Архива

Posts Tagged ‘usa’

PRISLUŠKIVANJE: PROJEKAT „PRISM-A“

10. јуна 2013. Коментари су искључени

 

Svi smo čuli vest da je Američka bezbednosna agencija prisluškivala i prikupljala lične informacije sa faktički svih velikih centralizovanih društvenih mreža i servisa.

Fotografije, video snimci, tekstualne poruke i glasovne komunikacije – sve.

Godinama već pričamo o ovome, a označeni smo kao čudaci i ludaci koji zagovaraju teoriju zavere; dobro je što napokon svi mogu da vide zvanična dokumenta crno na belo.

 

50496

 

 

Kada  je eksplodirala  vest da je Američka bezbednosna agencija (NSA) još od 2007. godine pod okriljem programa pod nazivom PRISM, imala direktan pristup zapravo svim društvenim mrežama.

Veliki broj društvenih servisa je u okviru ovog programa dobrovoljno je pohranjivao lične informacije i podatke ljudi pravo u NSA.

Ukratko, ukoliko ste koristili ili izbacivali na internet:

  • E-mail
  • video ili glasovnu komunikaciju
  • video klipove
  • fotografije
  • skladištili podatke
  • koristili VolP pozive
  • razmenjivali fajlove
  • držali video konferencije
  • (i ostalo)

…koristeći pri tom bilo šta od…

  • Microsoft-a (uključujući i Hotmail), od 11. septembra 2007.
  • Google-a, od 14. januara 2009.
  • Yahoo-a, od 12. marta 2008.
  • Facebook-a, od 3. juna, 2009.
  • PalTalk-a, od 7. decembra 2009.
  • YouTube-a, od 24 septembra 2010.
  • Skype-a, od 6. februara 2011.
  • AOL-a, od 31 marta 2011.
  • Apple-a, od oktobra 2012.

…onda ste prisluškivani i još uvek ste.

Ova vest je procurela odmah nakon što se otkrilo da ista ta NSA zahteva podatke o telefonskim razgovorima od jedne od najvećih telekomunikacionih kompanija u SAD, a pretpostavlja se i od svih drugih.

Ukratko, praktično svaka usluga koju ste ikada koristili i koja se zasniva na principu “verujte nam” , je vaše privatne podatke pohranjivala direktno u bezbednosnu agenciju koja se može porediti jedino sa istočnonemačkom Štazi policijom.

Apsolutno svaki podatak o vama.

Jedini lako uočljivi izuzetak na spisku predstavlja Twitter (ali Twitter koristi princip javnih poruka – pre svega ne preporučuje se ni pisati bilo šta na Twitteru).

Obratite pažnju, jer ovaj PRISM program nije isključiv samo za teritoriju SAD: nekoliko evropskih država koriste isti tip prisluškivanja.

Bezbednosne agencije među sobom slobodno dele sirove podatke bez problema obilazeći sve zabrane prisluškivanja sopstvenih građana (“Ja ću prisluškivati vaše, ako vi prisluškujete naše”).

Ova vest je praktično ekspoldirala kada se pojavila.

Mi smo već nekoliko godina unazad govorili da je ovo verovatno stanje stvari – nakon svih dokaza koji su prikazani, prija konačno se osloboditi pogrdnih reči kojima smo nazivani.

Kao što se moglo i pretpostaviti, kompanije i društvene mreže koje se spominju na dokumentima procurelim iz NSA pokušavaju da se izvuku uz pomoć izjava i komentara.

Google je na primer u svojoj izjavi za Gardian rekao: “Google veoma brine o sigurnosti podataka naših korisnika.

Podatke o korisnicima otkrivamo organima vlasti u saglasnosti sa zakonom i sve takve zahteve pažljivo razmatramo.

S vremena na vreme pojedini ljudi tvrde da smo napravili sporedni ulaz za naš sistem koji za pristup koriste organi Vlade, ali Google nema sporedni ulaz koji organi Vlade mogu koristiti kako bi pribavili privatne podatke naših korisnika.”

Veoma je upečatljivo koliko je ova izjava pažljivo sročena kako bi dala privid odbacivanja optužbi, a da to zapravo ne čini.

Ona prestaje taman tu gde njeno značenje prelazi u “izrečene optužbe su laž”.

Izjava koja je usledila od strane google-ovog generalnog menadžera je u potpunosti promenila stvari.

„Ukoliko koristite neku centralizovanu komunikacionu uslugu i dalje vas prisluškuju ali za to Google nije kriv.“

Na primer, može se napraviti takav sistem koji sa google-ovih servera u saglasnosti sa dokumentima o NSA konstantno pohranjuje podatke u njenu bazu podataka, a gore citirana izjava bi i dalje bila istinita (ukoliko Google sam pohranjuje podatke u NSA, umesto da NSA uzima podatke od Googlea).

Microsoft – čiji je moto “Privatnost je naš prioritet”, Guardian naglašava je bio prvi koji se pridružio PRISM programu u 2007. godini.

Sa druge strane, ta kompanija nikada nije ni uživala neko poverenje pa prema tome njihovo pridruživanje mnogo i ne iznenađuje.

 

Ono što se može naučiti iz svega ovoga je ono što smo mi aktivisti u borbi za slobodni internet odavno znali i prema čemu smo se sve vreme rukovodili: ukoliko želite da vaši podaci budu zaštićeni, ne možete ih nikome poveriti.

Nikome. 

Morate se postarati da sami izvršite enkripciju.

Tek tada ih možete predati u ruke nekome drugom.

Stavljanje nekriptovanog falja na Dropbox, Google Drive, slanje istog mejlom itd. jeste i uvek je bilo isto, kao da ste ga poslali čitavom svetu na izvolte.

Sistem koji zahteva privatnost, a koji se zasniva na pretpostavci poverenja u treće lice je u startu loš.

Možete se uzdati samo u one sisteme čiji je osnovni princip nepoverenje u čitav svet (poput bitcoina ili nota bene), ili u sisteme koji su pod vašom fizičkom kontrolom.

Obratite pažnju na šta mislim kada kažem fizičkom: nije dovoljno da imate virtualne servere “u oblaku” jer će administrator tog oblaka bez ikakvih problema moći da uđe na vaš server i imaće uvid u sve što ste radili, a ukoliko poželi moći će i da te podatke prosledi trećoj strani i to se mora uzeti kao pretpostavka.

Iz istog razloga nije dovoljno imati iznajmljeni sopstveni server u nekom datacentru: administrator tog datacentra može dati pristup vašem kompjuteru kome god želi. 

 

Upravo iz ovog razloga Dropboxu, Gmailu, Skajpu i drugim sličnim servisima ne možete poveriti ništa što je čak i iz daleka iole osetljivo.

Ukoliko posedujete poverljive podatke potrebni su vam vlastiti serveri za skladištenje i korišćenje. Serveri koji su pod vašom fizičkom kontrolom.

Eto zašto se morate koristiti kriptovanim SparkleShareom na vašim fajl serverima umesto da koristite Dropbox u oblaku; zbog toga na vašim serverima umesto Skajpa morate koristiti Mumble koji u podrazumevanim podešavanjima koristi enkripciju; zato morate koristiti RedPhone na vašem mobilnom telefonu umesto da koristite običan glasnovni poziv.

 

Vać sada je to pitanje života ili smrti u mnogim delovima planete.

Takođe, imajte u vidu da možda ne morate da brinete zbog zakona koji su trenutno aktuelni: sve se snima i skladišti, a vaše reči koje danas deluju nevino se mogu kroz 30 godina vratiti da vas zakonski progone usled neke drugačije administracije.

Privatnost je vaša odgovornost.

Nikome ne možete verovati.

Dokumenta, šta sadrži program „PRISM“, možete pogledati i preuzeti OVDE.

 

 

©Geto Srbija

Materijal: Falkvinge.net

Категорије:ПРИВАТНОСТ Ознаке:, , , , , , ,

I AMERIKANCI BI DA POSTANU RUSKI DRŽAVLjANI

8. јануара 2013. Коментари су искључени

 

Činjenica da je od prošlog četvrtka francuski  glumac Žerar Depardje postao ruski državljanin nije toliko iznenađujuća, koliko su iznenađujući  komentari Amerikanaca u vezi tog događaja.

Ruski pasos

 

 

Kako piše news.yahoo.com sve veći broj Amerikanca najavljuje da će i oni krenuti ka Rusiji, iznenađeni da ruska država uzima samo 13% poreza na dohodak, s obzirom na to da je u SAD taj porez mnogo veći.

Još više ih čudi zašto se ta informacija krije od američkih građana i umesto toga stalno šalje slika o Rusiji kao zemlji bez sloboda, ljudskih prava, sa velikim siromaštvom, visokom stopom kriminala i državnom diktaturom.

A da nije realna priča, kako sa 13 odsto poreza na dohodak država ne može da brine o svojim državljanima, govori i činjenica da su u Rusiji 2010. godine posle velikih požara, svi njeni državljani koji su izgubili domove dobili kuće u roku od tri meseca pre dolaska zime i na taj način zbrinuti za razliku od državljana SAD, koji se ne mogu osloniti na takvu pomoć države u slučaju velikih prirodnih katastrofa.

Tada je i u Rusiji bilo pokušaja malverzacije i prevara, želje nekih koorporacija da na tuđoj nesreći ekstra zarade, no sve je to blagovremeno sprečila centralna državna vlast, na čelu sa tadašnjim premijerom Vladimirom Putinom, koja je uloživši u obnovu domova, koji su stradali u požaru, jasno poručila invenstitorima  da „do zime svi ti ruski državljani moraju imati krov nad glavom – što su oni i na kraju ispoštovali ne želeći zbog nemara u ovom poslu izgube druge poslove koji imaju sa državom.

©Geto Srbija

(news.yahoo.com)

Creative Commons лиценца

Категорије:СВЕТ Ознаке:, , , ,

EKSKLUZIVNO: OPERACIJA “MOJSIJE” ( Srbija “postaje” novi Izrael)

 

Na međunarodnoj diplomatskoj sceni pojavili su se planovi izmeštanja stanovništva i institucija države Izraela u slučaju da islamski teroristi pobede u ratu sa Amerikom.

Svetski analitičari tvrde da će u narednih pedeset godina Srbija postati idealno mesto za stvaranje nove jevrejske države.

Najnovije političke, vojne i ekonomske inicijative govore u korist ove tvrdnje.

 

 

Operacija Mojsije

 

 

PAD IZRAELA!

Samo nas jedna decenija deli od obeležavanja čitavog veka netrpeljivosti i sukoba između Arapa i Jevreja oko statusno najkontroverznije države na svetu – Izraela.

Glavni grad Izraela, Jerusalim predstavlja istorijsku lokaciju koja je kolevka i sveto mesto islama, hrišćanstva i judeizma, tri najuticajnije svetske religije.

Jerusalim je posle dve hiljade godina ponovo postao glavni grad Izraela, ali tek posle "Sedmodnevnog rata", kada je okupiran u jevrejskoj kontraofanzivi protiv jordanskih snaga.

U katastrofalnom porazu zemalja koje su vodile rat protiv Izraela, pored velikih gubitaka u ljudstvu i tehnici, neke su izgubile i delove teritorije, kao na primer Sirija koja je ostala bez Golanske visoravni.

Uživajući podršku SAD, Izrael je još tada ignorisao zahteve UN za povraćaj teritorija gradeći na njima vojna utvrđenja i etnički čista jevrejska naselja.

Osim odnosa sa susedima, glavni problem ove "biblijske države" je pitanje palestinske nacije, arapskih starosedelaca.

Tokom stvaranja Izraela, stotine hiljada Palestinaca bilo je proterano u okolne arapske države i izbegličke kampove.

Izraelski zločini doveli su do oružanog otpora koji je predvodila Palestinska Oslobodilačka Organizacija (PLO) sa Jaserom Arafatom na čelu.

Iako je u najtežim trenucima svoje borbe PLO ponekad pribegavao i klasičnom terorizmu pri čemu su često stradali nevini (kao na rimskom aerodromu), Arafat je uz Če Gevaru postao jedan od glavnih simbola otpora i borbe za slobodu u dvadesetom veku.

Promena svetske političke scene nakon raspada Sovjetskog Saveza doprinela je da čak i arapske države uskrate podršku palestinskom otporu.

Amerikanci su tražili priznavanje Izraela, a Arapi su zahtevali rešavanje palestinskog pitanja.

Pod pritiscima sa obe strane kompromisno rešenje je nađeno u stvaranju palestinskih autonomnih oblasti u pojasu Gaze i Zapadne obale.

Palestinska "Intifada" je prekinuta, a izraelska vojska se povukla.

Iako se činilo da je rešenje na pomolu, mir nije dugo trajao.

Diplomatski nepromišljeni potez Jasera Arafata, koji je podržao Irak u Zalivskom ratu, dao je zeleno svetlo Izraelu da krene u konačni obračun sa palestinskom državom.

Od tada Izrael otvoreno primenjuje etničko čišćenje, napada na civilna i izbeglička naselja, vrši atentate i otmice, upade i borbena dejstva na palestinskoj teritoriji.

Ovi postupci izazvali su novi ciklus neviđenog nasilja i jačanje islamističkih palestinskih terorističkih grupa.

Ponovni rat u Palestini iskorišćen je kao glavni argument u borbi islamskih terorista protiv zapadnog sveta, od Hamasa i Hezbolaha do Al Kaide i Gama Islamie. Amerika i Izrael vode "globalni rat protiv terorizma", zapravo protiv navedenih terorističkih organizacija, ali njegov ishod je neizvestan.

Zato je napravljen plan "Mojsije", za izmeštanje stanovništva i institucija Izraela u slučaju pobede islamskog terorizma u ratu sa Amerikom.

ANTISEMITIZAM I SRBIJA!

U vreme hladnog rata svet je i po pitanju Izraela zauzimao suprotne stavove.

Naša zemlja, predvodnica "treće strane" sveta u vidu Pokreta nesvrstanih zemalja, zastupala je stav da je "Izrael veštačka tvorevina stvorena voljom velikih sila primenom sile i nepravde", što joj je omogućilo važnu diplomatsku i ekonomsku ulogu na Bliskom istoku.

Bezbrojni poslovni aranžmani, koncesije na naftna polja, izvoz stručnjaka, tehnologije, ali i vojne opreme i naoružanja govorili su u prilog profitabilnom stavu nepriznavanja Izraela.

Osim što je sarađivala sa arapskim državama, SFRJ je pružala diplomatsku, vojnu i logističku pomoć PLO i Jaseru Arafatu.

Vojnička i obaveštajna obuka palestinskih boraca za slobodu sprovođena je u kampovima za obuku na teritoriji Jugoslavije, ali i arapskih zemalja.

Vrhunac ove saradnje bio je kada je SFRJ primila ranjene borce PLO posle izraelske agresije i okupacije Libana.

Scene ranjenika koji mašu našim zastavama i nose Titove slike dok ih iznose iz aviona izazvale su nepodeljene simpatije za borbu PLO sve do današnjih dana.

Ipak, vremena su se promenila.

Sa nestankom SSSR-a i početkom raspada SFRJ i naše državno rukovodstvo je priznalo postojanje države Izrael sledeći primer arapskih država.

Prekinuta je svaka pomoć PLO, jedino je zadržana neformalna ambasada palestinske samouprave u Beogradu.

Važno je napomenuti da za sve vreme dok je zvanična politika SFRJ bila na strani PLO i arapskog sveta, u Jugoslaviji nije bilo antisemitizma.

Na našim prostorima Jevreji žive više od 400 godina, još od proterivanja iz Španije i Portugala u XIV veku.

Veliki broj Jevreja našao je utočište u okrilju tada najžešćeg protivnika Španije – Turske.

Jevreji su tada u velikom broju došli i u Srbiju, Bosnu i Makedoniju.

Jevreji su tokom četiri veka bili ravnopravni učesnici u životu srpske države.

Neki od velikih predstavnika srpske kulture i inteligencije bili su upravo Jevreji.

Književnici Oskar Davičo, Danilo Kiš, Aleksandar Tišma, slikari Oskar Herman, Leon Koen, Ivo Rajn, ali i naučnici kao što su Gavro Švarc, Lavoslav Šik, Zvonimir Rihman, Mirko Brejer i drugi.

Do početka Drugog svetskog rata u Kraljevini Jugoslaviji živelo je preko 60.000 Jevreja, ali nacistički teror preživelo je svega 15.000.

Između 1948. i 1952. godine 8.000 domaćih Jevreja preselilo se u Izrael.

Prema popisu iz 1991. godine, u SR Jugoslaviji je ostalo oko 3.000 Jevreja.

U Vojvodini je registrovano 513 Jevreja, što čini 0,02% ukupnog broja stanovnika.

Samo u Novom Sadu živi nešto više od 100 pripadnika ove nacije.

DAVID PROTIV GOLIJATA!!!

Ideja o izmeštanju stanovništva i institucija u slučaju sloma jevrejske države datira još od prvog arapsko-izraelskog rata.

U vreme hladnog rata Izrael je bio svestan da je njegov opstanak vezan za sudbinu Amerike i Britanije.

Bez američke podrške, Izrael bi nestao i pored velikih gubitaka ujedinjene arapske vojske.

Izraelsko rukovodstvo je bilo u dilemi na koji način da odbrani posle toliko godina ponovo uspostavljenu državu.

Operacija "David" šifrovano je ime za prvu soluciju odbrane Izraela.

Naziv operacije je preuzet iz starozavetnog predanja – David je trebalo da simbolizuje Izrael u borbi protiv Golijata koji je predstavljao arapski svet i SSSR.

Operacija "David" je predstavljala klasičnu odbranu granica i teritorija, i to po svaku cenu.

U tu svrhu od Amerike je bila zatražena tehnologija za proizvodnju atomskog oružja.

Pošto SAD nije bila najsigurnija u jevrejsku hladnokrvnost, ova tehnologija je u Izrael došla tek sedamdesetih godina.

Posle dve ratne pobede Amerikanci su procenili da su Jevreji dovoljno zreli da vladaju situacijom u slučaju trećeg arapsko-izraelskog rata.

Želeći da se pri odbrani zemlje maksimalno osloni na sopstvene izvore u slučaju poraza SAD, Izrael je razvijao i sopstvenu vojnu industriju.

Izraelska vojna industrija – IMI je razvila proizvodnju svih vidova naoružanja, od klasičnih do najmodernijih borbenih sistema.

Iako ne priznaje da poseduje nuklearno oružje, Izrael je više puta pretio upotrebom ovog oružja u slučaju novog napada na njihovu zemlju.

Operacija "Mojsije" predstavlja drugu opciju izmeštanja stanovništva Izraela.

Jasna je asocijacija na priču iz Starog zaveta u kojoj je Mojsije izveo izrailjski narod iz Egipta otvorivši prolaz kroz Crveno more vodeći ga ka obećanoj zemlji.

Ovom planu nije išlo u prilog to što bi poraz SAD značio i nestanak Zapadne Evrope, a upravo to su bile alternativne destinacije novog Izraela.

U Africi su se u to vreme stvarale nove nezavisne države, Južna Amerika se tresla od kubanske revolucije, Azija i Australija su osećale pretnju Crvene Kine koja bi u jurišu počistila marionetske režime, tako da ni tamo ne bi bilo mesta za zidanje novog Jerusalima.

BEG U EVROPU !!!

Sa prestankom pretnje nuklearnog rata i usvajanjem nove globalne strategije SAD operacija "Mojsije" je izbila u prvi plan.

Pošto su bili upoznati sa planom SAD koje su u narednih trideset godina želele da prisvoje 80% svetskih rezervi nafte, okupacijom Sirije, Libije, Iraka, Irana…, Izraelci su prognozirali jačanje islamskog terorizma i sukob civilizacija globalnih razmera.

Za razliku od scenarija iz vremena hladnog rata, u ovom slučaju čovečanstvo ne bi u celosti palo pod vlast jedne opcije već bi se u novoj podeli sveta našlo više odvojenih i međusobno izolovanih celina.

Analitička služba Mosada (izraelska kontraobaveštajna služba) trebalo je da izradi detaljnu analizu za odabir nove zemlje pri čemu su se morali uzeti u obzir sledeći zahtevi:

– buduća teritorija Izraela mora biti država u čijoj prošlosti nije bilo antisemitizma, tj. da u njoj ne deluju jači antisemitistički pokreti i partije;

– to ne sme biti nacionalna već pre svega multikulturalna građanska država;

– većinsko stanovništvo ne sme biti islamske veroispovesti;

– teritorija države mora biti kompaktna celina sa definisanim granicama;

– poželjno je članstvo u političkim i vojnim evroatlantskim organizacijama;

– država mora da ima izlaz na značajnije more i osnovnu infrastrukturu;

– broj stanovnika ne bi trebalo da bude veći od 10 miliona;

– ekonomski sistem mora biti otvorena kapitalistička privreda sa velikim procentom stranog kapitala;

– pre početka evakuacije, izraelska država i njeni građani treba da poseduju 25% privrede i zemljišta odabrane zemlje.

Izbor je sužen na evropski kontinent i Rusku Federaciju, jer su Afrika i Azija po mišljenju Mosada trajno nestabilna područja gde velike sile ne bi tolerisale stvaranje novih država.

Sa druge strane, severnoameričke države i Australija bi u slučaju poraza zapale u ekonomsku i političku krizu, a otpale su i zemlje Južne Amerike, zbog revolucionarnih previranja i građanskih i lokalnih sukoba.

Zbog veličine Ruske Federacije i nenaseljenosti pojedinih oblasti, razmišljalo se o ponudi za otkup teritorija.

Tada je na vlasti bio Boris Jeljcin, koji bi za određenu sumu i pod jačim pritiskom pristao na takvu ponudu.

Ipak, Jevreji su odustali od ove ponude pošto je u Rusiji antisemitizam endemski – bilo ga je i pod carevima i pod komunistima.

U takvim uslovima bili bi verovatniji novi sukobi, nikako novi Izrael.

Kao i Rusija, i Evropa je imala antisemitističku prošlost.

Od Španije u XIV veku pa do Nemačke i njenih saveznika u Drugom svetskom ratu, gotovo sve države Zapadne i Istočne Evrope u svojoj istoriji imaju makar po jedan veliki progon Jevreja.

Osim toga, evropske države su u većini slučajeva države sa nacionalnim predznakom, te bi stvaranje suverenih jevrejskih entiteta dovelo do novih sukoba i konačnog kraja puta za Mojsijevo pleme.

SRBIJA – POSLEDNJE UTOČIŠTE !!! 

Sa nastajanjem novih država u Evropi, pojavila se ideja o uticanju na aktuelna dešavanja na terenu u cilju promene granica i etničke strukture odabranih država, čime bi se u određenom vremenskom periodu ispunili navedeni zahtevi.

U detaljnoj analizi bivših republika SFRJ, Republika Srbija se pojavila kao kandidat koji bi uz eventualna doterivanja mogao da bude idealan izbor za novi Izrael.

Razlozi su sledeći:

– antisemitizam kod Srba neuporedivo je blaži nego u ostalim balkanskim zemljama;

– Srbija je po Ustavu, ali i po broju nacionalnih manjina, građanska a ne nacionalna država;

– većinsko stanovništvo je hrišćansko a islamski deo je izolovan, što je kasnijim dešavanjima i formalizovano u obliku okupacije Kosova i Metohije;

– Srbija je kompaktna, granice prema susedima datiraju još od Prvog svetskog rata, a granice sa otcepljenim republikama bile bi naknadno definisane što je i bio slučaj sa Dejtonskim sporazumom;

– i pre 5. oktobra u Srbiji je postojala tendencija da se krene u evroatlantske integracije a sa petooktobarskim prevratom se krenulo i u praktičnu realizaciju;

– izlaz na more čak i u slučaju raspada zajednice sa Crnom Gorom bio bi obezbeđen preko Grčke do Egejskog mora;

– Srbija je vremenom postala otvorena za strana ulaganja.

Poslednji uslov, koji je podrazumevao vlasništvo nad 25% nepokretnosti, svoju realizaciju dobio je dolaskom vlade "ekonomskih eksperata" na saveznom i republičkom nivou.

Ljudi u tim vladama su zbog ekonomskog interesa ili pripadnosti određenim obaveštajnim službama bili spremni da učestvuju u ovom planu.

Činjenica koja je posebno odgovarala realizaciji izraelskog plana je bio katastrofalan natalitet većinskog naroda u Srbiji.

Matematički je dokazano da će za pedeset godina Srbi u Srbiji postati manjina.

Takva šansa se nije smela propustiti.

Jevrejsko rukovodstvo je u upražnjenom mestu videlo božije proviđenje.

Tel Aviv je dao zeleno svetlo za početak realizacije operacije "Mojsije".

Početak mešanja Izraela u dešavanja na prostoru SFRJ poklapa se se dolaskom demokratske administracije Bila Klintona.

Najistaknutiji učesnici američke politike prema Srbiji iz Klintonovog kabineta bili su upravo jevrejskog porekla. 

Da li je zaista slučajnost što su Jevreji Medlin Olbrajt, Ričard Holbruk, Džejms Rubin i Vesli Klark učestvovali u raspadu SFRJ i u zločinima nad Srbijom?

Osim medija koji su pod kontrolom jevrejskog kapitala, u ovu borbu su se uključili i poznati evropski intelektualci jevrejskog porekla predvodeći kampanju satanizacije Srbije.

NOBELOVCI I OLIGARSI

Iako su se u operaciji "Mojsije" posebno isticali američki Jevreji ne treba zaboraviti ni njihove evropske sunarodnike.

Eli Vizel, dobitnik Nobelove nagrade za mir, posetio je Srbiju da bi na licu mesta čuo i video istinu o zločinima nad srpskim narodom.

Posle gotovo dve nedelje provedene u Srbiji, Vizel se po povratku u Francusku javio sa arsenalom optužbi na račun Srbije i njenog naroda.

Prilikom njegovog boravka ostala je upamćena Vizelova ravnodušnost na svedočenje dečaka iz Gospića kome su ustaše pred očima zaklali oca i majku.

Da li je slučajnost što su i druga dva najistaknutija evropska srbomrsca bili Jevreji – desničarski filozof i publicista Anri Bernard Levi i ozloglašeni kosovski administrator Bernard Kušner.

Posebno mesto u aleji jevrejskih "velikana", koji su dali svoj doprinos krizi na tlu bivše SFRJ i uticaja na unutrašnju političku i medijsku situaciju u Srbiji, pripada američkom Jevrejinu mađarskog porekla Džoržu Sorošu.

Njegova organizacija Fond za humano i otvoreno društvo još uvek deluje u našoj zemlji.

Upravo je on – zajedno sa ruskim jevrejskim oligarsima, Borisom Berezovskim i Mihajlom Khordohovskim – za vreme vlasti Borisa Jeljcina trebalo da bude nosilac projekta otkupa teritorija u Rusiji potrebnih za stvaranje novog Izraela.

Sličnu ponudu Soroš je prošle godine izneo i Srbiji predlažući joj prodaju Kosova i Metohije. 

Svi navedeni ugledni evropski i američki Jevreji dali su svoj doprinos realizaciji plana "Mojsije".

Njihove odluke i napori bili su samo deo aktivnosti u Mosadovoj strategiji "uticanja na aktuelna dešavanja na terenu u cilju promene granice i etničke strukture odabrane države".

Drugi deo plana trebalo je da bude izveden na licu mesta uz pomoć ljudi iz Srbije.

Zdušno podržavajući pojedine opozicione političke partije tog vremena, jevrejski lobisti su pripremali svoje pulene koji su planirani da u budućnosti preuzmu vlast u Srbiji.

Petooktobarskim prevratom i dolaskom koalicije DOS na vlast konačno je "krunisan" dugogodišnji rad obaveštajnih službi SAD i Izraela.

Na vlast u Srbiji konačno su došli ljudi koji su bili spremni ali i od ranije upućeni u planove izmeštanja stanovništva i institucija države Izraela na tlo Srbije.

OD PROSVETE DO PRIVREDE 

Glavni nosioci te politke bile su nevladine organizacije čija je uloga bila nadgledanje, usmeravanje i koordnicija zakonskih i drugih projekata čijim se donošenjem i sprovođenjem Srbija pripremala za buduću jevrejsku kolonizaciju.

Pod njihovima ali i stranim pritiskom učinjeni su sledeći koraci:

– Srbija je proglasila aboliciju za hiljade osuđenih albanskih terorista

– Blokadom u radu na novom Ustavu, Srbija je i dalje jedina građanska država u Evropi čiji većinski narod nema pravo na svoju nacionalnu državu

– Rasformirana je SR Jugoslavija sa osnovnim ciljem cepanja jedinstvene teritorije na kojoj živi srpski narod

– Pokrenuta je ustavna inicijativa o regionalizaciji Srbije rasparčavajući je na 6 autonomnih pokrajna

– U postojećoj pokrajni Vojvodini izneti su predlozi za dvodomnu pokrajnsku skupštinu u kojoj bi Srbi bili neproporcionalno zastupljeni i Ustav Vojvodine po kojem bi Srbi bili samo njeni građani dok bi manjine imale svoj nacionalni suverenitet i identitet

– U školskim udžbenicima pojavila se falsifikovana istorija u kojoj se NATO agresija zvala "akcija" a koja je opravdana "srpskom tvrdoglavošću"

– Ministarstvo prosvete je predložilo ukidanje predmeta srpski jezik i uvođenje govornog jezika

– Aktivno se radilo na razbijanju Srpske pravoslavne crkve, ona je bila prisiljena na priznavanje rimskog pape istovremeno dajući podršku sveštenicima koji su zagovarali "novi ekumenizam".

Iz perioda borbe protiv Miloševića jedna nevladina organizacija po mnogo čemu se razlikovala od drugih.

Po svome imidžu, ustrojstvu i delovanju ona je više ličila na paravojnu formaciju nego na građansku inicijativu.

Visoki funkcioner ovog "narodnog pokreta" jevrejskog porekla bio je glavna ličnost za saradnju sa strukturama SAD i distribuciju novčane pomoći dobijene od Američkog kongresa.

Uostalom, teško je poverovati da je sličnost logoa militantne Jevrejske odbrambene lige sa sedištem u SAD i logoa našeg "spontanog narodnog pokreta" slučajna.

Domaći logo se, inače sa zapanjujućom pravilnošću, pojavljuje na mestima gde je ugrožen američki nacionalni interes.

Mogao se uočiti u Venecueli prilikom pokušaja svrgavanja predsednika Uga Čaveza i u Gruziji kada je naš petooktobarski scenario "prepisan" do detalja.

Priča o operaciji "Mojsije" ne bi bila kompletna ako se ne bi spomenulo izručenje građana Srbije Haškom tribunalu.

Optužnicu za zločine na Kosovu, po kojoj je isporučeno bivše državno i vojno rukovodstvo, podigla je tužilac Luis Arbur, kanadska Jevrejka, koja je na tom položaju zamenila Jevrejina Ričarda Goldstona.

Trenutno predsedavajući sudija Haškog tribunala takođe je američki Jevrejin Teodor Meron. 

Istovremano sa zakonodavnom delatnošću država se i u ekonomskom pogledu potpuno predala ulagačima iz Izraela.

Realizujući uslov o posedovanju minimalnih 25% privrede i zemljišta, od strane izraelske države i građana Izraela pre početka kolonizacije, izraelski biznismeni i firme preplavile su Srbiju.

Jedan od najznačajnijih izraelskih privrednika Josi Maiman, predsednik grupe "Merhav", bio se sastao sa pokojnim predsednikom Vlade Srbije, kao i sa ministrima finansija i poljoprivrede.

Simptomatično je da je tadašnji ministar za poljoprivredu Dragan Veselinov, i pre nego što je postao ministar, putovao u Izrael gde je samoinicijativno razgovarao o mogućnostima kupovine izraelskih sistema za navodnjavanje u vrednosti od 400 milona dolara.

Izraelci su tom prilikom iskazali interesovanje za privatizaciju mreže kanala DTD kao strateški važnog sistema čijim bi posedovanjem kontrolisala gotovo celokupna proizvodnja hrane u Srbiji. 

U svetlu "vojvođanskog projekta" postavlja se pitanje zbog čega bi Vlada Republike Srbije finansirala navodnjavanje zemljišta kada je u svom programu najavila privatizaciju i prodaju poljoprivrednih kombinata strancima koji u posedu imaju već većinu obradivog zemljišta u Vojvodini.

U izraelskim krugovima postoji interes i za druge oblasti, pre svega za oblast nekretnina, prehrambenu industriju i telekomunikacije.

-Kompanija "Astrum" je kupila nekoliko hektara preko puta Kalemegdana.

-Firma "Europort", u saradnji sa američkim "Kolijersom", kupuje komplekse zemljišta u blizini aerodroma "Surčin".

-Kompanija "Levinstajn" i Saul Loten kupili su zemlju na teritoriji Novog Beograda.

-Firma "Kardan" i "Englel" zainteresovane su za kupovinu nekoliko značajnih nekretnina u Beogradu.

-Najveći izraelski koncern za kafu, čokoladu i slatkiše "Elit" uložio je 15 miliona evra u kupovinu kompanije "Doncafe".

-Kompanija "Avital" na jugu Srbije kupila je fabriku čokolade.

Interesantno je da je ministar koji je najčešće posećivao Izrael, upravo bivši ministar odbrane Srbije i Crne Gore, a sada i bivši predsednik Srbije Boris Tadić.

O njegovoj najznačajnijoj trodnevnoj poseti Izraelu malo se zna.

Pored susreta sa vojnim i privrednim zvaničnicima Tadić se sastao i sa predstavnicima izraelske vlasti, ali i opozicije.

Ovakvo nesvakidašnje zbližavanje sa celokupnim političkim vrhom Izraela analitičari uzimaju kao potvrdu da je operacija "Mojsije" nacionalni projekat prioritetne važnosti koji ujedinjuje sve relevantne političke i ekonomske faktore Izraela.

Tih dana vojni ministar iznosio je izjave o strateškoj saradnji Srbije i Izraela.

Pitanje odabira vojnotehničkog partnera strateško je pitanje od nacionalne važnosti jer se tiče nacionalne strateške odbrane.

U vezi sa ovim morala bi da se izjasni Skupština Srbije jer ono za sobom povlači i nesagledive posledice u političkom, bezbednosnom ali i istorijskom smislu.

Ovaj odabir, naravno, u ratu protiv terorizma stavlja Srbiju na stranu Amerike.

Posledice takve odlluke biće vidne u budućim terorističkim napadima na našu zemlju.

Ovi i slični ataci biće logičan ishod bliske saradnje Srbije sa vojnim i obaveštajnim službama Amerike i Izraela. 

Dokaz o "izraelizaciji" srpske vojske ugledni vojni analitičari nalaze u inicijativi da obuku domaće obaveštajne službe vrši izraelski Mosad, ali i u prisutnosti izraelskih oficira u ministarstvu odbrane u svojstvu specijalnih savetnika i posmatrača.

Još jedan vid vojnotehničke saradnje, koju je Tadić gromoglasno najavio, jeste nabavka opreme i naoružanja iz Izraela.

Nelogičnosti koje proizilaze iz spiska lepih želja vojnog ministra mogu da se tumače samo na dva načina: ili je u pitanju svesno učestvovanje u operaciji "Mojsije" ili je na delu prosta korupcija u vidu novčane provizije.

U svakom slučaju, Tadić je samoinicijativno iskazao interesovanje za, pre svega, pešadijsko naoružanje.

Ako se izuzme mogućnost kupovine ili proizvodnje izraelske puške "galil", koja je zapravo kopija "kalašnjikova", kao jedina mogućnost ostaje uvoz "tavora".

Proizvodnja puške "tavor" u Srbiji ne dolazi u obzir jer Izrael proizvodnju pokušava da premesti u SAD, kako bi se izvršilo buduće preoružavanja armije SAD po povlačenju puške "M-16".

Uvoz "tavor" pušaka u Srbiju predstavlja i pitanje finansijske opravdanosti.

Cena domaće puške "M-21", koja je u skladu sa NATO standardima, daleko je ispod cene "tavora" koja iznosi 3.500 dolara.

Posebno interesovanje vlada i kada je u pitanju nabavka bespilotnih letelica iz Izraela.

Analitičari ovu nabavku tumače kao pripremu za učestvovanje u budućim američkim ratovima.

Tadić se i javno odrekao nasilnih metoda koje su korišćene u 19. veku i upotrebe vojske na Kosovu, te se sa pravom postavlja pitanje protivnika i prostora na kojem će one biti korišćene.

Ne sporeći kvalitet izraelskih letelica neophodno je istaći da su one, pre svega, sofisticirana špijunska oprema.

Da li će one biti korišćena u špijunaži susednih država ostaje da se vidi.

Kao krunski dokaz o "izraelizaciji" srpske vojske vojni stručnjaci ističu modernizaciju sovjetskih lovaca "MiG-21" i "MiG-29", ali i helikoptera "MiL-8" u Izraelu.

Iako u Rusiji i Ukrajni postoje mnogo uspešniji i jeftiniji programi modernizacije, koji su u skladu sa NATO standardima, Tadić se samovoljno odlučio na skuplju ali i lošiju varijantu.

Model uspešne i jeftine modernizacije lovca "MiG-21" postoji u ruskom programu "MiG-21/93".

Ovim programom Indija je modernizovala 150 svojih "migova" i na taj način uštedela za nabavku nove eskadrile lovaca "MiG 29".

I Boris Tadić i Bil Klinton, veliki prijatelji Izraelaca, pored pripadnosti strankama sa istim imenom, dele pacifističku levičarsku mladost, ali i desničarsku ratobornu "starost" koja se javi kad su na vlasti.

Povodeći se primerom svog američkog kolege, koji je izjavio da je spreman "da uzme oružje u ruke, da se bori i pogine za odbranu Izraela", Boris Tadić je odlučio da Srbiju stavi u pogon američko-izraelske vojne mašinerije, zauzevši tako značajno mesto u budućoj jevrejskoj kolonizaciji Srbije. 

Da li je ostatak Srbije isto tako spreman da pristane na plan nestanka Srbije i stvaranje novog Izraela na tlu naše zemlje, možda će se najbolje videti onoga dana kada nam se sledbenici Osame Bin Ladena budu obratili u svom prepoznatljivom maniru.

SPISAK JEVREJA UMEŠANIH U RASPAD BIVŠE JUGOSLAVIJE , 
AGRESIJU NA SRBIJU 1999. GODINE

IME, ZEMLJA, FUNKCIJA 

GEORGE SOROS, SAD, Quantum fond za "otvoreno društvo"

LAWRENCE EAGLEBURGER SAD, Bivši ambasador SAD u Jugoslaviji

HENRY KISSINGER, SAD, Bivši državni tajnik SAD

WARREN ZIMMERMAN , SAD, Bivši ambasador SAD u Jugoslaviji

MADLEINE ALBRIGHT SAD, Državni sejretar SAD

RICHARD HOLBROOKE, SAD, Izaslanik SAD za bivšu Jugoslaviju

ALFRED (AL) GORE, SAD, Potpredsednik SAD

WILLIAM COHEN, SAD, Sekretar odbrane SAD

SAMUEL BERGER, SAD, Savetnik za nacionalnu sigurnost

JAMES RUBIN, SAD, Glasnogovornik State Departmenta

YBIGNEW BRYEYINSKI, SAD, Bivši savjetnik za nacionalnu bezbeznost

ANTONY LAKE, SAD, Bivši glavni savetnik za nacio. bezbednost

WARREN CHRISTOPHER, SAD, Bivši državni sekretar

PETER GALBRIGHT, SAD, Bivši ambasador SAD u BiH

ROBERT GELBARD ,Robert Gelbard, SAD, Izaslanik SAD za bivšu Jugoslaviju

JACKUES KLEIN, SAD, Upravnik UN za sremsko-baranjsku oblast

JOHN KORNBLUM, SAD, Izaslanik SAD za bivšu Jugoslaviju

REGINALD BARTHOLOMEW, SAD, Izaslanik UN za bivšu Jugoslaviju

JOHN DEUTSCH SAD Bivši CIA direktor

RICHARD KAUZLARICH, SAD, Ambasador SAD u BiH

STUART EINSENSTAT, SAD, Bivši pomoćnik Državnog sekunda. za sigurnost

STEPHEN Oxman, SAD, Bivši pomoćnik Državnog sekunda. za Europu

RICHARD SCHIFER, SAD, Ambasador u Izraelu, izaslanik za JU.

IRA MAGAZINER, SAD, Bivši glavni savetnik za sigurnost

MARAK GOULDING,, SAD, Podsekretar Ujedinjenih Nacija

JEFFRY SAX, SAD, Tvorac ekonomskog programa za Istočnu Euro.

MAURICE GOLDSTEEN, SAD, Institut za međunarodnu ekonomiju

ELIE WIESEL, SAD, Nobelovac, zahtijevao bombardovanje Srba

ROBERT FROWICK, SAD, Šef misije OEBS u BiH

TIM GOULDIMAN, SAD, Misija OEBS u Hrvatskoj

DAVID BORNSTEIN, SAD, Potparol SFOR-a u BiH

TOM LANTOS SAD, Kongresmen, uvek protiv Srba

PETER TARNOFF SAD, Pomoćnik, državnog sekretara. za politička pitanja

KATTY MARTHON, SAD, Predsednica Organizacije za slobodu medija

ROY GUTMAN, SAD, Novinar, dobio Pulicera za laži o Srbima

DAVID KAPLAN, SAD, Dopisnik TV mreže ABC iz BiH

LARRY KING, SAD, Čuveni CNN voditelj

WOLFF BLITZER, SAD, Izveštač CNN-a

PETER USTINOV, SAD, Poznati glumac, rekao "Srbi su retardirani"

STEVEN SPIELBERG, SAD, Poznati reditelj i srbomrzitelj

WESLEY KANN CLARK, SAD, NATO general, ratni zločinac

MALCOM RIFKIND, Britanija, Bivši Ministar odbrane

GERALD KAUFMAN, Britanija, Član Blerove Laburističke stranke

NIGEL LAWSON, Britanija, Bivši Ministar financija

DAVID HUNT, Britanija, Komisija za borbu protiv antisemitizma

SIR LEON Brittena, Britanija, Predsednik GATT Komisije

SIR ALFRED SHERMAN, Britanija, Bivši savetnik Margaret Thatcher

PETER MENDELSOHN, Britanija, Blairov saradnik, ministar trgovine

DAVID HANNEY, Britanija, Britanski ambasador u UN

NORA BELOFF, Britanija, Dopisnik Observera

MAURICE SAATCHI, Britanija, Organizator studentskog protesta u BG “97.

CARLOS WESTERNDORP, Španija, Predstavnik međunarodne zajednice u BiH

JORGE SAMPAIO, Portugal, Predsednik Portugala

RICHARD GOLDSTONE, J. Afrika, Bivši predsednik Haškog Tribunala

BRONISLAV GEREMEK, Poljska, Administrator OEBS

GIAN DE MICHELLIS, Italija, Bivši Ministar spoljnih poslova

RUPERT MURDOCH, Austral. , Medijski magnat

JAMES WOLFENSON, Austral., Predsednik Svjetske banke

EUGEN LANSKI, Češka, Potpredsednik Češke republike

HENRY WEINNANS, Holandija, Bivši Ministar spoljnih poslova

PETRU ROMAN, Rumunija, Bivši premijer, vođa Demokratske stranke

GYORGY KONRAD, Mađarska, Predsednik Svetskog PEN kluba

EDGAR BROMFMAN, Kanada, Predsednik Svetskog Jevrejskog Kongresa

SIMON WIESENTAL, Austrija, "lovac na naciste"

TEDDY KOLEK, Izrael, Gradonačelnik Jerusalima, mrzitelj Srba

SIMONE WAIL, Franc., Bivša predsednica Europskog Parlamenta

ROBERT BADINTEUR, Franc., Predsednik čuvene "Badinterove komisije"

BERNARD-HENRY LEVY, Franc. , Filozof, predvodnik grupe srbomrzitelja

ANDRE GLUCKSMAN, Franc. , Filozof, član Levijeve grupe filozofa

JACQUES DERIDA, Franc. , Filozof, član Levijeve grupe filozofa

ALAIN FINKELKRAUT, Franc., Filozof, član Levijeve grupe filozofa

LORAIN FABIUS Franc. Bivši Premijer

TANS CILER, Turska, Bivša Premijerka

DANIJEL COHN-BENDIT, Franc., Vođa studentskog protesta iz 1968.

GABY GLUMAN, Švedska, Predsednica švedskog PEN kluba

JACQUES ATALLY, Franc., Predsed. Europske banke za obnovu i razvoj

RICK SALUTIN, Kanada, Pisac, Učesnik studentskog protesta u BG “97.

JOSEF "JOSHKA" FISHER Nemačka Ministar spoljnih poslova

HELMUTH KOHL Nemačka, Bivši, nemački kancelar

FREIMUT DUWE, Nemačka, Izaslanik OESS za slobodu štampe

LUC LEVY, Franc., Direktor Francuskog kulturnog centra u BG

BERNARD KUSHNER, Franc.

JACK LANG, Franc. Bivši Ministar kulture

LAYAR MOJSOV , Makedonija, Visoki funkcioner bivše Jugoslavije

MICHAEL FRIDMAN, Nemačka, Savetnik bivšeg kancelara Kola

ISRAEL KELMAN, Austrija, Vlasnik 51 posto pljačkaške Dafiment banke

MARGARET KOCH, Švajcarska, Predsednica Švajcarske konfederacije

BORIS YELTSIN, Rusija, Bivši predsednk Rusije

YEGOR GAIDAR , Rusija, Bivši Premijer

ANDREY KOYIREV, Rusija, Bivši Ministar spoljnih poslova

SERGEY Kirienko, Rusija, Bivši premijer (1998.)

SERGEY KIRIENKO, Rusija, Bivši Premijer (1999)

ALFRED KOCH, Rusija, Bivši zamjenik Premijera (do 1997.)

ANTHOLY CHUBAIS , Rusija, Bivši Jelcinov savjetnik

GENADI BURBULIS, Rusija, Bivši Ministar finansija (kod Gajdara)

VLADIMIR ZYRINOVSKY, Rusija, Vođa Liberalno-demokratske partije Rusije

GRIGORY YAVLINSKY, Rusija, Vođa bloka Jabloko (stranke centra)

MICHAEL ZADORNOV Rusija, Ministar finansija (kod Primakova)

SERGEI STEPASHIN, Rusija, Ministar unutarnjih poslova

SERGEI LAVROV, Rusija, Ambasador Rusije u Ujedinjenim Nacijama

BORIS BEREZOVSKY, Rusija, Bilioner, medijski magnat

BORIS NIEMTSOV, Rusija, Bivši ramenik Premijera Kirienka

ALEXANDER RUTSKOY, Rusija, Vođa pobune u Ruskom parlamentu

PETER AVEN, Rusija, Bivši Ministar spoljne trgovine

MIHAEL FRIDMAN, Rusija, Bankar, sa Avenom suvlasnik Alfa banke

VLADIMIR GUSINSKY, Rusija, Medijski magnat, pred. Ruskog Jevrejskog Kong.

MICHAEL HODOROVSKY, Rusija, Menatep Banka

ALEXANDER SMOLENSKY, Rusija, Prestoničnaja Banka

VITALY MALKIN Rusija, Ruska, Kreditna Banka

VLADIMIR YASIN, Rusija, Ministar ekonomije (kod Černomirdina)

ANTOLY SOBCHAK, Rusija, Gradonačelnik Sankt-Petersburga

YULLY VORONTSOV, Rusija, Bivši ambasador Rusije u UN

YEFIM ZVIAGILSKY, Ukrajina, Bivši Premijer

SONJA LICHT, Jugoslavija, Predsednica Soros fonda za Jugoslaviju

CZESLAV MILOS, Češka, Nobelovac, tražio bombardovalje Srba

DAVID KALEFF, USA, Savjetnik za javne odnose kod Milana Panića

LASLO SEKELY, Jugoslavija, Dopisnik mnogih Sorošovih izdanja

DRAGOSLAV AVRAMOVIĆ, Jugoslavija Bivši guverner NBJ, "vođa opozicije"

©Geto Srbija

Creative Commons лиценца

KRIMINALNI POSLOVI ČELNIKA SRBIJAGASA!

 

U Beogradu su na rečima svi su za Rusiju, za Južni tok!

A, u stvari, šokantne vesti, potvrđene u Moskvi, da Dušan Bajatović već odavno pregovara sa Amerikancima da će on napraviti probleme u realizaciji tog projekta, a kasnije će neke firme iz SAD-a, umesto Gasproma, da uđu sa vlastitima projektima u Srbiju!

 

dusan-bajatovic 

Ovu informaciju su potvrdili ruski diplomatski izvori.

 

Naš „gasni genijalac“ Dušan Bajatović, koji je opelješio pola Srbije, i zadužio Srbijagas za oko milijardu evra, što je pre par dana ozvaničio i Mlađan Dinkić, nedeljama boravio u Moskvi, ubeđujući sagovornike da samo on može biti ključni igrač u gasnim projektima, posebno u vreme izgradnje Južnog toka.

Lopov još kakvog svet nije video!

Nije slučajno da je Zorana Mihajlović htela da ga hapsi, ali Dačić i Bačević to ne daju. Da podsetimo, baš ovaj dvojac ugovarao je sa Moskvom novu Vladu…

U decembru prošle godine Bajatović je uz pomoć Meri Vorlik (kakva šteta, ona i njen suprug takođe ambasador, srećom bivši, u Sofiji, završili su svoje mandate pre roka, jer, kako je potvrđeno u američkoj Ambasadi, „nisu ispunili zadatak, dopustivši Rusima da grade Južni tok u Bugarskoj i Srbiji“, razgovarao je sa rukovodstvom General Elecrtic, a u februaru ove godine i ugostio amerikance u Novom Sadu.

Šta je uradio drug Bajatović? 

Upoznao amere sa planovima Gasproma o gradnji Južnog toka i obećao njima učešće u ruskim projektima. Naravno iza leđa Rusa!

Ovog leta je – uz dozvolu –Kirila KravčenkaBajatović u pratnju Meri Vorlik obišao postrojenja NIS-a.

Bajatović je, izgleda, čovek i po, preduzimljiv (kako inače oceniti da je platio pola miliona evra, da na jednoj TV ne izađe istina sa vestima kako je on uspeo samo za 4 godine da opelješi Srbjagas).

Inače čitavo napaćeno stanovništvo Srbije – pita se otkud njemu takve pare?

 

Ali, ipak, on je tupavko, smatraju Rusi.

Mislio je da niko ništa neće saznati. Pa je neko ipak saznao…

On se napija u Novom Sadu i priča svojim prijateljima kako će „zajebati Ruse na sreću Amera“, pa onda i „Amere na sreću Rusa“… (J… ga, Balkanac)!

A sledećeg dana, ambasador Aleksandr Konuzin (da podsetimo, veći Srbin od većine Srba!) čita izveštaj Federalne službe bezbednosti-FSB, informiše ga da je „tovariš Bajatović“ rekao Meri Vorlik da se on, zajedno sa Kravčenkom, naporno trudi da NIS bankrotira, i da će ga, posle toga, po savetu Vašingtona, neka turska državna kompanija kupiti! Za jednu rublju!

 

Šta radi Bajatović u Moskvi, i ko su njegovi sagovornici?

Jedan od glavnih je Aleksandar Ivanović Medvedev, drugi čovek Gasproma, šef Gasprom Eksporta – kompanije, koja se bavi isporukom gasa u inostranstvo.

Rukovodioc, koji je član skoro svih Saveta direktora različitih kompanija. Recimo Jugorosgaza. Tu je svakako i naš „tovariš“ u članstvu.

Kada se pogleda nacrt sporazuma o isporuci gasa Gasproma Srbiji na rok od deset godina, od 2013. godine, koga su mediji objavili krajem avgusta – tamo piše da se Gasprom obavezuje da isporuči godišnje 5 (!) milijardi kubika gasa samo za srpske potrošače (nema reeksporta!) i da Yugorosaz ostane posrednik u gasnim poslovima (to se čita između redova…).

 

Ej, Zorana Mihajlović! Ej, Aleksandre Vučiću! Gde je transporentnost? Gde je borba sa protiv korupcije?

Gospođo Mihajlović, na Vama je potpisivanje ovog papira, tamo se kaže da ga potpisuju ministri energetike dveju zemalja, a ne Bajatović i, recimo, A.I Medvedev .

Kakvih pet milijardi kad Srbija u stanju potrošiti samo 1,5 – maksimum 2 milijarde, jer privreda slabo radi?

Gde ide ostalo?

Elektrane na gas, kao i novo skladište gasa tek treba sagraditi.

Kuda idu 3 milijarde kubika gasa?

Kome će Gasprom Eksport isporučiti ovu već planiranu količinu gasa na deset godina?

Ovo su pitanja su koja traže odgovor.

Ali, kako stvari stoje i kako posluje drug Bajatović, jedan deo novca će otići na finansiranje Vlade Srbije, koja je uporna u odluci da ne smeni Bajatovića, jer on nosi zlatna jaja, i koji se dogovora u Moskvi da ona podrži Srbiju na „gasni način“.

Gde idu ostale milijarde? Odgovoriti sami…

Znaju li o tome nešto Nikolić, Dačić, Vučić, Dinkić, i, naravno, Baćević, koji odgovara za odnose sa Rusijom?

Sigurno da znaju, zato i ne mogu smeniti Bajatovića, u sukobu oko naimenovanja Dimitrija Mališeva.

Čak je i srpski Patrijarh blagoslovio Mališeva, pa i Nikolić sa Dačićem ga primaju u svojstvu direktora South Strem doo Novi Sad

Zna o tome i Miki Rakić – pobratim, koji se plaši da Rusi ojačaju novu Vladu. Zna i Ambasada SAD, koja samo čeka da Rusi se useru zajedno sa Vladom Dačića.

Tek tada počinje… Da li je Moskva spremna za takav scenario?

Gasprom je veliko preduzeće, u Moskvi, ima obaveštajnih struktura, koji puno znaju o Kirilu Kravčenku i njegovim kolegama, kao i partnerima.

Na primer o: „Citadeli“, koja se dogovara sa NIS-om kako podeliti pare, recimo u projektu škrljci iz Aleksinca.

Sve je transparentno, mada Bajatović i Kravčenko (i Ko iz državnog Vrha), misle da je sve skriveno.

 

U Srbiji se ništa ne može sakriti!

Zamislite, NIS plaća nekim prozapadnim medijama stotine hiljade evra samo da oni ne pišu ništa loše o njegovom poslovanju – o korupciji, nameštanjima tendera, kurvanju…

Amerikanci samo trljaju ruke. Rusi sami finansiraju antiruske medije, pa se tako može i uštedeti koji dolar!

Biće još pitanja. Na primer, šta radi u Beogradu Aleksandar Mihajlović Babakov, deputat Ruske Dume?

O čemu on non-stop razgovara sa Dačićem, Baćevićem i Bajatovićem?

Možda svi oni znaju nešto, što za sada javnost ne zna? Ali i javnost će pre ili kasnije sve saznati.

Treba na kraju reći-ovaj tekst nije antiruski, on je doprinos čistoći i unapređenju, rusko-srpskog prijateljstva.

 

#Geto Srbija

Materijal:List protiv mafije

Creative Commons лиценца 

 

TADIĆ I NJEGOVE PROTUVE SA ZAPADA…

 

Za razliku od prethodnih izbora kada je Tadić mogao da računa na gotovo nepodeljenu podršku demokratskog sveta, ovoga puta u prvom krugu lider DS je iz inostranstva podršku dobio jedino od Milorada Dodika i azerbejdžanskog diktatora Ilhama Alijeva.

 

Piše:Marko Matić

Izdajnik sa prijateljima

 

U kampanji pred drugi krug predsedničkih izbora, “čovek koji je postao najveća pretnja po razvoj demokratije u Srbiji”, uspeo je na svoju stranu da privuče i Meri Vorlik, odmetnutu ambasadorku SAD, Vensana Dežera, šefa kancelarije Evropske komisije u Beogradu i Jensa Stoltenberga, norveškog premijera i sina jednog od najpoznatijih izaslanika međunarodne zajednice koji su za vreme tranjanja pokolja u Bosni vodili beskonačno duge i potpuno besmislene pregovore sa Slobodanom Miloševićem.

 

Svestan da mu podrška Dodika i Alijeva neće previše pomoći u pokušaju da svoju diktaturu prikrije plaštom lažne demokratije, Boris Tadić je odlučio da u svoju predizbornu igru uključi i odmetnutu američku ambasadorku, korumpiranog briselskog birokratu na službi u Beogradu pa čak i u balkanske prilike ne baš previše upućenog premijera Norveške.

Cilj Tadićevih manevara je više nego jasan: pošto-poto stvoriti utisak da je Zapad na njegovoj strani i da će se u slučaju njegovog poraza Srbija naći u izolaciji, a situacija u regionu postati nestabilna i krajnje opasna.

 

“Da je reč o običnoj praznoj simulaciji i pokušaju spinovanja pre svega domaće javnosti najbolje svedoče činjenice da je propao njegov pokušaj da neposredno pre prvog kruga izbora bude primljen u Beloj kući gde bi se za potrebe svoje predizborne kampanje slikao sa američkim predsednikom Barakom Obamom”.

 

Pored hladnog, gotovo ravnodušnog odnosa Vašingtona prema sudbini čoveka koji ugrožava demokratiju u Srbiji, “nikakve reči podrške Tadić nije dobio ni iz Brisela, Berlina, Pariza i Londona”.

S obzirom da je većina njegovih saveznika iz EU, poput vladajućih struktura u Grčkoj i Itlaiji, zauzeta borbom sa krizom koja potresa njihove zemlje, Tadić je jedino uspeo da u Beograd dovede norveškog premijera Stoltenberga, koji je iz čisto kalkulantskih razloga pristao da pruži podršku žrtvovanju demokratije u Srbiji na oltaru veštački generisanog straha od nestabilnosti.

Za razliku od ravnodušnosti zvaničnog Vašingtona i vodećih analitičara koji se bave procesima u jugoistočnoj Evropi, odmetnuta američka ambasadorka u Beogradu odlučila je da se aktivno uključi u kampanju na strani čoveka čiji bi izbor označio kraj demokratije u Srbiji.

I mada podrška Vorlikove projektu uspostavljanja diktature nema spolja vidljivo racionalno objašnjenje, činjenica je da smo ranije već bili svedoci da je isto tako neobjašnjiva podrška, koju je u podrivanju pozicija Zorana Đinđića bivši ambasador Vilijem Montgomeri pružao Vojislavu Koštunici, nakon obavljenog posla dobila racionalno objašnjenje.

Da li će i Vorlikova, poput Montgomerija, nakon svog prvog ambasadorskog nameštenja napustiti diplomatsku službu i ostati u zemlji svog prvog i jedinog službovanja ostaje tek da se vidi, ali sve očiglednijom postaje činjenica da je njeno delovanje u direktnoj suprotnosti sa javno proklamovanim stavovima američke administracije.

 

Ilustracije radi trebalo bi podsetiti na njenu podršku plaćenicima srpskog režima koji su na barikadama na severu Kosova stajali naspram američkih vojnika, preko njene posete antiameričkom tabloidu Kurir koja je u vrednosnom i političkom smislu identična poseti i javnoj podršci koju bi Talibanima na primer pružio američki ambasador u Kabulu, pa do privatnih aranžmana i plasmana novca američkih poreskih obveznika u sumnjive projekte i Potemkinova sela Tadićevog režima.

Ono što je van svake sumnje jeste činjenica da se Vorlikova u sklopu Tadićeve kampanje obrela u Donjoj Draguši, a zarad odbrane svojih investicija i poslovnih aranžmana nema sumnje da bi se za račun srpskog diktatora obrela i Gornjoj Mrduši, samo ukoliko ustreba.

Stopama Vorlikove krenuo je i Vensan Dežer glavni predstavnik briselske birokratije u Beogradu, koji je rešio da napokon kapitalizuje svoje kurtoazne diplomatske fraze o stalnom napretku Srbije, koje je u vidu friziranih izveštaja do sada redovno slao u Brisel, čija je netačnost postala čak i tema rasprave u Evropskom parlamentu, naročito pitanje skandalozne reforme pravosuđa kojoj je Dežer davao pozitivnu ocenu.

“Shvativši da se trenutak njegovog stolovanja u Beogradu neizostavno bliži kraju, Dežer je svoje privatne aranžmane sa srpskim režimom rešio da zadrži direktnim agitovanjem za izbor Borisa Tadića, bez obzira na činjenicu da je otvorena podrška nelegitimnom pretendentu na treći predsendički mandat zapravo podrška suspenziji, a možda i potpunom ukidanju demokratije u Srbiji”.

Ta okolnost Dežera, naravno, previše i ne brine pošto će njemu i njegovoj deci novac do kojeg je došao u Srbiji omogućiti lagodan život daleko od balkanske diktature.

 

Balkanska parija je prepuštena na milost i nemilost hirovima Tadićeve diktature i taj stav neće biti promenjen sve dok se haos koji ona proizvodi ne bude počeo prelivati preko granica Srbije.

Taj stav, međutim, nipošto ne predstavlja jedinstveno gledište gotovo ravnodušnog demokratskog sveta prema izborima u Srbiji, što u potpunosti urušava veštačku sliku koju Boris Tadić pokušava da stvori o navodnoj nepodeljenoj podršci koju uživa u zapadnim prestonicama.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

Creative Commons лиценца

“VIDEO” BIVŠI AGENTI OTKRIVAJU TAJNE CIA-e

18. априла 2012. 1 коментар

 

“CIA je teroristička organizacija sponzorisana od strane države. Oni ne gledaju na ljude kao na ljudska bića, oni nisu ništa drugo nego figure na šahovskoj ploči.”- Verne Lion, bivši agent CIA-e razotkriva tajne u dokumentarnom filmu “Tajne CIA-e”.

 

spy-cia_1855419b

 

“Tajne CIA-e” otkriva 45 minutni Tarner Home Entertainment, dokumentarni  film dostupan svima.


U ovom detaljnom razotkrivanju, pet bivših agenata CIA-e opisuje kako se njihov ponos i početni entuzijazam u služenju svom narodu , postalo bol i kajanje, kada su shvatili da oni služe zapravo za potkopavanje demokratije i ubijanje nevinih civila, i sve to u ime “NACIONALNE BEZBEDNOSTI” i promovisanje stranih političkih planova.

Fudbalska zvezda “Notre Dame”-a , viši svemirski inženjer u državi Ajova, diplomant atraktivne visoke škole, mladi patriota i olimpijski prvak u streljaštvu, svi su oni bili regrutovani od strane CIA-e u mlađim danima.

Ovih pet hrabrih pojedinaca su rizikovali odmazdu u otkrivanju priče o postepenom razočaranju i konačnom begu iz CIA-e, kako su oni na kraju postali uvereni van svake sumnje da nisu služili ni demokratiji, ni narodu svoje zemlje.

Patriota prenosi svoje duboko kajanje za svoje direktne odgovornosti za smrt brojnih nevinih ljudi, kojima on, niti bilo ko, nikada neće nadoknaditi štetu.

Diplomant atraktivne visoke škole opisuje kako je početna zavisnost o moći i intrigama, preko noći preokrenuta u gađenje i užas.

Ovaj moćni dokumentarac je redak i izuzetan pogled na rezultate neobuzdane tajnosti, koju neki elementi u vladi SAD-a sprovode kako bi se postigli pojedini spoljnopolitički ciljevi.

 

Za prevod i titl filma, pritisnite CC i podesite jezik.

 

#Geto Srbija 

Creative Commons лиценца

Категорије:СВЕТ Ознаке:, ,

BARAK OBAMA UMIRE OD AIDS-a!? 100% HIV PPOZITIVAN!? SMRŠAO NA 49 KILOGRAMA!

17. априла 2012. 1 коментар

 

Obama ima ARC (AIDS srodan kompleks), a on je sa sigurnošću 100% HIV pozitivan. Dobio je HIV virus i on sada ima ARC koji dobio od gospodina Spenser-a, jednog od tri homoseksualaca sa kojima je Obama imao seksualne odnose. Gospodin Spenser je kasnije umro od AIDS-a u Čikagu, dok je Obama imao kampanju u 2008. godini.

 

Obama-HIV

 

Već učestvuje u napornoj bici ponovnog izbora, ali režim skakanja cena gasa, nafte i krhke ekonomije čini se da dolazi na naplatu kod Baraka Obame i njegovog zdravstvenog stanja.
Obama koji je upravo navršio 50 godina, na slici, učestvuje u kampanji, izgleda izmoreno, umorno i nemoćno, njegova su ramena uža nego inače.

Navodno Obamina administracija tvrdi da je to rezultat intenzivne kampanje ponovnih izbora koji se približavaju.

 

Obama AIDS HIV

Barak Obama gubi svoju staloženost i smirenost.

 

Kada imunološki sistem oslabi, kod osoba zaraženih HIV-om mogu se razviti sledeći simptomi:

 

* Nedostatak energije
* Gubitak težine
* Česte groznice i znojenje
* Stalno ili česte gljivične infekcije
* Stalni kožni osip ili čudan izgled kože
* Kratkotrajni gubitak pamćenja
* Usta, genitalije, analni otvor imaju rane od infekcije herpesa.

 

Barak Obama je optužen za pušenje “crack rok” kokaina i homoseksualne aktivnosti sa Lari Sinclair-om. Sinclair tvrdi da su 1999. godine, on i Barak Obama imali zajednički Gej seks i pušili kokain. Crack je droga koja ima najviši psihički potencijal zavisnosti, i kao takva je među najopasnim drogama generalno.
Sinclair je pristao na poilgraf testiranje, i izazvao je Obamu da učini isto, što ovaj vrlo vešto i uspešno izbegava, pod izgovorom da je on predsednik Amerike.

Sinclair je podneo Saveznu tužbu protiv Baraka Obame i drugih za uznemiravanje i zastrašivanje.

 

ZA PREVOD I TITL SNIMKA PRITISNITE CC.

 

Autorski članak sa beforeitsnews.com

#Geto Srbija 

Creative Commons лиценца

Категорије:СВЕТ Ознаке:, , , ,
%d bloggers like this: