Архива

Posts Tagged ‘vlada srbije’

SLINAVO MINISTARSTVO

22. јуна 2014. Коментари су искључени

 

 

Rasulo u srpskoj policiji samo je ovih dana pokazalo koliko je policijski vrh otuđen, kriminalizovan, i opasan po državu.

Otuda je i postavljanje Nebojše Stefanovića, momka iz Vučićevog šinjela, pokazalo koliko je srpski premijer kratkovid, uvučen u kriminal i sklon ucenama.

Nebojša Stefanović se, kao predsednik Narodne skupštine Srbije korektno držao, dok je vodio sednice.

Ipak, on je nesposoban da stane na crtu onima, koji se iz policijskih kabineta ozbiljno bave kriminalom već dve decenije.

Piše: major Goran Mitrović

Nebojsa Stefanovic

 

 

Kada je u nedelju, 27. aprila, u danu kada je izabran za ministra unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odmah nakon polaganja zakletve u Narodnoj Skupštini Srbije, i pre konstituisanja Vlade Srbije i preuzimanja dužnosti od svog prethodnika, posetio Policijsku upravu grada Beograda, naslutilo se da za policiju i građane dolaze još crnji dani.

U pratnji načelnika ove policijske uprave Veselina Milića, ministar je obišao policijske službenike dežurne službe, “poželevši im mirnu noć“. Došao je u pratnji šefa svog kabineta Ivana Ristića, koji je, do tog dana, bio šef njegovog obezbeđenja!

Neobično je da i pre konstituisanja Vlade Srbije gospodin Stefanović postavlja šefa kabineta, i ide u posetu koju i nije mogao ugovoriti, kao ministar unutrašnjih dela.

Pre konstituisanja Vlade Srbije, gospodin Stefanović je iz sve snaga pokušao da spreči ulazak SPS-a u koalicionu vladu. Nije birao reči, kada je predstavljao dotadašnjeg premijera i ministra unutrašnjih poslova i njegove partijske kadrove. Poseta Policijskoj upravi Beograda, imala je za cilj da ministar Stefanović pokaže ko će biti njegov favorit u ostvarivanju uticaja na politiku ministarstva.

Organizovana kriminalna grupa, koja se rasporedila na ključne pozicije u državi, laskajući Vučiću, a iza leđa mu praveći omču za vešanje, a kojoj pripada i Veselin Milić, načelnik Policijske uprave Beograda, zahtevala je od Stefanovića da istog dana službeno poseti policijsku upravu na čijem je Milić čelu, da se zna ko je ko u službi!

Direktor policije Milorad Veljović je za načelnika Policijske uprave za Beograd, najjače organizacione službe u MUP-u, postavio Veselina Milića, svog pomoćnika. Milić je prvi kolegijum u zgradi beogradske policije održao 20. septembra prošle godine.

Ovaj 35-godišnjak je policijsku karijeru započeo u Užicu, a narko-mafija ga je brzo premestila u Beograd.

Njegovo premeštanje u PU Beograda, koje je potom usledilo, plaćeno je direktoru Veljoviću 50 hiljada evra, za napredovanje u zvanje pomoćnika direktora policije dato je 200, a postavljanje za načelnika Policijske uprave Beograd odvojeno je 500 hiljada evra, koje su predate Veljoviću.

Niko nije mogao da zamisli da major bude postavljen na mesto generala!

Veselin Vesko Milić je poznat kao surov i nasilan čovek.

List protiv mafije je u nekoliko brojeva opisao ovog kontroverznog biznismena u policijskoj uniformi, sva njegova nasilja, otimanje stanova, reketiranje…Da je srpska policija u punom rasulu, da su vrhovi i ključni ljudi u Direkciji i upravama policije vođe najopasnijih mafijaških grupa, nije potrebno govoriti.

Nakon ponovljenje policijske akcije uperene protiv narko dilera, pokazalo se da vođe narko grupa imaju direktne zaštitnike u vrhu policije. Tim povodom naciji se obratio i predsednik Tomislav Nikolić:

-"…Ni ponovljena akcija Grom 2 nije dala rezultate koje građani Srbije sa pravom očekuju u borbi protiv narkomanije i kriminalaca, koji se tim poslom nekažnjeno bave.

Najveći narko-dileri, ili nisu zatečeni na lokacijama dostupnim policiji, ili kod njih nije nađeno ništa što bi bilo osnov za zadržavanje. Očigledno je da informacije cure i da neko unapred obaveštava šefove narko-mafije, pa oni imaju dovoljno vremena da uklone dokaze o svojoj umešanosti u organizaciju prometa narkoticima" – ocenio je tada predsednik

Nikolić u pisanom saopštenju dostavljenom medijima. On smatra da je očigledno veliki broj osumnjičenih obavešten i da će ovako proteći sve buduće akcije.

Srpski predsednik odavno ima problema sa policijom. Sve je, ustvari, počelo još novembra 2012. godine, nekoliko meseci po stupanju gospodina Nikolića na dužnost predsednika Srbije. Šefovima Uprave kriminalističke policije preti hapšenje zbog prisluškivanja Vučića i Nikolića, objavio je dnevni list Blic, 2. novembra 2012. godine. Uprava kriminalističke policije pre tri dana naložila je prisluškivanje telefona potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, a zbog ovog nezapamćenog incidenta preti i hapšenje najviših funkcionera srpske policije, pisao je Blic!

Duže od dve godine Vučić nas je, skoro svakog meseca, obaveštavao o svom podvigu i hapšenju Darka Šarića, za koga je smatrao da može da odvede u zatvor premijera Ivicu Dačića.

Kada su javno objavljeni transkripti razgovora između gospodina Šarića i Miše Radulovića, ispostavilo se da su oni bili bliski prijatelji i sa tadašnjim predsednikom Tadićem, i njegovim šefom kabineta Miodragom Rakićem.

Iz transkripata razgovora, koji su objavljeni, nedvosmisleno je da su Šarić i Radulović bili i u poslovnim odnosima i sa Dinkićem, Mirkom Cvetkovićem, Sinišom Malim….

Vučićev bilten Infomer objavio je 26. maja na naslovnoj strani da je Vučić od 2012. godine, sve do marta ove godine, namerno navođen na pogrešan trag od strane vrha srpske policije! Vučić je priznao da je bio predmet manipulacije i zajebancije od Uprave kriminalističke policije i direktora Veljovića.

Šta je hteo ovim priznanjem?

Da izazove sažaljenje građana, ili da policiji poruči kako je razočaran što ga ne slušaju?

U oba slučaja, Vučićevo ponašanje je imbecilno.

Njegov bilten u broju od 29. maja tvrdi da "…Policijska mafija drži u fioci sve političke lidere". Ko je kriv, ako je to tako, Vučić nam ne daje odgovore. A zna se da je on ultimativno tražio da se direktoru Veljoviću, mimo svih zakonskih osnova, produži novi mandat.

Uporno je podržavao Veljovića, uveren da će uhapsiti Ivicu Dačića. Ispostavilo se, da su se vrhovi policije poigravali sa njim,uvidevši o kakvoj budali je reč. Tako nas Informer 31. maja obaveštava da “General Papaja preti ratom".

Reč je o generalu Rodoljubu Miloviću, kojeg je Darko Šarić optužio da mu je namestio aferu, i da mu je uzeo 7.400.000 evra!

Vlada Srbije, kojom rukovodi Vučić kao sa privatnom bakalnicom, ima legitimno pravo da postavlja direktora policije, a ministar unutrašnjih poslova je ovlašćen da postavlja načelnike uprava policije.

Nebojša Stefanović, doktor Megatrend nauke, nije sposoban da rukovodi srpskom policijom. Tako je Informer u broju od 2. juna naslovnom stranom "Veljović daje ostavku, ide u penziju“, poručio direktoru policije da sam ode. Ali, Veljović se oglasio saopštenjem da ne daje ostavku, niti će ići u penziju!

I Vučić i Stefanović su podvili rep.

I započeta afera, kada nas je uprepodobljeni premijer obavestio da umalo nismo ostali bez njega na vlasti, jer je planirao da podnese ostavku, jer je bio ucenjen od policije, zbog navodnog učešća svog maloletnog sina u tući sa golmanom Vladimirom Stojkovićem na splavu na Savi, u gluvo doba noći, pade u zaborav.

Niko nije kriv.

Tresla se gora, najavljivana su hapšenja generala, čistke, istraga…Vučić krene, pa kad mu zaprete, povuče se, kao kuče.

Ali, i pored nesporne činjenice da je uhvaćen u pripisivanju doktorske disertacije, Stefanović ne namerava da ode s položaja. Nemački ministar Karl Teodor cu Gutenberg je, kada je otkriveno da u doktoratu nije stavio pod navodnike citirane delove tuđih radova, mada je naveo da je koristio njihovu literaturu, odmah podneo ostavku, izvinuo se građanima i poništio svoj doktorat.

Stefanoviću to ne pada na pamet, ali će, sigurno, pritisak iz inostranstva biti toliko žestok da će Vučić morati da ga zameni.

Da li prepisni ministar može da rukovodi policijom?

Po Vučićevom shvatanju, takvi ljudi su idealni da mu služe. Ali, mnogo je mačku goveđa glava!

Policijske strukture, očigledno je, lako kompromituju Vučićeve ljude. Jer se Vučić i ne druži sa onima koji nemaju mrlju na biografiji.

Ipak, Stefanović je krenuo da smenjuje načelnike koji su bliski SPS-u, pokušavajući da se dodovori onima generalima koji su ga kompromitovali.

Vučić je, očigledno, izgubio rat sa kriminalnim vrhovima srpske policije. Njegova pederska psihologija sputava ga da do kraja završi bilo koji započeti posao, pa i uvođenje reda u radu policije.

Sa Slinama se ne ide u bitku. To potvrđuje i slučaj njegovog ministra Lončara, koga je napao kriminalac Ljubiša Buha Čume, koji u kriminalističku policiju ulazi kao u svoju kafanu.

Vučić, uvijeno, i izokola je najavljivao utvrđivanje odgovornosti, ali je izdao i Lončara.

Ko računa na Vučićevu zaštitu, crno mu se piše.

 

 

©Geto Srbija

Materijal: List protiv mafije

“DIPLOMATSKO” RASTURANJE SRBIJE

16. фебруара 2013. Коментари су искључени

 

  Savremeni srpski vlastodršci, odlikuju se psećom odanošću prema američkim imperatorima i njihovim satelitima na Balkanu.

  Ovakva psihologija "krasi" i prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i njegovog "demokratskog idola" Miodraga Rakića, koji svakog dana dokazuju da je Srbija država primitivne vladavine interesnih grupa, a ne država reda i zakona.

 

Piše: major Goran Mitrović

Americki Vazali

 

  Međutim, i Vučić i Rakić zaboravljaju da su svi oni koji su izdajnički služili interesima SAD, a pritom pljačkali svoju zemlju, ružno završili.

Uprkos tome, Vučić uredno sprovodi strategiju šefa političkog odelenja ambasade SAD u Beogradu, Metju Palmera, da državu preda u ruke zemljama islamskog fundamentalizma, u kojima vlada šerijatsko pravo.

U Srbiji vlada potpuni haos, a njene vođe rasprodaju preostale resurse.

Dokle?

  Pre mesec dana jedan nemački list je objavio tekst o Srbiji u kome se tvrdi da, kada bi dva tenka sa Kosova krenula prema Beogradu, mogli bi da dođu do Niša, a da niko od srpskih bezbedonosnih snaga i ne pokuša da ih zaustavi!

Nažalost, tvrdnja nemačkih novinara je potpuno tačna, a i budžet Srbije za 2013. godinu pokazuje da vlast predviđa unutrašnje sukobe, a ne spoljnu agresiju.

Za policiju je planirano izdvajanje veće od onog za nove investicije, ili za poboljšanje stanja u agraru, ali veći deo para ne odlazi na poboljšanje standarda zaposlenih, već na nabavku novih sredstava prinude kojima će nasilno biti razbijanje demonstracije gladnog naroda.

  Ministarstvo odbrane ima 25.565 osoba u stalnom radnom odnosu i 10.435 ljudi zaposlenih na određeno vreme, što zajedno čini 36.000 zaposlenih.

Sa druge strane, Ministarstvo unutrašnjih poslova ima ukupno 49.365 zaposlenih i skoro svi oni, sa izuzetkom njih 23, za stalno zaposleni.

Ovom broju treba dodati još 2.050 osoba stalno zaposlenih u Bezbednosno informativnoj agenciji.

Za policiju je planiran izdatak od 70.733.603.000 dinara, a za Ministarstvo odbrane samo 58.076.547.000 dinara.

Ovo ukazuje na to da će daleko vrednija oprema biti isporučena policiji, dok će vojska morati da se zadovolji korišćenjem već prevaziđenog i dotrajalog naoružanja, jer za značajnije nabavke novog, u budžetu jednostavno nema para.

  Budžet za 2013. godinu ukazuje na sve slabosti srpske privrede, delimično nasleđene od ranije, a dobrim delom proizašle i iz politike aktuelne vlasti.

Dolaskom DOS-a na vlast, započela je pljačka državne imovine, i zastrašujuće pljačkanje vojne imovine.

Ratni oficiri su penzionisani, pohapšeni, stavljeni su pod istragu

Dok se ratna veština i strategija koju je srpska vojska primenila u ratu sa NATO-alijansom izučava na značajnim vojnim akademija, srpski oficiri su od strane DOS-ove vlasti stavljeni na stub srama.

  Ali, čerupanje srpske armije, uništenje njene vojne moći i oficirskog kadra, počelo je 2003. godine kada je za ministra odbrane postavljen Boris Tadić.

Na tom položaju zamenio ga je kum Dragan Šutanovac, a Boris je, kao predsednik Srbije, nastojao da Srbiju ostavi bez vojne doktrine i vojske.

Vojnu imovinu, kasarne, poljoprivredna dobra, naoružanje i municiju, Dragan Šutanovac je, uz punu saradnju sa Stevanom Nikčevićem, direktorom SDPR-a, opelješio poput roja skakavaca, stavljajući i sebi u džep nekoliko stotina miliona evra!

Vojska Srbije je danas nalik jačem lovačkom društvu.

 

 

  Ponizno služenje američkoj administraciji

  Prošlog meseca austrijska vlast organizovala je referendum kojim je pitala sopstveni narod da li se slaže sa njenim predlogom da se u Austriji ukine obavezni šestomesečni vojni rok, te da se njena vojska u potpunosti profesionalizuje.

Referendum je i uspeo i nije uspeo.

Uspeo je jer je na njega izašlo više od 50 odsto punoletnih građana.

Nije uspeo jer su građani većinom glasali protiv predloga Vlade da se ukine obavezni vojni rok i da vojska postane profesionalna tj. plaćenička.

  U Srbiji je, bez referenduma, dekretom ministra Šutanovca ukinuto obavezno služenje vojnog roka.

Vojska Srbije je profesionalizovana, mada u državnom budžetu, koji je presušio kao suva drenovina, nema para za profesionalnu vojsku.

Očekujući podršku od SAD, nakon ponovnog uspostavljanja diplomatskih odnosa, DOS-ova vlast, a čelu sa premijerom Zoranom Živkovićem, prodala je američkim kompanijama, za smešne iznose, Železaru Smederevo i Duvansku industriju Niš.

  U Smederevu je američka kompanija topila srpske tenkove, topove i teška naoružanja, jer je prethodno Vlada Srbije naterana da uništi najveći deo savremenog teškog naoružanja.

Američke kompanije, nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa, opelješile su Srbiju za preko dvadeset milijardi evra!

Posleratni ambasador SAD-a u Srbiji Wilijem Bil Montgomeri ponašao se u Srbiji kao Pontije Pilat.

Stepen njegove korupcije i arogancije na Balkanu bio je neizdrživ, i američka administracija bila je prinuđena da ga prevremeno penzioniše.

  Dolaskom Borisa Tadića na čelo Srbije, njegova Demokratska stranka je odlučila da se stavi na raspolaganje američkoj administraciji.

Preko tadašnjeg guvernera države Ilinois, Roda Blagojevića,  a u režiji sekretara ambasade Srbije u Vašingtonu Vladimira Petrovića, koji je bio i sekretar guvernera Blagojevića, sa 50 miliona dolara, u kešu, srpska ambasada je podržala izbor Baraka Huseina Obame za predsednika SAD-a.

Američki Federalni istražni bro sproveo je akciju u kojoj je uhapšen guverner Blagojević, a potom osuđen na 14 godina zatvora.

Vladimir Petrović je izbegao hapšenje, iako je američki državljanin, jer ga je štitio diplomatski imunitet.

I dok je srpska vlast ponizno služila američkoj administraciji, ona je,  sasvim javno, radila protiv interesa Srbije, što je i navela u javno objavljenom prioritetu svojih nacionalnih interesa, jer je priznavanje nezavisnosti Kosova i njegovo članstvo u Ujedinjenim nacijama među najvažnijim zadacima američke spoljne politike.

Nakon prošlogodišnjih izbora, kada je, neočekivano, Boris Tadić je izgubio vlast, kao i njegova Demokratska stranka, a Evropska unija je odmah objavila da se od novih vlasti očekuje da pokrenu najodlučniju borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.

  Prema podacima iz Evropske unije, u Srbiji su za proteklih deset godina “nestalo“ više od 70 milijardi evra! 

Opljačkani su fondovi, banke, državna preduzeća, bolnice, klinički centri, kreditne linije, pomoć koja je dolazila iz evropskih država.

Samo se glavarima Demokratske stranke pripisuje da su, sa državnih funkcija, korupcijom i kriminalom, opljačkali Srbiju za preko 50 milijardi evra.

  Čim je Ivica Dačić saopštio da će ući u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom, a predsednik Nikolić mu dao mandat, potpredsednik SNS-a, Aleksandar Vučić je, smrtno ljutit i besan,  saopštio da formiranje Vlade neće biti brzo, ni lako!

Njegovo opako držanje nije slutilo na dobro, jer se on, ne objasnivši zašto, odmah uputio, kao navodni kandidat za potpredsednika Vlade Srbije u Vašington!

Primljen je u Stejt departmentu, od nižerazrednih službenika, i tim povodom je gospodin Vučić od Vlade SAD-a zatražio “velike investicije za Srbiju“!

Barem zvanično mu je saopšteno, ako on to već nije znao, da američka vlada nema novca za investiranje, to odobrava Kongres, a upućen je da novac traži od Vlade Ruske federacije.

Otkud putovanje potpredsednika SNS-a u Vašington, pre formiranja srpske vlade?

  Bivši predsednik Boris Tadić izjavio je da je na njegovu inicijativu formirana i Srpska napredna straka, jer je DS-u, navodno, trebala jača opoziciona stranka.

Upućeni tvrde da je Srpska napredna stranka formirana po nalogu iz Vašingtona, od najkriminalnijeg dela Srpske radikalne stranke, prethodno debelo plaćena.

Pretpostavlja se da su Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, preko Miodraga Rakića, šefa kabineta Borisa Tadića isplaćeni u kešu, a i na inostrane račune, u iznosu od oko 100 miliona dolara!

Satelitska stranka – Srpska napredna stranka, dobila je, odmah po osnivanju, prokonzula!

Glavni savetnik stranke postao je penzionisani američki ambasador Vilijem Bil Montgomeri!

Kasnije će general Božidar Delić, koji je zajedno sa Nikolićem i Vučićem bio osnivač SNS-a potvrditi da nije mogao da dobije status stranke, jer ni godinu dana, po osnivanju, nije preveden sa engleskog jezika!

Ko je naprednjacima pisao statut stranke?

Očigledno, Srpska napredna stranka, čiji  su lideri bili obična služinčad režima Borisa Tadića, dobili je namesnika iz Vašingtona!

Gospodin Montgomeri je američki kurvin sin, kako bi to oni sami rekli za korumpiranog čoveka, koji je od Hrvata dobio kuću na moru, u Cavtatu, od Bugara vilu na crnomorskom primorju, a od Mila Đukanovića je tražio deset miliona – "isplati me, isplati me," -vikao je na njega na aerodromu u Tivtu, pred zaprepašćenim putnicima!

  Lobiranje u SAD-u nije zabranjeno.

Budući da penzionisani ambasador nije zvanično poželjan u Stejt Departmentu, on je za posrednika u kriminalnom šurovanju sa Srpskom naprednom strankom, koja je sada na vlasti, prepustio, tvrde upućeni, još uvek aktivnom diplomati Metju Palmeru.

Sa gospodinom Palmerom, Aleksandar Vučić se nezvanično sreo i prilikom pomenute posete Stejt Departmentu, što javnosti nije saopšteno.

Naime, Vučić je od gospodina Palmera, inače člana Demokratske stranke SAD-a, dobio precizne instrukcije za svoju destrukciju u novoj Vladi Srbije.

Njemu je gospodin Palmer obećao punu zaštitu od krivične odgovornosti, jer je raspolagao računima i isplatama za njega i Tomu Nikolića, koju je vršio, snimajući ih, Miodrag Rakić, šef kabineta Borisa Tadića.

Ali, Vučić je već bio “prezadužen“ do guše!

  U predizbornoj kampanji, ne očekujući da će doći na vlast, a da Tomislav Nikolić neće pobediti Tadića, Aleksandar Vučić je uzimao milionske “akontacije“ na ime podrške budžetu stranke, koji je završio u njegovom džepu!

Od biznismena Stanka Subotića, osuđenog u Srbiji zbog, navodne, zloupotrebe položaja, a  da dve godine nije odlučeno po žalbi, Vučić je uzeo milionske donacije, obećavši da će uhapsiti Miroslava Miškovića i Milana Beka, koje je gospodin Subotić optuživao za svoju nesreću, da će sve one iz Demokratske stranke kojima je morao da plaća desetine miliona mita, takođe procesuirati.

Putovao je i u Španiju da uzme dobre pare od Slobodana Radulovića, koji je, takođe, u bekstvu.

A platio je i Sreten JocićJoca Amsterdam, da se pošteno procesiura i oslobodi, za sve je očiglednije, lažne postupke

Ipak, gospodin Vučić, “pun obaveza“, a naročito prema Miodragu Rakiću, bivšem šefu kabineta Borisa Tadića, nije smeo da promeni nijednog sudiju, nijednog tužioca

A oni još slušaju gospodina Rakića, koji je ove korumpirane i nemoralne ljude i postavio na te pravosudne funkcije.

 

  Glava na panju, noga na Banani

  Aleksandar Vučić pokušava da uhapsi Milana Beka, koji je bio i finansijer Srpske napredne stranke, ali su otpori i u SNS-u veliki.

Kada je gospodin Beko  posle šestočasovnog ispitivanja pušten iz policije, a Vučićeva službena glasila najavila njegovo brzo hapšenje, oglasila se guverner Narodne banke Srbije, i potpredsednica SNS- a Jorgovanka Tabaković rekavši da “…Beko zna da se obezbedi, on ne gazi na trulu dasku, stradaće oni oko njega"! 

Vučić je bio besan, zapretivši da političari, misleći na Jorgovanku, ne mogu odlučivati ko će biti uhapšen, poručujući da o tome isključivo odlučuje Miodrag Rakić, čija naređenja on sprovodi.

  Aleksandar Vučić je na konferenciji za štampu u Vladi Srbije održanoj 6. februara 2013. godine rekao  “…da je pošteno je reći da je bilo pojedinaca ka ošto je Miodrag Rakić koji su stavljali glavu na panj u borbi protiv organizovanog kriminala", dodajući da zato i pita Rakićevog bivšeg šefa  gde je danas Miša Banana, jedan od vođa u Šarićevom klanu".

On je na  konferenciji za štampu rekao da "današnja akcija Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal pokazuje da u Srbiji rade institucije".

Naime, tog dana je tužilac bez ograničenja mandata Miljko Radisavljević, preko svog zamenika, naložio prikupljanje potrebnih podataka o navodnom učešću srpskih političara u poslovanju sa Darkom Šarićem.

Pet godina je to znao, ali nije smeo od Miodraga Rakića da zucne!

Da li Metju Palmer rukovodi istragama u Srbiji?

Naime, prema izveštajima iz Evropske unije, samo su čelni ljudi Demokratske stranke u proteklih deset godina pokrali preko 50 milijardi evra!

Aleksandar Vučić ih amnestira!

Ni reči o tim pljačkama.

On navodi istrage na Ivicu Dačića i njegove saradnike.

I to takvom prljavom i žestokom kampanjom, da je to nezabeleženo u istoriji!

  Ali, dugovanja Aleksandra Vučića su sve veća.

Hiljade simpatizera SNS-a dalo je ovom čoveku novac za kampanju, ali mu se izgubio trag.

A oni si ostali prevareni, razočarani, a i podzemlje je sve nervoznije, i sprema se za naplatu.

Za to i gospodin Vučić, izjavljujuje da se ne boji za svoj život, jer su mu deca odrasla i može da umre!

Od kada je postao prvi potpredsednik Vlade Srbije, ministar odbrane i neustavni koordinator svih službi bezbednosti, gospodin Vučić je pretvoren u toalet papir, kojim se briše Miodrag Rakić, sada potpredsednik DS-a i politički savetnik američkog ambasadora u Beograda, Metju Palmer.

 

 

  Ko je, ustvari, Metju Palmer?

  U Beograd je došao kao tridesetogodišnji doktor ekonomije, u Političko odeljenje Ambasade SAD-a u Beogradu.

Krajem osamdesetih godina družio se sa srpskim intelektualcima, bio je rečit, dobro je govorio srpski.

Imao je, skroz Le penove poglede na politiku.

Novi svetski poredak opisivao je prijateljima kao borbu bele rase da se održi u životu, pominjući dogovor Mihaila Gorbačova i Džordža Buša Starijeg 1971. godine, kada su američka CIA i  sovjetski Politbiro u strateškoj razmeni podataka došli do saznanja da će bela rasa nestati, a naročito Evropa, jer na njoj počivaju dva protivurečna socijalna sistema.

Konferencija KEBS-a u Helsinkiju imala je za cilj da udari temelj novom svetskom poretku, a osim svih evropskih država, na samitu su učestvovali, a i da su članice OEBS-a SAD-e i Kanada!

Gospodin Palmer je imao originalne ideje svoje službe, kako da se reši problem Albanaca, odnosno njihovih intelektualaca, koji uče škole i studiraju na fakultetima u Prištini na albanskom jeziku.

SAD je predlagao Slobodanu Miloševiću da država organizuje agenciju za posredovanje u zapošljavanju i da nekoliko desetina  stručnjaka- Albanaca sa Kosova pošaljemo u iseljeništvo, u SAD, i tako splasnu tenzije nezaposlenih Albanaca, koji zbog lošeg obrazovanja i nepoznavanja tehničke terminologije, nisu u bivšoj SFRJ mogli naći posao.

Palmer se oženio u Beogradu, srpskom državljankom, a kum na venčanju bio mu je tadašnji dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Miša Petrović!

Iz Beograda je Palmer otišao na službu u Bugarsku, na njegovo mesto postavljen je njegov kum Robert Norman, koji se oženio Dubravkom, koja je po narodnosti Hrvatica.

Gospodin Norman je bio sklon čestim opijanjima, loše se ponašao na Kosovu, i tadašnji šef misije Ričard Majls predlagao je da se gospodin Norman vrati u Vašington, ali je njegov kum Metju Palmer, koji je postao visoko pozicioniran u obaveštajnoj službi Stejt departmenta, uspeo da ga zaštiti i penzioniše, a Normanova supruga je postala ambasadorka  SAD- a u Vijetnamu.

  Kada su naprednjaci izvršili državni udar, oktroišući Aleksandra Vučića za Gospodara Srbije, u Beograd je, na mesto šefa političkog odeljenja, vraćen i gospodin Metju Palmer.

Po dolasku u Vašington, Vučić je najpre referisao Palmeru o svojim aktivnostima, a i sada je često na instrukcijama.

Ono što gospodin Palmer traži od gospodina Vučića je koliko srpsko ministarstvo odbrane sarađuje sa ruskim, nalaže mu na koje sve načine da tradicionalne dobre odnose Rusije i Srbije prekine!

Vučić mu je do detalja referisao o svom boravku i razgovorima sa Dimitrijom Rogozinom u Moskvi, kao i šta je sa njim razgovarao u Beogradu, terajući ga da na vulgaran način izigrava svaki dogovor o saradnji sa Rusima.

Gospodin Vučić na takve korake primorava i ministarsku energetike i predsednika Nikolića.

  Po nalogu Metju Palmera gospodin Vučić je odlučio da u Srbiju dovede najstrašnije islamističke države – Ujedinjene arapske emirate, u kojim vlada šerijatsko pravo, i u kojem se organizuju ćelije Al kaide.

Umesto vojne saradnje sa Rusijom i evropskim državama, sklapamo saveze i ugovore sa Emiratima.

Skandalozno je da je šeik El Zajed Vučiću poklonio tri blindirana vozila, kao i pušku-snajper koja je najskuplja na svetu.

Primanje takvih poklona niko nije odobrio potpredsedniku srpske vlade.

Ali, tvrde upućeni, gospodin Palmer se obogatio.

Šeik je i njemu poklonio čekove teške nekoliko miliona, a i albanski biznismeni, koji se bave prodajom praškastih proizvoda, iskeširali su gospodinu Palmeru milionske iznose, jer im je Palmer omogućio da kupe najplodniju zemlju u Srbiji, preko Ujedinjenih arapskih emirata.

Taj snažni zaokret Srbije, odnosno Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića prema islamističkim držvama sa šerijatsklim pravom, kao što su Ujedinjeni arapski emirati, islamistička Turska i Azerbejdžan, imaju za cilj da zauvek odvoje Srbiju od Evropske unije, i od raskomadane Srbije stvore bastion za delovanje Al kaide prema Evropi i prekidu plovnosti Dunavom, koji je žila kucavica za veliki broj evropskih država.

  Zločinačka politika Metju Palmera, koji rukovodi spoljnom politikom Srbije, nije u saglasju sa novom politikom novog državnog sekretara.

Jer, američki centri moći snažno pritiskaju raspolućenog, a ponekad i raspamećenog američkog predsednika Huseina Baraka Obamu, da se okani stvaranje islamskih država po svetu, jer Al Kaida  i dalje kidiše na građane i imovinu SAD-a.

I dogovor između vlada Rusije i SAD-a ne predviđa postojanje i delovanje Metju Palmera.

Za očekivati je da, nakon što FBI-a sprovede istragu o papirnatoj saradnji američkog diplomate sa islamističkim krugovima, gospodin Vučić ostane bez vodiča.

A on samostalno ne ume ni odelo da obuče.

  Skandalozna je i unutrašnja politika gospodina Vučića.

Njom rukovodi njegov intimus Miodrag Rakić, bivši šef kabineta bivšeg predsednika Borisa Tadića.

I gospodin Rakić je bio miljenik američke diplomatske obaveštajne službe.

"Sve ćemo učiniti za vas, samo neka sve ostane za ovim stolom", rekao je gospodin Rakić američkim diplomatama.

I dok je njegov predsednik tumarao belim svetom, izvinjavajući se za sve i svašta, što Srbi i jesu i nisu učinili, gospodin Rakić je stvorio pravu hobotnicu

 Zloupotrebljavajući položaj sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, čiji član nije bio, Rakić je, ponižavajući direktora srpske policije Milorada Veljovića, direktora BIA Sašu Vukadinovića, tajno pratio i uhodio desetine hiljada građana – biznismena, novinara, političara i njihovih porodica.

Sve podatke koje je dobijao od Veljovića i Vukadinovića, Rakić je koristio za reketiranje biznismena, banka, fondova i podzemlja.

Desetak milijardi evra prošle su kroz Rakićeve ruke.

On je postavio tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića, rukovodio je Snežanom Malović i Slobodanom Homenom, a pod svojom šapom je držao i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.

  I ako je Demokratska stranka izgubila na izborima, Miodrag Rakić je, kao nerazdvojan Vučićev pratilac, odlučio da uz pomoć Vučića reketira svoje bivše partijske drugove, da očisti Demokratsku stranku i stane na njeno čelo, a onda zajedno sa Vučićem da vladaju sve dok građane Srbije ne likvidiraju.

  Za zastrašujućom energijom Aleksandar Vučić sprečava da srpska policija dobije novog direktora, jer je Miloradu Veljoviću mandat istekao još pre dve godine, i po sili zakona bi morao u penziju.

Veljović je služio Miodragu Rakiću, ali je sa načelnikom Uprave kriminalističke policije Srbije Rodoljubom Milovićem, kome su ruke krvave do lakata, i koji je teško bolestan od koksaki virusa (a pije ujutru već od devet sati) stvorio jaku organizovanu kriminalnu grupu.

Međutim, sindikati su na granici strpljenja, i moguće je očekivati otvorenu pobunu protiv raspada sistema u policiji.

Vučić je prvo krenuo na Veljovića, jer je pravio i njegov dosije, koji je rasprodao na više mesta, ali ga je Rakić izmarširao, tako da će u Srbiji i dalje ostati Veljović na mestu direktora.

Većina policijskih uprava u Srbiji nema načelnike, tako da je  bezbednost Srbije na najnižem mogućem stepenu.

 

 

  Miodrag Rakić i Aleksandar Vučić se nadaju da će sa stotinama miliona evra moći da zbrišu u SAD.

Zaboravljaju, međutim, da su svi oni koji su pseći služili interesima SAD, a pritom pljačkali svoju zemlju, završili na vešalima, ili sa metkom.

Za očekivati je, ako na proleće dođe do ustanka u Srbiji, da će Ujka Sem prvo da žrtvuje Rakića i Vučića!

 ©Geto Srbija

List protiv mafije

VLASNICI I SIROTINJA

11. јануара 2013. Коментари су искључени

 

Izgleda da se, često ponavljana, "figura": "Što bolje – to gore", u svojoj "tezi-antitezi" izlizala, pa iako je sve gore, tog boljeg – nigde, ni od korova.

Ali zato se množe ministri, državni sekretari, direktori kancelarija, agencija, uprava, dok poslovi uglavnom stoje, ili se tek "načinju".

Piše: Slobodan turlakov

Dacic i Kirbi

 

 

Umesto njih, pljušte izjave, a u tom pogledu je Dačić doskora bio šampion.

Sad mu se pridružio Vučić sa svojim tajkunima (bogatunima, kako ih naziva prof. Krestić), koji su, nema sumnje, atraktivniji.

Čak i Dinkić maše njima, od kojih se, inače, ograđuje, neoborivim dokazima, u vidu – "nisam primao nikakve pare od Miškovića".

Ali je zato "siguran da ima puno drugih slučajeva (uzimanja), koje treba ispitati.

Ova vlada neće stati na ovome, ona radi potpuno drugačije od prethodne".

To tvrdi i premijer Dačić, što bi značilo da su njih dvojica (SPS i URS), pod nekim novim "okolnostima", postali drugi ljudi, u odnosu na prethodnu vladu, što je teško, i njima samima, da poveruju.

Nešto se mislimo, ako bi se svi oni, koji su vladali ovom zemljom, od 5. oktobra, jedni do drugih poređali, videlo bi se da je to slika kazne Božje.

Doduše, ona nam se i ranije (u Kraljevini Srbiji) znala sa neba da daruje, ali je ipak padala na ljude, čak i od karaktera, spreme i znanja, a svi zajedno imali su bar isti, srpski osećaj.

Sad je takve nemoguće pronaći.

U svemu anonimusi, sem u želji da iskoriste vlast u svoju korist!

Čak i po cenu dodvoravanja i udaranja temena celom svetu.

Eto, sad su bili Česi, prosto se ostrvili na njih, da izmame i isprose njihovu izjavu o nužnosti Evrope da nas primi pod svoje okrilje.

Ali ipak, na kraju, rekoše: to evropsko okrilje, ima da ide preko uspešnih pregovora sa Prištinom!

A zna se da ti pregovori ne mogu ništa dobro da nam donesu!

Zato i postoje, da bi se reklo da je gubitak KiM-a nastao ne pod pritiskom Evrope i Amerike, već kao posledica i rezultat pregovora!

I šta znači sad to – građanska i nacionalna Srbija?

Šta je to građanska, a šta nacionalna Srbija?

Nema ni jedne ni druge, postoje samo vlasnici i sirotinja.

A sve te priče, koje se svakim danom serviraju, sračunate su na to, da ovu agoniju produže, da je vode iz jedne pogibeljne situacije u drugu, sve do 2014, kada će, po Dinkiću, Srbiji da – svane! (Da neće da se povuče iz politike?)

Eto, Vučić, je l’ on građanska ili nacionalna Srbija?

Tako u poslednjoj izjavi "zahvaljuje građanima Srbije, što uprkos teškom životu, veruju da ova vlast može stvoriti bolju budućnost"!

Štaviše, on "poručuje" narodu, da je "narodna zasluga to što se u Srbiji dešavaju promene i što se država kreće napred."

Vučić obaveštava da je "Srbija došla u fazu kada ljudi rade svoj posao"!

Čak da "ranije nisu ni znali da li je to uopšte moguće".

Doduše, nije rekao ko su "ti ljudi", da li su to oni koji su ostali bez posla, ali nije rekao ni odakle je taj posao sada – došao.

Naravno, među tim besposlenim, nalaze se i oni koji su bili, po službenoj dužnosti, obavezni da rade i istražuju lavirinte korupcije i da te primerke privode pravdi.

A oni to nisu radili, jer im je sa "najvišeg mesta", naređeno da to ne rade.

Koordinacija, odn. Vučić je rešio da ih uposli, pa je formirana i tzv. Radna grupa koju čini dosadašnji vrh policije "Veljović, Milović i Pušić"; tj, oni koji ranije nisu radili, a kojima su sad došli na ispomoć i stručnjaci iz unutrašnjosti".

Znači li to da je sva korupcija u Beogradu, a i ptice na grani znaju da se velika, da ne kažemo, glavna korupcija vrši u unutrašnjosti.

I ko su ti ispomagači, kad Dačić već tri godine nikako da nađe sposobne šefove za policijske uprave u mnogim gradovima, čak ni u Nišu?!

U svakom slučaju, Vučić obaveštava građane; "Težak i ozbiljan posao, i nije predviđeno da traje jedan dan".

Kakvi – jedan dan, "biće nam potrebne godine da naša tužilaštva i naša policija budu na nivou razvijenih zapadnih zemalja."

Otkud ta i takva degradacija naše policije, koja je još od Tase Milenkovića, bila uzorna i sigurna, i u stalnom poslu?

Ako je zaslužila tu i takvu ocenu, njoj je neko kumovao, a ko drugi, nego oni čija je dužnost bila da ih kontrolišu i podstiču, a pre svega Tadić i Dačić, što bi i sama policija trebalo da otkrije i skine sa sebe tu ljagu.

Konačno, po traljavosti kojom se odvijaju istrage u već od Evrope otkrivenim slučajevima ne samo sumnjivih privatizacija, vidi se da ih neko moćan i uticajan koči!

Čak i sada.

Uostalom i sam Vučić priznaje da je "Radna grupa, tek načela 24 sporne privatizacije"…

Dakle, one, koje već godinama EU traži da se pretresu i rastresu!

I zar je Evropa morala da ih otkriva i otkrije?!

 

Doduše, Vučić u tom svesnom kočenju ne zaobilazi Tadića i njegovu Vladu, one koji su neprestano isticali da Evropa nema alternartivu, a u isti mah onemogućavali bilo kakvo ispitivanje, po onom što ta Evropa traži, kako bi se mnogo ljudi, iz Tadićeve najbliže okoline, preko "leđa države", nemilice obogatili!

Pominjući ta "državna leđa", Vučić konačno izreče nešto što je publika željno iščekivala.

Naime, "neki ministri prethodne vlade, bogatiji su nego većina kompanija.

Neki čak spadaju među deset najbogatijih Srba!"

Drugim rečima, kad ih on pominje, onda se i zna, ko su ti "neki ministri", pa i kako su se toliko obogatili, uz čiju pomoć i blagonaklonost.

Obimna i obilna stvar.

Blago Vučiću! Imaće posla i posla, i sve, takoreći, na tanjiru!

Samo ne bi trebalo da priznaje da je i srećan.

Jer je pri rečenoj tromosti, teško poverovati da "nijedan tužilac ne može da kaže, da je bilo ko, na njih, vršio bilo kakav pritisak!"

I tako, "tužiocima je ostavljeno da rade svoj posao", jer sad "smeju da ga rade", i da "gde god postoji osnovna sumnja da je počinjeno krivično delo, da sprovode krivični progon", a "naše je da im (taj i takav posao) omogućimo"…

Ta i takva "nezavisnost", nema sumnje, poželjna je i ona krasi svaku pravnu državu…

Ali, onu koja već živi i radi u normalnim uslovima, gde su ti "normalni uslovi" – način života i ponašanja.

Stoga i ne čudi Vučićevo rečeno vajkanje, "biće nam potrebne godine da naša tužilaštva i naša policija budu na nivou razvijenih zemalja Zapada", što ne služi na čast ni jednima, ni drugima, pa samim tim, ni državi, ni onima koji se smenjuju u vladanju njom.

Tek, vidno je da narod i pravda dobijaju ono što očekuju na – kašičicu, a trebalo bi pozamašnom kutlačom.

Tek, stanovi, kuće i vile "nekih ministara", neometano se grade, a trebalo bi još kako i koliko, kako bi se opljačkano vratilo u državnu kasu.

To se čeka…

U stvari, da se Miljko smiluje, a taj se specijalni tužilac, nije u tome isticao ni u prethodnoj vladi, pa neće ni u ovoj…

Đilas, kao novi šef DS obećava da će oni dati efikasne predloge za izlazak iz krize, zaboravljajući da su je upravo oni stvorili!

Gde su sakrili tu pamet i tu sposobnost, što ih sad obećavaju, dok su bili na vlasti?!

Tek, on predviđa da će u Srbiji, pod novom vlašću, biti teži život, da neće biti ni plata, ni penzija, a Vučić predviđa još i umiranje dece od gladi!

Ali, dok Đilas, kao šef DS, tako predviđa budućnost Srbije, on, u isto vreme, kao gradonačelnik Beograda, sprema spektakularan doček nove 2013. godine, od Skupštine do Centra Sava, da se narod, te i takve Srbije, razveseli i provesili.

Cinizam, ali i licemerje, utoliko pre što se postavlja pitanje: ko će to kinđurenje ulica i trgova, da plati?

Kad je Hitler hteo da obnovi i spasi Nemačku, on je otvorio javne radove, tako su nastali autoputevi, koji i danas služe.

Ali, on nije otvarao tendere, već je zapošljavao domaću radnu snagu i državnim parama gradnju izveo.

Ko zna, možda se i zaduživao, a zar se Srbija nije zaduživala i zaduživala, pa – nit para, nit puteva!

Ali se zato i šljunak i tucanik – uvoze!, a radove, ako ih i ima, izvode strana preduzeća sa svojom radnim snagom!

Drugim rečima, haos se na sve strane umnogostručava.

Podeliše Srbiju na buljuke, svak gradi svoju busiju, pa tako i onaj tabadžija Čanak preti da će, preko brojnih prijatelja u Evropi, internacionalizovati pitanje Vojvodine!

Ima li neki paragraf u srpskom zakonodavstvu koji se odnosi na one koji se bave ovakvim pretnjama?

Očigledno, ako i ima, on se ne primenjuje, jer rasturači i dalje deluju, pa tako i Grubješićka, kao potpredsednik Vlade, traži promenu Ustava, kako bi se omogućila decentralizacija.

A šta je to, nego ono što i Čanak traži.

Rasturanje Srbije!

I onda se hvale kako ova Vlada složno radi!

Niko da pogleda malo okolo, od Mađarske do Hrvatske.

I tamo postoje stranke, još koliko, ali kad zemlja dođe u škripac, svi su jedinstveni.

Oslobađajuća presuda u Hagu, u Hrvatskoj, bez obzira na stranačku podeljenost, okupila je celu zemlju, da pozdravi svoje junake, što su ih oslobodili od Srba!

A u Srbiji, nema masovnog protesta, jer mi "moramo da sarađujemo"!

Čak se ni izbeglice, koje i danas žive u kolektivnim smeštajima, ako žive, nisu digli, da svojim izbeglištvom, pokažu i dokažu zločin koji je učinjen nad njima, pod vođstvom oslobođenih hrvatskih generala!

I pri takvom "stanju" stvari, Đilas je spremio Beograd za doček Nove godine?!

Koje crne Nove godine?

Šta nas to u njoj čeka, sem gore od goreg.

©Geto Srbija

Materijal: Svedok

Creative Commons лиценца

PET JAVNIH PITANjA VLADI REPUBLIKE SRBIJE

30. новембра 2012. Коментари су искључени

 

PREDSTAVNICI Dveri uručili su predsedniku Vlade i ministrima javna pitanja povodom poslednjih aktivnosti Vlade.

Najnovija dešavanja u Haškom tribunalu i oko Kosova i Metohije, suštinski određuju ovu Vladu i da će narednih nekoliko dana pokazati da li ova vlast predstavlja kontinuitet ili diskontinuitet sa politikom prethodne Vlade.

Vlada

 

Predsedniku Vlade Republike Srbije

Ministrima Vlade Republike Srbije

       Poštovani Predsedniče Vlade,

       Poštovani ministri Vlade Republike Srbije,

Srpske Dveri, zabrinute zbog poslednjih dešavanja i pravca koje vaša Vlada zauzima, dužni smo da vam, u ime 200 000 ljudi koji su nam dali poverenje na prethodnim izborima,

i u ime ogromne većine u Srbiji koja je za raskid sa politikom koja je vođena u poslednjih 12 godina, javno postavimo pitanja od suštinske važnosti za život Srbije:

1. Da li Vlada svojim potezima primenjuje Ahtisarijev plan i faktički priznaje Kosovo i Metohiju?

Zašto pravite granicu sa Kosovom i Metohijom?

Zašto, suprotno predizbornim obećanjima, sprovodite protivustavne sporazume Borka Stefanovića?

2. Zašto niste održali sednicu Vlade povodom poslednjih odluka Haškog suda?

Da li stvarno ranije niste znali namenu Haškog suda, pa ste se iznenadili?

Da li kao Vlada umete, smete, i želite da preduzmete neki konkretan potez povodom Haškog tribunala, u cilju zaštite srpskih interesa?

3. Da li i za ovu Vladu Evropska unija nema alternativu?

Čime je to EU stekla vaše ogromno poverenje, da joj slepo težite suprotno volji naroda – konstantnim ucenama i poniženjima, otimanjem Kosova i Metohije, ekonomskim porobljavanjem, ili možda ranijim bombardovanjem?

4. Šest meseci je prošlo od kada ste se javno obavezali da ćete ispitati izbornu krađu.

Zašto ništa niste uradili po tom pitanju?

5. Zašto kršite vaša predizborna obećanja?

Ne očekujemo da ćete nam odgovoriti, ali će narednih dana vaši potezi pružiti odgovor i odrediti pravu prirodu vaše Vlade.

       S poštovanjem,

       Srpske Dveri

© Geto Srbija

Creative Commons лиценца

“KO JE”… MLAĐAN DINKIĆ ?!

26. октобра 2012. 3 коментара

“HOHŠTAPLER” koji je svojim “ŠTETOČINSKIM” delovanjem, doveo državu i građane na ivicu provalije.

 

Bez ikakve dileme, Mlađan Dinkić je sinonim za ono što je davno već nazvano „demokratska pljačka“.

 

Ako ni zbog čega drugog, onda zbog činjenice da je ovaj istaknuti predstavnik „finansijske vlasti“, koji traje već dvanaest godina na poslu zakopavanja Srbije, „sredio domaće banke“.

Piše: Nikola Vlahović

Mladjan Dinkic

On je otvorio skijališta, poklonio bivši poslovni prostor SDK privatnoj banci koju je lažno predstavio kao „Nacionalna“, formirao pljačkaške vladine agencije, bacio Poresku upravu na kolena, uspeo da dovede članove svoje stranke u sve finansijske i druge državne institucije, bez obzira na njihovo (ne)znanje i kvalitet…

No, njegova ideja da „stimuliše“ strane investitore iz državne kase, prevršila je svaku meru, i nadmašila sve njegove eksperimente i sva njegova ludila. Plaćena i neplaćena.

Čovek koji dvanaest godina pustoši srpsku privredu i njen budžet, doveo je grđane do prosjačkog štapa, a državu u raspad.

Vreme je da gospodin Dinkić sjaši, da visi, ili da ode na doživotnu robiju.

 

Javni dug Srbije, na kraju septembra meseca 2012. godine, iznosio je blizu 16 milijardi evra!

To je više od 55 odsto bruto domaćeg proizvoda, i to znači da je država u kolapsu!

Uprkos ovoj zastrašujućoj činjenici, nesmenjivi Gospodar srpske ekonomije i finansija Mlađan Dinkić, sve čini kako bi dodatno upropastio tržište i nastavlja sa finansiranjem stranih privatnih kompanija direktno iz budžeta Srbije.

Sa kojim ciljem?

Ako je zbrinjavanje nezaposlenih u pitanju, zašto taj novac država ne ulaže u svoje projekte, i zašto ga ne ulaže u pokretanje malih i srednjih preduzeća i zaposli makar deo od skoro dva miliona ljudi bez posla?

Kako razumeti Dinkićevo najnovije zavlačenje ruke u džep građana nego kao pljačku?

Još uvek neutvrđeni broj agencija čiji je osnivač Vlada Srbije, odnosi zastrašujuću količinu novca, a da građani o tome skoro ništa ne znaju.

Ipak, ima i onih koji se javno hvale otimanjem od sirotinje!

Pre svih, reč je o Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza, poznatijoj po skraćenici SIEPA, preko koje gladna i gola Srbija dodeljuje neverovatne subvencije stranim investitorima.

Tačnije, svaki strani investitor koji zaposli domaćeg radnika dobija „državnu potporu“ do 10 000 evra po jednom zaposlenom!

Protekle godine je za taj „program“ Srbija platila blizu 60 miliona evra!

U sred beznađa i opšte bede, Vlada Srbije je predvidela da u 2013. godini nagradi strane investitore Srbiji sumom od blizu 80 miliona evra! 

Polovinom oktobra meseca 2012. godine, direktor SIEPE, Božidar Laganin, javno se pohvalio da su za samo 22 strane firme „dodeljeni ugovori“ iz budžeta Srbije, vredni 32 miliona evra!

Zašto država za taj novac ne osniva svoja preduzeća?

Zašto taj novac ne da u ruke nezaposlenima da pokrenu svoj privatni posao i tako rešavaju problem nezaposlenosti?

Koji to stranac u Srbiju neće doći pod ovakvim uslovima koje je „skrojio“ Mlađan Dinkić,

Taj provereni štetočina koji je za dvanaest godina (koliko vrši eksperimente nad srpskom ekonomijom i finansijama) koštao Srbiju više nego tri poslednja rata na Balkanu?

I ko njemu konačno može stati na put?

Istog dana kad se Laganin pohvalio koliko je narodnih para prebačeno na račune stranih investitora u Srbiji, i Dinkić se istakao izjavom da je od 22 kompanije, „polovina domaćih“ koje uglavnom ulažu u prehrambenu i laku industriju, dok „preostalih 11 inostranih kompanija investira u automobilsku, tekstilnu i elektronsku industriju i izvozno orjentisane grane…“.

Šta je ovde domaće a šta strano, nije teško zaključiti: domaće su pare i jeftina radna snaga, a profit ide u inostranstvo!

Skandalozno zvuči podatak da je upravo Mlađan Dinkić bio glavni kreator ideje da se posle italijanskog proizvođač obuće Geoks, koji je takođe dobio pare na poklon od Vlade Srbije, među „srećnim dobitnicima“ našla i  američka kompanija Kuper standard (Cooper Standard) koja bi trebala da uloži 20 miliona evra u fabriku automobilskih delova u Sremskoj Mitrovici i zaposli 500 radnika.

Lako je izračunati da će sa onih pet miliona evra ( 500 radnika po 10 hiljada evra!),  Kuper Standard rado doći u Srbiju!

Gde to na svetu ima, da država poklanja nekoj stranoj privatnoj kompaniji 5 miliona evra?

I kakva je to država koja ovoj američkoj kompaniji, unapred obezbeđuje sredstva za ulaganje koje će se tek desiti?

Naravno, čak i ako bi Kuper Standard uložio svojih 20 miliona evra, još niko, pa ni Mlađan Dinkić, ne zna u kom vremenskom periodu i kojim tempom će taj novac doći!

Uostalom, ova, kao i sve druge strane kompanije ulažu u sebe i svoj biznis, a ne u Srbiju!

DINKIĆEV “PROGRAM”

Do današnjeg dana, kroz ovaj Dinkićev „program“ Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza, Srbija je finansirala tačno 248 projekata koji su kroz 16 javnih konkursa subvencionisali čak 45 hiljada „pozicija“, ili, vrlo često, nepostojećih radnih mesta (jer Srbija izdašno plaća čak i planirana radna mesta u sistematizaciji koja, vrlo često, uopšte nisu ni popunjena!).

Najobičnija je laž da je kroz te projekte omogućeno milijardu i po evra investicija, kako je Božidar Laganin, lagano slagao javnost, braneći ovaj sumanuti, štetočinski (a ima smisla nazvati ga i kriminalni) „projekat“ Mlađana Dinkića i Vlade Srbije.

Zanimljivo je i kako su se pravdali predstavnici stranih kompanija koje su dobile ove nezapamćene subvencije, na pitanje zašto su baš u Srbiji, a ne u nekoj drugoj državi sa sređenom ekonomijom i pravni sistemom koji funkcioniše.

Naime, većina ih je tvrdila da su Srbiju izabrali za investiranje, zbog „dobrog geografskog položaja i obučenosti radne snage“ i da „očekuju daće njihov primer slediti druge kompanije!“.

Kako i ne bi, dobar glas se nadaleko čuje! 

Groznica srpskih subvencija uhvatila je pre svih slovenačke kompanije, koje su u sred globalne ekonomske krize, videle divnu priliku da sa najjeftinijom radnom snagom u Evropi, tako reći pred vratima sopstvene kuće, sa novcem druge države, savršeno uspešno prebrode preteći bankrot.

Najnoviji takav primer je prodaja pirotske tekstilne industrije Prvi maj, koja je praktično poklonjena slovenačkoj tekstilnoj industriji Mura, jednim skandaloznim Memorandumom razumevanju između Vlade Srbije, slovenačke Mure i grada Pirota, kojim je, slobodno govoreći, suspendovan tender, jer je kupac unapred bio poznat.

Zapravo, tender jeste raspisan, ali samo formalno, tek da ovako vredan poklon dobije kakve-takve oblike zakonite transakcije.

Naime, državljanka Slovenije Mojca Lukančič i njen suprug, Britanac, Najdžel Piter Bakston,  prethodno su otkupili slovenačku Muru koja je bila u stečaju, pa su za to od države Slovenije dobili subvencije kojima su proširili posao.

Jedna od formi tog „širenja“  bila je i kupovina pirotskog „Prvog maja“.

Bilo bi to sve u redu, da i država Srbija ovom bračnom paru nije priskočila u pomoć svojim subvencijama!

Konačan bilans ovog neverovatnog preduzetničkog zadovoljstva uz pomoć srpskog sirotinjskog budžeta, izgleda ovako: kupac će da plati 2,1 milion evra, a Srbija će da ga nagradi sa 6,6 miliona evra!

Tako je bračni par Lukančič-Bakston zaradio bez muke na ovom „Memorandumu o razumevanju“ čak 4,5 miliona evra! Plus besplatno fabriku „Prvi maj“.

Malo ljudi u Srbiji zna koliko se lešinara okupilo oko državne kase. Što se tiče stranih „primalaca subvencija“, tu je na okupu oko 130 kompanija-članica.

Mlađan Dinkić redovno iznosi neistinu kad tvrdi da je njihovo učešće u bruto društvenom proizvodu oko 16 odsto, jer barem jednu trećinu treba otpisati kao novac poklonjen vlasnicima stranih firmi.

Čak je i broj zaposlenih u njima varijabilan, pa je laž da ih ima preko 80 hiljada.

Takođe, najobičnija je laž da su te kompanije ostvarile, kako Dinkić tvrdi, 17 milijardi evra „ulaganja“.

Reč je, uglavnom o sumi novca koja je ovde obrnuta ali ne i zadržana u Srbiji. Profit, naravno, ide van Srbije.

SAVET STRANIH INVESTITORA

Neverovatno ali istinito, takozvani Savet stranih investitora, između ostalog, ima slobodu i da sugeriše (skoro naređuje) Vladi Srbije šta treba da radi. 

Pa je tako na ovom „oktobarskom salonu“ otimačine narodnih para, preporučio srpskim ministrima da „unapređuju ulaganje u nekretnine i građevinarstvo, tačno tamo gde je raj za mešetare svih kalibara i raj za pranje novca.

Vrhunac cinizma takozvanog saveta stranih investitora u Srbiji, predstavlja i „Bela knjiga“ ovog, nazovi- poslovnog udruženja, čiji je glavni urednik bivši jugoslovenski diplomata Bogdan Crnobrnja, koji je predstavio ovo „delo“ sa 290 „preporuka“ Vladi Srbije (od kojih su 236 opšte a 54 sektorske).

No, desilo se tom prilikom (15. oktobra 2012. godine, hotel „Hajat“ Beograd), da je Crnobrnja izdao principe diskrecije, pa je javno saopštio da Savet stranih investitora već punih deset godina prati i daje Vladi Srbije „pregled poslovnog okruženja u Srbiji“!

Govori li to da Vlada Srbije, nema svoje izvore informacija o „poslovnom okruženju“ nego je osuđena na to da joj obučeni strani ekonomski špijuni dostavljaju matricu svojih interesa?

Šta može biti veća veleizdaja od ovakve sprdačine sa nacionalnim resursima?

Ali, nije ovo ni jedino ni poslednje zlodelo koje je izašlo iz Dinkićeve monstruozne laboratorije neoliberalizma…

U čiji džep je ubačeno 20 miliona evra?

Nedavno je, posle prodaje skoro milijardu evra državnih obveznica, najavio „da Vlada razmatra“ prodaju petogodišnjih evroobveznica u vrednosti od 500 miliona dolara, kako bi namirio budžet za 2013. godinu.

Za neupućene, čudno je što prodaje evroobveznice, kad je poznato da im cene padaju.

Ali, zna Dinkić nešto drugo: ko danas kupi jeftino, sutra će mu Srbija skupo plaćati!

I ne deli ih svakome, nego samo odabranoj klijenteli! Ko ima, imaće još.

Dokle tako?

Srbija nema više šta da rasproda osim sopstvene teritorije, koja je ionako delimično okupirana i oteta.

Ali, i na ovom ostatku od države, kad velike oranice ili šume dopadnu u ruke stranog kapitala, srpska zemlja biće samo formalno srpska!

Treba podsetiti i na slučajeve poput južnokorejske kompanije Jura koja je direktno subvencionisana iz republičkog budžeta, pod izgovorom otvaranja 1.000 novih radnih mesta.

Za južnokorejsku kompaniju Jura uplaćeno  Južnokorejcima 4,5 miliona evra!

Naravno da Jura ne zapošljava toliko ljudi, ali  je taj novac bio sasvim dovoljan da ova kompanija, poznata po teroru nad radnicima, odmah isplati polovinu svih eventualnih ulaganja u svoj pogon u Rači kod Kragujevca.

Umesto toga, ministar Mlađan Dinkić je svoje azijske partnere obavezao na otvaranje tek nekih 2.500 radnih mesta, ispod četvrtine onoga što bi se dobilo da je subvencionisanje obavljeno preko „Nacionalne službe za zapošljavanje“.

Ukupna cena ulaska Jure na srpsko tržište plaćeno je skoro 20 miliona evra!

Ovakav odliv miliona evra iz budžeta Srbije sebi ne mogu da dozvole ni najbogatije zemlje u Evropi, ali to ucenjenim frakcijama srpske političke vrhuške ne znači ništa!

Naprotiv, nedavno je i predsednik, države Tomislav Nikolić, verovatno nadahnut Dinkićevim opsenarskim talentom, uzviknuo kako je Srbija idealna za strane investicije.

Naravno da jeste, za svakoga ko je odlučio da se obogati brzo i lako, uz pomoć subvencija najsirotijeg naroda na celom kontinentu!

U martu mesecu 2012. godine, iza leđa građana, na jednoj od telefonskih sednica Vlade Srbije, iza zaključanih vrata, doneta je nova Uredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, kojom je dupliran minimalan iznos subvencija za svakoga ko ne zna srpski jezik i ko je odlučio da se na brzinu obogati.

Bio je to Tadićev „odgovor“ na „epohalnu“ Dinkićevu ideju o finansiranju navodnih stranih investitora!

Tom, bez ikakve sumnje kriminalnom Uredbom, takozvani veliki ulagači u gradovima Srbije mogu da računaju na pomoć od 10.000 evra po svakom novootvorenom radnom mestu.

Tim „izmenama i dopunama“ Cvetkovićeve telefonske vlade, za visinu državne pomoći, više nije ključno gde srećni dobitnik srpskih subvencija ulaže taj novac!

Može i u selu i u gradu. Može i u mafijaško građevinarstvo ili u mafijašku putogradnju!

Sve može, samo da poreski obveznici u Srbiji poveruju kako cveta hiljadu cvetova, kako ima i viška radnih mesta, i to baš kod stranaca, samo nema ko da radi!

Vreme je ubrzo pokazalo da je Dinkićev „projekat“ bačena para, i da niko, ali baš niko ne kontroliše sprovođenja potpisanih ugovora i trošenje novca iz budžeta Srbije!

Tako se desilo da je u fabrici Zamber u Vranju, umesto zaposlenih 2.000 radnika, lažni investitor pobegao sa 3 miliona evra koje mu je isplatila Vlada Srbije.

Ostala je nedovršena građevina nove fabrike, ogroman dug lokalnom građevinskom preduzeću, radnici bez posla i obaveza države da naplati bankarsku garanciju odbeglog kiparskog biznismena.

Evo  jednog primera kako u praksi funkcioniše Dinkićeva gubitnička mašinerija:

Za neverovati je, ali, strašna je istina da je od dolaska do odlaska Tadićeve vlasti, Prokuplje izvezlo robe za samo dva miliona evra!

Onda je Mlađan Dinkić doveo nemačku fabriku kablova Leoni i dao im podsticaj od preko 5.000 evra po jednom zaposlenom.

Izvoz je naglo skočio, ali je uvoz sirovina, prema nemačkim standardima, morao da dolazi iz Evropske unije!

I koštao je 20 miliona evra!

Tako je ova prokupačka fabrika ponovo pala u deficit, a nemački Leoni je zaradio na srpskim državnim subvencijama, taman toliko da pokrije troškove ove avanture i da mu ostane za reeksport proizvedene robe u neku srećniju zemlju od Srbije.

Konačan bilans, Nemci u plusu, Prokuplje u minusu!

Dinkić se, naravno, hvali kako je njegovom „metodom“ zaposleno čak 22. 000 radnika, ali ne kaže da je više od polovine primljeno na samo nekoliko meseci, da je sve to plaćeno iz budžeta Srbije i to po ceni od 100 miliona evra!

Ko je odobrio ovoliko sredstava u ovako očiglednu, gubitničku igru sa novcem poreskih obveznika?

Koga Dinkić i danas, 2012. godine  hipnotiše svojom pričom o tome da „…jedan evro podsticaja donosi osam evra prihoda u budžetu“, kad je poznato da se u državnu kasu, kroz poreze na zarade, direktno vraća samo 11 odsto, dok doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje podrazumevaju i pravo radnika da koriste ta sredstva?

I to u idealnim okolnostima, ukoliko poslodavac na neodređeno zaposli sve one radnike za koje je dobio novac od države!

Vreme je za ozbiljnu istragu ovog sumanutog, kriminalnog i neshvatljivog nauma, koje je do današnjeg dana koštalo Srbiju toliko, da je u međuvremenu za taj novac moglo biti izgrađeno na desetine fabrika ili poljoprivrednih kombinata u državnom vlasništvu, sa hiljadama zaposlenih (ali, stvarno, a ne fiktivno zaposlenih), koji bi već ostvarivali prihod i donosili ga u državni budžet.

Ni Dinkiću, ni ovoj vladi (kao i onoj ranijoj), nije palo na pamet da bi bilo efikasnije da se kroz poreske olakšice stimuliše razvoj pojedinih privrednih grana kao što je, na primer, tekstilna industrija, koja može da zaposli najveći broj nezaposlenih u Srbiji (a bez posla ih je, stalno ili povremeno, skoro dva miliona!).

Čak je i Turska, koja izvozi tekstil u Srbiju (prepune su pijace u butici njihove robe) oslobodila domaće proizvođače plaćanja 30 odsto poreza i doprinosa umesto da plaća stranim ulagačima kao što to Srbija, odnosno Dinkić, radi.

Na žalost, njegova sumanuta politika dobila je na zamahu baš u ovoj sadašnjoj vladi, mada je na slučaju subvencionisanja stranaca i u prethodnoj vladi trajala „mrtva trka“ između njega i Tadića, ko će više para iz budžeta da im pokloni.

Najbolji primer ove bezočne politike je slučaj italijanskog Fijata u Kragujevcu, gde je iz državnog budžeta Srbije pola milijarde evra dato u privatni biznis vlasnika ove kompanije Serđa Markionea!

I sve je to javnosti prikazano kao „partnerski odnos države“ i privatnog sektora!

Niko nije građane pitao da li se slažu sa tim ili ne, i niko još nije odgovarao za ovo privredno samoubistvo bez presedana!

Čovek koji dvanaest godina pustoši srpsku privredu i njen budžet, doveo je građane do prosjačkog štapa, a državu pred raspad.

Vreme je da gospodin Dinkić sjaši, i da visi, ili da ode na doživotnu robiju.

©Geto Srbija

Creative Commons лиценца

LIČNI STAV: VLADA SRBIJE – “TROJANSKI KONJ” ZAPADA

7. октобра 2012. Коментари су искључени

 

U žutom režimu je bilo lako. Znalo se ko je na vlasti i šta može da se očekuje od antisrpske vlade u Beogradu.

Danas, na vlasti imamo takozvanu patriotsku Vladu, čiji su predstavnici za kratko vreme dali toliko kontradiktornih izjava, da je čak i najzagriženiji glasač SNS do sada mnogo puta sebe preispitao da li je zaokružio pravi broj na majskim izborima.

 

eu-i-srbija-na-tasu

-Piše:Aleksej Dimitrijević-

Dok se za srpske medije predsednik Tomislav Nikolić busa u patriotske grudi, zaklinje nad Kosovom i preti Evropskoj uniji sa „srpskim uslovima“, u praksi novo političko rukovodstvo Srbije primenjuje protivustavne sporazume sa Šiptarima i priprema se za ispunjavanje nemačkog ultimatuma.

Evroskepticizam Nikolić ispoljava samo za domaću štampu, dok u intervjuu za „Volstrit žurnal“ izjavljuje da je „svestan da Srbija ne može da uđe u EU bez dogovora sa Prištinom i ističe da za Srbiju nema drugog izbora osim članstva u EU, što njegova Vlada želi“!

Postavlja se pitanje da li je narod sa vlasti skinuo Borisa Tadića, kako bi mu Tomislav Nikolić takođe pružio izbor bez izbora – bezalternativni put srpskog propadanja ka Briselu, ali pod plaštom „patriotske Vlade“?

Očigledno je da nova Vlada planira da vodi dve paralelne politike: jednu imaginarnu za patriotske glasače (sa nacionalističkim izjavama) i drugu realnu za Brisel i Vašington (čiji će se potezi u dve-tri skrivene rečenice gurati na dno novinskih stubaca).

Problem je što upravo Brisel i Vašington insistiraju da se kosovsko pitanje što pre reši (jer sledi i vojvođansko), a Tomislavu Nikoliću biće sve teže da pred patriotskim glasačima žonglira sa imaginarnom i realnom politikom.

 

Ivica Dačić je posebna priča

Samo u Srbiji je moguće da se premijer javno zalaže za odustajnje od 25 odsto teritorije svoje zemlje i da posle toga i dalje ostane u fotelji.

Traži naš premijer takozvanu podelu Kosmeta, a zapravo samo nekoliko opština koje nikada nisu ni bile Kosovo.

Ono što se danas naziva severnim delom je Petar Stambolić i ostatak komunističkog aparata otcepio od centralne Srbije i pripojio „autonomnoj pokrajini“ Kosovo, sa ciljem da se dodatno oslabi Srbija u posleratnoj Jugoslaviji.

Ako je to plan za Kosmet, koji su naprednjaci tako dugo i pompezno najavljivali, onda je takozvana „nacionalistička“ vlada sebi natovarila na vrat teret, od kojeg su bežale i mnoge izdajničke garniture – svesno odricanje dela teritorije.

Nažalost, dobar deo hedonističkih Srba danas bi i prihvatio podelu Kosmeta kao „rešenje“.

I tu je zapravo i najveći problem. Dok se na zapadu Evrope dižu veliki socijalni nemiri i jača evroskepticizam, Srbi mirno gledaju kako im se razbija država, povećava PDV, gaze sva predizborna obećanja…

Ne smeta im ni nametanje lažnog sistema vrednosti preko gej parade, ni što država u saradnji sa tajkunima izaziva nestašice ulja (uskoro i mleka). Navikli smo da ćutimo, zbog čega je dosovski režim i vladao punih 12 godina.

Upravo na to računa i aktuelni politički vrh.

Uz flert sa Rusijom (za dobar rejting kod glasača), koji je po svemu sudeći više očajnički apel za bilo kakvu finansijsku pomoć iz Moskve nego stvarna namera Srbije da započne strateško partnerstvo, „oslobodioci“ od žutog režima planiraju da Srbima prodaju lažni patriotizam za još jednu izgubljenu deceniju, baš kao što su nam DOSmanlije prodavale lažnu demokratiju od 2000. godine do danas.

Neko će reći, čekajte, tek su došli na vlast, oni samo kupuju vreme, sve je deo taktike, pohapsiće lopove…

Daj Bože. Svaki istinski patriota bi najviše voleo da ga ova Vlada demantuje i dokaže da nije trojanski konj Zapada!

Ipak, bliža i dalja istorija nas je naučila da baš i nemamo mnogo razloga za optimizam.

Lažne demokrate su pod plaštom demokratije pokrale Srbiju.

Ostaje da se vidi šta sve možeš u Srbiji kao lažni patriota…

 

JEDINI SPAS JE: “VEZATI SRPSKI ČAMAC ZA RUSKU LAĐU”

-Piše:Nikola ŽIVKOVIĆ, srpski istoričar i publicista iz Berlina-

Kada se vežemo za veliku silu, a to može da bude samo Rusija, i Nemačka i njen kancelar neće govoriti sa nama ovako kao sad.

Sad smo na livadi, nezaštićeni i svako može da nas šutne. Ako smo uz Ruse, imaćemo težinu, bez Rusa smo ništa, VUČIĆ je nasledio nepromišljenu i nezrelu politiku.

Velike države, kao Rusija, Nemačka, Francuska, Amerika imaju politiku koja je konstantna po 100 godina.

Kod nas to nisu shvatili pa su nezrelo govorili da Evropa nema alternativu.

Vučić je nasledio takvu politiku, ni kriv ni dužan, i u pravu je kad kaže da je Nemačka najvažnija, jedina nema krizu i ekonomski je najača.

Politički, međutim, Nemačka nema tu težinu koju u Evropi imaju Velika Britanija ili Francuska.

Mnogo zavisi od Amerike, jer SAD još ima trupe  na nemačkoj teritoriji, iako se Berlin trudi da ne zavisi toliko od SAD.

Mi smo mali i sitni, jer 12 godina ponavljamo da Evropa nema alternativu, umesto da se, kako je to Nikola Pašić rekao, kao mali čamac na olujnom moru vežemo za neku veću lađu.

Mislim da je to jedino Rusija. Kada se vežemo za veliku silu, Nemačka i njen kancelar neće govoriti sa nama ovako kao sad.

Sad smo na livadi, nezaštićeni i svako može da nas šutne. Ako smo uz Ruse, imaćemo težinu, bez Rusa smo ništa.

Realna politika kaže da moramo uz nekoga, a nas neće niko sem – Rusa.

Ako smo s njima, sledeći put kad Vučić bude s Merkelovom, ona će reći – čekaj, Rusi su nam važni, sa njima imamo mnogo velikih poslova, a pošto su Rusi sa Srbima, moramo prema njima imati više obzira…

Najveća greška prethodnog režima je bila što je sve vezala jedino – Evropu, a to se u politici nikada ne radi.

 

#Geto Srbija

Materijal:Srbel/Fakti

Creative Commons лиценца

ALEKSANDAR KONUZIN: PORUKE VLASTIMA SRBIJE !

14. марта 2012. Коментари су искључени

 

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin poručio je svojim balkanskim satrapima da evropska opcija ne bi trebalo da se razmatra kao da nema alternativu i kao opcija koja isključuje ostale pravce saradnje.

Kao jednu od alternativnih opcija Konuzin je naveo „Jedinstveni ekonomski prostor Rusije, Belorusije i Kazahstana“.

 

EU ili Putin: Aleksandar Konuzin, bez dileme

Ambasador Konuzin, na prvom mestu čovek, pa onda diplomata…

 

Na okruglom stolu „Rusija i Balkan: Prošlost i perspektive“ u Beogradu, Konuzin je naveo da je integracija država u EU najjači katalizator društvenih procesa, ali da se više priča o prednostima integracije, a manje o poznatim rizicima i iskustvu zemalja koje proživljavaju ekonomske i socijalno-političke potrese.

„Učešće balkanskih država u EU imaće veliku specifičnost i ta tema zahteva posebnu analizu, a ovim se, kako vidim, očigledno malo bave„, ocenio je šef ruske misije u Beogradu.

Na pitanje novinara da li status kandidata Srbije za članstvo u EU može uticati na ekonomsku saradnju sa Rusijom, Konuzin je odgovorio da kratkoročno neće uticati na saradnju, a da će Rusija iskoristiti vreme da se to ne desi ni u dugoročnoj perspektivi, kako u trgovinskoj, tako i u investicionoj saradnji.

 

„Ali, to će u mnogome zavisiti od uslova koje će vam postaviti vaši novi partneri, a možete biti uvereni da će vam postaviti uslove i da će zahtevati da ih ispunite, a vi pogledajte šta više odgovara vašim nacionalnim interesima”, rekao je Konuzin i naglasio da će Rusija uvek biti sa Srbijom.

 

Konuzin je, ipak, priznao „da nijedan srpski partner ne može da prognozira kako bi status kandidata mogao da se odrazi na ekonomske odnose sa Rusijom”.

Nijedan Srbin ne može da odgovori kakve će posledice imati ulazak Srbije u EU, ali mi znamo. Pogledajte svoje susede kakve posledice imaju”, zaključio je ruski ambasador.

On je podsetio da od 1. januara postoji „Jedinstveni ekonomski prostor Rusije, Belorusije i Kazahstana“ i naglasio da je veliko interesovanje ekonomskog sektora Srbije za saradnju s tom novom organizacijom.

Konuzin je podsetio na reči šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da se u svetu odigravaju ubrzani istorijski procesi i da se oni u punoj meri tiču i Balkana.

Pitajući se da li je završen proces raspada jugoslovenske države, Konuzin je odgovorio da „postoje sumnje da nije“, podsećajući na pitanje Kosova, nerešenih pograničnih sporova i problema izbeglica.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

Creative Commons лиценца

Категорије:СВЕТ Ознаке:, ,
%d bloggers like this: