KOSOVO i METOHIJA: SRPSKA KULTURNA BAŠTINA POSTAJE ALBANSKA

 

Jučerašnje albanske demonstracije ispred manastira Visoki Dečani, navodno zbog odluke sudskih vlasti Kosova da je deo imovine oko manastira – vlasništvo manastira, pretstavlja dodatni pritisak i unošenje nesigurnosti na Srbe južno od Ibra, kao i početak oduzimanja autonomije manastirima i crkvama na Kosovu.

 

 

 

Zadnjih godina smo, zbog nejasnog vođenja politike svih naših vlasti, izgubili i one minamalne povoljnosti (ako smo ih uopšte imali) u raznim vidovima odbrane naše južne Pokrajine, a ostaje i neshvatljiva pasivnost i mlake reakcije ovdašnjih vlasti u odbrani srpskih verskih i kulturnih spomenika na Kosovu i Metohiji.

Srpski manastiri i crkve na Kosovu i Metohiji su u apsolutnom vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, a u nauci su bez izuzetka decenijama, izuzimajući neke najnovije komentare bez dovoljnog stručnog kredibiliteta, nedvosmisleno opredeljivani kao srpski.

Ali i da nije tako, argumenti i činjenice koje govore tome u prilog toliko su očigledni i lako dokazivi, da je nekavo bilo čije suprotno tvrđenje, moguće samo uz ozbiljne metodološke propuste i zle namere onih koji takav pristup imaju.

Još nerazumljivije ako se ima u vidu da je Srbija danas, na žalost, zemlja u kojoj su mediji svakodnevno puni detaljno osmišljene političke kampanje režimskih i opozicionih partija, pri čemu obe strane prednjače u politickoj agresivnosti, gubeći iz vida odredbe iz Ustava i Zakona koji državu Srbiju treba da čine državom.

Više puta smo bili svedoci brutalnih aktivnosti kosovskih vlasti u nameri da se promeni suštinsko značenje i duhovni i kulturni identitet srpskih pravoslavnih spomenika.

 

Takođe smo bili i svedoci rešenosti kosovskih vlasti (bez obzira što to pokušavaju da “zaviju u oblande”), da uništi ove duhovne i kulturne spomenike, i koji jasno pokazuju nameru da i dalje ugrožavaju njihov smisao i značenje.

Prioritet Srbije u međunarodnim kontaktima, i onome što nazivamo “pregovorima”, trebalo je da bude usmeren na zaštitu bezbednosti Srba na KiM, njihove imovine i imovine Srbije, kao i pitanje zaštite kulturne baštine. Sa time je vezana i namera kosovskih vlasti da, od Srbije traži “povraćaj arheološkog i etnološkog blaga Kosova i arhivske dokumentacije o kulturnoj baštini iz Srbije”.

 

U takvom natojanju, vlasti Kosova su predvideli između ostalog i:

 

“- restauraciju i konzervaciju kulturne baštine na Kosovu;

– sprovođenje arheoloških istraživanja

– stalne i namenske izložbe kulturne baštine Kosova

– razmatranje i redefinisanje administrativnog sistema i institucionalnih mehanizama za

efikasnu brigu o kulturnom nasleđu

– kvalitetno predstavljanje kulturnog i istorijskog identiteta Kosova u odgovarajućim

muzejima, kroz stalne i posebne eksponate

– pravna zaštita kulturne baštine”.

Sledeće na šta treba da obrate pažnju naše Ministarstvo kulture i Zavod za zaštitu spomenika kulture u cilju zaštite naše kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, je i da vrlo aktivno deluju na očuvanju naše kulture na KiM, a ne da to prepuste, bez otpora, “kosovskim vlastima”- koje su ta pitanja regulisala “svojim zakonima”.

Kosovske vlasti su donošenjem Zakona o verskim slobodama (koga možete videti ovde https://www.box.com/s/x1qzcenfd4frz1115met ), počeli sa ograničavanjem autonomije Srpske pravoslavne crkve, zahtevajući ponovnu registraciju verskh zajednica sa dostavljanjem “doktrine vere”, pa je u tu svrhu, Tačijeva vlada donela nacrt izmena i dopuna zakona o verskim zajednicama koga možete videti ovde https://www.box.com/s/ae0gnb4zwkajq9quaj94 . )

A istim pedlogom zakona je predviđeno-ostavljena mogućnost, za formiranje drugih verskih zajednica (npr.vahabita) sa 500 članova minimum.

Potsećamo da su 15.11.2011. Državna sekretarka SAD, Hilari Klinton i predsednica Kosova Atifete Jahjaga potpisale su u Vašingtonu sporazum o zaštiti kulturnog nasleđa na Kosovu, koga možete pogledati ovde https://www.box.com/s/sd26v7pp96paf06toigq

Ovim sporazumom SAD i Kosovo preuzimaju obavezu staranja o kosovskom kulturnom nasleđu, u kome se predvidelo i pozivanje druge strane “u pomoć” ukoliko bude otpora od strane Srpske pravoslavne crkve da npr. , da arhivsku građu u posed kosovskim vlastima.

Takođe, ovakav dokumenat, pored konstantnih postupaka Tačijeve vlade u otimanju svega srpkog, znači utapanje srpske baštine u kosovsku, a to bi značilo zatiranje tragova srpstva, srpske države i istorije na Kosovu i Metohiji, kao i da sva srpska kulturna baština postane kosovsko nasleđe iz vremena Vizantije i Rimljana.

Ako je naša Vlada napravila toliko silnih propusta ne ulažući dovoljno truda u zaštiti i prepuštajući Srbe na KiM Tačijevim vlastima, onda će Srbija doživeti još jedan poraz i u zaštiti kulturnih dostignuća našeg naroda na KiM, a sa njome će poraz doživeti i Srpska pravoslavna crkva…

Jer nema šanse da su Francuska i Nemačka , na primer, ostale nezainteresovane za održavanje i uređenje groblja njihovih vojnika u bilo kom delu sveta, a kamoli prepustila drugim državama da sa njihovim kulturnim nasleđem rade šta im god volja……

Za potsećanje onih koje smo mi birali, (a oni se među sobom izabrali), za kraj usmeravamo njihovu pažnju na nekoliko Njegoševih stihova, izrečenih od strane Vladike Danila, (Skupština uoči Trojičina dne na Lovćenu iz njegovog dela “Gorski Vijenac”), ne bi li se najzad razbudili:

        “Moje pleme snom mrtvijem spava,

          suza moja nema roditelja,

          nada mnom je nebo zatvoreno,

          ne prima mi ni plača ni molitve;

          u ad mi se svijet pretvorio,

          a svi ljudi pakleni duhovi.

          Crni dane, a crna sudbino!

          O kukavno Srpstvo ugašeno,

          zla nadživjeh tvoja svakolika,

          a s najgorim hoću da se borim!“

 

©Geto Srbija