Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > VOZANJE SRBIJE: ZAŠTO GRAĐANI SRBIJE, MILIONIMA EVRA GODINAMA FINANSIRAJU PRIVATNU ITALIJANSKU FIRMU AUTOMOBILA U KRAGUJEVCU??!!

VOZANJE SRBIJE: ZAŠTO GRAĐANI SRBIJE, MILIONIMA EVRA GODINAMA FINANSIRAJU PRIVATNU ITALIJANSKU FIRMU AUTOMOBILA U KRAGUJEVCU??!!

29. јун 2014.

 

Pre nego što je kompanija Fijat iz Torina i počela proizvodnju u Kragujevcu, Srbija je u ovaj biznis italijanskog preduzetnika Serđa Markionea uložila skoro 300 miliona evra! Ali, ni do danas javnost nije saznala šta su se nekadašnji ministri dogovorili sa preduzećem Fiat iz Torina, u vezi fabrike automobila u Kragujevcu. Jedino je jasno da na osnovu stavki u budžetu, Srbija godišnje plaća više od 50 miliona evra Fabrici automobila Srbija (FAS), koja je u većinskom privatnom vlasništvu. FAS od države godišnje izvuče više od deset miliona evra, samo na osnovu dubioznih ugovora o delu, konsaltingu, marketinškim uslugama i sličnom, a taj novac završava na privatnim računima menadžmenta Fiata i srpske političke elite.

 

          Igor Milanović

 

Ne zna se ni koje su obaveze ugovornih strana po isteku desetogodišnjeg roka, na koji je ugovor zaključen! Da li ćemo i ovo preduzeće morati da uzmemo nazad sa ogromnim dugovima i nezbrinutim radnicima, kao što je bio slučaj sa Železarom Smederevo, nakon što je ovaj gigant u saradnji sa vlastima DOS-a, opljačkao i poharao američki "investitor", kompanija US-Steell?

Da bi neko društvo moglo da se smatra demokratskim, u njemu sve što se radi mora da bude javno, a to posebno važi za one segmente u kojima se angažuju državna sredstva. U demokratiji zvanično vlada narod, a da bi mogao da ispuni to svoje pravo on mora da ima potpune i tačne informacije.

U privrednom društvu Fiat Automobili Srbija d.o.o. (FAS) iz Kragujevca, skoro sve je tajno, iako je država Srbija u njega uložila preko 15 miliona evra osnivačkog kapitala i time stekla trećinu vlasništva, dok je kroz različite vidove subvencija na ovo privredno društvo do sada potrošila više stotina miliona evra, i to samo po javnosti dostupnim dokumentima. Koliko je zaista novca potrošeno, do danas je jedna od najbolje čuvanih tajni u Srbiji.

FAS je osnovan 14. oktobra 2008. godine sa sedištem u ulici Kosovskoj broj 4. u Kragujevcu. Od početka je Republika Srbija u tom preduzeću zvanično trebala da ima trećinu vlasništva. Tako su u početku, preko svojih medija tvrdili ondašnji državni funkcioneri, pre svih Mlađan Dinkić.

Prema izveštaju Agencije za privredne registre, većinski vlasnik FAS-a, Fiat Group Automobiles S.p.A iz Torina je 16. oktobra 2008. uplatio 38.771.620,30 dinara i to je, zajedno sa nešto ranije uplaćenih 18.761.889,30 dinara od strane Srbije, predstavljao početni kapital FAS-a.

Republika Srbija je zatim u decembru 2009. uplatila nešto više od 4,7 milijardi dinara nenovčanog kapitala, odnosno prenela nepokretnosti i pokretne stvari preuzete od Grupe Zastava Vozila a.d. koje je od tada u restruktuiranju. Interesantno je i to da su se do sada pod stavkom "Strana ulaganja" provlačili i krediti koje je uzimao sam FAS, a u kome Srbija ima trećinu vlasništva?!

Iako osnivački akt svakog preduzeća mora da bude javno dostupan, u slučaju FAS-a isti ne poseduje ni Agencija za privredne registre, pa se postavlja pitanje kako je preduzeće uopšte registrovano.

Po onome što je javnosti poznato, osnivanje FAS-a je išlo po modelu već ranije primenjenom u slučaju Železare Smederevo, a kasnije propalih domaćih banaka i JAT-a. Zdrava imovina Zastave je prebačena kao nenovčani ulog u FAS, dok su nekadašnjem srpskom proizvođaču vozila iz Kragujevca ostali dugovi, višak radnika (koje FAS nije hteo) i nenaplativa potraživanja.

Italijanski "partneri" su srpskoj strani odmah postavljali izuzetno surove uslove kako bi u centru Šumadije započeli proizvodnju. Osim što je Republika Srbija na sebe preuzela otplatu svih Zastavinih dugova i plaćanje socijalnog programa za radnike koji će biti otpušteni, ona je u zajedničko preduzeće unela nepokretnu i pokretnu imovinu ukupne knjigovodstvene vrednosti od skoro pet milijardi dinara, kao i novčana sredstva na ime osnivačkog uloga od preko 15 miliona evra,

FAS je oslobođen plaćanja komunalija i struje. Prema upućenim izvorima, Srbija plaća celokupno potrošenu električnu energiju. Vlast tvrdi da nije tako, nego da je u pitanju "samo polovina".

Takođe, FAS ne mora da plaća carinu ni ostale dadžbine na uvoz delova potrebnih za proizvodnju, a za svako novootvoreno radno mesto, tadašnja (u međuvremenu ukinuta) državna agencija SIEPA je Fiatu isplaćivala je po 10.000 evra. Matematika je jasna: na papiru piše da je u prošloj godini FAS zapošljavao ukupno 3.668 radnika. U realnosti nije tako, ali, pare stižu…

Prema jednoj stručnoj proceni, početak rada FAS-a koštao je poreske obveznike preko pola milijarde evra, a ni to nije sve. Čitajući prošlogodišnji budžetski završni račun, vidi se da je država FAS-u uplatila 5.880.861.811 dinara.

Navodno je za povraćaj poreza i doprinosa plaćeno 561,9 miliona dinara, 265,1 miliona dinara Vlada je dala kao „kofinansiranje Akademije i obuke" za radnike FAS-a, dok je ostatak od oko pet milijardi dinara plaćen za stavku „refundacija troškova restrukturiranja imovine", odnosno za uređenje fabrike i okolne infrastrukture. Sve su ovo zvanični podaci Vlade Republike Srbije.

Istovremeno, na osnovu bilansa poslovanja FAS-a, koji je objavila Agencija za privredne registre, ovo preduzeće je u prošloj godini dobilo 3.262.712.000 dinara po osnovu "prihoda od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina" (stavka 673 u pomenutom bilansu).

Iako pojedini stručnjaci smatraju da su državne subvencije stavljene u rubriku "Ostali poslovni prihodi" (broj 206), ni tu se računica ne slaže, jer oni iznose tek nešto manje od 3,3 milijarde dinara. Gde je nestala razlika od preko 1,5 milijardi dinara?

Nije jasno ni zašto je Vlada za povraćaj poreza i doprinosa dala navodno preko pola milijarde dinara, ako u Bilansu stanja pod stavkom 653 ("Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca") menadžment FAS-a navodi sumu od samo 7,6 miliona dinara.

Suma od skoro šest milijardi dinara (prema godišnjem prosečnom kursu nešto preko 55 miliona evra) uopšte nije mala za siromašni srpski budžet. Ona je više nego duplo veća od ukupno prikupljenih sredstava iz zemlje i sveta za pomoć nastradalima u poplavama (po stanju na dan 6. juna 2014. na posebnom računu Ministarstva finansija bilo je 2.756.028.963,37 dinara novčane humanitarne pomoći).

Hrvatski privredni portali su nedavno objavili kako se iz FAS-a godišnje izvuče više od deset miliona evra, samo na osnovu dubioznih ugovora o delu, konsaltingu, marketinškim uslugama i sličnom, a taj novac završava na privatnim računima menadžmenta Fiata i srpske političke elite.

Tome treba dodati i enormno velike sume koje se plaćaju za bescarinski uvoz raznih delova potrebnih za sklapanje automobila, čija prava vrednost ne može da bude utvrđena, jer je obračunska osnovica za taj uvoz – nula! I u Bilansu stanja na dan 31. decembra 2013. godine, nabavnu vrednost prodate robe FAS procenjuje na 2.518.687.000 dinara?!

U svakom slučaju, FAS je prošlu godinu završio sa dobitkom od 1.131.858.000 dinara, odnosno nešto manje od deset miliona evra. Od tih para Srbiji pripada trećina, pa kada bi se ova dobit i isplaćivala, našoj državi bi ovim tempom trebalo više od 15 godina da povrati samo sredstva data u 2013. na ime subvencija.

O ostalim godinama kada su plaćane subvencije i o onih pola milijarde ili više evra ukupno uloženih u osnivanje FAS-a ne treba ni govoriti. Nije zanemarljiva ni činjenica da je 2013. prva godina od osnivanja FAS-a u kojoj je ostvaren poslovni dobitak.

Ne treba u ovoj računici zaboraviti ni nesrećnu fabriku Zastava u restruktuiranju, koja je prošlu godinu završila sa akumuliranim gubitkom od preko 11 milijardi dinara. U ovoj firmi je još uvek zaposleno 485 ljudi, a na njihove plate, poreze i doprinose je prošle godine utrošeno 564.617.000 dinara, ali je od toga oko 150 miliona dinara otišlo na zarade članova Upravnog odbora, naknade po osnovu ugovora o delu i ostale lične rashode i naknade. Pošto je Zastava potpuno potrošila svoj kapital i ove troškove će snositi država Srbija.

Sve u svemu, FAS jeste najveći srpski izvoznik, ali je istovremeno i na samom vrhu liste uvoznika, jer se najvredniji delovi za njegove automobile ne proizvode u Srbiji. Istovremeno je ovo preduzeće i najveći korisnik subvencija iz srpskog budžeta.

Kako Osnivački akt nije dostupan javnosti, a ne zna se ni šta su sve Vlada Srbije i Fiat grupa iz Torina zvanično dogovorili, niko ne zna šta će se desiti posle 2018, kada, kažu upućeni, ističu međusobne obaveze. Neki smatraju da će se tada Fiat povući iz Srbije, pošto je višestruko naplatio svoja ulaganja, a da će država morati da preuzme FAS kao što je to bio slučaj sa Železarom u Smederevu po odlasku Ju-Es-Stila.

 

      A 1.

   Braća po prevari

Slučaj firme Fiat automobili Srbija d.o.o. nije jedina velika prevara nekog italijanskog preduzeća u Srbiji. Tu je i Benetton International Manufacturing S.A. iz Luksemburga (originalna zemlja porekla ovog preduzeća, u kojoj se nalazi i kompletan njegov menadžment, jeste Italija) koji je u 2012. godini od srpske vlade dobio 167 miliona dinara, što je tada iznosilo više od 1,5 miliona evra.

Strani "investitor" se obavezao da u roku od tri godine zaposli 2.700 radnika. Prema izveštaju Agencije za privredne registre, Benetton Serbia d.o.o. u Nišu je u 2013. zapošljavao samo 68 radnika, dok Benetton d.o.o. u Beogradu nije imao nijednog zaposlenog!

Prema izjavama samih radnika, njihove plate u 2012. i 2013. kretale su se u rasponu od 5.800 do 17.000 dinara. Za tako mizerne plate zaista nije bilo potrebe davati bilo kakve subvencije.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: