao radnike zapošljavati migrante sa Bliskog Istoka i iz Severne Afrike, a ne domaće stanovništvo. Vlast u Beogradu uveliko radi na takvom scenariju.

Povernica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, nedavno je na televiziji B92 rekla: "…Treba razmisliti, ponuditi opciju da ti ljudi ostanu u delovima Srbije koji su pusti. Tu bi trebalo uraditi selekciju, detaljnu bezbednosnu procenu, iako niko u ovoj fazi ne želi da ostane u Srbiji, možda će se to promeniti u nekoj novoj fazi."

Nezaposlenim Srbima, dakle, neće biti davane državne subvencije kako bi ostali u svojoj zemlji i bavili se poljoprivredom, već će novac iz budžeta dobijati arapski emigranti da bi za arapske vlasnike zemljišta proizvodili hranu koja će se izvoziti u arapske zemlje. Da bi se to mirno ostvarilo u Srbiji moraju da se ućutkaju svi oni mediji koji zagovaraju drugačiju politiku.

Sloboda govora i izveštavanja mora u Srbiji da bude ugašena i da bi Zapad još više opljačkao srpski budžet. Da bi "pomogla"Srbiji u vezi krize sa izbeglicama, Evropska Unija planira da je finansijski podrži fondom koji bi iznosio do pola milijarde evra, pišu nemački mediji. Od toga, međutim, više od 95 odsto biće krediti koje ćemo morati da vratimo, a koji će se koristiti za nabavku opreme iz zemalja kreditora. Srbija, dakle, treba da finansira strane kompanije.

Krajem prošle godine ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović bio je u poseti Rimu gde mu je preporučena kupovina posebne opreme za identifikaciju na osnovu crta lica. EU u međuvremenu insistira da sve njene članice i kandidati za članstvo ovu opremu nabave kako bi se lakše pratio put kojim izbeglice stižu u Evropu.

Sistem funkcioniše tako da se osobe snimaju bez njihovog znanja, ti podaci se zatim unose u centralni kompjuter EU, pa ako se ustanovi da je neka izbeglica na teritoriji Evrope prvi put snimljena u Srbiji, tamo će ona biti vraćena.

Najjeftiniji model koji je Stefanoviću pokazan u Rimu košta oko 100 miliona evra i najmanje toliko Srbija mora da plati sledeće godine iz svog ionako osiromašenog budžeta. Našem ministru su u Rimu ponuđene dve opcije nabavke.

Po prvoj bio bi kupljen sistem koji već postoji u jugoistočnoj Evropi, a za čiji nadzor je zadužena posebno obučena grupa stručnjaka smeštena u jednoj bivšoj kasarni JNA kod Zagreba. Kupovina bi se finansirala najvećim delom kreditima, a jedan od kreditora bila bi i izvesna hrvatska banka, jer bi na ovaj način hrvatske obaveštajne službe stekle nesmetan pristup informacijama koje ima MUP Srbije.

Pregovori su zastali, jer je Stefanović tražio proviziju višu od ponuđenih 10 odsto, a potrebno je i iznaći rešenje kako da se zaobiđe zakonska obaveza raspisivanja javnog tendera.

Druga opcija bi bila kupovina opreme koja se još uvek ne koristi na ovim prostorima i za koju bi kontrolni centar bio izgrađen u Srbiji, a u njemu bi radili domaći stručnjaci koje bi plaćali Italijani.

Takođe je ponuđeno i da se o trošku italijanske firme ovde izgradi fabrika za proizvodnju delova koji bi se ugrađivali u opremu, a u kojoj bi bilo zaposleno oko 200 radnika iz Srbije.

Projekat bi se označio kao razvojni, pa bi se delimično finansirao iz bespovratnih kredita koje za tako nešto daje Evropska Unija. Pošto se radi faktički o stranom ulaganju u Srbiju, za ovakvo rešenje italijanska strana nije ponudila pomena vrednu proviziju ovdašnjim političarima, pa je Stefanović glatko odbio i da razgovara na ovu temu.

U svakom slučaju, Srbija mora iz sopstvenog budžeta da finansira rad stranih kompanija za čiji uspeh je najviše zaslužan Zapad koji je stvorio aktuelnu izbegličku krizu. Zemlje same sebe uništavaju i to o sopstvenom trošku, kako je objasnio Višnjevski.

Očigledno je da EU svesno Srbiju gura u medijski mrak i diktaturu. Uniji treba Srbija, ali bez sadašnjeg stanovništva koje za nju predstavlja samo jeftinu i kvalifikovanu radnu snagu koju želi da preuzme, a da zauzvrat ovde naseli arapske migrante. O ovome ne sme ni da se razmišlja, još manje sme da se o tome govori i piše, niti ovde, a ni u samoj Evropskoj Uniji.

To potvrđuje, na najgori mogući način, i slučaj izbeglica iz arapskih zemalja, koji su, vođeni nečijom rukom i snabdeveni većom količinama novca, krenuli na put ka Evropi, da izmene demografsku sliku Stare dame, i da i nju učine porobljenom, i trećesvetiziranom.

Oko dva miliona arapskih izbeglica, uglavnom muslimanske vere, od kojih je većina njih sa područja koja su pod pobunom protiv Asadove vlade, nahuškano je da krene ka Švedskoj, Nemačkoj, Austriji, da sveti rat protiv nevernika nastave u srcu Evrope, koja svoje neprijatelje treba da ugosti, odmori, organizuje, nahrani i omogući im da sa njenih ulica udare na vrednosti evropske civilizacije.

Vlade nekih evropskih država očajnički se odupiru nalogu iz Vašingtona da se crna okupacija Evrope sprovede o njenom trošku. Perverzno, kao da osuđen na vešanje sam sebi stavlja omču i izmiče stolicu, a dželat to nevino posmatra!

 

       Zemlje Višegradske grupe i Velika Britanija protiv najezde islamskih imigranata

 

Polovinom maja meseca ove godine, dok još izbelički talas nije dobio biblijske razmere, zemlje Višegradske četvorke (Mađarska, Poljska, Češka, Slovačka) oštro su odbile predlog Evropske komisije da se uvedu kvote za preraspodelu desetina hiljada izbeglica koje stižu sa Bliskog istoka i iz Afrike. Već tada, ove četiri zemlje su jasno stavile do znanja da će blokirati u Briselu sve ideje koje ne bi bile zasnovane na principu dobre volje i procene samih država.

Tom prilikom je i zamenik šefa poljske diplomatije, Rafal Tšaskovski, zadužen za evropska pitanja, jasno kazao šta zemlje Višegradske četvorke misle o politici Brisela prema masovnom ulazu imigranata u Evropu: "…Čudi me jako da su šefovi vlada doneli jasnu odluku da će prihvatanje izbeglica biti dobrovoljno, a Evropska komisija nam sada nameće nekakve kvote. Na to nikako ne pristajemo!"

Tšaskovski je još dodao da same države članice moraju da odlučuju o tome koliko izbeglica mogu da prime i pod kakvim uslovima i postavio pitanje da li imigranti iz islamskih zemalja mogu da se integrišu u evropsko društvo.

Mesec dana ranije, na zajedničkim konsultacijama nemačke i poljske vlade u Varšavi, poljska premijerka Eva Kopač jasno je rekla, u susretu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, da Poljska neće dopustiti da joj se nametnu obavezne kvote.

I premijer Češke Bohuslav Sobotka takođe je kategorično odbio kvote za prijem imigranata, a ministar unutrašnjih poslova u njegovoj vladi, Milan Hovanec, javno se upitao, šta će dalje biti ako Češka primi prvih 500 imigranata, ukazujući da će u tom slučaju njegova država samu sebe uvući u problem iz koga neće moći više da izađe.

Na predlog da cela EU preko obaveznih kvota za prijem izbeglica olakša izbegličku krizu pre svega u Italiji i Nemačkoj, najoštrije je reagovao mađarski premijer Viktor Orban (što se tokom letnjih meseci, tokom razvoja događaja, pokazalo razumnim).

Naime, Orban je predlog Brisela nazvao suludim i neodgovornim i rekao između ostalog: "…Ne želimo da vidimo imigrante u Mađarskoj. Ako druge članice EU žele da prime imigrante, neka to i učine. Ali, onda ne treba da ih šalju ponovo ovde, ili preko nas, a založio se i da EU uopšte i ne prima nelegalne izbeglice zato što one krše zakone u pokušaju da uđu na teritoriju EU…".

I bivši češki predsednik Vaclav Klaus: "…To je tragična zabluda Evrope. Jedina reakcija koja ima smisla jeste da se evropske države dogovore da svaku izbeglicu koji kod nas dođe lepo pošalju natrag na mesto odakle je došao. Nije rešenje za čovečanstvo da sada počne da se migrira po celom svetu".

Mada to danas neverovatno zvuči, pre nepunih godinu dana je i aktuelni britanski premijer Dejvid Kamerun predložio radikalne mere za smanjenje dolaska imigranata u zemlje Evropske unije, ističući da sloboda kretanja u Evropi nije "neograničeno pravo". U tadašnjoj izjavi za BBC, Kamerun je strogo zapretio imigrantima da ne računaju na radna mesta, socijalne stanove, dečje dodatke i slične beneficije, te da će na granicama biti zavedena najstrožija kontrola. Kako je u međuvremenu pod pritiskom Amerike promenio mišljenje, to ga je koštalo smene sa mesta predsedavajućeg u Laburističkoj stranci, a koštaće ga i premijerskog mandata.

Dakle, plan bankara iz Vašingtona, star nekoliko godina, da krenu na Evropu, promenom demografske slike i uništenjem hrišćanske kulture bio je poznat bezbednosnim službama zemalja EU, ali su njihove vladajuće elite postale kvinsliške.

Zemlje iz istočnog bloka, međutim, ne popuštaju, što može dovesti i do težih potresa u EU. Pukotine će biti teško sastaviti.

 

       Orban: Ne želimo imigrante u Mađarskoj

 

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da je Mađarskoj potreban zakon kojim će da suzbije i zaustavi talas imigranata iz siromašnih zemalja, čak i ako bi to bilo u suprotnosti sa postojećim propisima Evropske Unije, dodajući da priliv imigranata nije generalno dobar za Evropu.

Orban je rekao da Mađarska treba da postavi pitanje slabih imigracionih propisa na evropskom nivou, jer je Budimpešta, nakon Švedske, primila do sada najveći broj imigranata u odnosu na svoju populaciju.

On je podsetio da migranti dolaze u Mađarsku samo da se dokopaju bogatijih zemalja Zapada kao što su Nemačka i Austrija, te da će i neke druge zemlje preduzeti mere da blokiraju rastuću plimu imigranata iz siromašnih zemalja.

Još pred kraj prošle godine u parlamentu Velike Britanije najavljeno je da će ogromna masa imigranata iz islamskih zemalja krenuti da se useljava u zemlje Evropske unije, pa je u žestokoj diskusiji jedan poslanik izjavio: "Tražićemo svaki mogući način da smanjimo migraciju, jer su u pitanju ljudi koji dolaze u EU i koji zloupotrebljavaju ne samo pravo na slobodu kretanja, nego će sutra uzurpirati i sva druga prava".

Velika Britanija se žestoko borila da primi izbeglice, sprečavajući ih da uđu u tunel ispod kanala La Manš i dođu na njeno tlo. Britanija je ostrvska zemlja, postaje prenaseljena, i imigranti će joj naneti velike neprilike. Ova država je, međutim, spremna da primi samo 20.000 hiljada izbeglica iz Sirije, u narednih 5. godina, kako je 7. septembra izjavio premijer Dejvid Kamerun.

A Mađarska je odlučna da preko njene teritorije više nijedan imigrant neće proći. Svaki od njih dobiće po pet godina zatvora. Češka, Slovačka i Poljska odlučno kažu ne imigrantima. Ipak, i armija Nemačke je izašla na granice sa Austrijom, namerna da zaustavi priliv imigranata, uprkos najavama državne elite da će ih dočekati raširenih ruku.

Austrijski upravni sud proglasio je Mađarsku nesigurnom zemljom, što će dovesti do pucanja Šengenskog sporazuma, a lanac događaja može da dovede i do dramatičnih posledica, jer neke zemlje više ne mogu da podnesu odluke iz Brisela, koje su lišene svakog osećanja za nacionalne interese skoro većine zemlja članica EU.

Strategija tih evropskih zemalja u vezi odbrane od najezde imigranata se ubrzava, sve članice EU nastoje da zaštite nacionalne interes, samo se Srbija ponaša kao da je zemlja izobilja, i da može primi koliko god treba islamskih izbeglica.

 

       Hoće li to oboriti vladu Aleksandra Vučića?

 

Prema podacima iz vrha MUP-a Srbije, Vlada Srbije predviđa da, uskoro, počne izgradnju kamp naselja u Vojvodini, (Sombor, Kikinda, Kanjiža, Subotica i Šid) za oko 400.000 hiljada imigranata, koji će, potom, naseliti vojvođanska sela i kuće, koje Vučićeva vlada namerava da im pokloni! U tom slučaju, Srbija više neće postojati kao hrišćanska država.

       Poljski list „Opservator politični" predviđa: Evropljani će za nekoliko godina bežati u Sibir

Evropljani, nesposobni da izađu na kraj sa izbeglicama, kroz nekoliko godina će sami pobeći iz svojih domova i to u Rusiju, piše poljski „Opservator politični". Usled sve veće degradacije Zapada, Rusija će za nekoliko godina biti jedina čvrsta i stabilna država u nestabilnom okruženju, smatra list, a prenosi „Sputnjik".

Prema mišljenju novinara, već danas mnogo ljudi iz zemalja kojima upravljaju „političari beskičmenjaci", nesposobni da se izbore sa banalnim problemom nelegalne imigracije, sa oduševljenjem i nadom gledaju u Rusiju, o kojoj se mnogo toga može reći, ali je jedna stvar bez sumnje – Rusi mogu da veruju svojim liderima. Uvereni da ih rukovodioci neće ostaviti, oni se ne kriju ispod stola čekajući da se situacija promeni, navodi poljski list.

Danas više niko ne sumnja u to da je ruski model organizacije države efikasniji i u svojoj osnovi otporan na krize, tako da Evropljani mogu samo da zavide Rusima.

„…Žitelji države koja se prostire od Kalinjingrada do Magadana, uz još koji deo globusa i dalje mogu da spavaju mirno jer su uvereni: ko god da im dođe sa mačem, od tog mača će i poginuti", piše „Opservator politični". Poredak i bezbednost kojima Rusija, bez obzira na milione ljudi iz Donbasa i na breme nepravednih sankcija, do danas čuva svoje građane, jesu jedinstvena vrednost.

„…Sve je manje država u svetu u kojima čovek može mirno da spava, bez straha da će jedne noći neko ući u njegov dom i povrediti ga. Pre godinu dana nismo to primećivali, ali danas bi mnogi u Evropi hteli da na najbližoj raskrsnici stoji nekoliko ‘ljubaznih ljudi’ u zelenoj uniformi koji bi čuvali stabilnost, mir i bezbednost. Samo, gde ih naći?", piše list.

„…Treba pažljivo proučiti Ustav Ruske Federacije, odnosno deo koji se tiče uslova za ulazak u sastav Federacije, jer će mnoge zemlje možda odlučiti da slede Krim. Samo, da li će Rusi želeti da imaju Poljsku u sastavu Ruske Federacije?", ironičan je autor teksta.

Prema njegovom mišljenju, ukoliko se Evropa ne bude ozbiljno pozabavila ovim pitanjem, za pet godina će Rusija biti jedina stabilna država u nestabilnom okruženju.

„Pre svega, biće to jedina zemlja u koju će čovek moći da pobegne tražeći utočište. Bolje je živeti u Sibiru ili na Sahalinu, nego gledati pad zapadne civilizacije koja možda i neće preživeti", zaključuje „Opservator politični".

 

       Nemac optužuje Ameriku

 

„Dosta je bilo! Mičite se! Svet bi bez vas bio lepše mesto", poručuje autor bestselera Jirgen Todenhefer zapadnim moćnicima. Kontroverzni publicista tvrdi da su SAD i Zapad krivi i za terorizam i za izbegličku krizu.

Kada Jirgen Todenhefer ima nešto da kaže, nemačko javno mnjenje spremno je da čuje. Ovaj 74-godišnjak, veteran politike, istraživačkog novinarstva i autor bestselera, posebno se rado oglašava o ratovima koje su zapadne države povele širom sveta.

Talas izbeglica je sada bio povod da Todenhofer „predsednicima i šefovima vlada" pošalje otvoreno pismo, koje je objavio i na Fejsbuku, gde njegove stavove čita bezmalo pola miliona ljudi.

„Vaši ratovi su uzrok svetskog terorizma. Umesto nekoliko stotina međunarodnih terorista, koliko smo imali pre petnaest godina, sada ih imamo preko sto hiljada. Vaša cinična bezobzirnost vraća nam se kao bumerang", poručuje Todenhefer svetskim moćnicima i nastavlja:

„Vi po običaju ni ne razmišljate o tome da zaista promenite svoju politiku. Lečite samo simptome. Time bezbednosna situacija svakog dana postaje sve nestabilnija i haotičnija. Novi ratovi, teroristički talasi i izbegličke katastrofe određivaće budućnost naše planete.

Rat će jednog dana ponovo zakucati i na vrata Evrope. Svaki biznismen, koji bi poslovao poput vas, odavno bi bio otpušten ili bi sedeo u zatvoru. Vi ste totalni promašaj", kaže autor.

On je rado viđen gost najgledanijih tok-šou emisija javnog servisa i jedan od retkih žestokih kritičara globalizma i modernog imperijalizma koji dobija reč na velikoj sceni u Nemačkoj. U pismu poručuje: „Ljudi ovog sveta treba da ustanu protiv vas ratnih huškača i izrabljivača i da pruže otpor. Kao nekada Gandi, nenasilno, građanskom neposlušnošću."

 

    A 1. Napad iznutra

Prilikom svoje radne posete Velikoj Britaniji (14. septembre ove godine), libanski ministar prosvete Elias Bouseb, saopštio je premijeru Kamerunu da ga sa imigrantima ne čeka ništa dobro, te da su među njima prikriveni džihadisti koji će napasti Zapad.

 

    A 2. Kako su promenili mišljenje?

Britanski premijer Dejvid Kamerun je u februaru ove godine na međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji u Minhenu javno rekao da je multikulturalizam u Britaniji propao i da će tu doktrinu njegova vlada napustiti, te da britanski muslimani moraju da prihvate vrednosti slobode i ravnopravnosti.

Kameron se na takav govor odlučio u Nemačkoj, ohrabren činjenicom da je kancelarka Angela Merkel prošle godine izašla sa tvrdnjom da je multikulturalizam u Nemačkoj mrtav, takođe objavivši da njena vlada neće tolerisati imigrante koji ne prihvataju nemačke vrednosti.

 

    A 3. Govor sirijske hrišćanke Rime Darious na mitingu održanom 6. septembra ove godine u Beogradu

Zajedno do pobede. Na protestu nekoliko udruženja građana i političkih pokreta 6. septembra ove godine u Beogradu, a povodom sve veće najezde imigranata u Srbiju, govorila je i državljanka Sirije Rima Darious koja je ispričala stvarno kakvo je stvarno stanje u Siriji, i objasnila ko je ko u talasu migranata i kakav je odnos Zapada prema tom problemu…

„…Dragi prijatelji, ovde sam danas ispred vas kao ponosni državljanin Sirije, kako bih vam prezentovala situaciju u mojoj zemlji, a koja se tiče i Srbije. Nekad smo bili narod unutar kojeg su se ljudi međusobno voleli i poštovali. Pre ovog rata, naš najveći problem je bila Palestina. Želeli smo da rešimo male probleme u odnosu na ono što imamo danas, problem u birokratiji i korupciji u nekim državnim sektorima. Nismo poznavali nepravdu, terorizam niti kriminal. Naporno smo radili poslednjih 10 godina pre ovog rata i napravili smo velike korake. Najvažnije je, pre svega, da pre ovog rata nismo imali Sirijce kao izbeglice.

Imali smo jak nacionalni identitet. Ono što bi vi trebalo da znate jeste da osobe koje možete videti danas na ulicama Beograda na putevima prema Nemačkoj ili Holandiji, nisu pravi Sirijci. Nemojte da me pogrešno razumete, ja volim svoj narod, ali moji ljudi su oni koji se bore za Siriju, za našu domovinu.

Tačno je da su izbeglice patile, ali ko nije propatio tokom ovog rata? Zbog čega ostatak Sirije ostaje u zemlji i nastavlja da se bori? Ako su oni zaista izbeglice onda bi izabrali da odu u prvo najbliže sigurno mesto, a ne bi se tukli sa mađarskom policijom, zato što žele da stignu u Nemačku. Dozvolite mi da postavim pitanje: da li to Zapad ne želi izbeglice ili želi izbeglice, ili ne želi da umiru na moru? Zašto onda ne zaustavi svoje sankcije protiv sirijskog naroda? Njihove sankcije su Siriju koštale 143 milijarde dolara!

Zbog čega Zapad ne pomogne Sirijcima da ostanu, zašto ne daje podrške sirijskoj vojsci da se otarasi terorista i da Sirija ponovo bude sigurno mesto? Zašto oni ne pomognu da se obnove uništene kuće novcem koji troše na izbeglice? Oni odvode ljude koji mogu da obnove ovu zemlju.

Oni žele da Siriju slome, kao što žele da slome i sirijski narod. Oni otimaju sirijske doktore i najbolje studente, što će izazvati odliv mozgova sa jedne strane, a sa druge strane korist multinacionalnim kompanijama, koje žele jefinu radnu snagu kako bi plate zaposlenima bile što manje.

Naš narod je izgubio preko 100.000 vojnika u borbi protiv ekstremista, do sada nismo čuli da Zapad plače za njima, onima koji su položili svoje duše u odbrani nacije ostavljajući iza sebe ponosne porodice.

Oni zaslužuju pomoć, ali, sa druge strane, zapadni mediji sažaljevaju samo osobe koje su poginule pokušavajući da pobegnu i napuste svoju zemlju, među kojima su i džihadisti, a oni imaju novac da plate više hiljade evra za takav put.

Dozvolite mi da vam kažem da je novac koji će porodica od 5 osoba platiti da dođe u Evropu dovoljan da se u Siriji kupi kuća u zaštićenoj zoni gde nema rata, da se započne novi posao i živi dobrim životnim standardom. Oni nisu izbeglice već su imigranti sa ekonomskim motivima.

Nakon 5 godina rata, naša mornarica i dalje ispunjava svoje međunarodne obaveze. Naša obala je dobro čuvana, odatle nijedan imigrantski brod ne ide za Evropu.

Još jedan trend ovih dana je da se u Evropi prihvataju hrišćani iz Sirije, što predstavlja pražnjenje prvih hrišćanskih zemalja od hrišćana…Ono što danas imamo u Siriji je slično onome što ste imali pre u Srbiji. Zapad napada naš identitet, naše jedinstvo i suverenitet!

Želim da istaknem da su sirijska i srpska nacija uvek bili prijatelji, mi imamo veliku i poštovanu pravoslavnu zajednicu, Sirija nije priznala nezavisnost Kosova i imamo mnogo zajedničkih neprijatelja.

Treba da znate da dok se borite protiv političara koji promovišu novi svetski poredak, interese Amerike i masovnu imigraciju, u isto vreme spašavate mnoge živote i njihovu budućnost. Mi smo više nego povezani, isti albanski teroristi koji su se borili na Kosovu, danas ubijaju civile u Siriji, a to im dozvoljavaju korumpirani političari iz SAD, njihovih saveznika u EU, a omogućavaju im i njihovi sledbenici u Srbiji, i budite sigurni da se talas migracije vraća u Srbiju.

Dragi prijatelji, sve što tražimo od vas je da stojite uz nas jer smo mi narod koji se brani. Pokažite podršku našoj vojsci i našoj pravednoj borbi, jer ukoliko izgubimo ovaj rat, džihadisti se neće zaustaviti nakon Sirije. Zajedno ćemo se opirati do pobede."

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PRESELJENJE NARODA: SPONTANO ILI REŽIRANO!!!????

 

Svakodnevno gledamo kako političari EU u svojim medijskim istupima glume “zabrinjavajuće i humano”angažovanje u akciji preseljenja stanovništva i naroda, pri čemu prednjači Angela Merkel, i doduše malo nevoljno sluša reči njenog vicekancelara Gabrijela koji kaže kaže:”Nemačka je spremna da primi preko 500 000 izbeglica svake godine”, to samo može da znači da je on uputio posredan POZIV za još veći i kontinuirani dolazak drugih naroda u EU i da on zna nešto mnogo više od ovogo što je rekao!!!!

 

 

 

I Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, nastavlja u istom pravcu kada izjavljuje da "Aktuelni talas migracije nije jednokratni događaj, već početak stvarnog egzodusa, što znači da ćemo morati da se nosimo sa tim problemom još mnogo godina", i da države EU treba da se navikne na dolazak drugih naroda u EU.

Pa ako znamo da moćne obaveštajne službe stranih zemalja, kojima ne nedostaje novac u njihovoj kadrovskoj i tehničkoj opremljenosti, kada se i satelitima može otkriti šta se nalazi ispod zemlje nekoliko stotina metara, prosto je zapanjujuće da oni nisu ni želeli a ni hteli da preduprede toliko masovno namerno izazvano preseljenje stanovništva sa jednog kontinenta na drugi!!!???

I ko to može da spreči da narednih godina takvo preseljenje ljudi neće da se prekine!??? I bilo koji sledeći rat u nekoj državi, opet može da dovede da stanovnici tih država pohrle u Evropu, ili će to postati praksa!!??

Pitanje je zašto se vrši namerno masovno preseljenje stanovništva u evropske zemlje, a nije se pristupilo organizovanom prihvatu stanovništva (koji planirano postaju migranti) u najbližim državama u kojima nema rata, i tamo oganizovao njihov život sa namerom da bi se ta lica vratila nazad u svoje države kada zavlada mir!!!??? Ili uopšte nije u planu da se migranti ikada vraćaju u svoje države!!???

Ako nam se preko medija serviraju slike sa tragičnim ishodima stotine migranata koji se otiskuju na more u gumenim čamcima, pitamo se zašto nisu angažovani NATO brodovi tih zapadnih zemalja da bezbedno prevezu te ljude, ako je već planiran prihvat još stotine hiljada migranata iz Afrike, (imajući u vidu da su aktivnosti Amerike, NATO pakta i službe zapadno evropskih zemalja glavni uzročnici izazivanja sukoba u državama iz kojih se sada vrši planirano raseljavanje)???

To samo znači da postoji PLAN, a pošto su obaveštajne službe pod kontrolom civilnih vlasti, znači da i one učestvuju u ostvarivanju tog globalnog plana, iako dobro znaju da takvo masovno preseljenje sa jednog podneblja, stanovništva koji se po načinu života, običajima, kulturi, veri, tradiciji, stepenu demokratskih sloboda…itd.itd, drastično razlikuje od načina života ljudi u Evropi, i da blagoglagoljivost evropskih političara u namerama da toliku masu ljudi “integriše” u EU i prilagodi ih toj novoj sredini, (ako znamo da se ni do danas nisu integrisali naši sunarodnici Srbi koji su morali dao odu iz Hrvatske) neće ići baš bezbrižno!!!!

Izgleda da je i nijima jasno da jedna od najtežih posledica može da bude izazivanje prvo laganih i neosetnih početinih sukoba između Muslimana i Hrišćana, sa tendencijom da se podgreva dok ne bukne u nekakav krvav sukob!!!

Ćutaće o tim mogućim posledicama, sve dok strane privatne kompanije ne ovladaju prirodnim bogatstvima zemalja iz kojih su migranti došli, stvarajući ogroman profit za sebe i vrhuške svojih država!!!

A za to vreme, stručnjaci iz evropskog birokratskog tabora će demonstrirati svoju humanist nad stotinama hiljada migranata, navodno im pružajući “velike evropske demokratske slobode”, a u suštini , tim ljudima neše biti dostupno ništa bez dozvole vlasti, a posebno im neće biti dostupno i nešto od privrednih resursa i bogatstava sostvenih država bez dozvole privatnih kompanija koje sada i upravljaju njihovim državama.

Ovo je samo delić nečega što smrdi…..

 

©Geto Srbija

EKSKLUZIVNO: INTERVJU SA VISOKIM OPERATIVCEM “CIA” (“pozadina rata u Jugoslaviji”)

 

Robert Baer, bivši visoki izaslanik i oficir CIA, ujedno je i autor mnogih dela u kojima je odavao informacije o CIA i o administraciji Bila Klintona i Džordža Buša, zbog čega je nekoliko puta hapšen i privođen.

 

Piše: Miloš Ćupurdija

Lični prijatelj, Mitt Waspurh koji je radio u senatu i koji mu je davao pojedine informacije je ubijen u hotelu iz sačmare.

Kao visoki operativac CIA radio je na prostoru Jugoslavije u periodu od (1991-1994) i na Bliskom istoku. Robert Baer je učestvovao  u nekoliko dokumentaraca na Nacionalnoj Geografiji optužujući vladu Buša za rat zbog nafte!

 

P:  Pitanje

O: Odgovor

1.

P:  “Kad ste stigli u Jugoslaviju, gde je to tačno bilo i koji Vam je bio prvi zadatak”?

O: “Stigao sam helikopterom sa još 3 agenta. Sleteli smo 12. Januara 1991 u Sarajevo.

Zadatak nam je bio da pripazimo na navodne teroriste srpske nacionalnosti, koji bi trebali napasti Sarajevo”.

2.

P:  “O kojim teroristima je reč i zašto bi oni navodno trebali da izvrše te napade”?

O: “O srpskim, dati su nam fajlovi da grupa po imenu „Vrhovna Srbija“ planira da izvede bombaške napade na ključne zgrade u Sarajevu zbog želje da Bosna izađe iz tadašnje Jugoslavije”.

3.

 P:  “Da li je takva grupa postojala i šta ste Vi tačno radili u Sarajevu po naradbi komande CIA”?

O: “Takva grupa nikad nije postojala! I nas je centrala prevarila.

Imali smo zadatak da upozoravamo i da širimo paniku među političarima u Bosni, jednostavno punili smo im glavu da će Srbi da napadnu.

U početku smo i mi prihvatili priču, ali posle smo se malo zapitali. Zašto dižemo paniku kad ta grupa oligledno ni ne postoji”?

4.

P:   “Kako i kada se završila da operacija i da li je imala neko ime”?

O:  “Za mene se završila nakon 2 nedelje, dobio sam novi zadatak u Sloveniji.

Inače operacija je trajala još mesec dana i imala je naziv „ISTINA“. Iako je to bilo sve, samo ne to”!

5.

P:   “Kažete otišli ste u Sloveniju, kojim povodom”?

O:  “Tamo sam dobio instrukcije da je Slovenija spremna da proglasi nezavisnost.

Date su nam pare, nekoliko miliona dolara, uz taj novac mi smo finansirali razne nevladine organizacije, opozicione stranke  i razne političare koji su raspaljivali mržnju”.

6.

P:   “Kakvo ste Vi imali mišljenje zbog te propagande od strane CIA, i šta su o tome mislisle vaše kolege”?

O:  “Svakako da se zadatak ne odbija od CIA, pogotovo ne tada, jer su svi bili nervozni i skloni paranoji!

Mnogi agenti i visoki činovnici CIA su nestajali samo zato što su odbili da rade propagandu protiv srba u Jugoslaviji.

Ja lično sam bio šokiran dozom laži naše agencije i političara!

Mnogi agenti CIA su radili propagandu, a da nisu ni svesni šta rade. Jednostavno svako radi delić priče, i samo onaj ko je sklopio celu priču zna pozadinu a to su političari”.

7.

P:   “Znači postojala je propaganda isključivo prema Srbima”?

O:  “Da i ne. Propaganda je imala za cilj da zavadi države i da se one odvoje od matične Jugoslavije.

Morali smo izabrati žrtveno jagnje koje bi bilo krivo za sve. Neko ko bi bio odgovoran za rat i nasilje.

Srbija je izabrana jer je na neki način bila naslednica Jugoslavije”.

8.

P:   “Možete li nabrojati političare koji su u bivšoj Jugoslaviji bili plaćeni od strane CIA”?

O:  “Da, mada je to delikatno.

Stipe Mesić, Franjo Tuđman, Alija Izebegović, mnogi savetnici i članovi vlade Jugoslavije, plaćeni su i bili srpski generali, novinari pa čak i pojedine vojne formacije.

Jedno vreme je plaćen bio i Radovan Karadžić ali je prestao da uzima pomoć kad je shvatio da će biti žrtvovan i optužen za zločine u Bosni.

Bio je prevaren od strane Američke administracije”.

9.

P:   “Spomenuli ste kontrolu i financiranje medija, kako je to bilo tačno”?

O:  “To se već zna, pojedini agenti CIA su bili zaduženi za pisanje zvaničnih izjava koje bi spikeri čitali na vestima.

Naravno spikeri nisu ništa znali, oni su to dobili od svog šefa a on od svog koji je bio naš čovek.

Postojao je jedan zadatak za sve, a to je da se kroz televiziju širi mržnja, nacionalizam  i skroz su se isticale razlike među ljudima”.

10.

P:   “Srebrenica, svi znamo za nju. Možete li reći nešto o tome ukoliko znate”?

O:  “Da! Od 1992 sam u Bosni bio ponovo, ali ovog puta smo trebali da obučavamo vojne formacije koje su predstavljale Bosnu, novu državu koja samo što je proglasila nezavisnost.

Srebrenica je preuveličana priča i nažalost veliki broj ljudi su izmanipulisani.

Broj žrtava je jedanak ubijenim srbima i drugima ali Srebrenica je politički marketing.

Moj šef, koji je inače i bio nekada u Američkom senatu je nekoliko puta napomenuo da će biti nekakva prevara u Bosni.

Mesec dana pred navodni genocid u Srebrenici mi je rekao da će taj grad biti uporište medija širom sveta i dao nam je instrukcije da zovemo medije.

Kad sam pitao zašto, rekao je videćeš. Dobijena je naredba da sa novonastalom Bošnjačkom vojskom udarimo po kućama i civilima.

Naravno to su bili građani Srebrenice. U tom trenutku sa druge strane udarili su i Srbi. Verovatno je i njih neko platio i nahuškao”!

11.

P:   “Ko bi onda mogao kriv biti za genocid u Srebrenici”?

O:  “Jednostavno žrtve u Srebrenici su bile tu zbog Bosanaca, Srba i Amerikanaca tjst, nas! Ali sve je prepisano Srbima.

Nažalost mnoge žrtve su sahranjene kao muslimani a bili su Srbi ili druge nacionalnosti.

Pre nekoliko godina je moj drug, bivši agent CIA i sadašnji čovek u MMF-u rekao da je Srebrenica proizvod dogovora između Američke vlade  i političara u Bosni.

Srebrenica kao grad je žrtvovana jer je nakon tog navodnog zločina srba, Amerika imala povoda za napad”.

12.

P:   “Šta mislite generalno zašto se Jugoslavija raspala, tjst, zašto je Vaša vlada imala želju da to uradi”?

O:  “Sve je jasno, ljudi koji su nekad huškali na rat a ujedno i pripovedali o miru sada su vlasnici kompanija koje eksploatišu razna rudna bogatstva i slično!

Jednostavno, napravili su od Vas robove, vaši ljudi rade za džabe i taj proizvod ide u Nemačku i Ameriku, oni zarađuju!

A Vi još na kraju morate da otkupite i uvezete ono što ste sami napravili, pošto nemate novca, morate se zadužiti, to je čitava priča sa celim Balkanom”!

13.

P:   “Niste bili na Kosovu aktivni kao agent CIA, ali da li je i tu bilo nekog pritiska od strane Amerike”?

O:  “Kako ne!

Kosovo je oduzeto iz dva razloga, prvo zbog rudnih i prirodnih resursa a drugo, Kosovo je vojna baza NATO-a! U srcu Evrope je njihova najveća vojna baza”.

14.

P:   “Imate li poruku za ljude iz bivše Jugoslavije”?

O:  “Imam.

Neka zaborave prošlost, ona je iscenirana i lažirana.

Izmanipulisani ste, oni su dobili šta su hteli i glupo je da se Vi još mrzite, morate pokazati da ste jači i da ste shvatili ko je sve napravio!

Ja se iskreno izvinjavam!

Zato dugo vremena i otkrivam tajne CIA i Bele kuće”!

 

#Geto Srbija