Архива

Posts Tagged ‘srbijia’

PO GLAVI SRBIJE: I SLUŽBENO – POČETAK NESTAJANJA DRŽAVE SRPSKOG NARODA…

14. децембра 2015. Коментари су искључени

 

Srbiju i srpski narod uz pomoć sopstvene vlasti poraziti, da bi ideja evropskog ujedinjenja opstajala i omogućavala glomaznom birokratskom briselskom aparatu da nesmetano uvećava novčani iznos svojih tekućih računa!!!

 

 

005C.OTVARANJE POGLAVLJA-GUBITAK SUVERENITETA SRBIJE

 

Poslednjih petnaest godina, ni jedna od „vlasti u Srbiji“ se ne mogu pohvaliti dobrim pamćenjem delova istorije našeg naroda, posebno onih delova u kojima je opisano nastajanje Srbije kao države, da bi se svi „evropski preobrazili“, a narodu predstavljali stvarnost kao da su ovih godina živeli na grani sve do decembra 2009. kada je Boris Tadić podneo i zvaničan zahtev za prijem Srbije u EU!!

Iako je i vlastima koje vode Srbiju jasno da igramo u kolu koje se svira u Briselu, i da svako naše naređeno zaklinjanje u evropski put, kao i na sva usta silni hvalospevi o radu i vrednosti briselske mašinerije samo njima podižu rep i duvaju u njihova jedra, a znajući da se u Skupštini Srbije čak i po hitnom postupku donose na stotine nekakvih zakona, čiju sadržinu nisu razumeli ni većina Narodnih poslanika (a koji često ne mogu biti ni upotrebljeni) a nameću se našem narodu i iscrpljuju ga, time direktno razgrađuju sopstvenu državu, na žalost i uz našu pomoć svojom pasivnošću, iako je poznat jasan stav EU da do 2020. neće biti prijem novih članica u njihov tabor, i umesto da malo ohlade i poslušaju glas stvarne većine naroda, ministri „Vlade u Srbiji“ bespogovorno slede ritam ispunjavanja zadataka dobijenih iz Brisela!!!

Svi oni likovi koji su na vlast u Srbiji došli uz obilnu pomoć stranih obaveštajnih službi i preko paljenja Skupštine i nasilnim zauzimanjem institucija, svoje snage i znanje nisu usmerili na čuvanju i razvoju privrede države a ne njenom urušavanju, nisu se posvetili rešavanju stanja zapošljenosti stanovništva, rešavanju socijalnih pitanja čiji su uzroci i smanjenje plata i penzija, nisu sprečavali urušavanje školskog i prosvetnog sistema Srbije u cilju vaspitanja naše dece, nisu se posvetili preduzimanju mera u očuvanju zdravlja stanovništva, izgradnji vojske, ..itd, itd!!!

Oni su „evropske integracije“ predstavljali kao „nezaustavljiv put izgradnje moderne Srbije“, a svaka priča da se otvaranje tzv. Poglavlja EU, predstavlja kao vrhunsko dostignuće srpske politike, lažući narod da su EU integracije instrument u sprovođenju reformi,  a svesno zaboravljajući na nepobitnu činjenicu da to ima za cilj da sami dokusurimo sopstvenu državu , i da se između ostalih ciljeva, Evropa, SAD i NATO potpuno operu od zločina učinjenih bombardovanjem i Srbiju pretvore u region jeftine radne snage, izvor sirovina i neku tamo državicu bez nacionalnog identiteta …itd, itd …

A izgubili smo iz vida da u pozadini toga vrebaju i "finansijski stručnjaci" iz EBRD -a , MMF-a (koji je godinama nezaobilazni kreator punjenja i trošenja budžeta Srbije) i ostalih svetskih finansijskih institucija koji se ponašaju k`o lešinar kada čeka svoj umoran plen, da planiraju, raspolažu i raspoređuju novac koji će biti sakupljen od naroda Srbije, i da se jeftino dočepaju preostale imovine Srbije, a posebno one na teritoriji Kosova i Metohije !!!

Nikako neće da nam bude jasno kako to da Predsednik „Vlade u Srbiji“ radosno uzvikuje parole u kojima propoveda da je za opstanak Srbije, srpskog naroda i ostalih građana Srbije, najvažnije da, još navodno zvanično, samostalna država Srbija ispunjava razna poglavlja, zaključke, mišljenja, smernice, uputstva, naloge, direktive, preporuke, platforme, strategije, mere… koje propisuju i donose čak i trećerazredni činovnici briselskog birokratskog aparata!!!!! ????

A u ovomo procesu “pridruživanja”, gde ostade teritorija Kosova i Metohije koja je po Rezoluciji UN1244  i dalje sastavni deo Srbije!!????

 

©Geto Srbija

VUČIĆEV PRIVID „EVROPSKIH INTEGRACIJA“ KROZ OBEĆANJA, ZASTRAŠIVANJE I MALE I VELIKE PREVARE …

15. октобра 2015. Коментари су искључени

 

Više od tri godine predsednik Vlade Srbije i samozvani "Vođa", teroriše građane preko svih medija, tvrdeći da nikada nisu bolje živeli i da će im se nešto strašno dogoditi ako mu ne poveruju u to. Mada je reč o najsiromašnijoj zemlji evropskog kontinenta, ovaj tiranin čini sve da Srbiju dodatno rasturi i opljačka.

Da bi mu to uspelo, služi se svim oblicima prevara. Prevara je glavni instrument njegove vladavine. Nije prošao nijedan dan od kako je na vlasti, a da nekoga nije prevario, doveo u zabludu ili mu podmetnuo laž ili falsifikat. Masovne prevare koje svakodnevno sprovodi preko medija, već su mu se vratile kao bumerang i čeka ga "dan besa" ojađenih građana. Ali, pre nego što se popeo na vladarski tron, prevario je i sve one koji su mu dali novac da bi pobedio na izborima. Mnogi od njih jedva čekaju da uskoro padne sa vlasti pa da mu naplate svoja potraživanja.

 

                            Nikola Vlahović

ISKRENI VODIC SRPSKOG NARODA U BUDUCNOST-4

 

Početkom 2013. godine, čudeći se što predsednik Vlade Srbije ništa ne čini da odbrani sopstvenu zemlju od američkog nasilja i otimanja Kosova, Pavel Dorohin, deputat ruske Dume, rekao je da se Srbija nalazi na ozbiljnom raskršću:

"…Sa jedne strane kucate na zatvorena vrata Evropske unije, a sa druge, vrata Rusije su vam odavno širom otvorena! Samo od vas i vaše vlade zavisi da li želite da budete slabi sa slabom Evropom ili jaki sa jakom Rusijom. Nismo više u devedesetim godinama prošlog veka, kada Rusija zaista nije bila ni približno onome što je danas. Sada, imamo preko 500 milijardi dolara zlatnih i deviznih rezervi, držimo više od 40 odsto ukupnih prirodnih energenata na planeti…".

Zašto ove činjenice nisu bile od važnosti Vučiću i njegovoj vladi? Zašto su mu bile draže lažne investicije arapskih šeika i stalne ucene koje dolaze iz Evropske unije i Amerike?

Zapadne diplomatsko-obaveštajne službe odavno su prepoznale u njemu veliki izdajnički potencijal i profil teškog sociopate, čoveka koji može da u momentu pljune na sve ono što je do juče za njega bilo svetinja, spremnog da uzdigne sve ono protiv čega je bio.

Shvativši da je reč o nemoralnom, beskarakternom i šizoidnom čoveku, Zapad ga je prihvatio kao "prelazno rešenje", kao malog, prljavog diktatora, čija je politička prošlost ružna a budućnost još crnja.

Sve do nedavno, pokazao se kao vrlo korisna investicija kad je u pitanju rasturanje Srbije. U tuđe ime je priznao postojanje lažne albanske države na Kosovu i Metohiji, prevarom je uveo i kosovsko-metohijske Srbe u albanske institucije.

Prevarama, zastrašivanjem i podmićivanjem, stvorio je medijsko jednoumlje, kakvo nije bilo ni u vreme jednopartijske države. Prevarama i pretnjama, uništio je najveće privredne potencijale u Srbiji, a sve za račun zapadnih kompanija kojima je odredio i povelike subvencije pod izgovorom "privlačenja investicija".

Masovnu pljačku građana proglasio je "ekonomskim reformama", likvidaciju srpske privrede nazvao je "istorijskim zaokretom ka savremenoj i efikasnoj ekonomiji", lažne investicije proglasio je "ulaganjima od istorijske važnosti", teror njegovih stranačkih batinaša koji traje po gradovima i u unutrašnjosti Srbije, proglasio je "izrazom narodne volje", a umesto borbe protiv pada nataliteta i izumiranja srpskog naroda, ponudio je naseljavanje imigranata iz islamskih zemalja u prazne kuće po srpskim selima.

Konačno, Zapad ga je odbacio, a Rusija ga nikada nije ni htela. Ostao je sam i spreman na sve, samo da preživi na vlasti.

Početkom ove godine, u Zaječaru, prevarom je krenuo i u kampanju za dalji opstanak njegove vlastiSlagao je ne trepnuvši, da će za godinu dana u Srbiji biti smanjena nezaposlenost, povećana industrijska proizvodnja i smanjen deficit, te da će rešavanje teške ekonomske krize i zapošljavanje novih ljudi biti sledeće pitanje na čijem rešavanju će se odgovorno i temeljno raditi…

Ali, odmah posle reda obećanja, krenuo je sa redom zastrašivanja: "…Moraćemo da se odreknemo mnogo toga, da preduzmemo najteže moguće mere, ali i da promenimo svest!".

Vučićeva omiljena prevara kojom sluđuje javnost, svedena je na samo jednu rečenicu: „Postali smo pouzdan partner svima, ali i od njih očekujemo da budu pouzdan partner Srbiji!".

Istina je gorka: Srbija nema partnera, ima samo onih koji eksploatišu njene resurse i koriste najjeftiniju, robovsku radnu snagu, kakve nema ni u jednoj drugoj državi Evrope, a možda i na planeti.

Ali, Vučić nastavlja onako kako je uvek i radio. Prevarom je došao do vlasti, prevarom je tu vlast održavao tri godine, a krajem ovog leta, prevarom je krenuo u još jednu predizbornu kampanju, mada mu je njegov američki gazda prilikom poslednjeg susreta skrenuo pažnju da to ne čini, nego da rekonstruiše vladu i čeka svoj neizbežni kraj.

Prevarom je, takođe, održavao privid "evropskih integracija" , mada se Srbija nije ni približila pregovorima. Prvom polovinom ove godine poslužio se značajem Vidovdana kod Srba pa je rekao da će Srbija 28. juna, "…posle ko zna koliko godina i vekova, imati pobednički Vidovdan", misleći na početak pregovora sa Evropskom unijom.

Ništa od toga se nije desilo ni tada niti će se desiti u budućnosti. Ali, zbirom takvih malih i velikih prevara , on već tri godine drži čitavu naciju u pokornosti i uverenju da nije sve tako crno kao što izgleda.

Kad mu na velikoj sceni ne ide, onda bi ponekad svratio do opštinskih odbora svoje stranke pa obećava: "…Ove godine ćemo slaviti jednu malu pobedu, ali pobedu koja će značiti mnoge nove pobede – više asvaltiranih ulica, više zaposlenih i bolju perspektivu za našu decu…".

Kad nestane nade, on nudi nadu-lažnu, naravno: "…Moramo da pokrenemo Srbiju, i da sarađujemo i sa onima koji su loše govorili o nama. Dovodićemo strane, ali i domaće investitore i hvalićemo se time što smo zaposlili 20, 30, 100 ljudi i što smo otvorili nova radna mesta!".

Konačno, kad oseti da mu niko ne veruje u to što priča, uhvati se za mikrofon i podilazi građanima pa kaže: "…Želim da se zahvalim na tome što nam verujeteMi bez vašeg poverenja ne vredimo ništa i bez vaše snage ne možemo ništa. Nama je jedino potreban dogovor sa narodom!".

 

       Lagao je na svakom koraku

 

Tri godine strašnih pljački i prevara Vučićeve vlasti, ostavile su dubokog traga na građanima Srbije. Kako u njihovoj duši tako i u njihovom džepu.

‚Konačno, svako je mogao da se uveri da nijedan od njegovih "projekata" nije bio istinit nego lažan, da su sve njegove velike najave "investicija" bile takođe jedna velika prevara ili, još gore, ogromna šteta po interese Srbije (kao što je slučaj sa "Beogradom na vodi").

Kolike su Vođine nebeske laži i dokle je spreman da ide sa njima, govori i činjenica da je u slučaju nemačkog automobilskog giganta Mercedesa", unapred znao da on u Srbiju neće uložiti nijedan evro.

Uprkos tome, svečano se fotografisao ispred deset „Ikarbusovih" autobusa koji od „Mercedesa" nemaju baš ništa! Vučićeva laž kako "Mercedes dolazi u Srbiju" odmah je demantovana iz Nemačke: "Mercedes" nikada i nije ni imao nameru da investira u Srbiju! Ali, varajući javnost, Vučić je uporno tvrdio da cela jugoistočna i istočna Evropa već stoje u redu i nestrpljivo čekaju „srpski Mercedes"!

Epilog je poznat. Ikarbusov falsifikat danas može jedino da posluži raspalom gradskom saobraćaju u Nišu, Beogradu i Novom Sadu.

Prevarom je Vučić sakrio i višestruko štetan ugovor sa "Fijatom" koji je potpisao Mlađan Dinkić, prevarom je pokušao da sakrije i kriminalne ugovore potpisane prilikom prodaje Železare Smederevo US Still.u (za koji Aleksandar Vlahović nikada nije odgovarao), na prevaru je u Vladu Srbije uveo nekoliko ključnih ljudi bivšeg režima, a prevarom se poslužio i u slučaju Bogoljuba Karića (zvanično ga njegova vlada traži, a nezvanično, preko Bogoljubovog brata i supruge, sarađuje sa njim).

Prevarom je pokušao da dovede kompanije arapskih šeika (pre svih, "Al Dahru"), da im pokloni naše najbolje poljoprivredno zemljište , da im omogući da koriste besplatno rečni tok Dunava kroz Srbiju prilikom transporta poljoprivrednih proizvoda, pa pokupuju sve postojeće poljoprivredne kombinate…

Hvaleći se time, rekao je: "…Zainteresovani su da ulažu pre svega u navodnjavanje zemljišta, da povećaju produkciju i prinose za tri, četiri možda i pet puta. Mi smo spremni da prihvatimo i njihovu tehnologiju, i njihovo znanje i njihove ljude i investicije! Modernizaciju Srbije više niko ne može da spreči!".

Ali, srećom, ni "Al Dahra" ni druge srodne kompanije nisu htele ni da čuju da ulažu u novu infrastrukturu, nego su tražili da država Srbije sve sama, o svom trošku pripremi za eksploataciju, a da onda oni dođu i primene svoje pustinjske "agro-tehničke mere". Prethodno je Vučić takođe prevario i Arape rekavši kako će "Srbija učiniti sve što je potrebno", samo da dođu i uberu letinu nekoliko puta godišnje!

 

       Prevareni traže objašnjenje

 

Varajući građane u svakom "projektu" i prilikom svake "investicije", vremenom je stekao naviku da laže određenim redom. Najpre počne da laže u vezi stvarnog broja kvadratnih metara objekta koji promoviše, i visine "ulaganja", pa tek onda u vezi broja zaposlenih i mogućeg profita.

Spisku njegovih nezaboravnih laži, svakako treba dodati i onu kad je rekao da će posle potpisivanja više ugovora sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, doći do ulaganja u veliku fabriku čipova koja će biti najveća investicija u Srbiji u poslednje tri decenije. Preciznije, rekao je tom prilikom i ovo: "…Biće to najveća investicija u Srbiji od 1980 godine u Srbiji i spasonosno rešenje za našu zemlju…".

Mada je za tri godine svaki put javno uhvaćen u laži, nastavio bahato da sprovodi svoj pljačkaški plan. Štete od njegovih prevara su dostigle više desetina milijardi evra i dolara, a neke od njih nemerljive su, jer je reč o uništavanju nacionalnih resursa koji nemaju cenu.

Da bi odvratio pažnju od kriminalnih ugovora koje je potpisivao i koje danas drži daleko od javnosti, pod ključem, svakodnevno smišlja zavere protiv samog sebe, držeći milione građana u nekoj vrsti vanrednog stanja.

Vučić kao na ubrzanoj traci proizvodi afere o navodnom ugrožavanju aktuelne vlasti čime se baca prašina u oči građanima.

U poslednje vreme, njegove prevare postale su do te mere providne, da ga i ona retka novinarska pitanja izbacuju iz ravnoteže, pa ispoljava bes i galami na svakoga ko se usudio i najmanji prizvuk kritike njegove vlasti.

Prošle godine, kad su prolećne poplave harale Srbijom, do javnosti su stigli dokazi o manipulaciji u izboru firme koja će biti zadužena za ispumpavanje vode u kopu "Tamnava-Zapadno polje". Vučić je odlučio da se posluži lažima i optuži sve druge oko njega da lažu! Doslovno je rekao: "…To su napisali obični lažovi koji su dobili pare od gospodina Devenporta i EU da govore nešto protiv Vlade Srbije!".

Devenport je povodom ovoga od njega zatražio hitno izjašnjenje. Patološki lažov nije ni trepnuo nego se obrušio na medije i "lošu interpetaciju" onoga što je stvarno rekao! Ubrzo, nakon što je još nekoliko puta brutalno prevaren, Devenport je počeo da zaobilazi Vučića. Danas ga je nemoguće videti u njegovoj blizini.

Kad je Vučićev dugogodišnji politički idol Vojislav Šešelj pušten iz Haga, ne znajući kako će se on ponašati posle zatvora i da li je spreman na osvetu zbog izdaje, odmah je njegov izlazak na slobodu proglasio "pokušajem SAD da destabilizuju Vladu Srbije". I ovu izjavu je, preko posrednika, morao da objašnjava tadašnjem američkom državnom podsekretaru Vilijamu Barnsu. I tom prilikom je napao "nepoznatog počinioca" da mu je tu izjavu podmetnuo.

Skoro dve godine, svakodnevno se koristio najbestidnijim lažima kako bi javnost uverio da će na milion i 750 hiljada kvadratnih metara savskog priobalja u Beogradu, nići čitav velegrad na vodi.

Uskoro je "produžio rok" za još jednu godinu, a onda krenuo u veleizdajničku akciju kakvu niko pre njega nije izveo: usvojen je Leks specialis, kojim su suspendovani zakoni Republike Srbije, samo da bi šeici iz Emirata dobili na poklon najatraktivnije gradsko građevinsko zemljište na Balkanu.

Potpisan je ugovor kakav nijedna država na svetu ne bi potpisala (detaljno o tome u ovom broju na stranama 10, 11 i 43), kojim je suspendovano i domaće zakonodavstvo i suverenitet zemlje.

 

       Vučićeve prevare sa vojnom industrijom

 

Početkom 2013. godine, Vučić je plan o velikim prevarama podigao "na najviši nivo". Naime, u vreme kad je još uvek bio prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane, u Abu Dabiju je sa šeikom Abdulahom bin Zajedom, ministrom spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata i bratom prestolonaslednika Muhameda bin Zajeda, potpisao više sporazuma, od kojih nijedan nije bio u interesu Srbije, a neki od njih su direktno upereni protiv nacionalne bezbednosti Srbije.

Tom prilikom, potpisani su Sporazum o međudržavnoj saradnji, Sporazum o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, Sporazum o saradnji u oblasti odbrane i Ugovor o strateškom partnerstvu.

Posledice ove njegove "misije", vidljive su danas najviše na stanje u takozvanoj namenskoj industriji, odnosno, vojnim fabrikama naoružanja i opreme. Kako je slagao radnike u namenskoj proizvodnji i dokle ih je doveo, govore i sledeći primeri…

Naime, pritisak na te fabrike da postignu isporuke svih narudžbina, doveo je do čestih eksplozija i nesreća u kojima stradaju zaposleni. Poslednja takva, sa teškim posledicama, desila se u Lučanima, a pre toga u valjevskom "Krušiku" u maju ove godine.

Ali, bez obzira na usmrćene i ranjene, Vučićeva propaganda sve pripisuje "ljudskom faktoru", a sa druge strane njegova vlast sve čini da u namenskoj proizvodnji istera što više ljudi na ulicu.

Naime, Fabrike odbrambene industrije Srbije (OIS), koje su u državnom vlasništvu, nisu ovih dana dobile saglasnost Vlade da zaposle nove radnike, iako su im potrebni za održavanje kontinuiteta proizvodnje namenjene stranim tržištima.

Tako je fabrici Zastava oružje, odbijen je zahtev da zaposli 300 novih proizvodnih radnika, mašinskih inženjera, tehničara i zanatlija, koji nedostaju već duže od godinu dana, s obzirom na veliki pritisak koji trpi zbog nenormalno velikog broja izvoznih ugovora, koje je Vučić lično potpisao.

I pored toga što su vojne fabrike značajni izvoznici sa sopstvenim deviznim prihodom, Vođa ih tretira kao i druge "krave muzare", javna preduzeća iz kojih treba iscediti sa što manje ulaganja što više para.

Vučićevom ličnom odlukom, u novembru prošle godine, svim zaposlenima u fabrikama namenske proizvodnje (Zastava oružje, Krušik iz Valjeva, Sloboda iz Čačka, Prvi partizan iz Užica, „Milan Blagojević" iz Lučana i Prva iskra iz Bariča ) plate su smanjene za 10 odsto. Tako su na najgrublji način shvatili kako ih je Vučić bezočno prevario kad im je obećao "evropske plate", kad krene izvoz.

Treba podsetiti i da je državna kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata zadužena za razvoj naoružanja i vojne opreme, neposredno nakon Vučićevih "sporazuma", odmah je naručila srpske raketne sisteme "Alas"  , mada ih je tek trebalo proizvesti.

Reč je, inače, o supermodernom projektu naše vojne industrije, jer takozvana ubojna glava "Alasa" emituje sliku koja se prenosi do komandnog mesta, što omogućava izbor optimalne udarne tačke, pa i preusmeravanje na drugi cilj.

Vučić je slagao Arape da "mi to možemo da proizvedemo u velikim količinama i u rekordnom roku", a onda je počeo nezapamćen pritisak na našu vojnu industriju. Rezultati su takvi da ona danas stenje pod pritiskom posla, smanjenja broja zaposlenih i smanjenja plata.

Ali, ono najgore se već desilo: naše raketne sisteme "Alas", Emirati već odavno preprodaju raznim islamskim ekstrimistima i njihovim režimima, a spremni su da ih ustupe i budućoj vojsci albanskog Kosova, čim ona bude i zvanično osnovana! Uostalom, Vučić odlično zna da su neke od vodećih kompanija iz Emirata, veliki sponozor albanskog režima na Kosovu.

Još jedna grandiozna Vučićeva prevara, desila se prilikom njegovog obraćanju predsedniku Ruske federacije Vladimiru Putinu, kad je rekao da Srbija ima ruske avione tipa MIG 29 i da oni ne mogu da lete, jer nema akumulatora za njih! Iz Rusije je krajem avgusta 2014. godine, odmah stigao poklon, dva kompleta akumulatora za MIG-ove, koji je odobrio lično Vladimir Vladimirovič.

Ali, Vučić je i ovom prilikom varao, jer se godinu dana kasnije, krajem ovog proleća, u jednoj rutinskoj kontroli Ministarstva odbrane, da u jednom od vojnih skladišta u Pančevu leže čak 302 aktivne akumulatorske ćelije, proizvedene u valjevskom "Krušiku", kupljene za potrebe Vojske Srbije još u decembru mesecu 2009. godine!

Od tog broja bilo je moguće kompletirati čak 18 akumulatora (jedan se sastoji od 16 ćelija), što je bilo dovoljno da polete svi ispravni MIG-ovi srpskog vazduhoplovstva! Zbog svega ovoga, nebo nad Srbijom je mesecima bilo nebranjeno.

Ove jeseni, nekakva "Gašićeva komisija", utvrđuje ko je kriv za ovaj skandalozni propust. Svi putevi vode ka njegovom neposrednom gazdi. Ali, na njegova vrata niko neće zakucati.

 

     A 1. Vučićeve želje i obećanja u Vašingtonu

(Objavljueno na portalu Teleprompetr.rs)

Obećanja Aleksandra Vučića koja je izneo tokom poslednjeg sastanka sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom, koja su iz vrlo pouzdanih američkih izvora dospela na portal "Teleprompter", govor o Vučićevim prevarama, spremnosti na izdaju i obračun sa svima koji mu smetaju.

Razgovor je inače vođen u "četiri oka", a izvor iz Vašingtona ekskluzivno otkriva obećanja koja je Vučić ostavio u Beloj kući.

Prema njegovim rečima, Vučić je od američke administracije tražio pomoć u sklanjanju Tomislava Nikolića sa političke scene. Kako bi realizovao taj plan, Vučić je zatražio odobrenje za raspisivanje vanrednih izbora na svim nivoima, uključujući i predsedničke.

Vučić je Bajdenu predložio opciju da on bude predsednik Republike, a sadašnji ministar finansija Dušan Vujović da postane predsednik Vlade.

– Da bih mogao da ispunim obećanja, tražim od Vas podršku i pomoć za raspisivanje izbora u aprilu na svim nivoima, rekao je Vučić Bajdenu.

Zauzvrat, Vučić je, između ostalog, obećao da će uvesti sankcije Rusiji, napomenuvši da ga u tome koče Tomislav Nikolić i Ivica Dačić.

– Ni ja, niti bilo ko u mojoj porodici, nismo orijentisani ka istoku. Rusija vrši pritisak na mene preko Tomislava Nikolića i Ivice Dačića. Ukoliko bi mi pomogli da postanem predsednik Republike, a Vujović predsednik Vlade, ja bih imao prostora da se posvetim velikim državničkim poslovima u Srbiji u kojoj neće biti korupcije, pa makar morao da se obračunam i sa svojim najbližim prijateljima i rođacima, obećao je Vučić.

Vučić je rekao da će izaći u susret Evropskoj uniji i migrante naseliti u napuštena sela.

– Izaći ću u susret i Evropskoj uniji oko migranata. Mi imamo mogućnost da naselimo napuštena sela u Srbiji. Najveći pritisak na mene vrše Rusi preko Tomislava Nikolića i Ivice Dačića. Kada bih bio predsednik, verujem da bi mogao sve da očistim jer verujem u zapadne vrednosti, rekao je Vučić američkom potpredsedniku tokom sastanka.

Vučić se osvrnuo i na odličnu saradnju koju ima sa albanskim premijerom Edijem Ramom. Obećao je da Srbija neće kočiti članstvo Kosova u UNESCO.

– Odlično sarađujem sa Ramom. Pokušaj huligana i mafijaša da pokvare te odnose nije uspeo. Pozdravljam i pružam podršku Isi Mustafi (premijer Kosova prim. aut.) i Hašimu Tačiju oko formiranja Zajednice srpskih opština. Garantujem Vam da Srbija neće blokirati Kosovo da uđe u UNESCO. Dajem vam garancije i za mir u Federaciji Bosne i Hercegovine i jačanje federalne vlade, a ja ću Milorada Dodika staviti pod svoju kontrolu, citira izvor portala Teleprompter.rs iz Vašingtona koji je imao uvid u sadržaj razgovora između Vučića i Bajdena.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

KURŠUMLIJSKA PRAVDA: JEMSTVO DESET PUTA MANJE OD UKRADENE SVOTE

20. априла 2014. Коментари су искључени

 

U Toplici već godinama haraju albanske bande, koje posle izvršenja krivičnog dela pobegnu na Kosovo koje je pod protektoratom NATO snaga i nespremno da sarađuje sa srpskim pravosuđem. Ako kojim slučajem počinioci budu uhapšeni, na usluzi im stoje podmitljive sudije koje će belo da proglase crnim i obrnuto, kako bi im ukinuli pritvor. Takve svoje usluge tamošnje sudije dobro naplaćuju. Zato ne treba da čudi što se srpsko stanovništvo ubrzano iseljava iz ovog kraja, koji će Srbija da izgubi ne zbog stranih bombardera, već zbog domaćeg pravosuđa bez obraza.

 

          Mersiha Hadžić

 

Slučaj Albanca sa Kosova, koji je sa još dvojicom pomagača opljačkao skoro dvesta hiljada evra Srbinu iz Kuršumlije, a koga su sudije u ovom gradu pustile na slobodu uz kauciju od samo petnaest hiljada evra, uzbudile su duhove u Toplici. Oslobođeni pljačkaša nasmejao se u lice čoveku u čiju je kuću provalio i kome je oteo novac, rekavši mu: "…Ne možeš mi ništa, ja sam sudije u Kuršumliji kupio!".

U noći između 11. i 12. februara 2013. godine u Prolom Banji je obijena kuća Vukoja Milosavljevića, odakle je odneto 199.000 evra, kao i važni dokumenti. Sredinom maja iste godine zbog sumnje da su počinioci ovog krivičnog dela pritvoreni su Hamdija Retkoceri i Raif Fejzula, dok je treći osumnjičeni Fitim Kećoli ostao u bekstvu.

Pred sudijom za prethodni postupak, Ljubišom Miloševićem iz osnovnog suda u Prokuplju, Retkoceri 16. maja 2013. priznaje da je organizovao provalu u kuću Milosavljevića, pravdajući se da je želeo samo da budu ukradena dokumenta o prodaji jednog stana u Prištini, čime bi uštedeo 8.000 evra koje je inače trebao da isplati prodavcu. O krađi para, navodno, nije imao pojma.

Istovremeno je Retkoceri naveo kako je vlasnik preduzeća „Adio Turs" sa sedištem u Prištini, što je veoma bitan podatak koji će u kasnijem postupku da se zanemari. Takođe je Retkoceri tada izjavio kako je prijavljen na adresi Požeška 166. u beogradskom naselju Čukarica, ali da zaista živi u ulici Hasana Prištine broj 5 u Obiliću, Kosovo. I ovaj podatak će kasnije da se zagubi.

Oktobra meseca 2013. godine, Osnovno javno tužilaštvo iz Prokuplja podiglo je protiv sve trojice osumnjičenih optužnicu zbog krivičnog dela teške krađe iz člana 204. Stav 1 tačka 3 KZ-a. Kasnije je predmet ustupljen novoosnovanom Osnovnom sudu u Kuršumliji, što je bio znak da može da se krene u nameštanje celog slučaja. Kuršumlija je malo mesto, ljudi se međusobno poznaju, a para vrti gde burgija ne može.

Krivično veće OS Kuršumlija u sastavu Gordana Andrejević, vršioc funkcije predsednice Osnovnog suda, Slavka Maljević, sudija i Vesna Maksimović, sudija, u prisustvu Ljubomira Veljovića, zamenika OJT u Kuršumliji donosi 25. februara 2014. rešenje kojim se Retkoceri pušta iz pritvora uz kauciju od 15.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.

Odmah pošto je pušten iz pritvora Retkoceri 4. marta 2014. u motelu „Rado" u Kuršumliji organizuje proslavu sa celonoćnim lumpovajem, na kojoj učestvuju pomenute sudije Osnovnog suda, kao i najzaslužnija osoba za njegovo protivpravno puštanje, advokat Biljana Dunjić.

Zapanjenom oštećenom Milosavljeviću nedugo posle toga u Nišu Retkoceri bahato dobacuje: „Ne možeš mi ništa, ja sam sudije u Kuršumliji kupio da me puste na slobodu!" Posle toga mu se gubi trag, a pretpostavlja se da je na Kosovu.

Da su sudije zaista podmićene, a ne jednostavno glupe, pokazuje i niz činjenica…

Naime, u svom rešenju od 25. februara, sudije Osnovnog suda navode kako je Retkoceri vlasnik „Adio Tursa" iz Vladičinog Hana (a ne iz Prištine), te da tako ima ekonomski interes da boravi u Srbiji i da zato ne postoji opasnost od bekstva. Istinski vlasnici pomenutog preduzeća su, međutim, sudeći prema podacima Agencije za privredne registre, Filip Kovačević i Zoran Filipović. Ni OJT, kao ni sudije, uopšte ne proveravaju Retkocerijeve izjave, jednostavno mu veruju na reč.

Isto tako, na volšeban način se zaboravlja i izjava samog optuženog data u istrazi, u prisustvu advokata Gorana Todorovića iz Prokuplja (sa kojim se konsultovao u četiri oka pre izjašnjavanja), kako je u Beogradu samo fiktivno prijavljen, a da zaista živi na teritoriji Kosova. U rešenju o ukidanju pritvora sudije navode samo adresu na Čukarici, dok Obilić potpuno izostavljaju. OJT se ovom rešenju nije protivio, niti je na isto izjavio žalbu.

Tako je polažući jemstvo manje od deset odsto od svote za čiju krađu je okrivljen Retkoceri uspeo da izbegne dalje krivično gonjenje i da utočište nađe na teritoriji narko-rezervata pod kontrolom NATO snaga, Kosova, koje ne sarađuje ni sa jednim pravosuđem, a najmanje sa onim iz Srbije.

Stanovništvo Toplice, već godinama je izloženo nemilosrdnom teroru albanskih kriminalaca, koji posle izvršenog krivičnog dela beže preko administrativne granice i utočište nalaze pod skutima NATO snaga. Srpska policija se uzalud trudi da iste privede pravdi i da zaštiti stanovništvo, kada sudije i tužioci bez trunke srama iz pritvora puštaju one koji nisu bili sposobni da izbegnu hapšenje, ali su dovoljno mudri da deo plena izdvoje za pripadnike ovdašnjeg pravosuđa.

Oštećeni Vukoje Milosavljević je prvo pokušao da kontaktira Gordanu Andrejević, u nadi da se sudijama jednostavno potkrala greška. Nadobudni vršilac funkcije predsednika suda je, međutim, odbila bilo kakav razgovor na ovu temu pokazujući da se ne radi o greški, već o nameri. Nije pomogla čak ni najava Milosavljevića da će započeti štrajk glađu da se umilostivi nedodirljiva predsednica veća koje je donelo skandalozno rešenje.

Uvidevši da u Kuršumliji ne može da očekuje nikakvu pravdu, Milosavljević je specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal 31. marta 2014. podneo krivičnu prijavu protiv troje sudija, zamenika OJT iz Kuršumlije i advokata Biljane Dunjić zbog krivičnih dela zloupotreba službenog položaja i kršenja zakona od strane sudija. U prijavi Milosavljević navodi i da je rešenje o ukidanju pritvora donelo nenadležno veće, jer takvu odluku može u toku istrage da donese sudija za prethodni postupak, a po podizanju optužnice predsednik veća na glavnom pretresu.

Malo je verovatno da će ova prijava uroditi plodom, jer je poznato da vrana vrani oči ne vadi. Ipak, tračak nade postoji.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

DIPLOMATIJA SRBIJE U PARIZU: SRPSKA KULTURA U PORODIČNIM, ŠVALERSKIM I PRIJATELJSKIM RUKAMA

14. јула 2013. Коментари су искључени

 

Ura, Pariz je najzad dobio ganc novog ambasadora Srbije. Aplauzi i klanjanja do zemlje, trijumf povratnika, kao ulazak Hrista u Jerusalim. Vratija se Rajko Ristić, i to na velika vrata. Pre nekoliko godina zatvorili su mu konzulat u Lionu, kao diplomatski višak, a sad se, evo, Rajko uselio u barokni dvorac na obali Sene. Najlepšu rezidenciju među svim našim diplomatskim predstavništvima na planeti. Na isti dan započeli su u Parizu i dani srpske kulture, pa je bila hitnoća da diplomatija podupre kulturu.

 

          Mile Urošević,(Dopisnik iz Pariza)

 

 

Praznina u dvorcu zvanom Tremoaj bila je nepodnošljiva. Otkako ga je njegova ekselencija gospodin Dušan Bataković, skraćeno Batak, pre šest meseci napustio, ljudima se učinilo da sve radi kao podmazano i da se ništa nije promenilo u francusko-srpskim odnosima. Možda nam ambasador stvarno više nije ni potreban, pomislili su. Pre svega, bila bi to ušteda u budžetu, i mnogo manje svađe u političkim strankama oko naimenovanja.

A, pored toga, Brisel nam je ionako već sažvakao celu spoljnu i unutrašnju politiku, bilo ko može da odradi posao. Kažu da tek kada nekoga nema, ljudi uvide da taj nije ni bio preko potreban.

Pariski Srbi, koji imaju dugo pamćenje, sećaju se da nam je taj isti naučnik, doktor, profesor, istoričar i ambasador, već ranije dokazao da su diplomatske stolice vrlo simbolična radna mesta. Skoro bespotrebna. Na početku svoga mandata, iako slabog zdravlja, on je radio za dvojicu.

Pored svoje ambasadorske glavobolje otaljavao je i dužnost direktora kulturnog centra. Nakon dve godine upražnjavanja obe funkcije za jednu platu, stigao je tatin sin iz akademske porodice Veličkovića. Vuk Veličković alias Vidor, dečko koji obećava i čiji bi tata, kako su tvrdili zli jezici, mogao da useli ambasadora u Knez Mihailovu 35.

Tako je KIC (kulturno informativni centar) u Parizu pomalo postao vučja jama. Tu se nekada davno muvao Vuk Vučo, filmadžija, onda je u ministarstvu zavladao Vuk Drašković, pisac, koji je na državne jasle uguravao svoje ovčice i Danine prijateljice, a evo danas i Vuk Jeremić buši mesto malog Vuka, slikara, ne bi li ubacio svoju crvenkapica Maju Raković, novinarku i internet intelektualku.

Doduše, ta Maja nije bilo koja novinarka, ni običan diplomata, kao većina naših predstavnika po svetu. Maja je završila kurs novinarstva na westmisterskom fakultetu, ali to nije bilo presudno. Najbitnije je da je ona kuma bosanskom Kenediju iz familije Pozderac, Vuku Jeremiću. Naš najpopularniji čovek u svetu je najverovatnije i naš budući predsednik, samo ako bude hteo. Međunarodna zajednica već unapred nema ništa protiv.

 

     Kuma nije dugme

 

Zbog čega pominjemo Vuka, tog svetski poznatog ambasadora, koji se proslavio od kada je za himnu UN predložio "Marš na Drinu". Iz prostog razloga što mnogi Srbi misle da direktora (ili kuma) Kulturnog centra u Parizu bira ministarstvo kulture. Taman posla!

KIC je naša ambasada kulture i, kao takva, pada pod nadležnost ministarstva spoljnih poslova. E sad, da li Vuk Jeremić lično gura malu Maju u veliku fotelju, to ne bi mogli da dokažemo Vi i ja, ali je sigurno da je titula kume veća od svake engleske diplome.

Kao što je sigurno i to da se onima koji izmišljaju dobra radna mesta, zatresu gaće pred ovakvom titulom. Ej, bre, ministarska Kuma nije dugme, ali zato odgovorni za nadležnosti podobnih tako funkcionišu, na dugme. Treba samo da ih neko pritisne, i, hop: najbolje radno mesto na svetu izvukla je kuma, zet ili pašenog broj taj i taj.

Kuma bi uvek trebalo da se piše velikim slovom. Mnogo dobrih tekstova bi trebalo da napišu naši diplomatski novinari, ili novinarske diplomate, pa da nas razuvere. Pogotovo što neki sitni detalji idu u prilog tezi da je diplomatska fotelja vrsta nagrade za poreklo ili poslušnost, i da titula donosi izuzetno vredna prava.

Svima je još u sećanju ambasadorka pri UNESCO-u Zoki, Zorule Tomić , Tadićeva simpatija, koja je verovatno zaradila ambasadorsko mesto u Unesku svojim epohalnom knjigom iz oblasti seksa, Poljubac u doba kuliranja. Takvoj fatalnoj intelektualki imidž nalaže gajbu od bar osam somova evrića mesečno.

Valjda Zoki toliko vredi što predstavlja, ako ništa drugo, ono našu narodnu lepotu i tehniku onih stvari. UNESCo lekcija nije nikome poslužila za primer. Danas padobranci padaju po bašti ambasade. Nezvanični vršilac dužnosti direktorke centra, i zvanično prvi sekretar za kulturu i informacije ambasade Srbije u Francuskoj, baštovanka za zaštitu naše baštine, gospođa Maja Raković, (sa titulom u dva reda), smatra da vredi bar upola Zorice Tomić.

Kao dete, Maja je maštala da kroz prozor vidi Trijumfalnu kapiju, i sad kako da neko odbije to malo zadovoljstvo od bar četiri soma mesečno. Kirija od oka. Nije sigurno ni da se neko usudio da joj ponudi besplatan stan ambasade predviđen za normalne službenike. Maja je genije, zna sve da radi, a pogotovo ono poslove svojih kolega.

Maja pravi raspored ko treba da dođe, kao i ko treba da ode iz centra. Kao i obično, ali ono što je stvarno razljutilo raju koja gravitira oko epicentra srpske kulture na zapadu je upravo takvo dupliranje uloga i dohodaka. Pored žive sekretarice Marije Radić, ministarstvo izmišlja novo radon mesto sa titulom prve sekretarice. Koj će nama dve sekretarice za isti posao. Jedna obična i druga prva, kao što potpredsednik i prvi potpredsednik. Budalaštine.

Šta po Vuku može da znači to prva sekretarica, misli se na Vuka Karadžića a ne na bankara Jeremića. Jel’ to bolja, pametnija, sposobnija službenica ili je to samo žena sa jakom zaleđinom. Dokle bre da se samo socijalno razmnožavamo a da ljudi kojima su roditelji; kafe-kuvarice, domari ili šoferi, ne mogu čak ni takva mesta da naslede jer su potrebna za decu onih odozgo koji neće da uče školu ili su pomalo mongoloidi.

 

     Ambasade, srpske raspikuće po belom svetu

 

Treba znati da su mnoge mračne radnje sve vidnije u gradu svetlosti. Zato se ova naša šnajderaj dijaspora od nekih 80 hiljada legalnih duša i okrenula, pa sad gleda svoja posla i sve više izbegava etničko komunitarna druženja. Prošlo je vreme bratoubilačkog rata, kad su se stvarala udruženja i organizovala gostovanja naših političara prevaranata i pevača profitera.

Kada se slala humanitarna pomoć sa svih strana i davalo iz svog džepa za našu stvar. Od potpisivanja dobrog sporazuma u Kumanovu kada smo pobedili NATO, pa do ovog najnovijeg dobrog sporazuma made in Brisel, kojim smo spasili Kosovo, po svim našim predstavništvima u inostranstvu su defilovala razna oficirska deca, omatorele stjuardese, samohrane majke i druge fatalne žene, propali pesnici, priučene diplomate, sitni prestupnici, šibicari, alkosi i mnogobrojni rođaci sa sela ili kumovi iz grada kojima treba neko dobro devizno uhlebljenje.

Po nekom nepisanom pravilu u srpski politički biznis se mahom ulazi "na zadnja vrata", preko novinarstva: steravši sve srpske patriote i njihove francuske prijatelje u borbi protiv satanizacije, stjuardesa je ukrasila izlog centra posterom BHL-ovog anti-srpskog filma.

Nakon Oktobarskog prevrata svim snagama je naš tandem sprečavao da za direktora Centra dođe već imenovani na tu dužnost Komnen Bećirović, legenda srpske dijaspore u Francuskoj, autor Kosovske trilogije i čovek lokalac koji tu stanuje poznaje najviše ljudi u Parizu. Sve ostale novostvorene države su za svoje predstavnike uzimali lokalne intelektualce samo smo mi slali kume i rođake sa sela.

Samo prvih sedam godina demokratskog guranja i izmicanja stolica protivnicima, u Kulturnom centru se izređalo pet direktora! Posle je bila dvogodišnja pauza bez ikoga. U tadašnjoj srpsko-crnogorskoj državi se po ključu slala u kulturološku ambasadu izričito crnogorska čeljad.

I kako ni đetići nisu mogli da se nagode kojoj junačini pripada Pariz, v. d. direktorka je bila Jagoda Stamenković, a onda je 2004. stigla dukljanka Branka Bogavac. Kad se govori o tom periodu, ne treba ni pominjati kako se centar pretvarao u antisrpsko leglo.

Ta je nameštena direktorka više bojkotovala pro srpske inicijative, skupove i slično jer je za nju jedini bio važa njen prijatelj i idol Ismai Kadare i njemu slični. Kako je bratska Crna Gora otišla iz unije, tako je Branku Dukljanku zamenio Vukov podanik Živadin Mitrović, koji je ostao punih 18 meseci Kada je nakon Živadina Centar ostao bez glavešine, u fotelju v.d. direktora najbrže je zaseo savetnik ambasade Mihailo Papazoglu i tu ostao sve do dolaska Batakovića, koji je četiri godine trenirao strogoću. Diplomatija je vrlo prosta, skoro prostačka nauka i tehnika vladanja preko prijatelja i rodbine u ove nedelje srpske kulture u Parizu.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

FIRME ZA OBEZBEĐENJE U SLUŽBI MI6: FIKTIVNI TENDERI, PROFIT, UTAJA POREZA, KONTROLA POLITIČARA, INSTITUCIJA, MEDIJA…

17. јуна 2013. Коментари су искључени

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               

Iz pisma sadašnjih i bivših zaposlenih kompanije „Secuitas services" (imena poznata redakciji), se vidi kako strana kompanija u našoj državi u nekoliko navrata vrši višestruka krivična dela u sprezi sa državom, te se redakcijski kolegijum uzdražava od komentara na iznete činjenice, a sud o svemu ostavlja čitaocima i eventualno savesnim pojedincima nadležnim za rešavnje po istim (ne)delima.

 

 

Tavistock institut je najvažniji institut iz mreže MI6. Britanski MI6 je intelektualno jedna od najjačih svetskih obaveštajno-bezbedonosni službi, koja formalno i ne postoji. Jezgro ove službe nalazi se u britanskom ministarstvu spoljnih poslova, a ključni kadrovi dolaze iz britanskog naslednog plemstva.

Zaposleni službenici rade za platu, dok sve ostale služba nagrađuje, tako što im pomaže u karijeri, u sklapanju dobrog posla, te im pri tom pomaže u ličnom bogaćenju. Što postanu bogatiji, to lakše dolaze do podataka, pa su samim tim i korisniji.

Služba pod svojom kontrolom ima desetak najvažnijih naučnoistraživačkih instituta, nekoliko najvažnijih medija, mnoga humanitarna ili ekološka udruženja građana, te kontrolne pakete deonica u najmanje dve kompanije u svim delatnostima. Najvažnije delatnosti koje kontrolišu su bankarstvo, osiguranje, investicioni fondovi, vojna proizvodnja, visoke tehnologije, fizičko obezbeđenje, nafta, automobilska industrija, hemijsko-farmaceutska industrija…

U svim ovim delatnostima kontrolišu najmanje dve kompanije koje glume međusobnu konkurenciju, i koje imaju kontrolne pakete manjih regionalnih kompanija, a koje opet drže kontrolne pakete još manjih nacionalnih preduzeća.

Kontrolne pakete deonica obično vode na ime nekog fizičkog, ili pravnog lica, koje tajno služe kao maska za MI6. Preko ovakvih kompanija MI6 podmićuje razne državne službenike drugih zemalja, preko kojih dobijaju unosne poslove, nakon čega mogu lako prikupljati podatke i materijalna sredstva za operacije. Podmićeni državni službenici obično misle kako se radi o običnoj korupciji, te i ne znaju kako tajno rade za Britance.

Preko bankarske piramidalne mreže koja se sastoji od nekoliko britanskih banaka koje imaju nekoliko filijala na svim kontinentima, a koje opet imaju filijale u svim susednim državama, vrlo lako mogu doći do podataka o stanju i prometu na računima skoro svih većih svetskih i nacionalnih kompanija, te pojedinaca.

Preko osiguravajućeg društva „Loyd" mogu doći do podataka o tokovima roba u međunarodnom saobraćaju. Preko revizorskih kuća kao što su Coopers Lybrand, Peat Marwick i sličnih, mogu doći do podataka o poslovanju mnogih banaka i kompanija u svetu, nakon čega podatke mogu iskoristiti za korumpiranje i ucenjivanje vodećih ljudi u tim sistemima, te jeftinu kupovinu kompanija ili banaka. Preko paramasonskih humanitarno lobističkih udruženja kao što u Rotary i Layons mogu doći do podataka o većini društveno angažovanih pojedinaca u svetu.

Preko međunarodnih stručnih udruženja mogu doći do podataka o svim relevantnim stručnjacima svih struka, preko udruženja MENSA koja ima sedište u Londonu mogu doći do podataka o svim natprosečno inteligentnim ljudima sveta, a preko security kompanija mogu doći do podataka o svim službenicima i menadžerima u institucijama i kompanijama koje štite. Svi podaci šalju se u Institut za strateško planiranje Tavistock gde se drže dosijei više miliona najvažnijih ljudi sveta, s precizno izraženim psihološkim profilima.

 

     Špartaju i Srbijom

 

MI6 drži dve Security kompanije Group 4 securicor i Securitas services koje imaju svoje podružnice u svim državama koje su najčešće vlasnički maskirane pod imenom svojih terenskih saradnika.

Ove podružnice obično najviše zarađuju čuvanjem banaka pod britanskom kontrolom, a tako stečenim profitom korumpiraju najveće političke stranke, državne funkcionere i menadžere državnih preduzeća, kako bi preuzeli čuvanje svih državnih institucija i državnih preduzeća.

A kad jednom čuvari uđu na neki objekat, vrlo lako mogu saznati šta se događa na objektu, ko su najvažniji rukovodioci i menadžeri u čuvanim objektima, kakvi su odnosi među njima, koje su im slabosti i zavisnosti, kakav im je privatni život, seksualne sklonosti, imaju li ljubavnice ili ljubavnike i slično.

Čuvare povremeno kontrolišu kontrolori od kojih su neki obučeni kako iz čuvara, u nevezanom razgovoru, izvući informacije na osnovu kojih se u Tavistock institutu mogu izraditi vrlo kvalitetni psihološki profili svih važnih lica, ili lica koji bi jednog dana mogli postati važni.

Medijska i novinarska mreža koju su stvorili širom sveta povremeno služi za kontrolu nekih informacija, ali im je glavna svrha širenje dezinformacija o licima ili pojavama, u cilju ostvarenja njihovih strateških interesa.

Razvili su i mrežu za širenje dezinformacija preko interneta, te na svim važnijim jezicima sveta redovno prate rasprave na različitim internet forumima i uključivanjem u rasprave nastoje omalovažiti diskutante koji šire istinite podatke o onom što MI6 želi sakriti, uz istovremeno širenje dezinformacija o onom ili onima koje žele medijski ili politički uništiti.

 

     Perači novca

 

Kako Securitas SE realizuje pranje novca i utaju poreza u Srbiji? Davanjem mita činovnicima (privatne kompanije, javna preduzeća i ustanove, državni organi) sadašnji i bivši državni činovnici: Rasim Ljajić-saradnja datira još iz Ministarstva rada, Radmila Bukumirić-Katić- pomoćnica ministra Ministarstva rada, Zorana Mihajlović-ministarka energetike, Dušan Bajatović-direktor "Srbijagas"-a, Jelena Trivan, DS Aleksandar Jokić, SNS –davanjem mita probranim bivšim viđenijim (sa dobrim vezama) funkcionerima policije, BIA i Tužilaštva, lično ili preko njihovih osnovanih firmi ili advokatskih kancelarija, Rade Bulatović, general Goran Radosavljević-Guri, general Senta Milenković, Vuk Stanišić, general Zdravko Jelisavčić, general Mile Novaković…

Naravno da se svi oni pozivaju uvek, ili najčešće na Srpsku naprednu stranku(Guri i Jokić) ili Socijalističku partiju Srbije (Bajatović, Milenković, Stanišić).

Enorman profit se obezbeđuje tako što se svi radnici angažuju po Ugovoru o stručnom usavršavanju, obučavaju se 12 meseci, i naravno, nakon tog isteka, pošto "nisu položili" ispit vraćaju se na Tržište rada. Na njihovo mesto se angažuju novi radnici, po istom osnovu, i tako sve u krug.

Porezi su oko 40% opterećenja na neto zaradu, mada oni sada nelegalno pribegavaju plaćanju 32 % . Ne treba napominjati da je redovno opterećenje 63%. Oslobođeni su i ostalih davanja: godišnji odmor, regres, bolovanje, rad u vreme državnih praznika, prevoz, smenski rad i sl. Naravno da ovi radnici ne dobijaju obračunske listiće.

Na mnoge prijave radnika Inspekcijama uvek su imali spreman argumentMišljenje Ministarstva rada, izdato je na ovu situaciju od strane pomoćnika ministra Radmile Bukumirić-Katić, tako da Inspekcija rada ostaje bespomoćna.

Rasimov rođak Zećir Kobilić je zaposlen u "Securitas"-u kao kontrausluga i radi na poslovima Lica za bezbednost(zaštita na radu). U februaru 2013.godine istom Kobiliću je najavljen otkaz jer je Rasim prestao da se javlja na telefon Vučiniću, a i Ljajić više nije koristan "Securitas"-u u ovom Ministarstvu(trgovine).

Kako bi se stekla prava slika o profitu i zakidanju države za sredstva u budžetu, evo notornih činjenica: "Securitas" ima 4.000 radnika angažovanih na poslovima fizičkog obezbeđenja sa prosečnim primanjima oko 22.000 dinara a koji imaju status-radnik na stručnom usavršavanju.

U državnu kasu trebalo bi mesečno biti uplaćeno po osnovu doprinosa 41.580.000 dinara. Oni mesečno uplaćuju 21.120.000 dinara. Državi nije ništa sumnjivo s obzirom da je i ovo veliki iznos u ovim teškim vremenima, a pored ovih 4.000 radnika imaju i 2.000 radnika "uredno prijavljenih", na određeno i neodređeno vreme.

Inspekcije su stalno po prijavama „češljale" „Securitas" ali uvek neobavljenog posla, jer Ministarstvo rada je legalizovalo ovaj oblik radnog angažmana do besmisla.

Drugi vid utaje poreza je kod ovih 2.000 radnika „legalno" zaposlenih koji moraju imati više od minimalca(22.000). S njima se ugovora određena visina zarada koja prelazi minimalac, ali minimalac ostaje kao ugovorena suma u ugovoru o radu a ostatak do ugovorenog iznosa isplaćuje se kao UDK (udeo u dobiti kompanije) na koji ide porez od 26%.

Taj UDK se ugovara usmeno i ne postoji nigde pisanog traga o tome, te isplata tog (drugog) dela zarade zavisi od trenutne volje poslodavca. Taj drugi deo „zarade" se uplaćuje preko tekućeg računa radnika i banka ga vodi kao drugi deo zarade.

Primer: radnik koji je usmeno ugovorio 50.000 dinara neto zaradu primiće; deo zarade-22.000 dinara sa opterećenjima od 63% i deo zarade-28.000 dinara sa opterećenjima od 26%.

Što je viša ugovorena zarada, to su veće utaje poreza.

Država je trenutno razbila mistifikaciju oko UDK i zabranila im ovakav vid isplate, ali se „finansijski mag" Tatjana Antonić priprema da ovaj vid isplate zameni sa fiktivnim putnim nalozima. Problem je samo u tome što mora biti uključeni mnogi zaposleni te stepen tajnosti izostaje.

Ove navode, u smislu više podnesenih prijava radnika protiv kršenja Zakona, treba samo proveriti u Inspektoratu rada, Inspektoratu rada Beograd 1, Poreskoj upravi Novog Beograda, Poreskoj upravi Regionalni centar Beograd, Poreskoj upravi-centrala, Policijskoj upravi-Policijska stanica Novi Beograd.

MUP-u su podnošene prijave, jer se ovim radnicima nije smelo davati oružje na držanje u toku redovnog rada, jer ne ispunjavaju Zakonom propisane uslove za to. Poslove nabavljaju na više načina:

1. Preko Regularne velike lože Srbije, koja okuplja masone, a koji su javno istaknuti (zbog uplata na svoje račune -provizije za svoje „konsultantske usluge") u „East-West bridge"(www.ewb.rs ), u kojima su poznati „trgovci uticajima": Tahir Hasanović, Zorana Mihajlović i drugi…

Agent za kupovine firmi za obezbeđenje na Balkanu je ujedno i agent MI-6, švedski državljanin srpskog (bosanskog) porekla Duško Suvajac. Imao je svoju kancelariju „Suvajac&Partners", u Beogradu, Kosovska 30/II. Preko tendera vrši se korumpiranje direktora i državnih činovnika Javnih preduzeća i ustanova. U prilogu je spisak gde su uspeli da korumpiraju direktore…

Preko bivših policajaca "zvučnih imena" i "trgovaca uticajem" : Goran Radosavljević Guri, Mile Novaković, Rade Bulatović, general vojni Jelisavčić, Vuk Stanišić, Dušan Bajatović i drugi ostvaruju kontakte i nude proviziju, mesečna apanaža po dobijanju posla. Naravno da se ta apanaža ugrađuje u cenu, i o trošku građana.

Inače, Guri je poznat u istoriji MUP-a kao drugi džudista (prvi je ubijen) koji je postao general bez kvalifikacija-kao običan fizikalac, a kasnije je preko nemačke firme "SecTraCon", regrutovao srpske mladiće kao plaćenike u ratnim zbivanjima u Zairu.

S obzirom da se po starom Zakonu o javnim nabavkama ne mora raspisivati tender(oglas) već se upućuje zahtev od naručioca ka probranim ponuđačima a za dostavu ponude za poslove fizičkog obezbeđenja, naručilac šalje zahtev na "slučajno" odabrane najmanje 3 adrese trima firmi za obezbeđenje na srpskom tržištu. Sasvim slučajno neko iz tima za pranje novca "Securitasa"(vidi gornju tabelu) dotura, činovnicima za nabavke, po ranijem dogovoru, adrese tri firme a nekad i pet, da se ne posumnja, koje sasvim slučajno imaju veću cenu od "Securitasa" tako da se ugovor "legalno" dodeljuje. Ceo posao traje najviše 15 dana, van očiju javnosti.

 

     Bez tendera

 

U slučajevima, kao npr. u januaru 2013.godine kada je neko saznao da je u toku "pozivna nabavka "Elektrosrbija-Ogranak Čačak" u toku, i poslao pismo zainteresovanosti tražeći da mu se dostavi konkursna dokumentacija, službenik za nabavke ovog Preduzeća Boban Poluga je rekao da on nije dužan da to dostavi. Čak je i na otvaranju ponuda, pohvalio se ponuđaču "Securitas" da je odbio da dostavi dokumentaciju jednom ponuđaču, izraživajući tako lojalnost onome ko ga je plaćao, a i svom direktoru u Kraljevu, odakle je došao nalog za "dobitnu kombinaciju" "Securitasa".

Slična situacija se dešavala i u "Transnafti", Poreskoj upravi-Reg.centar Novi Sad i Niš, "Elektrosrbija" Kraljevo- Ogranak Kruševac i Kraljevo, Sava centar, Parking servis i Klinički centar Vojvodine, EPS-"Centar" Kragujevac, EPS-"Elektrovojvodina" Novi Sad– Ogranak Novi Sad, EPS-"Jugoistok" Niš (svi ogranci), "Elektromreža Srbije", RTS, vode se pregovori da užu bez tendera u EPS-EDB.

Novi Zakon o javnim nabavkama (primenjiv od 1.4.2013)isključuje pozivne tendere za fizičko obezbeđenje, pa je u "Securitas"-u dignuta uzbuna. Treba samo proveriti kod ovih Naručilaca i drugih(novih u EPS-u) da su nabavke obnovljene pre isteka roka period od januara-29.3.’13) da li su vršene nabavke za obezbeđenje i kome su dodeljeni ugovori. Najčešće se pozivaju uslužne firme: "Gem-security", (MB 20865873) SNS, Aleksandar Jokić, član GO, potpredsednik OO Čukarica, "Euro security", (MB 20739916) SNS, Goran Radosavljević-Guri "G4s", firma sa sedištem u Londonu, saradnici MI-6, "Protecta Group", (MB 20003049) DS, Jelena i Dragan Trivan, firma poznata po učešćeu u šund-rijalitiju "Preljubnici" na TV "Pink".

Ne treba napomenuti da su objekti Vlade pod "fizičkom ingerencijom i opservacijom" "G4s" i "Securitas"-a u toku 24 časa svaki dan u godini. Guri i Jokić su bili mudri pa nemaju direktno vlasništvo (nisu osnivači) u APR već to čine preko posrednika, ali sa posebno obezbeđenim Ugovorom sa fiktivnim osnivačem koji je upisan u APR, koji definiše upravljanje i podelu profita.

Neki tenderi se uopšte ne obnavljaju pa su tako ušli u istoriju. Reč je o nabavci non-core delatnosti u EPS-PD "Jugoistok" Niš gde je neto vrednost posla 35 miliona mesečno. "Securitas" je u poslu već 8 godina, novi tenderi su povremeno raspisivani sa konkursnom dokumentacijom i uslovima koji favorizuju "Securitas" pojedini ponuđači su se na to žalili, Naručilac je usvajao zahteve za zaštitu prava i "Securitas" bi uvek ostajao u poslu do sledećeg "pogrešnog" tendera.

Što se tiče državne Komisije za zaštitu prava, javna je tajna da je Vladimir Galić(potpredsednik odbora novosadskog SNS), član Komisije za zaštitu prava, već 5 godina na platnom spisku "Securitas"- a odnosno 1% od vrednosti posla na godišnjem nivou, po pozitivno rešenom zahtevu. Nije zgoreg pročešljati zahteve od i u vezi sa "Securitasom", koji su upućivani Komisiji i pogledati konačne ishode po tim zahtevima.

7. Iz spiska JP koji je dostavljen vidi se da su najveći poslovi u EPS-u gde je sada (a i ranije) Aca Marković predsednik UO. Aca je član SPS-a, u kancelariji Đorđa Vučinića se nalazi nekoliko uramljenih fotografija sa ministrom Dačićem. Taj lobi je sada pojačan sa ministarkom Zoranom Mihajlović (SNS), koja se nalazi sa Đorđem rame uz rame u Regularnim velikim ložama Srbije.

Dobra devojka u predsednikovom kabinetu

Postoji niz drugih policijskih i drugih političkih funkcionera i van Beograda, koji su takođe na platnom spisku "Securitas"-a, a naravno, na kraju o trošku građana. Logistiku im pruža i Stanislava Pak, koja je ranije bila zaposlena u "Securitas"-u kao direktor sektora prodaje, a sada je savetnik za medije Predsednika Srbije-Nikolića.

Boško Ničić vuče dugo prijateljstvo iz "Nove demokratije" sa Anom Milutinović (PR manager) iz "Securitas"-a pa je zato ova firma ekskluzivna u Zaječaru na poslovima obezbeđenja. Svi "bezbednosno interesantni" podaci o objektima države putuju u London na dnevnom nivou.

Posebni zahtevi iz Londona o uvidu u pojedine kancelarije i spise Vladinih organa vrše se van radnog vremena administracije, vrše se digitalni zapisi i odmah šalju u Tavistok institut.

Naravno, da se ti zapisi ne vrše preko radnika obezbeđenja već preko supervizora koji ima pravo ući, bez njih, u svaku prostoriju koju ove firme obezbeđuju. "Securitas SE" je firma na glasu po mobingu.

U toku je, a i u kontinuitetu je, oko 200 prijava i tužbi za mobing od strane menadžmenta koji pokušava da uvede strahopoštovanje nad onima koji pokušavaju interno ukazati na nezakonito postupanje. Kao istrajna žrtva koja odoleva atacima menadžmenta i njihovog poglavara Pawela Rafalskog je Ana Milićević (osoba koja mnogo zna), koordinator i ekspert za alarm monitoring i tehniku, koja još uvek odoleva uvredama, provokacijama, pretnjama i ucenama i ne želi iz inata da napusti kompaniju, iako joj je nuđena i "pristojna" otpremnina.

Slati su i meilovi u Poljsku gde se nalazi koordinator za Jugoistočnu Evropu Pawel Rafalski. Međutim, s obzirom da je on zainteresovan da se uredno iz Srbije mesečno šalje 6% profita i 1% njemu lično(tajno) od provizije "srpske korumpiranosti", sve ove meilove Rafalski je ignorisao. Dakle, evo kako funkcioniše interni profit Rafalskog i "Securitas SE".

Stokholmu je "objašnjeno" a i podaci Transparentost Srbija pomažu u tome da je Srbija država korumpiranih činovnika i da bi se dobio posao ili ostalo u poslu mora platiti. Tako da u finansijskim knjigama postoji stavka, po odobrenju Rafalskog, po ovom osnovu (za davanje provizije-čitaj:mito). Tada na scenu stupa srpska lukavost…

 

   Primer 1.

Sa Pericom Miletićem (security manager) iz "Raiffeisen bank" se dogovori da mu "Securitas" na ime zasluga za "ulaz" u poslove obezbeđenja u banci mesečno daje 1.000 evra. Međutim, dogovorno se poveća taj iznos na 1.500 od čega bi 500 zadržao tim za pranje novca i dao 1% Pawelu Rafalskom, koji se pojavljuje jednom u dva meseca u Srbiji.

Perica je zahtevao da se i njegova intimna prijateljica Milica Jelić, zaposli kao referent osiguranja, a nakon kiksa u "Kombank arena", iako je sklona alkoholu i starijim muškarcima, unapređena je u Riziko menadžera. Trenutno se neuspešno "brani" od Vučinićevih i Hajdukovićevih seksualnih nasrtaja.

 

   Primer 2.

Isto ovo se može primeniti na Igora Petronijevića, security manager-a u "Hypo-Alpe Adria banci", koji je snimljen na Bežanijskoj pijaci kada preuzima kovertu s novcem od Hajdukovićevog kurira Stevanovića. Snimak je završio kod inspektora Puzovića iz UKP Novi Beograd, koji je dobio adekvatnu nagradu od Vučinića da se to sve zaustavi.

 

   Primer 3.

Kod dobavljača je slična situacija. Da bi neko na primer, vršio održavanje voznog parka-flota od 200 vozila, mora da iskešira mesečno određeni iznos, tako da dobavljač obezbeđuje sebi doživotnu angažovanost, naduvava fakture, uredno i u roku naplaćuje uslugu i daje apanažu "Securitas"-ovom Timu. Svi zadovoljni. I tako dalje…

 

   Primer 4.

U toku je nabavka sigurnosnih kofera od firme "Spinnaker" po ceni od 4.000 evra/kom. Realna tržišna vrednost istih ovakvih kofera u Hrvatskoj su 1.500 evra/kom. Neophodan kontigent je 360 komada(18 po blindi) kofera a razlika od 900.000 eura se deli interno timu za pranje novca.

 

   Primer 5.

"Securitas" ima savremeno opremljeni Operativni centar za satelitsko praćenje vozila koji im služi za GPS praćenje sopstvene flote. "Naučnici" su se dosetili da to treba da radi out-sorce firma NTS, domaća firma sa stranim kapitalom, normalno za ogromnu proviziju. Hajduković ovih dana bezuspešno pokušava da obustavu ovu transakciju iako je već uplaćen avans od 50%. Ovo sve zbog toga jer je saznao da je Vučinić uzeo veću proviziju nego što je rekao Hajdukoviću.

 

     Kukaju, prete, pretvaraju se….

 

Iz svih primera vidi se da najviše u ovoj kombinaciji gubi država, "Securitas" i njegov klijent. Kada se desi bilo kakav štetni događaj sa klijentom s kojim nisu u sprezi (nisu dali mito – a ima ih i takvih) onda oni tu štetu nadoknađuju kampanjom za povećanje (korekciju) cene svojih usluga svim klijentima.

Poznati su po tome da svaki mesec imaju kampanju za korekciju cene, pa ko se upeca-upeca. Obuku za vođenje razgovora sa klijentima za korekciju cene vrši im glumac Ivan Bekjarev, koji je angažovan u njihovom Centru za obuku u "Sava centru". Angažovan je svakog petka po četiri nastavna časa, i za to uzima 6.000 evra!

Dakle, on ih uvežbava za nastupe shodno različitosti svakog klijenta. Tako ih on uči da kukaju, plaču, prete otkazima, izmišljaju raznorazne izgovore: kriza, povećanje troškova, mnogo radnika, srpski interesi oko zaposlenosti i sl.

Ove scene se odigravaju kod onih klijenata koji nisu skloni primanju mita, a kod ovih drugih klijenata gde su korumpirali činovnike-to je njihova stalna obaveza, jer povećanjem cene povećava se i njihov procenat provizije.

Profit od korupcije se raspoređuje na: 6% za Stokholm, sredstva za visoke plate Tima, sredstva za zarade zaposlenih, sredstva za naknade "kandidata" na stručnom usavršavanju, sredstva za korumpirane državne činovnike, sredstva za masonsku ložu i "konsalting eksperte", sredstva za UDK (učešće u dobiti kompanije-svaki mesec u vidu drugog dela zarade), sredstva za bonuse probranih i lojalnih saradnika(jednokratno, u aprilu za prethodnu godinu), obezbeđuju se od razlike od 63% legalnih i 32% realnih poreza na zarade radnika na stručnom usavršavanju koja se mesečno zakidaju od države u iznosu od minimalno 220.000 eura mesečno, kao i od razlike poreza stalno zaposlenih radnika od 37%po radniku svaki mesec(63%legalnih-26% UDK=37% utaje poreza)…

 

     Fingirani otkazi

 

Inače, kada bi "Securitas" u Srbiji poslovao dosledno po lokalnim (srpskim) zakonima, kao i sve firme u Srbiji, mogao bi odmah da objavi bankrot. Toliko uspešnosti ovog srpskog menadžmenta koji zastupa standard multinacionalne kompanije. Svi koji su kontrolisali "Securitas" po raznim osnovama, ovajdili su se.

Nailazili bi na nepravilnost, saopštavali je je Timu, a ovi bi reagovali apanažom, zapošljavanjem njihove dece ili skupocenim jednokratnim poklonima. Ne postoji državni organ koji nema činovnika, a da nema lične koristi od "Securitas"-a, a i oni umeju tražiti poneku uslugu, mišljenje, odluku, uredbu i sl.

Ono što stranci ne znaju to je da ovaj Tim već ima odstupnicu. Znajući da će kad-tad dobiti otkaz u firmi zbog očiglednih friziranja finansijskih izveštaja ili otići na odsluženje kazne, oni stvaraju nove imperije kako bi imali bezbrižnu starost.

"Securitas" ima veliki broj klijenata i prirodno je i logično i da ima dnevni odliv-otkaze klijenata po raznom osnovu. U ovom slučaju otkazi su fingirani i to tako što: "Protecta group"(Jelena Trivan iz DS) prihvata "Securitasove" poslove u ime Đorđa Vučinića, a "Omega guard"-(Hajdukovićev bivši gazda-Ostojić, MB 20356561) poslove u ime Aleksandra Hajdukovića.

Hajduković je svog poverljivog Oblasnog menadžera poslao na otkomandu u "Omegu" kako bi što uspešnije prihvatao prebacivanje poslova. Večito je rivalstvo između Hajdukovića i Vučinića oko reciprociteta tih poslova, odnos treba da bude 1:1.

S obzirom na nizak kvalitet usluge (jer se niko ne bavi operativnim radom na terenu), često za incidentne situacije(krađe i sl.) predočavaju klijenteli da poseduju Polisu osiguranja na dva miliona dolara.

Međutim, kada zaista dođe do pljačke transporta novca i biva odnešen novac "Univerzal banke", onda se vidi da od toga nema ništa. Isti slučaj je i sa Direkcijom robnih rezervi kada je ove godine opljačkan magacin u Irigu i gde je šteta oko 310.000 eura. Naravno da se ni do sada nije šteta izmirena.

Treći najsvežiji slučaj je šteta u "Kombank arena" kada je organizator "White sensation" pretrpeo štetu od milion evra. Dušan Bajatović je zaposlio pilota Caneta Subotića-Vuka Stanišića (sin od Jovice Stanišić) i Vesnu Simatović, suprugu od Frenkija u beogradski deo "Srbijagas"-a. Vuk Stanišić, bez tendera, angažuje fizičko obezbeđenje u firmama u koje je "Srbijagas" ušao po osnovu duga za gas: "Informatika", "Agroživ", "Srpska fabrika stakla", "Petrohemija".

 

     Zašto baš EPS?

 

(Ili Veza- Đorđe Vučinić -Regularna velika loža Srbije, Securitas", – Zorana Mihajlović-Regularna velika loža Srbije, Ministarstvo energetike, EPS)-Aleksandar Jokić (SNS, savetnik v.d.generalnog direktora EPS-a, konsultant u Gem security).

Nova koalicija u EPS dovodi kadrove koji do sada nisu radili u energetskom sektoru… Za direktora Kolubare je postavljen vlasnik pečenjare iz Obrenovca, koji ima završen neki od privatnih fakulteta. Direktor Elektrovojvodine je bivši kik-bokser. Direktor u Nišu je lokalni SPS kadar.

Dolaskom SNS kadrova u direkciju EPS, savetnik je postao i Aleksandar Jokić, koji je najpre uzeo kancelariju koja je pripadala zameniku generalnog direktora, a onda i tri automobila – „Pasat" mu stoji kod kuće, „Škodu super b" velike kubikaže koristi po gradu, a superskupim „Lexus hibridom" ponekada krene na put.

Dobio je čak i vozača! Naravno, shodno poreklu, Jokić protežira kadrove iz Crne Gore i sa Kosova – tako je direktor interne kontrole postao Koprivica koji je iz Prištine, direktor „Elektrodistribucije Beograd" je dosadašnji radnik „Elektrokosmeta" koji takođe na ključna mesta dovodi svoje zemljake.

Finansijski direktor EPS-a Vukosavljević je promenio dosta firmi, a iz svake je bio proteran. Direktorka ljudskih resursa Rajačić je iz NIS otišla pod pritiskom pošto nisu bili zadovoljni njenim radom u oblasti HR. Izvršni direktor Aleksandar Surla je prilikom biranja kancelarija u EPS-u doveo suprugu da mu proveri da li kancelarije odgovaraju Feng-šui kriterijumima (kineska tradicionalna metoda određivanja idealnog položaja u prostoru)…

Promenjeni su ljudi u vrhu EPS ali oni stari u drugoj liniji su ostali. I to sve kadrovi DS i prethodnog direktora Markovića koga je zvanično postavio DS, a nezvanično Vojin Lazarević. Direktor za strategiju i investicije je Miloš Stojanović koji je bio prosečni konsultant, i koji osim lične sujete i želje za vlašću ima malo toga potrebnog za ovo mesto.

Njega su okružili saradnici bivšeg direktora Markovića (odnosno ljudi Lazarevića i Šekrevskog) koje je novembra 2012. vodio u Kinu u vezi projekta „Kolubara B" a koji će da košta do milijardu evra. To su isti oni ljudi koji su trasirali projekat u pravcu koje je određivao Vladimir Šekrevski (firme Terra Trade, Dekotra, SEEK), i Vojin Lazarević (Rudnap).

Stojanović je u decembru istu ekipu odveo u Japan za projekat TENT B3 koji će slično da košta kao i „Kolubara B". Zvanično, put u Japan je organizovala kompanija „Hitachi" a u stvari Rudnap grupa u vlasništvu Vojina Lazarevića, koja ih je za vreme prethodnog direktora EPS Markovića dovela u EPS kada su EPS i „Hitachi" potpisali Memorandum o razumevanju, tako da dva najvrednija projekta u Srbiji i dalje trasiraju tajkuni u pravcu ličnog profita i bogaćenja.

Tim EPS-a je u Japan otputovao avionom i to 1. klasom sa smeštajima u hotelima gde spavanje kosta najmanje nekoliko stotina evra. Pre promena direktora ogranaka u "Elektrovojvodini" direktor Ogranka Novi Sad Mirko Majstorović "u zadnji momenat" i na brzinu, bez uobičajene procedure je uspeo da "uvede" "Gem-security" i "Securitas" na poslove obezbeđenja na teritoriji svog Ogranka, koji je najveći u "Elektrovojvodini" iako tamo opservira njeno zavisno Društvo "Održavanje i usluge"(Novi Sad) koje opslužuje "Elektrovojvodinu" na tim poslovima.

Zna li ministarka Zorana Mihailović ko upravlja EPS-om? Javnost ima pravo da pita ministarku kako to da Lazarević i Šekrevski i posle odlaska direktora Markovića i dalje u EPS-u i da nastavljaju da kanališu glavne poslovne tokove EPS kao u vreme kada je koalicija DS-SPS vladala EPS? Novopostavljene direktore su uzeli pod svoje, a i dalje kontrolišu direktore koji su postavljeni 2009. godine – Dragana Jovanovića ("Kostolac"), Petra Kneževića (TENT-Obrenovac), Dragana Stankovića ("Đerdap"). Lazarević i Šekrevski su glavni lobisti „Rudnap" (proizvodi brojila za struju), „Terra Trade", SEEK, „Energosoft", „Rafako", „Alstom", „Končar", „Dekotra", „Silovie masini" (revitalizuje hidroelektrane „Đerdap"). Glavni kupci navedenih firmi su upravo „Kostolac", TENT i „Đerdap" odnosno firme u kojima su i dalje na vlasti direktori koje je postavila koalicija DS-SPS. Da li je ovo slučajnost?

Da li je slučajnost što „Rudnap", „Squadra" i „Minel-kotlogradnju" Lazarevićeve firme obezbeđuje „Securitas" gde ih je „uveo" Rade Bulatović, a Vojin ih uvodi tamo gde Aleksandar Marković neće u EPS-u. Rade je zaposlio bivšeg "fizikalca" BIA(fizičko-policijsko obezbeđenje Radetove ćerke) Dušana Jakovljevića kao menadžera transporta novca u "Securitas"-u kada je dobio otkaz, jer su obojica u alkoholisanom stanju pucali u kafani u Aranđelovcu. Naravno da ministarka zna jer je ova strategija sa „Securitas"-om dogovorena u "East-West bridge" na Novom Beogradu, Vladimira Popovića 6, apartman 202, odnosno, Regularnim velikim ložama Srbije.

Srđan Đurović, direktor "Elektrosrbije" Kraljevo i Igor Novaković, direktor "Jugoistok"-a Niš imaju domaći zadatak(dobijen iz EPS-a) da dodele posao fizičkog obezbeđenja firmi "Securitas" tako što će postaviti dodatne uslove za češće ponuđača a koje ispunjava samo "Securitas". Tenderi će se uskoro objaviti.

U Nišu će nabavka biti centralizovana dok "Elektrosrbija" za taj "projekat" prenosi ovlašćenje na direktore Ogranaka. Guri već obilazi Ogranke sa svojim vozilom, "Hummer"-om gde svojim preostalim autoritetom prenosi stav centrale SNS, iako je to direktor Đurović već uradio. S obzirom da dodatne uslove ispunjava samo "Securitas", Guri i Jokić su se dogovorili da se ni sa svojim firmama šlepaju kao grupa ponuđača, te da podele na 3/3.

 

     Isturene vođe i advokatski timovi

 

Bilo kakvi inspekcijski pregledi padali su u vodu, jer je angažovana beogradska advokatska kancelarija-firma od poverenja Stokholma: "Schonherr" (Moravčević& Vojnović&partneri) sa sedištem u Beogradu, Francuska 27. Istureni vođa tima za Srbiju je Relja Zdravković.

Ova kancelarija ima direktnu prohodnost ka Stokholmu, kojima i podnosi mesečni pravni izveštaj za Srbiju. Kancelariju sačinjavaju partneri advokati saradnici Slaven Moravčević, Petar Kojdić, Dejan Borić, Matija Vojnović, Nataša Lalatović, Miloš Bogdanović, Srđan Petronijević, Miljan Mimić Dijana Grujić… Mlađi partneri, Ivana Panić, Vojimir Kurtić, Nikola Babić, Vukašin Petković, Marina Nikolić, Jelena Bezarević, Pajić Jelena, Petrović Dušan, Obradović Miloš, Laković Andrea, Radonjin Tanja, Šumar Luka, Lopičić Bojan, Rajić Ivan, Pantović Danijel, Stevanović Srećko, Vujaković Marija…

U svim spornim pravnim situacijama a naročito obaveštajne zaštite oni stupaju na scenu.

Relja Zdravković je ipak odlučio da fiktivno istupi iz "Moravčević& Vojnović&partneri" i osnovao je kancelariju "Zdravković&partneri" i sada su na istoj lokaciji (Beograd, Francuska

Relja je, inače, ekskluzivni zastupnik biznismena Milana Beka, pa je i on upleten u aferu "Luka Beograd"…

Kod njega su i advokati: Aleksa Anđelković, Ana Arambašić, Vuk Vasiljević i Andreja Vražalić. Tako da "Securitas AB" Stokholm nastupa u Srbiji sa 5 obaveštajnih ćelija; advokatska kancelarija "Moravčević& Vojnović&partneri, Beograd; advokatska kacelarija "Zdravković&partneri", Beograd; "Securitas SE"(u ime njih: Vučinić Đorđe, Aleksandar Hajduković, Tatjana Antonić i Ana Milutinović), Beograd;"Suvajac&partners"(u ime njih: Duško Suvajac), Beograd; "Price Waterhouse Coopers", Beograd.

Ove ćelije iz Beograda direktno su i individualno potčinjene Stokholmu, a oni opet na iz Beograda rukovode direktno i individualno na Balkanu sa; "Securitas ME"(Montenegro), Nikšić, A. Baćkovića bb;."Securitas BH" (Bosna i Hercegovina), Sarajevo, Bačići 15 (bivša firm Bakira Izetbegovića); "Zvonimir-security" (Hrvatska), Zagreb, Zelinska…

Revizor je, po nalogu iz Stokholma, firma "Price Waterhouse Coopers"(MB 20051167) i on često nerado pomaže finansijskom kontroloru Tatjani Antonić iz "Securitas"-a da frizira finansije izveštaje koji idu ka Stokholmu.

Goran Radosavljević Guri, rođen je 1957.godine u Aranđelovcu. Zaposlio se u policijskom džudo-klubu, kao referent za obuku 1985.godine, nastavio devedesetih godina u jedinicama Posebnih jedinica policije, a isteran je iz MUP-a februara 2005. godine, i otvorio firme za obezbeđenje zajedno sa kriminalcem Miloradom Joksimovićem, zvanim Miša Omega, "biznismenom" koji je učestvovao u mnogim privatizacijama od 2004., a postao poznat široj javnosti tek kada su se zbog neisplaćenih plata radikalizovali protesti radnika preduzeća „1. maj".

Guri je isteran iz MUP-a zbog pronevere sa dnevnicama i ostalim troškovima i naneo štetu državi od 3,5miliona dinara o čemu je MUP vodio istragu. Nikada niko zvanično nije otpustio Gurija za pokušaj ili planiranje ubistva Vojislava Koštunice i ne zna se zašto on to navodi kao razloge za svoju smenu. U januaru ove godine, Agencija za privatizaciju Joksimoviću je oduzela hotel „Palas" u Jagodini i kompaniju „PTT ugostiteljstvo", koje upravlja nad dva hotela, jer nije uplatio sve rate u kupovini ovih firmi. U intervju za „NIN" Joksimović je rekao da je bio prijatelj sa ljudima kao što su Arkan i Ljuba Zemunac nekada, a da je sada sa Sretenom Jocićem, kao i da među kriminalcima ima dosta poštenih ljudi.

Prisustvovao 45. rođendanu Sretena Jocića 27. oktobra 2007., kada su bili napadnuti pripadnici policije, povodom čega je Joksimović svedočio pred istražnim sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu od 19. 5. 2009. godine.

Radosavljević i Joksimović su zajedno bili vlasnici agencije „SecTraCon", a njihova deca agencije „Sektra konsalting", pod pokroviteljstvom nemačke firme „Max secom". Pored ovoga, Joksimovićevi sinovi su vlasnici agencije „Obezbeđenje-Omega" iz Novog Sada, a Guri vlasnik agencije „Trekerdog". Jedan od osnivača zabranjene Legijine firme „Lupus". Kao "sposoban" biznismen sve firme je ugurao i višemilionsku blokadu a zatim i likvidaciju.

On objašnjava da je čitava poslovna akcija zapravo delo dugogodišnjih prijatelja koji su shvatili da mogu zajedno nešto da urade jedan za drugog, umesto da plaćaju usluge „trećim licima": „Od toga smo počeli. Posle smo se razvijali. Firma je učestvovala i u obezbeđenju u Iraku, bili smo angažovani od većih međunarodnih kompanija. Zaposlio sam dosta penzionisanih policajaca. Naša zajednička firma nema naoružanje, a ne znam za njegovu firmu. Ja ću nabaviti oružje tek kada se zakon donese", kaže Goran Radosavljević.

Ukoliko se obraćate za pravnu pomoć advokatu Boži Preleviću, odmah će dodatno angažovati (i naplatiti) Gurija. Mesto okupljanja im je u Liga eksperata (ekipa Lako ćemo). Guri je inače „specijalac za kolutove unapred i nazad". Učlanio se u stranku tražeći zaštitu od opasnih klijenata, a zbog neizmirenih računa u Africi. Guri, Badža i Vlaja (Vlahović) su obični policajci-džudisti sa kupljenim diplomama DIF-a. Kao takvi su primljeni kao instruktori u Gradskom MUP-u Beograda (29.novembar). Prema rečima policijskog generala Miloševića, Guri nikada nije učestvovao u ratovima bivše SFRJ, iako se predstavlja da jeste. Poznat je da je izdao sve za koje je radio. Često se viđao sa Mićunovićem, Čovićem, Legijom i Đinđićem, te je predložio da se Hagu umesto generala Rodoljuba Rođe Đorđevića isporuči general Sreten Lukić, što su ovi i prihvatili.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VIDOVITI VUČKO: POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE, NAJVEĆI PROMOTER EU, PONOVO UVODI SRBE U EVROPU, STAVLJAJUĆI IM OMČU ZA SVA VREMENA

 

Odgovor na tekst gos’n Vučića u dnevnom listu "Danas".

Posle Aleksandra Makedonskog, evo i Aleksandra Srbijanskog. Čoveka koji će da nas povede u Evropu, i sve da nas učini bogatašima. Zato i ja, kao i naš Aleksandar Veliki, (ima ga dva metra), rizikujući da negde ne budem shvaćen, a možda ni objavljen, ipak pokušavam da bez idolatrijskog pristupa vladajućim elementima i njihovoj proevropskoj politici, da nešto kažem o toj sumornoj evropskoj današnjici, u kojoj živim već preko 40 godina.

 

          Milan Ratković

“Iako Vas, gospodine Vučiću, podržavam u borbi protiv korupcije i domaćeg kriminala, ipak ne razumem toliku želju za ulazak u jednu ispušenu masonsku zajednicu neravnopravnih naroda, kakva je Evropska Unija. Delo CIA-e i Nemačke, mi Srbi, inače glup i zaostao narod, bar sudeći po onome što proizilazi iz Vašeg teksta, izgleda da uopšte nismo razumeli političke i ekonomske procese koji su se valjali Evropom i svetom, i da smo sami krivi za sve što nas snalazi. Bravo za analizu onoga ko vodi državu!

Visoko mišljenje o sunarodnicima koji su krivi uglavnom za listiće koje su ubacivali u kutije. Malo niže navodite da smo štetočine koje su živele u prošlosti, uživajući, lakomisleno, očekujući da neradom ili podrškom s Marsa, obezbedimo granice koje smo želeli, i još dodajete da bismo želeli da imamo plate kakve imaju oni koji rade dvostruko više od nas. Verovatno mislite na svoju platu. Imate smisla za humor, i možda bi Vaš članak bio prigodniji za "Ošišani jež", ali to je moje lično mišljenje.

Znam da oko Vas svi aplaudiraju kao što su nekada aplaudirali Slobi, a neki i Šešelju. Naše su plate bar desetak puta manje, ili čak vrlo često potpuno virtuelne, nepostojeće ili zamišljene, dok su državne granice koje pominjete verovatno one koje Vaša vlada upravo zacrtava i koje se krije u tajnom dokumentu na koji narod nema prava ni da zaviri. Nepismen narod, šta on zna šta je dobar sporazum.

Demokratija na koju se oslanjate i u čije ime ste izabrani ili postavljeni, traži da se sprovede neki referendumčić za tako važna pitanja sudbine Srbije. Da se razumemo, daleko od toga da je Evropa raj na zemlji, ali ona može za kratko vreme da postane pakao za Srbe. Kao što je već pakao za Grke, Špance ili Portugalce. Kao što je već postala čistilište za sve ostale narode južne i zapadne Evrope.

Umesto što hitate na protestanski sever, u Berlin i Brisel, da bolje prokljuvite sistem te Evrope hraniteljke u koju se kunete kao u krsnu slavu, možda bi bolje mogla da se sagleda cela ta Jevropa iz drevne i pravoslavne Grčke koja je, usput budi rečeno, izmislila i boginju Evropu i svetu demokratiju koja ide u paketu: Oćeš, nećeš, moraš!

U vašem predivnom lirskom tekstu ima i dirljivih momenta, gole istine koju je naš narod osetio na sopstvenoj koži. Kada kažete da se Evropa bezbroj puta ogrešila o srpski narod i državu, što ni sami Evropljani ne kriju, Vi dodajete da su često koristili dvostruke standarde i aršine za krizu na prostoru bivše Jugoslavije, kao i to da je večni krivac uvek bio samo jedan: mi Srbi. Pružali su, i pružaju, nedvosmislenu podršku projektu stvaranja nezavisnog Kosova, i činili još kojekakve podvale, radi sopstvenih interesa.

 

      Analiza i sinteza jedne providne propagande

 

Sve gore navedeno ne tvrdimo mi, već Vi sami tako velite kada evropski nemoral i agresivnost predstavljate kao gole činjenice, i taj deo teksta nas je oduševio. A onda ste ga napismeno uprskali kada se pitate kako smo to mi, uvek najpametniji, uspeli da sve države sveta ujedinimo protiv sebe.

Nije li nas naš inat preskupo stajao? Nismo li mogli da budemo realniji u svojim željama i zahtevima, marljiviji u prikupljanju podrške za naše političke stavove, ili smo se samo oslanjali na naše mišiće, epsku retoriku i iščekivanje darova s neba? Bravo, gospodine prvi potpredsedniče vlade i ministre odbrane, tri puta bravo, bivši ministre informacija, iz vremena kada se organizovala ta mržnja prema Srbima putem CNN-a, Ruder Fina i sličnih kompanija.

Ispada da nas Vi ne branite nego napadate. Pravoslavni Srbi krivi što drugačije misle od katoličko-protestanskog Zapada. Odgovor na pitanje kako to da smo mi u pravu, a oni greše, mogao bi da se svede na poznati citat Galileja u momentu kada su svi mislili da je zemlja inertna: Ipak se okreće, rekao je on Ali to je bilo davno.

Ustvari, pravi razlog ovog pisma je upravo Vaš odgovor na isto pitanje, ali ne ovaj danas, već onaj kada smo se sreli u Vašoj kancelariji ministra informacija, u koju Vas je zaposlio vaš najbolji prijatelj…zaboravih mu ime, al’ znam da ste njegov lik nosili na potkošulji.

Toga dana ste nam dali nekoliko belih knjiga NATO zločina na engleskom, da delimo stranim medijima i uticajnim ljudima. Bio sam tada u pratnji sada pokojnog Vladimira Dimitrijevića, inače cenjenog švajcarskog izdavača, koji je objavio stotinak knjiga protiv ničim izazvanog bombardovanja Srbije.

Šapatom i mimikom ste nam objašnjavali da Vam je kancelarija ozvučena. Ah, umalo ne zaboravih: povod našeg susreta je bio vrlo pravedan i superinteligentan zakon o cenzuri, koji ste tada sproveli, i odredili kazne za svakog novinara koji bi se o Vas i Vaše ogrešio.

Naš savet, kao tadašnji predstavnici intelektualaca dijaspore, bio je da ne činite greha, da ne kažnjavate novinare. Šapnuli ste nam da to niste Vi, nego oni gore, pokazujući na plafon koji ima uši. Tada ste se kleli u Ruse i Beloruse i citirali Vašeg prijatelja Lukašenka, da Zapad traži srpske glave. Slobinu pre svega, i Vašu, koliko smo razumeli.

Znamo da se čovek menja u životu, al Vi ga preteraste sa okretanjem kožuha. Danas, ili, bolje rečeno, u listu "Danas", kao da pljuckate na Ruse, koje ćemo poštovati i voleti, kažete, ali koji su patuljci, bar kako mi glupi posmatrači čitamo između redova Vašeg predivnog teksta. Ipak nam se čini kao da malo laskate kada pominjete neke zapadne gigante. Verovatno mislite na Nemce, kojima ostali narodi treba da obezbede dobre penzije za njihove matorce, i solidne prihode za ostale birače.

Tako bar pišu mnogi zapadni mediji koji su za cenjeni list "Danas" obične kupusove liske: kojekakav "Le Monde", ili "Figaro", "Le Point", "Mariane", "Telegraf" i slični koji u svojim člancima češće pominju želju naroda Zapada da izađu iz evropske zamke nego neke dobrobiti Unije na silu i njene kobne valute.

Svi znaju da je evro sprava za mučenje naroda napravljena da osiromaši ljude i pokorno ih drži u besparici. Jer treba da znate, gos’n Vučiću, da novac sam po sebi nema nikakvu vrednost. Lova vredi samo ako je mnogobrojna sirotinja nema. Tada je para retka zverka, i onaj ko je ima može da kupi šta hoće i koga god hoće. Pogotovo ako se jeftino prodaje…

 

      Vidoviti Vučko

 

Dragi gospodine, prvi od dvojice ispod-predsednika vlade Srbije. Vi sami priznajete da ste jedan od onih koji se u prošlosti sukobio sa evropskim zulumom, te zato sve to itekako dobro razumete, mada ipak mislite da posle kiše i grada uvek dolazi sunce. Odnosno, posle bombi po gradovima i osiromašenog uranijuma po njivama dolaze uvek strani bankari i domaći tajkuni.

Ne trebaju Vam šoljica kafe, ni tarot karte, da biste znali da će Srbije za koju godinu moći da bude stvarni lider u regionu, po visini plata i penzija, ekonomskom rastu, političkoj i svakoj drugoj stabilnosti, verovatno ispred svojih najbližih komšija, kao i evropskih giganata. Opa, bato! Ja vam verujem: Nemci će uskoro da dolaze u Srbiju da traže posao, kao što su to već radili u doba cara Dušana. Njihove će vešerke opet da služe naše sose po Vojvodini kao pre rata.

Obećajte, sve obećajte; šta Vas košta. Lepo nas lažite, to narod obožava. Ko to može da proveri ili opovrgne? Srbija može i hoće da bude pouzdan partner svima u regionu i Evropi, kazete. Želite da budemo neko ko će izvršavati svoje obaveze, ma koliko one bile teške, jer krajnje je vreme da u stvaranju pristojne i normalne Srbije, bar malo, zaboravimo na lične političke interese. To želite Vi, ali to možda ne žele svi.

A šta mislite da ih upitate? Ne verujem da se slažete s ovakvom idejom, jer ni ostale zemlje Evrope ne pitaju svoje građane šta bi voleli. Francuska se jednom zeznula i sprovela referendum za Lisabonski sporazum, narod je rekao NE, a Sarkozi je ipak potpisao, kao da je narod mačji kašalj. Na sledećim izborima je dobio šut kartu. Narod je stvarno stoka.

Čim neko radi protiv njega, on neće da mu da glas. Valjda zato i postoje izborne mućke. U samom uvodu Vaše istorijske besede Vi naglašavate da ima mnogo obrazovanijih i pametnijih od Vas; doduše, Vi ne spominjete da li su takvi u vladi ili u opoziciji.

Potpuno ste u pravu, bar za prvi deo rečenice. Kada kažete da je Evropa zajednica pet stotina miliona ljudi koji su uspeli da strogim pravilima naprave zajednički imenitelj vrednosti koje brane, ciljeva koje postavljaju pred sebe i mehanizama kojima rešavaju međusobne problem, Vi to citirate udžbenik za peti razred.

Enciklopedije antimondijalista nazivaju Evropu jednom ruljom raznih naroda i kultura, tradicija i mentaliteta, u kojoj vlada zakon finansijski jačeg. Ekonomski potkovani mediji govore o prezaduženom kontinetu sa oko 30 miliona nezaposlenih. To je bar tri Srbije viška.

Po Vašoj novoj filosofiji, kud svi Turci, tu i mali Mujo. Moramo u Evropu. Tako kažete – moramo. A kad je moranje, nije pitanje. Čak ne moramo ni da ih volimo, što nam, svakako, neće teško pasti, ali možemo i moramo da poštujemo njihove zakone, pravila, prava, obaveze i ono što proizlazi iz svega navedenog: uspešna i napredna ekonomija; tvrdite crno na belo. Napominjem da su, sve što navodite, različite reči našeg bogatog jezika, a znače jedno te isto. Nekad, dok smo živeli u turskoj demokratskoj uniji, zvanoj Otomansko ropstvo, to se nazivalo zulum.

Naša obaveza je da se izjednačimo sa većinom u regionu i u finišu budemo uspešniji od ostalih. Drugim rečima, Vi biste da se trkamo sa Hrvatima, kao da su oni partizanovci, a mi zvezdaši, ili obrnuto. Vi kao da ste sin druga Tita i baba Vange. Imate sličan rečnik. Bar sudeći po pasusu ushićenja i vizijama koje projektujete. Kažete: Imamo sjajne mlade ljude, obrazovane, energične i zajedno s njima moramo da privučemo više investitora nego naše komšije (opet vidimo neke crknute krave).

Svoje slovo o boljem sutra, vi završavate u stilu Lenjina; uvereni da će neka deca Srbije u budućnosti živeti jednako, po istim, ili sličnim pravilima, kao što danas žive oni koji su ispred nas. Ono "neka" baš niste morali da stavljate. Neko će pomisliti da su ta neka deca ista ova danas, koja studiraju na Sorboni i Harvardu, a domaće zadatke pišu na Havajima i Maldivskim ostrvima. Jedino ste zaboravili da kažete da imamo najlepše žene; najbolju rakiju i najukusnije ćevape na svetu. E tu bi Zapad možda i pokleknuo: primili bi nas preko reda, pre Hrvata.

 

     Umesto zaključka, upozorenje publici

 

Tekst o kome je ovde reč je napisao lično Aca Vučić, i to povodom nekog izmišljenog praznika dana Evrope. Treba znati da postoji praznik: 8 maj se u prevodu uvek zvao Dan pobede nad fašističkom Nemačkom; ali da po principu: koga moraš moliti ne trebaš ga ljutiti, neki promondjalistički elementi su izmislili i deveti maj, pa ga nazvali praznik Evrope, jer je tada neki Šuman po naređenju CIA-e potpisao ugovor o uglju i čeliku u posleratnoj Evropi: Jak praznik, nema šta!!

U veoma konfuznom i vrlo zabavnom tekstu prvog potpredsednika vlade i jedinog ministra obrane, mi ljudi koji živimo na Zapadu i jedemo gorki hleb evropske ekonomske tiranije, ne možemo da prepoznamo tu evropsku idealisanu uniju kojoj svaka uzastopna vlada Srbije teži iz petnih žila.

I dok se od Grčke do Engleske narod pita kako da izađe iz vrzinog kola, koje postoji samo da se održi religija svetog evra i obezbedi ovozemaljski raj nemačkim penzionerma, mi Srbi, narod najpametniji, hoćemo po svaku cenu u uniju. Niko ne vidi da je ta unija pred raspadom, jer je mnogo važnije pitanje inata i zavade.

Ako mogu Hrvati i Slovenci, što ne bismo i mi, pa puklo kud puklo. A može i da pukne; ako ne ovde, ono negde gde Evropa tlači ljude i zamenjuje svoje stanovništvo stranom emigracijom. U toj blagodarnoj Evropi od 27 nacija svakodnevno bar 10.000 ljudi ostaje bez posla. Dobro ste pročitali. Sada dobro i porazmislite pre nego što bude kasno. Kome i čemu služi san o takvoj Evropi. Crveni tepisi za njih i crni dani za sve ostale, je l’ to ono što vidoviti Vučko naziva srpski san?”

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: