“MAFIJA U NSZ-u TROŠI 30 MILIJARDI DINARA, DOK JE 751.000 GRAĐANA BEZ POSLA” !

 

Iako je Srbija, prema izjavama ekonomskih stručnjaka, ali i Vlade Srbije, na korak od bankrota, “NSZ” se uzgaja kao nacionalni brend!

Prema finansijskom planu za 2012. godinu, predviđeni rashodi ove službe iznose skoro “30 milijardi dinara”.

 

Piše:Ružica Kantar

 

Uprkos celoj mašineriji NSZ-a, koja broji 175 filijala i ispostava, posao još uvek traži 751.579 građana Srbije.

Samo na plate i doprinose zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) država će ove godine izdvojiti više od dve milijarde dinara.

Na osnovu ukupnih rashoda ova institucija će tokom 2012. usisati čak oko 30 milijardi dinara budžetskog novca!

Pored dve milijarde dinara za plate zaposlenih, finansijski plan podrazumeva i budžet od 16 miliona dinara za nagrade zaposlenima, kao i 143 miliona za kancelarijski materijal i materijal za održavanje higijene.

Za troškove putovanja zaposleni u NZS-u imaju na raspolaganju 41 milion, dok je za tekuće popravke i održavanje oko 180 građevinskih objekata planirano 330 miliona dinara.

 

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže, da je NZS još jedan primer neefikasne institucije jer se mnogo novca troši na sporedne poslove, dok se, u najboljem slučaju, tek deseti sugrađanin zaposli preko te institucije.

Država je za NSZ svake godine povećavala budžet, ali se to do sada nije pokazalo efikasnim.

Postavlja se pitanje da li bi bilo bolje da se taj novac opredeli za razvoj privrede i pospešivanje izvoza, a ne jednostavno potroši i proguta na ovaj način – zaključuje Rajić.

 

Inače, prema podacima NSZ-a, uz njihovu asistenciju posao je prošle godine našlo više od 50.000 osoba, dok je ta institucija, kako su nam rekli, kroz aktivne mere ove godine pomogla da se zaposli više od 25.000 ljudi.

Preko Nacionalne službe za zapošljavanje u ovom trenutku aktivno je 4.426 potreba poslodavaca za angažovanjem 16.189 radnika.

Zanimljivo je da plan Službe za zapošljavanje za 2014. predviđa da rashodi i izdaci budu za oko milijardu veći, te će iznositi 31.932.157.000 dinara.

 

Za javne nabavke 980 miliona!

 

Inače, samo za javne nabavke, NSZ je prošle godine izdvojio 981 milion dinara.

Taj novac otišao je na usluge održavanja fotokopir aparata, izgradnju i održavanje objekata NSZ-a, tekuće održavanje zgrada, nabavku motornih vozila, nabavku klima-uređaja, nabavku licencnog softvera, obuku za menadžerske veštine za zaposlene u NSZ-u, nabavku mobilnih telefona, pranje vozila, podnih obloga, nabavku zidnih apoteka…

Pored ovih, sprovedeni su i brojni pregovarački postupci bez objavljivanja javnog poziva.

Tako je, primera radi, po skraćenom postupku „Kući hrane Lazarević“ dato 348.000.000 dinara.

 

Finansijski plan za 2012:

-Planirani rashodi Izdaci (u dinarima)
-Rashodi za zaposlene 2.200.000.000
-Plate, dodaci i naknade zaposlenih 1.650.430.000
-Socijalni doprinosi na teret poslodavca 295.000.000
-Nagrade zaposlenima i ostali posebni rashodi 16.000.000
-Korišćenje usluga i roba 1.513.550.000
-Stalni troškovi 653.750.000
-Troškovi putovanja 41.200.000
-Usluge po ugovoru 342.200.000
-Tekuće popravke i održavanje 330.400.000
-Materijal 143.000.000
-Zgrade i građevinski objekti 302.108.000
-Mašine i oprema 152.482.000
-Nematerijalna imovina 31.860.000

 

#Geto Srbija

TAJKUNSKA PLJAČKA “GSP-a” !

 

Gradonačelnik Dragan Đilas, koji sistem naplate karata nazvan Bus Plus brani do iznemoglosti, jer je i sam finansijski zainteresovan da se od građana uzimaju pare, nikako da se sabere i građanima saopšti pravu istinu: koliko se godišnje izdvaja iz gradske kase za finansiranje GSP-a.

 

Piše:Milan Glamočanin

 

U svom pismu Goranu Bradiću, predsedniku Samostalnog sindikata GSP-a i Slobodanu Vasiću, predsedniku Sindikata Sloga GSP-a, od 9. avgusta 2012, zavedenim u kabinetu gradonačelnika pod brojem 5789/12-G, Đilas ističe:„…Kao što znate, grad Beograd je povećao subvencije za GSP u 2012. godini i to na ogromnih 6,5 milijardi dinara godišnje.“

U svom nedavnom obraćanju javnosti, Đilas priča nešto drugačiju priču tvrdeći kako grad za GSP izdvaja 90 miliona evra godišnje.

Slično tvrdi i Mlađan Dinkić kada ukazuje da 10 milijardi dinara, sa koliko Beograd subvencioniše GSP, predstavlja dve trećine gubitaka koje pravi Železnica Srbije, jedan daleko veći i skuplji sistem od beogradskog gradskog prevoznika.

Zna li se uopšte koliko građani Beograda putem gradskog budžeta daju za GSP?

Krajnja cifra zavisi od toga koliko gradonačenik Dragan Đilas želi na ovaj način da pokrade za sebe i saučesnike.

Po dosadašnjim procenama, ali i izjavama zvaničnika, GSP-u godišnje treba oko 90 miliona evra da bi funkcionisao.

Ako upravo toliko grad Beograd izdvaja na ime subvencija za ovo javno preduzeće, onda to znači da novac koji zaradi Bus Plus uopšte ni ne ide u kase GSP-a, već završava na privatnim računima.

 

Još letos su predstavnici konzorcijuma okupljenog oko Bus Plusa tvrdili, da je naplata karata od uvođenja elektronskog sistema porasla za 20 odsto.

Istovremeno su iz GSP-a stizali izveštaji kako su prihodi po osnovi prodatih karata opali za 15 odsto. Znači, Bus Plus prodaje za 20 odsto više karata, ali za 15 odsto para manje uplaćuje GSP-u.

Svakome je jasno gde je otišla razlika od 35 odsto, s tim što se Đilas u međuvremenu okuražio da može da krade i celih 100 odsto!

Ova mutljavina je upravo omogućena uvođenjem Bus Plus sistema naplate, gde jedna privatna firma sa beznačajnim osnivačkim kapitalom, Apeks Solušn, prikuplja novac od prodaje karata i isti zatim prosleđuje GSP-u zadržavajući proviziju za svoje usluge.

Zašto GSP ne vrši naplatu, pa da onda Apeksu prosleđuje proviziju za korišćeni softver i hardver?

Zato što tako “Đilasovi pajtaši ne bi mogli da kradu”.

 

Identično rešenje je primenjeno i kada je Državna lutrija Srbije pravo na distribuciju lutrijskih proizvoda prenela na privatno preduzeće Dajrekt Lot iza koga, takođe, stoji kapital Dragana Đilasa.

I tu privatna firma vrši naplatu, pa zatim po odbitku svojih provizija novac prebacuje državnom preduzeću, umesto da se ide obrnutim redom.

Od kako je posao prodaje preuzeo Dajrekt Lot, promet se smanjio, navodno, za celih 50 miliona evra, odnosno prepolovio se.

U stvari, nije opao promet, već prihodi Državne lutrije Srbije, jer Dajrekt Lot fakturiše deset puta višu svotu za uslugu „punjenja maloprodajnih objekata“ nego što je činio prethodni davalac te usluge!

I Bus Plus i Dajrekt Lot od svojih partnera, GSP-a, odnosno Državne lutrije Srbije, dobijaju i pravo korišćenja reklamnih površina kojima ova dva preduzeća raspolažu, koje se zatim po znatno višim cenama preprodaju daljim klijentima.

Korisnici ovih skoro besplatnih pogodnosti su Dajrekt Medija i Multikom Grupa u vlasništvu Dragana Đilasa.

Da Đilas svoju prvu milijardu evra neće zaraditi zato što je sposoban poslovni čovek, već zato što je ordinarni lopov i do srži korumpirani političar, vidi se i iz činjenice da su odmah posle poraza DS-a na poslednjim izborima i raskola u ovoj stranci prihodi Dajrekt Grupe znatno opali.

Mnogi klijenti, koji su tu bili samo zato što su se plašili Đilasovog političkog uticaja ili zato što su isti koristili za sopstvene potrebe, okrenuli su leđa beogradskom gradonačelniku, bar dok se ne reši borba za vlast nad Demokratskom strankom.

Jedan od najvećih klijenata bila je Grand kafa, koja je među prvima prestala da koristi usluge Đilasove Dajrekt Grupe.

Dok istovremeno puni svoje džepove, Đilas otpušta radnike: u toku su masovna otpuštanja u Dajrekt Grupi, a od GSP-a se zahteva hitno otpuštanje 20 odsto zaposlenih.

 

U sakupljanje para za beogradskog gradonačelnika uključila se i komunalna policija, čiji pipadnici sve češće i bezočnije maltretiraju putnike GSP-a koji nemaju kartu za prevoz.

Prihodi Bus Plusa, a samim tim i Đilasa i njegovih satrapa, ne smeju ni za cent da opadnu.

Oni moraju da rastu, makar za to svoje živote položili nesrećni stanovnici prestonice.

 

#Geto Srbija

PROPAST SRBIJE !!!

 

U najkraćem mogućem roku, za samo dva meseca, Evropska komisija je prepoznala u vođama nove političke koalicije, nastavljače politike Borisa Tadića.

Puni kontinuitet sa politikom Demokratske stranke koju je ostvario Aleksandar Vučić, udružen sa Tomislavom Nikolićem, otkrio je sve njihove dugo godina sakrivane frustracije, komplekse koje je stvorio kult njihovog bivšeg političkog vođe Vojislava Šešelja.

Zapravo, njihova skrivena težnja da i sami budu perjanice srpskog demokratskog preduzeća, prepunog para i zavera.

 

Piše:Nikola Vlahović 

 

Evropska unija preskupo je platila veru u prethodnog vođu, a novi joj u Srbiji ne treba. Ne treba joj ni Srbija, jer je siromašnih zemalja već dovoljno, u ovoj zajednici.
 
Ostalo je samo da kazne svoje ovdašnje plaćenike, da ih izoluju, procesuiraju i da im otmu imovinu.

A narod?

Narod neće niko dirati. On će i dalje da se snalazi kako zna i ume…

 

Glavni i odgovorni urednik uglednog američkog časopisa „Chronicles“, Tomas Fleming, poznavalac prilika na Balkanu, i danas bi mogao da ponovi ono što je prošle godine javno konstatovao:

Vlasti u Srbiji su u suštinskoj zabludi ako misle da mogu da budu prijatelji sa sadašnjom američkom elitom, i moraju biti svesni da u SAD nemaju saveznika. 

Fleming je bez imalo uvijanja direktno „gađao“ takozvanu srpsku političku elitu, rekavši da Vlada Srbije treba da se ponaša kao suverena, a ne kao satelitska vlada.

Iluzorno je zavaravati se, dodao je Fleming, da Srbija ima u tom društvu nešto da traži, a kamoli da nešto dobije.

 

Na žalost, srpski političari ne uživaju nikakav ugled ni u Rusiji, posebno zbog činjenice da su kolovođe vladajuće koalicije, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, pokazali neverovatnu sposobnost da dnevno menjaju svoje izjave i stavove, kako u vezi spoljne i unutrašnje politike, tako i u vezi sa ekonomskom strategijom države koju predstavljaju.

Poslednji susret predsednika ove interkontinentalne velesile, Vladimira Putina sa Tomislavom Nikolićem u letovalištu Soči, bio je više nego šokantan za svakoga ko poznaje Putinov protokol.

Naime, Putin je smestio Nikolića na stolicu ispred nekog paravana, a onda seo preko puta njega i posmatrao ga sa izrazom lica koji nije do sada viđen.

Razloga za ovo Nikolićevo „kampovanje“ u trajanju od nekoliko minuta, bilo je dovoljno.

Umesto očekivanog potpisivanja niza bilaterarnih sporazuma, nije se desilo ništa.

Nekoliko dana pre tog sastanka, u Beograd je neočekivano došao Vladimir Titov, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, kako bi utvrdio Nikolićevo „stanje“.

Ali, Titov je mogao da konstatuje samo to da je predsednik Srbije već odavno prodao „dušu đavolu“, te da su obaveze prema evroatlanskim mešetarima koje je on prihvatio, podrazumevale „i lične garancije“.

Nije pomoglo ni to što je nekadašnji radikal pokušao da pridobije Putinove simpatije sa proverenom patriotskom frazom: samo Srbiju volim više od Rusije.

Jer, Putin dobro zna da je taj isti čovek pre nekoliko meseci rekao kako mu je Evropska unija „kao drugo dete“. 

To je trebalo da znači da je Nikolić „predao ključeve od kuće“ u zamenu za mirne dane na Andrićevom vencu.

Ali, u nečem se ipak prevario…

Rusija će, ipak, ostvariti svoje interese na ovom delu Balkana, što će se poklopiti sa interesima građana Srbije, mada ova lažna politička elita danas sve čini kako bi u velikom energetskom projektu, trasi gasovoda Južni tok u dužini od 430 kilometara, pre svega videla svoje interese.

Ruski investitori odlično znaju da ni u Srbiji „đavo nije crn“ kao što izgleda, i da postoje i ljudi i projekti na koje mogu da računaju, ali, ako im se na tom putu nađu samozvani politički lideri i bolesno ambiciozni ludaci, postoji strategija i za takve okolnosti.

Sa treće strane, tu je i Evropska unija koja je ovih dana u okrilju svojih institucija (pre svega Evropske komisije), donela odluku da na svaki način izoluje najveći deo sadašnje srpske vlade, da im uvede neku vrstu neformalnih sankcija i stavi ih u zabran kao divljač.

Ubrzo će, nakon izveštaja Evropske komisije o „napredovanju“ Srbije, biti objavljeno i koliko je ona, ustvari, nazadovala zahvaljujući svojim političkim vođama, kako onim prethodnim tako i ovima danas.

Razlozi zbog kojih su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić ostvarili puni kontinuitet sa političkim preduzećem zavnim Demokratska stranka, postaće još jasniji kad bude izglasano ko je pravi gazda u ovoj posrnuloj partiji.

Uostalom, Aleksandar Vučić je i sam izjavio da će „sačekati izbore u DS“, ali nije objasnio i zašto ih čeka.

Valjda je smatrao da je to očigledno i da čeka pobedu Dragana Đilasa, nakon čega bi sa njim mogao da podeli i poslove i interese.

 

Uostalom, Srbija više nikome nije zona interesa, a poslednja šansa da se ona nađe u nekom vozu budućnosti, svakako je ruski energetski projekat „Južni tok“.

Sreća je što će ga biti, uprkos neopisivoj veleizdajničkoj politici koja je do današnjeg dana vođena u svim srpskim vladama, i koja je plaćana novcem takozvanih zapadnih demokratija, kako Rusija ne bi došla u ovaj deo Evrope. 

Propala su sva nastojanja da Rusija uklopi svoje interese sa interesima Srbije.

Korisnici evroatlanski budžeta moraju da polože račune svojim gazdama. Za početak, biće izolovani kao virus, a onda će i njihova imovina doći na red.

U vrlo kratkom roku pokazalo se i zašto je Aleksandar Vučić imao misiju da bude personifikacija svih bezbednosnih službi u Srbiji.

No, veliki igrači za velikim stolovima ne vole selektivnu pravdu. Ili će svi odgovarati ili ih neće biti. Ne za velikim stolom…

Rasprodaja kućne imovine

Nakon pljačke gigantskih razmera u kojoj je na razne načine nestalo oko 50 milijardi dolara, što u privatnim džepovima što u propalim projektima, usled čega su građani Srbije ekonomski propali i zaduživali se, pa danas plaćaju čak 26 milijardi evra samo na bankarske zelenaške kamate.

Nije nikakvo čudo što je predstavnica Evropske komisije za odnose sa Srbijom Mirjam Feran izjavila da se Srbija nalazi u sred „mračne ekonomske situacije“, da su „izazovi veliki“ i da će EK sačekati da vidi šta će vlada u Beogradu da uradi.

U međuvremenu, još jednom  je snižen kreditni rejting Srbije, a svi međunarodni investitori dobili su signal da zaobiđu Srbiju na duži vremenski period.

Oni koji su istinski opljačkali ovu zemlju i doveli je do bankrota, dakle, najkrupnije bankarsko-investicione korporacije, poput Evropske banke za rekonstrukciju (EBRD), MMF-a i Svetske banke, koji drže hipoteku nad većinom spoljnog duga i zapravo diriguju političkim  prilikama u Srbiji.

Ne brinu mnogo što je spoljni dug Srbije poslednjeg dana jula 2012. godine iznosio je 24,43 milijarde evra (ovaj zvanični podatak treba odmah pomnožiti sa dva), niti što je taj dug za samo mesec dana uvećan za  345,8 miliona evra, uz redovnu kamatu na ukupnu sumu!

Naprotiv, njima je ovakvo stanje idealno! Njihova je procena da ukupna imovina Srbije ne vredi više od 150 milijardi evra.

Polovinu od toga opljačkali su i uništili demokratski skakavci za dvanaest godina opšteg haosa. Onu drugu polovinu naplatiće, „klub poverilaca“. 

Dakle, narodu neće ostati ništa osim golih života i zatečene imovine koja je mahom već pod bankarskim hipotekama.

U takvim okolnostima dolazi do prirodnih socijalnih eksplozija, ali, kako u Srbiji ništa nije prirodno, čak ni prirodni zakoni, tako ne treba očekivati nešto već viđeno, nego raspad države posle koje neće biti ništa isto. Ni narod ni njegova odrođena politička klasa.

 

Najnovije „posmrtno slovo“ koje je sastavila Evropska komisija, a tiče se Srbije, govori jasno zašto su ministarka za evropske integracije Suzana Grubješić i predsednik republike Tomislav Nikolić već unapred „psihološki“ pripremali građane na gorku istinu, govoreći im kako „ne treba žuriti sa pridruživanjem EU“.

Naime, pre nego što je izveštaj i sastavljen, Nikoliću i Grubješićki je u Briselu rečeno (a kasnije, tokom gostovanja predstavnika EK Beogradu i potvrđeno), da ne računaju ni na kakve datume i pridruživanja.

Na vrhu liste razloga nalazi se priznanje Kosova (zamotano u frazu „normalizacija odnosa“).

Odmah iza toga je određivanje Srbije prema energetskoj strategiji. Ili sa Rusijom bez Evrope ili sa Evropom bez Rusije. Ne može biti jasnije.

Treći ozbiljan razlog zbog koga Srbija neće i ne može u Evropsku uniju je mafija, kako politička tako i ona privredna.

Četvrti razlog je odsustvo institucija (jer Srbija jeste jedno predinstitucionalno društvo, po svim merilima), a pre svega haos u pravosuđu i zakonodavstvu.

Peti razlog su narušavanja elementarnih ljudska prava (ovde nije reč o manjinskim, nego o svim drugim ostalim pravima, kao što su pravo na rad i zdravstvenu zaštitu i sl.).

Dva sledeća razloga za trajno udaljavanje Srbije od ideje pridruživanja Evropskoj uniji su direktno povezana sa ugrožavanjem privatne imovine nacionalizovane posle Drugog svetskog rata.

Konačno, treba reći da ni sama Evropska unija više nema materijalnih kapaciteta da izdržava još jednog sirotana, da će ulazak Hrvatske u ovu zajednicu skupo platiti i Hrvatska i EU, i nikome neće biti dobro od te ljubavi.

Ako su interesi Aleksandra Vučića, Tomislava Nikolića, Dragana Đilasa, Mlađana Dinkića i drugih srpskih vlastelina takvi da ni narod više nije bitan, onda je bilo krajnje vreme da to neko i saopšti.

Nije dobro što te gorke istine u obliku dokumenta sastavlja Evropska komisija, a ne neko nezavisno tužilaštvo u Srbiji.

Takođe, nije dobro što u Beogradu OEBS istražuje najveće korupcije u Srbiji, u koje su umešani najviši državni funkcioneri, a ne nezavisno tužilaštvo kome je to posao.

 

#Geto Srbija

“BEZOBRAZNO BAHATI” POLITIČARI, PROTIV GLADNIH GRAĐANA

 

Posle decenije ponižavanja i pljačkanja, Srbija je dotakla civilizacijsko dno. Poslednja je u Evropi po mnogo čemu.

Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić se hvali da je prva u progonu organizovanog kriminala.

Ministar finansija Mlađan Dinić se hvali da je prodao državnih obveznica za milijardu evra i tako još zadužio Srbiju!

Istina je gorka, Srbija je dno.

 

 

Njeni vozovi su najsporiji, njeni putevi najgori, njeni građani najsiromašniji, njeni bogataši najbahatiji.

Prva je po broju bolesti, razorenom zdravstvu i školstvu, uništavanju nasleđene imovine…

Laži koje izgovaraju srpski političari o perspektivnim poslovima, o kvalitetnim kadrovima i ogromnim resursima (samo ih treba iskoristiti), više nikoga ne mogu da zavedu. Dno je dno.

 

Kad bi građani Srbije imali makar malo samopoštovanja, prekinuli bi svaku dalju poslušnost državi koja ih vara, pljačka i administrativno maltretira na svakom koraku.

Na žalost, ono malo preostalog dostojanstva, ubijeno je u njima mnogo ranije. Zato je Srbija dodirnula samo dno ljudske civilizacije, i na tom dnu vegetira, očekujući neznanog spasitelja koji bi imao snage da razjuri bandu okorelih prodavaca magle i umišljenih lidera.

Činjenice surovo govore da je srpska ekonomija jedna od poslednjih na svetu po produktivnosti, da se Srbija nalazi među poslednjih šest zemalja na svetu po broju nezaposlenih u odnosu na broj stanovnika, da je po efikasnosti menadžmenta, od posmatranih 140 zemalja (istraživanje rađeno za potrebe Evropske unije), Srbija na 134 mestu, da je prema izveštajima takozvanog PISA testa, srpska omladina među najnepismenijom omladinom u današnjoj Evropi, da je prema broju nepriznatih diploma (koje nije moguće nostrifikovati), na samom dnu, među tri najzaostalije države…

Stopa smrtnosti u Srbiji i prosek starosti stanovništva, svrstavaju je među narode koji rapidnom brzinom nestaju.

Ona je poslednja u Evropi po kvalitetu zdravstvenih usluga, na listi od 34 posmatrane evropske zemlje, a cene hrane su joj ubedljivo najveće u Evropi (u odnosu na standard građana).

Sa druge strane, Srbija je vodeća na kontinentu prema broju zaposlenih u državnoj administraciji (opet u odnosu na broj stanovnika), pa je tako i broj papira koji prosečan građanin mora da potpiše, izvadi i overi tokom života, zastrašujući.

Istovremeno dok traje državni teror u svakom obliku, iz Srbije beži ko god ima mogućnosti. Tako je prema broju najkvalitetnijih stručnjaka koji u njoj ostaju, opet na samom evropskom dnu, odnosno, na vrhu prema broju onih koji odavde beže sa kartom u jednom pravcu.

 

Da je reč o opasnom i totalitarnom društvu, govori i činjenica da samo Srbija na evropskom kontinentu ima Specijalni sud za organizovani kriminal, koji je već prerastao u paradržavni organ, odnosno sud vladajućih koalicija, kome je zadatak da traži „trećeg čoveka“, kako bi propisani kriterijum (koji kaže da je za organizovani kriminal potrebno troje, kao da je slobodni seks u pitanju!), bio ispunjen.

Srpsko dno toliko je mračno da se i ne vidi! Samo oni koji su izašli van granica ove tužne i od političkog kriminala okupirane zemlje, znaju o kakvom je mraku reč.

Taj mrak svom snagom održavaju srpski mediji, adaptirani na svaku promenu kao štakori i insekti, i spremni na saradnju sa svakom ideologijom.

Kad bi građani Srbije zaista imali makar malo samopoštovanja, nastupio bi masovni bojkot takozvanih građanskih obaveza, a vlade bi bile smenjivane svakih pola godine.

Na žalost, i to im je ubijeno svakodnevnim puzanjem pred siledžijama koji grme sa televizijskih ekrana kako je Srbija „strateški važna“ i kako o njoj „raspravljaju na najvažnijim mestima u Briselu i Vašingtonu“.

 

Istina je drukčija

Srbija više nije bitna tema. Ona je bačena u tamnici kakva nije viđena u ovom veku.

Zaobilaze je kopnenim, vodenim i vazdušnim putevima, zaobilaze je u hodnicima evropskih institucija, zaobilaze je u ekonomiji, kulturi, zaobilaze je u svakom smislu…

U međuvremenu, njeni samozvani šerifi najavljuju hapšenja kojih nema, ili, ako ima, hapšenje po pravilu počinje sa dna spiska!

Konačno, i nove vođe Srbije, isto kao i one stare, u mnogo čemu su dno.

Sa tog dna se niko nije pomerio, ni radikali koji su se presvukli u naprednjake, ni demokrate koje su se sakrile u mišju rupu, ni narod koji je očajan i bez para tumara od televizora do samoposluge i nazad.

Put ka vrhu ne ide kruženjem nego usponom, ali, to još niko da kaže ojađenom građaninu koji je zaboravio šta je juče jeo, i da li je uopšte jeo.

 

Autor:Nikola Vlahović

#Geto Srbija

KRIMINAL “POD ZAŠTITOM” TUŽILAŠTVA!

 

Aleksandar Vučić će sigurno imati većinsku podršku naše javnosti, bez obzira na političke stavove i opredeljenja, ukoliko bude pokrenuo smenu Miljka Radisavljevića, i zatražio krivičnu istragu protiv njega i s njim interesno povezanih lica, Borisa Tadića, Mikija Rakića, Snežane Malović, Slobodana Homena i Srđana Šapera.

 

 

Time se neće abolirati Oliver Dulić, koji je svojim arogantnim, primitivnim i agresivnim nastupima, dok je krao, u našoj javnosti ubijao poslednje iluzije da će Srbija, sa ovakvom i bilo kakvom Demokratskom strankom, postati demokratsko i uređeno društvo.

 

Javnost podržava zalaganje prvog potpredsednika Vlade Srbije i šefa Biroa za koordinaciju rada bezbednosnih službi Aleksandra Vučića u borbi protiv korupcije i organizovane pljačke državnih fondova.

Odluka tužilaštva da se Oliveru Duliću omogući da se brani sa slobode, pokušaj je specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića da zaštiti organizovana i povezana lica, Borisa Tadića, Mikija Rakića, Snežanu Malović, Slobodana Homena i Srđana Šapera.

Umesto da utvrdi tokove novca koji je, putevima JUL-a i SPS-a, završio, nakon nekoliko transakcija, na stranim računima – tužilaštvo je Dulića osumnjičilo za zloupotrebu službenog položaja, tako što je svoje saradnike podstrekivao na kršenje članova 54. i 55. Zakona o planiranju i izgradnji.

Navedeno krivično delo  postoji samo u srpskom zakonodavstvu kao relikt komunizma, umesto za organizovani kriminal, pljačku i manipulacije javnim mnenjem posredstvom korumpiranih medija plaćanih prljavim novcem.

 

ZAŠTO JE PUŠTEN OLIVER DULIĆ

 

Radisavljević je Dulića pustio da se brani za slobode, pošto je godinama unazad nezakonito držao ljude u pritvoru, koji je u slučaju sudije Gorana Kljajevića trajao dve i po godine, samo da bi se on i Tadić lično osvetili svima koji su bili lično zainteresovani da se rasvetli politička pozadina ubistva premijera Đinđića.

Uhapšen je direktor Instituta za onkologiju doktor Nenad Borojević, koji je docnije stradao u veoma sumnjivim i nerasvetljenim okolnostima.

Bivša direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović u pritvoru je, mada teško bolsesna, provela osam i po meseci.

Ovo su samo neki od primera drastičnog i nečovečnog kršenja osnovnih pravnih normi, ljudskih prava i humanosti, za koje je odgovoran Radisavljević, pripadnik „kruševačke grupe“ interesno povezanih lica poput Miroslava Miškovića i bivšeg šefa BIA Saše Vukadinovića.

Navedene bande najodgovornije su za ekonomski, politički i moralni slom Srbije koji je usledio nakon administracije Vojislava Koštunice, i njeni su logični nastavljači.

Dulić se zato bahato smeje u lice našoj javnosti, siguran da će ga organizovana kriminalna grupa  zaštititi, i sačuvati njegov deo plena.

 

Aleksandar Vučić će sigurno imati većinsku podršku naše javnosti, bez obzira na političke stavove i opredeljenja, ukoliko bude pokrenuo smenu Miljka Radisavljevića, i zatražio krivičnu istragu protiv njega i s njim interesno povezanih lica, Borisa Tadića, Mikija Rakića, Snežane Malović, Slobodana Homena i Srđana Šapera.

 

# Geto Srbija

Ekskluzivno: Afera Dulić i tokovi novca! Izveštaj o poslovanju preduzeća „Nuba“

 

Četvrtina para dobijenih od investicionog kredita, umesto za postavljanje optičkih kablova, završila na računima povezanih preduzeća koja su u vlasništvu ili pod kontrolom dvojice vlasnika slovenačkog holdinga „Nuba“.

 

 

Prema dokumentima, može da se vidi na koji je način četvrtina para dobijenih od investicionog kredita, umesto za postavljanje optičkih kablova, završila na računima povezanih preduzeća koja su u vlasništvu ili pod kontrolom dvojice vlasnika slovenačkog „Nuba holdinga“.

 

Spornih 5,6 miliona evra iz „Nuba investa“, po osnovu 39 faktura, prebačeno je na račun ćerke firme za konsalting i marketing usluge (Tomcetes DOO).

Odatle su milioni evra, kroz pozajmice i ugovore, završili na računima firmi pod kontrolom Rasta Tomažiča i Patrika Ceglera, vlasnika slovenačkog holdnga „Nuba“.

Advokatskoj kancelariji Karmena Dobnika iz Ljubljane pozajmljeno je 260 hiljada evra, a osnivaču  “Nube“ 400 hiljada evra.

Jednom povezanom pravnom licu pozajmljeno je pola miliona evra, drugom nešto više od te sume, a trećem čak milion i po evra.

Nijedna pozajmica nije vraćena. Zanimljivo je da su i sami vlasnici pozajmljivali novac od svojih firmi: jedan 32 hiljade evra, a drugi 15 hiljada.

Kako operativni podaci pokazuju, sve pare završile su na deviznim računima of šor kompanija na Kipru i Sejšelima.

Pored istrage u aferi optički kablovi, radna grupa policije istražuje i sporne privatizacije. Kako kažu, uskoro slede rezultati.

 

Izveštaj o poslovanju preduzeća „Nuba“

 

# Geto Srbija

Materijal:Rts

NASTAVLJA SE PLJAČKA DRŽAVNE LUTRIJE SRBIJE!

 

Direktorka Državne lutrije Srbije u drugom mandatu Tijana Anđelić, bivši đak Borisa Tadića, omogućila je kompaniji Dragana Đilasa, (g)kradonačelnika Beograda, da imovinu i zaradu ovog javnog preduzeća prenese u svoje vlasništvo.

 

 

Preko 50 miliona evra je u Đilasovom džepu, ali Vlada Srbije gospođu Tijanu, koja je na porodiljskom bolovanju, po nalogu Aleksandra Vučića, još nije razrešila dužnosti.

Ona nastavlja da pljačka za Đilasa.

Sačuvati imovinu Državne lutrije je čista lutrija, tvrdi Sindikat ovog javnog preduzeća.

 

U ovom trenutku sprovodi se nezakonita akcija direktorke Državne lutrije Srbije (DLS) Tijane Anđelić.

Pomoću neznanja vlasti, nepostojanja zvaničnih organa Republike Srbije i nepoštovanjem odluka vlade i Komisije za zaštitu konkurencije, Tijana Anđelić je proglasila za najvećeg prodavca DLS-a privatnu firmu Direct Lot d.o.o. , koja je nastala pre godinu dana.

U ovom trenutku je DLS prepustio celokupnu prodajnu mrežu firmi Direct Lot i tako joj obezbedio nezakonit monopolski status.

Firma Direct Lot ima imovinu od milion dinara i neto poslovni gubitak u prvoj i jedinoj godini poslovanja od 10.5 miliona dinara, ali bez obzira na to DLS sa ovakvom firmom potpisuje ugovor i njoj prepušta svoju kompletnu prodajnu mrežu.

U svom zaključku Komisija za zaštitu konkurencije u istom stavu dodeljuje saglasnost na distribuciju srećaka i par rečenica kasnije navodi distribuciju lutrijskih proizvoda što predstavlja celokupan asortiman lutrije.

Ali, Zakon o igrama na sreću je predvideo mogućnost samo za distribuciju srećaka.

U ovom trenutku –Direct Lot- (jedna od firmi Dragana Đilasa), naplaćuje procenat od prometa, što nema nikakve veze sa distribucijom.

Tijana Anđelić je imenovana i u drugom mandatu od strane vlade Republike Srbije.

 

Navodimo samo neke primere nezakonitih radnji kojima je državnu imovinu i pripadajuća sredstva budžetu Republike Srbije, umanjila fiktivnim rashodima.

 

Stanimir Miljković je danas najbliži saradnik Tijane Anđelić i zvanično njen savetnik za IT i razvojne projekte, ali ga je DLS angažovao na osnovu ugovora o delu za: arhitektonske usluge, inžinjerske usluge, usluge urbanističkog planiranja i pejzažne arhitekture i usluge tehničkog testiranja i analize, za iznos od 3,2 miliona dinara godišnje za 2010-2011 godinu i po istom osnovu za još 3,8 miliona dinara za period 2011. – 2012. godina. Ukupno 7 miliona dinara za savetnika Stanimira Miljkovića za 2 godine.

Pored napred navedenog, direktor Državne lutrije Srbije Tijana Anđelić i finansijski direktor Olja Sinđelić su Stanimiru Miljkoviću obezbedile i neke poslove nabavke za potrebe DLS-a koje su se obavile takođe preko njegove privatne firme Multicom d.o.o.

Direktor Tijana Anđelić, finansijski direktor Olja Sinđelić i savetnik Tijane Anđelić- Stanimir Miljković izveli su najveću proneveru u vidu trogodišnjeg ugovora za održavanje lutrijske opreme sa firmom FS Systems u vrednosti od 50 miliona dinara.

Stanimir Miljković, njegov rođeni brat Slobodan Miljković i treći partner Aleksandar Ljubenović vlasnici su firme Multicom, a pomenuti posao od 50 miliona dinara dobija firma FS Systems u kojoj je Aleksandar Ljubenović vlasnik.

Državna lutrija u potpunosti prepušta celokupnu prodajnu mrežu i ugovore sa trećim licima na celoj teritoriji Republike Srbije i pod pritiskom i ucenama svakodnevno se komercijalisti Državne lutrije Srbije raspoređuju na iste radne zadatke, ali u privatnoj firmi Direct Lot.

Do danas je desetak radnika DLS-a, pod pretnjom otkazom od strane Tijane Anđelić, Olje Sinđelić i Ane Kovačević moralo da pređe u Direct Lot takozvanim „dobrovoljnim prelaskom“.

 

Situacija je takva da ukoliko se ovaj proces ne zaustavi, za par meseci državna imovina, imovina Republike Srbije, Državna lutrija Srbije, koja ima vrednost u potencijalu od oko milijardu evra, biće vezana za Direct Lot, malu privatnu firmu (pod kontrolom Dragana Đilasa), koja će kontrolisati promet DLS-a, a samim tim i prihode korisnicima sredstava i prihode budžetu Srbije.

 

Već ovoga trenutka novac se zadržava u Direct Lotu pod parolom „valuta plaćanja“ i prometom Državne lutrije Srbije, a osnivač Direct Lota, Direct Group finansira svoje dobavljače cigareta, konditorskih proizvoda, kafe i slično.

Neće biti moguće da se ikada više Državna lutrija oporavi i da nastavi da radi i pravovremeno obezbeđuje prihode za Crveni krst Srbije, socijalno-humanitarne ustanove koje se bave zbrinjavanjem osoba sa invaliditetom, za sport i omladinu i druge korisnike ovih neophodnih sredstava čiju je namenu korišćenja zakonom definisala Republika Srbija.

Pitanje je, “kada će i da li će”, pravosudni organi preduzeti nešto po pitanju očigledne pljačke državne imovine?!!!

 

#Geto Srbija

Materijal:List protiv mafije

KRIMINALNI POSLOVI ČELNIKA SRBIJAGASA!

 

U Beogradu su na rečima svi su za Rusiju, za Južni tok!

A, u stvari, šokantne vesti, potvrđene u Moskvi, da Dušan Bajatović već odavno pregovara sa Amerikancima da će on napraviti probleme u realizaciji tog projekta, a kasnije će neke firme iz SAD-a, umesto Gasproma, da uđu sa vlastitima projektima u Srbiju!

 

 

Ovu informaciju su potvrdili ruski diplomatski izvori.

 

Naš „gasni genijalac“ Dušan Bajatović, koji je opelješio pola Srbije, i zadužio Srbijagas za oko milijardu evra, što je pre par dana ozvaničio i Mlađan Dinkić, nedeljama boravio u Moskvi, ubeđujući sagovornike da samo on može biti ključni igrač u gasnim projektima, posebno u vreme izgradnje Južnog toka.

Lopov još kakvog svet nije video!

Nije slučajno da je Zorana Mihajlović htela da ga hapsi, ali Dačić i Bačević to ne daju. Da podsetimo, baš ovaj dvojac ugovarao je sa Moskvom novu Vladu…

U decembru prošle godine Bajatović je uz pomoć Meri Vorlik (kakva šteta, ona i njen suprug takođe ambasador, srećom bivši, u Sofiji, završili su svoje mandate pre roka, jer, kako je potvrđeno u američkoj Ambasadi, „nisu ispunili zadatak, dopustivši Rusima da grade Južni tok u Bugarskoj i Srbiji“, razgovarao je sa rukovodstvom General Elecrtic, a u februaru ove godine i ugostio amerikance u Novom Sadu.

Šta je uradio drug Bajatović? 

Upoznao amere sa planovima Gasproma o gradnji Južnog toka i obećao njima učešće u ruskim projektima. Naravno iza leđa Rusa!

Ovog leta je – uz dozvolu –Kirila Kravčenka– Bajatović u pratnju Meri Vorlik obišao postrojenja NIS-a.

Bajatović je, izgleda, čovek i po, preduzimljiv (kako inače oceniti da je platio pola miliona evra, da na jednoj TV ne izađe istina sa vestima kako je on uspeo samo za 4 godine da opelješi Srbjagas).

Inače čitavo napaćeno stanovništvo Srbije – pita se otkud njemu takve pare?

 

Ali, ipak, on je tupavko, smatraju Rusi.

Mislio je da niko ništa neće saznati. Pa je neko ipak saznao…

On se napija u Novom Sadu i priča svojim prijateljima kako će „zajebati Ruse na sreću Amera“, pa onda i „Amere na sreću Rusa“… (J… ga, Balkanac)!

A sledećeg dana, ambasador Aleksandr Konuzin (da podsetimo, veći Srbin od većine Srba!) čita izveštaj Federalne službe bezbednosti-FSB, informiše ga da je „tovariš Bajatović“ rekao Meri Vorlik da se on, zajedno sa Kravčenkom, naporno trudi da NIS bankrotira, i da će ga, posle toga, po savetu Vašingtona, neka turska državna kompanija kupiti! Za jednu rublju!

 

Šta radi Bajatović u Moskvi, i ko su njegovi sagovornici?

Jedan od glavnih je Aleksandar Ivanović Medvedev, drugi čovek Gasproma, šef Gasprom Eksporta – kompanije, koja se bavi isporukom gasa u inostranstvo.

Rukovodioc, koji je član skoro svih Saveta direktora različitih kompanija. Recimo Jugorosgaza. Tu je svakako i naš „tovariš“ u članstvu.

Kada se pogleda nacrt sporazuma o isporuci gasa Gasproma Srbiji na rok od deset godina, od 2013. godine, koga su mediji objavili krajem avgusta – tamo piše da se Gasprom obavezuje da isporuči godišnje 5 (!) milijardi kubika gasa samo za srpske potrošače (nema reeksporta!) i da Yugorosaz ostane posrednik u gasnim poslovima (to se čita između redova…).

 

Ej, Zorana Mihajlović! Ej, Aleksandre Vučiću! Gde je transporentnost? Gde je borba sa protiv korupcije?

Gospođo Mihajlović, na Vama je potpisivanje ovog papira, tamo se kaže da ga potpisuju ministri energetike dveju zemalja, a ne Bajatović i, recimo, A.I Medvedev .

Kakvih pet milijardi kad Srbija u stanju potrošiti samo 1,5 – maksimum 2 milijarde, jer privreda slabo radi?

Gde ide ostalo?

Elektrane na gas, kao i novo skladište gasa tek treba sagraditi.

Kuda idu 3 milijarde kubika gasa?

Kome će Gasprom Eksport isporučiti ovu već planiranu količinu gasa na deset godina?

Ovo su pitanja su koja traže odgovor.

Ali, kako stvari stoje i kako posluje drug Bajatović, jedan deo novca će otići na finansiranje Vlade Srbije, koja je uporna u odluci da ne smeni Bajatovića, jer on nosi zlatna jaja, i koji se dogovora u Moskvi da ona podrži Srbiju na „gasni način“.

Gde idu ostale milijarde? Odgovoriti sami…

Znaju li o tome nešto Nikolić, Dačić, Vučić, Dinkić, i, naravno, Baćević, koji odgovara za odnose sa Rusijom?

Sigurno da znaju, zato i ne mogu smeniti Bajatovića, u sukobu oko naimenovanja Dimitrija Mališeva.

Čak je i srpski Patrijarh blagoslovio Mališeva, pa i Nikolić sa Dačićem ga primaju u svojstvu direktora South Strem doo Novi Sad…

Zna o tome i Miki Rakić – pobratim, koji se plaši da Rusi ojačaju novu Vladu. Zna i Ambasada SAD, koja samo čeka da Rusi se useru zajedno sa Vladom Dačića.

Tek tada počinje… Da li je Moskva spremna za takav scenario?

Gasprom je veliko preduzeće, u Moskvi, ima obaveštajnih struktura, koji puno znaju o Kirilu Kravčenku i njegovim kolegama, kao i partnerima.

Na primer o: „Citadeli“, koja se dogovara sa NIS-om kako podeliti pare, recimo u projektu škrljci iz Aleksinca.

Sve je transparentno, mada Bajatović i Kravčenko (i Ko iz državnog Vrha), misle da je sve skriveno.

 

U Srbiji se ništa ne može sakriti!

Zamislite, NIS plaća nekim prozapadnim medijama stotine hiljade evra samo da oni ne pišu ništa loše o njegovom poslovanju – o korupciji, nameštanjima tendera, kurvanju…

Amerikanci samo trljaju ruke. Rusi sami finansiraju antiruske medije, pa se tako može i uštedeti koji dolar!

Biće još pitanja. Na primer, šta radi u Beogradu Aleksandar Mihajlović Babakov, deputat Ruske Dume?

O čemu on non-stop razgovara sa Dačićem, Baćevićem i Bajatovićem?

Možda svi oni znaju nešto, što za sada javnost ne zna? Ali i javnost će pre ili kasnije sve saznati.

Treba na kraju reći-ovaj tekst nije antiruski, on je doprinos čistoći i unapređenju, rusko-srpskog prijateljstva.

 

#Geto Srbija

Materijal:List protiv mafije

 

 

“FAŠIZAM” JEDNOG G(K)RADONAČELNIKA

 

Gradonačelnik posebno brine o Romima, koje je u više navrata sa nekoliko lokacija iseljavao iz kartonskih naselja uz svesrdnu pomoć bagera.

One koji su bili prijavljeni kao stanovnici nekog drugog grada, Đilas je obećao da će ih vratiti u njihov zavičaj, ni ne pitajući ih žele li to. Kao novu kategoriju, Dragan Đilas je markirao takozvane “švercere” to jest ljude koji ne plaćaju kartu za vožnju gradskim prevozom.

 

 

Najpre je Grad na netransparentnom tenderu predao u ruke fantomskoj firmi -Apex Solution Technology- koja je, podsetimo, na računu imala osnivački kapital od 500 evra i jednog zaposlenog radnika. No, o tome se prvi čovek ‚‚Đilasgrada”‚ nije izjašnjavao.

Posle Roma, koje je već počeo da vraća “tamo odakle su došli”, gradonačelnik Beograda uputio je u petak nedvosmislenu poruku došljacima koji u glavnom gradu koriste uslugu javnog prevoza i za to ne plaćaju kartu – “Marš iz prestonice”!

 

Đilasov citat preuzet sa sajta B92:

„Vrlo su nam značajni sjajni studenti kao taj gospodin koji ima 31 godinu i studira, ali mogli bi da izdržimo njegov gubitak i da se on vrati u Berane i tamo da se vozi besplatno.

U Beogradu će se oni koji dođu voziti uz plaćenu kartu. Šta bi mu se desilo u Parizu, Berlinu ili bilo gde kada bi dao pasoš i rekao ‘pošaljite mi kaznu na Berane’.

Mislim da bi proveo neko vreme u zatvoru, a onda bi se uz pomoć države vratio u Berane“, rekao je Đilas.

 

Povod za gradonačelnikovu ciničnu izjavu, bio je incident koji se dogodio prošlog meseca, kada je pripadnik gradske Komunalne policije pesnicama tukao putnika u gradkom prevozu.

Pošto je, kako je rekao, kod kuće zaboravio BusPlus kartu, putnik je odbio da izađe iz autobusa i ponudio da mu napišu kaznu, a kao identifikaciju priložio je crnogorska dokumenta.

Policjacu to nije bilo dovoljno, pa je, nakon nekoliko poziva da izađe iz gradskog autobusa, počeo da batina čoveka koji nije pružao nikakav otpor.

Đilas, koji do sada nije pustio ni glasa povodom ovog slučaja, se pobrinuo da čitav događaj relativizuje.

„Naravno da osuđujem kada komunalni policajac više puta udari putnika u autobusu, ali naravno i da osuđujem i kada putnik neće da izađe iz autobusa i prvo kontrolora izbaci kroz vrata, a našem komunalnom policajcu da crnogorski pasoš sa adresom u Beranama“, kazao je Vođa, dodavši da je Beogradu „vrlo značajan“ svaki građanin Beograda.

 

Uvođenje BusPlus sistema obeležili su i plakati koji su osvanuli u autobusima, čija poruka i ton neodoljivo podsećaju na slavnu propagandu nacističke Nemačke: “Gužva? Za gužvu u autobusu odgovorni su putnici koji ne plaćaju kartu.”

“Herr” Đilas odlučio je da nastavi u istom ritmu koračnice, pa je u poslednjoj izjavi medijima plasirao još jednu izjavu ne bi li zastrašio građane.

“Broj vozila javnog gradskog prevoza u Beogradu će, kaže firer, biti smanjen za trećinu ako više od trećine ljudi ne bude plaćalo kartu, jer ne postoji nijedan grad u svetu koji može nešto tako da izdrži”.

 

GRADOVI, U KOJIMA POSTOJI BESPLATAN JAVNI PREVOZ, I ČIJI GRADONAČELNICI BRINU O SVOJIM GRAĐANIMA:

 

„Grad Beograd jedino za javni gradski prevoz daje subvencije veće nego za obdaništa, jer se za obdaništa godišnje iz budžeta izdvaja 60 miliona evra da bi građani plaćali cenu koja je daleko od tržišne, dok se za prevoz izdvaja više od 100 miliona evra i to nisu sredstva kojima se pokrivaju gubici u Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd, nego sredstva koja omogućavaju da karta bude najjeftinija u celoj centralnoj Evropi“, rekao je Đilas.

Karte za prevoz u Beogradu su, recimo i to, od prvog oktobra poskupele pa je sada jedna vožnja košta 70 dinara (oko 0.60 evra).

U zemlji u kojoj je prosečna plata, za one koji rade, oko 320 evra, ova se usluga bez demagogije može smatrati luksuzom.

Luksuzom koji mogu da koriste samo povlašćeni.

Ostali, “RAUS” iliti “MARŠ iz Beograda!

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

LIČNI STAV: VLADA SRBIJE – “TROJANSKI KONJ” ZAPADA

 

U žutom režimu je bilo lako. Znalo se ko je na vlasti i šta može da se očekuje od antisrpske vlade u Beogradu.

Danas, na vlasti imamo takozvanu patriotsku Vladu, čiji su predstavnici za kratko vreme dali toliko kontradiktornih izjava, da je čak i najzagriženiji glasač SNS do sada mnogo puta sebe preispitao da li je zaokružio pravi broj na majskim izborima.

 

-Piše:Aleksej Dimitrijević-

Dok se za srpske medije predsednik Tomislav Nikolić busa u patriotske grudi, zaklinje nad Kosovom i preti Evropskoj uniji sa „srpskim uslovima“, u praksi novo političko rukovodstvo Srbije primenjuje protivustavne sporazume sa Šiptarima i priprema se za ispunjavanje nemačkog ultimatuma.

Evroskepticizam Nikolić ispoljava samo za domaću štampu, dok u intervjuu za „Volstrit žurnal“ izjavljuje da je „svestan da Srbija ne može da uđe u EU bez dogovora sa Prištinom i ističe da za Srbiju nema drugog izbora osim članstva u EU, što njegova Vlada želi“!

Postavlja se pitanje da li je narod sa vlasti skinuo Borisa Tadića, kako bi mu Tomislav Nikolić takođe pružio izbor bez izbora – bezalternativni put srpskog propadanja ka Briselu, ali pod plaštom „patriotske Vlade“?

Očigledno je da nova Vlada planira da vodi dve paralelne politike: jednu imaginarnu za patriotske glasače (sa nacionalističkim izjavama) i drugu realnu za Brisel i Vašington (čiji će se potezi u dve-tri skrivene rečenice gurati na dno novinskih stubaca).

Problem je što upravo Brisel i Vašington insistiraju da se kosovsko pitanje što pre reši (jer sledi i vojvođansko), a Tomislavu Nikoliću biće sve teže da pred patriotskim glasačima žonglira sa imaginarnom i realnom politikom.

 

Ivica Dačić je posebna priča

Samo u Srbiji je moguće da se premijer javno zalaže za odustajnje od 25 odsto teritorije svoje zemlje i da posle toga i dalje ostane u fotelji.

Traži naš premijer takozvanu podelu Kosmeta, a zapravo samo nekoliko opština koje nikada nisu ni bile Kosovo.

Ono što se danas naziva severnim delom je Petar Stambolić i ostatak komunističkog aparata otcepio od centralne Srbije i pripojio „autonomnoj pokrajini“ Kosovo, sa ciljem da se dodatno oslabi Srbija u posleratnoj Jugoslaviji.

Ako je to plan za Kosmet, koji su naprednjaci tako dugo i pompezno najavljivali, onda je takozvana „nacionalistička“ vlada sebi natovarila na vrat teret, od kojeg su bežale i mnoge izdajničke garniture – svesno odricanje dela teritorije.

Nažalost, dobar deo hedonističkih Srba danas bi i prihvatio podelu Kosmeta kao „rešenje“.

I tu je zapravo i najveći problem. Dok se na zapadu Evrope dižu veliki socijalni nemiri i jača evroskepticizam, Srbi mirno gledaju kako im se razbija država, povećava PDV, gaze sva predizborna obećanja…

Ne smeta im ni nametanje lažnog sistema vrednosti preko gej parade, ni što država u saradnji sa tajkunima izaziva nestašice ulja (uskoro i mleka). Navikli smo da ćutimo, zbog čega je dosovski režim i vladao punih 12 godina.

Upravo na to računa i aktuelni politički vrh.

Uz flert sa Rusijom (za dobar rejting kod glasača), koji je po svemu sudeći više očajnički apel za bilo kakvu finansijsku pomoć iz Moskve nego stvarna namera Srbije da započne strateško partnerstvo, „oslobodioci“ od žutog režima planiraju da Srbima prodaju lažni patriotizam za još jednu izgubljenu deceniju, baš kao što su nam DOSmanlije prodavale lažnu demokratiju od 2000. godine do danas.

Neko će reći, čekajte, tek su došli na vlast, oni samo kupuju vreme, sve je deo taktike, pohapsiće lopove…

Daj Bože. Svaki istinski patriota bi najviše voleo da ga ova Vlada demantuje i dokaže da nije trojanski konj Zapada!

Ipak, bliža i dalja istorija nas je naučila da baš i nemamo mnogo razloga za optimizam.

Lažne demokrate su pod plaštom demokratije pokrale Srbiju.

Ostaje da se vidi šta sve možeš u Srbiji kao lažni patriota…

 

JEDINI SPAS JE: “VEZATI SRPSKI ČAMAC ZA RUSKU LAĐU”

-Piše:Nikola ŽIVKOVIĆ, srpski istoričar i publicista iz Berlina-

Kada se vežemo za veliku silu, a to može da bude samo Rusija, i Nemačka i njen kancelar neće govoriti sa nama ovako kao sad.

Sad smo na livadi, nezaštićeni i svako može da nas šutne. Ako smo uz Ruse, imaćemo težinu, bez Rusa smo ništa, VUČIĆ je nasledio nepromišljenu i nezrelu politiku.

Velike države, kao Rusija, Nemačka, Francuska, Amerika imaju politiku koja je konstantna po 100 godina.

Kod nas to nisu shvatili pa su nezrelo govorili da Evropa nema alternativu.

Vučić je nasledio takvu politiku, ni kriv ni dužan, i u pravu je kad kaže da je Nemačka najvažnija, jedina nema krizu i ekonomski je najača.

Politički, međutim, Nemačka nema tu težinu koju u Evropi imaju Velika Britanija ili Francuska.

Mnogo zavisi od Amerike, jer SAD još ima trupe  na nemačkoj teritoriji, iako se Berlin trudi da ne zavisi toliko od SAD.

Mi smo mali i sitni, jer 12 godina ponavljamo da Evropa nema alternativu, umesto da se, kako je to Nikola Pašić rekao, kao mali čamac na olujnom moru vežemo za neku veću lađu.

Mislim da je to jedino Rusija. Kada se vežemo za veliku silu, Nemačka i njen kancelar neće govoriti sa nama ovako kao sad.

Sad smo na livadi, nezaštićeni i svako može da nas šutne. Ako smo uz Ruse, imaćemo težinu, bez Rusa smo ništa.

Realna politika kaže da moramo uz nekoga, a nas neće niko sem – Rusa.

Ako smo s njima, sledeći put kad Vučić bude s Merkelovom, ona će reći – čekaj, Rusi su nam važni, sa njima imamo mnogo velikih poslova, a pošto su Rusi sa Srbima, moramo prema njima imati više obzira…

Najveća greška prethodnog režima je bila što je sve vezala jedino – Evropu, a to se u politici nikada ne radi.

 

#Geto Srbija

Materijal:Srbel/Fakti