Архива

Posts Tagged ‘miki rakic’

PETAR ISKENDEROV: Kome je u interesu Dačićeva munjevita diskreditacija?

8. фебруара 2013. Коментари су искључени

 

  KO STOJI iza propagandne kampanje bez presedana čak i po srpskim merilima, protiv predsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića?

To pitanje je po svojoj oštrini zasenilo čak i prvi susret Predsednika Srbije i Kosova, mada, može biti da će se upravo „kosovski trag” pokazati kao ključni u odnosu na događaje oko šefa vlade.

demokratska-stranka

 

 

  Srednjevekovni engleski franjevački fratar i filozof Viljem Okam, jednom je formulisao važan metodološki princip u spoznaji stvarnosti, koji je danas poznat pod nazivom „Okamova oštrica”.

Princip kaže da „nije potrebno bez neophodnosti umnožavati pretpostavke”.

Drugim rečima – ne treba izmišljati nove okolnosti da bi se objasnila ova ili ona pojava, ako se može proći i bez njih.

 

 

 

Razvoj skandala oko Ivice Dačića ilustrativno podseća na tu jednostavnu istinu.

Upravo široki spektar preduzetih mera protiv njega – od tek sada „pristiglih” materijala o njegovim sastancima sa ljudima bliskim odbeglom „narko-kralju” Darku Šariću tokom 2008-2009. godine, do provokacije nogama i ostalim delovima tela pseudo-voditeljke emisije „Nemoguća misija” – daje osnova da se pretpostavi da se ovde radi o prilično primitivnom scenariju, ali sa veoma jasnim političkim ciljem.

Zbog toga ima smisla zaobići žestoke rasprave o (ne)krivici ili (ne)upućenosti Ivice Dačića i pozabaviti se drugim, mnogo važnijim pitanjemko ima koristi od ovakve munjevite i višestruke diskvalifikacije Premijera, ministra unutrašnjih poslova, vođe socijalista i – da ne propustimo – glavnog pregovarača Srbije u pregovorima o Kosmetu?

U najmanju ruku, postoji 5 mogućih scenarija.

  Prvi – najmanje verovatan – povezan je sa rastućim nezadovoljstvom ovakvom politikom totalnih ustupaka srpske vlade po pitanju Kosova, sa kojom se upravo Dačić poistovećuje.

Sa te tačke gledišta, njegova diskreditacija i njegovo uklanjanje sa političke scene mogu izgledati kao odgovarajuća dejstva srpskih patriota.

Međutim, srpske patriotske snage u ovom trenutku ne preživljavaju baš najbolja vremena i pitanje je da li su oni sposobne za realizaciju ovakvog scenarija, čije niti očigledno ne dosežu do kosmetskih Srba ili Demokratske Stranke Srbije.

  Drugi scenario zasnovan je na potpuno suprotnoj premisi.

Dačića sa političke scene žele da uklone suprotne snage, one koje smatraju nedovoljnim njegove ustupke prema Prištini.

Ova opcija izgleda mnogo ubedljivija – imajući u vidu znatne promene u taboru glavnih arhitekata nezavisnog Kosova.

Pre nekoliko dana je napustila položaj glavni saveznik kosmetskih separatista u američkoj administraciji – državna sekretarka Hilari Klinton.

Za nju završetak „Kosovskog projekta” predstavlja, bez ikakvog preterivanja, porodičnu stvar, koju je započeo njen suprug Bil.

A taj projekat se ne može smatrati završenim, sve dok Beograd ne prizna nezavisnost Prištine.

Međutim, takav potrebni sporazum Dačić-Tači, nije zaključen.

Zbog toga bi izgledala logična težnja odlazeće madam Klinton, da u znak odmazde zada svoj poslednji udarac.

A sprovodnika američkog uticaja na srpskoj političkoj sceni i u određenim konkretnim ministarstvima, danas ima u izobilju.

  Treći – ne manje prihvatljiv scenario pretpostavlja da su se protiv Dačića urotile one snage koje u ovom trenutku ne interesuje Kosovo, već njihov povratak na vlast.

Sa te tačke gledišta, izabran je zaista ugodan trenutak.

  Tu je i četvrti mogući scenario – na koji je, između ostalih, akcenat stavio i britanski balkanolog Tim Džuda i niz drugih zapadnih posmatrača.

Po toj verziji, slabljenje pozicije Ivice Dačića, čak i uz formalno očuvanje premijerske funkcije, objektivno ide na ruku SNS i Aleksandru Vučiću lično.

Sličan scenario, za razliku od prethodnog, ne zahteva prevremene izbore, već znači samo preraspodelu snaga i uticaja u okvirima postojeće vladajuće koalicije.

Karakteristično je međutim, sudeći po raspoloživim informacijama, da u samoj Srpskoj naprednoj stranci postoje dijametralno suprotstavljena mišljenja po pitanju stepena odgovornsti Dačića.

A to znači da u svakom slučaju, inicijator antipremijerske kampanje nije bila SNS kao takva.

  U vezi sa tim zanimljiva je pojava na uticajnom turskom sajtu TUIC Akademi, teksta sa potpisom uglednog lokalnog analitičara Dileka Kutuka (DilekKütük), koji je teško drugačije okarakterisati nego kao panegirik lično Aleksandru Vučiću.

Evo samo jednog karakterističnog citata: „Raste poverenje u novu vladu Srbije, koja je formirana posle izbora 2012. godine.

Među razlozima rasta poverenja, ne treba isključiti ni uticaj važnih i smelih koraka u borbi protiv korupcije u zemlji.

Sa tim u vezi, treba istaći napore potpredsednika vlade Aleksandra Vučića, koji je osvojio narodne simpatije usled svoje aktivne borbe protiv korupcije”.

  Tako operativna izjava neposredno po izbijanju vrućeg skandala i akcenat određenih turskih krugova na Vučića kao naslednika Dačićevog – predstavlja veoma važnu činjenicu, na osnovu koje se mogu izvući buduće promene geopolitičkog vektora u Srbiji i oko nje.

 

 

 

  I na kraju, peti scenario je rezultat odbrane samog Ivice Dačića, koji je izjavio da je to osveta kriminalnog miljea zbog njegove borbe protiv kriminala.

Po njegovim rečima, odgovarajuća informacija o vezama sa Rodoljubom Radulovićem „tiho je poslata u arhivu, da bi se iskoristila za pritiske i ucene kada za njih dođe vreme”. 

No, ukoliko je to stvarno tako, tada u srpskom društvu mogu da se pojave ne manje bolesna pitanja, sad već direktno Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Jer ispada da ono u poslednjih nekoliko godina, ili nije moglo, ili nije htelo, da istraži neke jednostavne ali za srpski i balkanski kriminal ključne prestupničke dilerske lance.

  Već u nedeljama koje slede, moguće je razjašnjenje više ukazanih scenarija ili možda, pojava novih.

Tada će i postati jasno ko je iznad glave Premijera i ministra unutrašnjih poslova nadneo „Okamovu oštricu”.

Jedino što se stiče čvrst utisak, da ni jedan razvoj događaja neće doneti dobrobit Srbiji, Srbima i srpskim nacionalno-državnim interesima.

©Geto Srbija

Fakti

SRBIJA: DOM ZA PLJAČKANJE I MUČENJE

1. фебруара 2013. 4 коментара

Posledice zapanjujuće pljačke stoleća koju je izvela Demokratska stranka za deset godina svoje vladavine Srbijom, još nisu sagledane, a već su se pozicionirali nastavljači ovog bezumlje koje Srbiju vodi direktno u propast i brzi nestanak kao nezavisne države koja je imala i tradiciju, integritet i ugled u svetu.

SRBIJA VLADA SKUPŠTINA

Piše: Nikola Vlahović

Vođe Srpske napredne stranke nepogrešivo nastavljaju tamo gde je Boris Tadić stao.

Kontinuitet daljeg rasturanja Srbije obezbeđuje i njegov bivši šef kabineta, Miodrag Rakić, sada  „oficir za vezu“ između stare pljačkaše garniture i novih osvajača koji  otimaju aktivno a hapse selektivno.

Srbija je u rasulu, njenu imovinu prodaju a najpametnije rasteruju.

Nijedan multimilioner Demokratske stranke nije odgovarao za svoje pljačke, a svaki siromah koji se pobuni, može biti uhapšen kao državni neprijatelj.

Vlada i ministri znaju samo kolika su im primanja ali ne i čega je Srbija vlasnik.

Polovinom 2012. godine, stručnjaci Svetske banke, (EBRD) i MMF-a procenili su da ukupna imovina Republike Srbije ne prelazi 150 milijardi evra!

Ovaj neverovatan, uvredljiv i netačan podatak nije došao slučajno, jer ove tri svetske bankarske korporacije raspolažu većim delom srpskog spoljnog duga.

Ovi savremeni porobljivači Srbije, svoju besramnu procenu temelje na dugogodišnjoj politici kriminalizovanih političkih koalicija koje haraju kao da je došao sudnji dan, i kao da posle njih neće biti ničega, ni ove zemlje ni života u njoj!

Srbija je danas  potpuno nedefinisana država u kojoj  Vlada, ministri, parlament, predsednik i druge odgovorne institucije i ličnosti,  ne znaju osnovne informacije o sopstvenoj domovini, koja je za nekoliko decenija pretvorena u državnu razvalinu, čija je imovina nepoznata, čije su granice nedefinisane a suverenitet pogažen i potpuno suspendovan.

Fond obradive zemlje smanjuje se godišnje za 25. 000 hektara, i u takvoj atmosferi, srpske vlasti prodaju Ujedinjenim arapskim emiratima deset poljoprivrednih gazdinstava sa oko 9.000. hektara najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta, i to sve u okolini glavnog grada, Beograda, uključujući i gigant PKB, kome niko još nije utvrdio pravu vrednost niti može, jer takav resurs i nema cenu!

Ovako opkoljeni Beograd, čije će luke na Dunavu koristiti Emirati, ovim činom je zarobljen, a njegova izolacija je već izvesna, jer tamo gde posluje Šeik iz Ujedinjenih arapskih emirata, Evropska unija pravi privredni, tranzitni, politički i svaki drugi zid.

Sa druge strane, građanima Srbije je oduzeto pravo da upravljaju svojim granicama, nametnuta im je separatistička država u sred svoje ustavne (i istorijske) teritorije i prinuđeni su da gledaju kako Albanci naplaćuju carinu na novopostavljenim carinskim prelazima, uz pomoć Evropske unije, po želji Amerike i uz saglasnost vlastodržaca u Beogradu.

I sve to samo zbogdobijanja datuma za početak pregovora Srbije o ulasku u Evropsku uniju“!

OTIMAČI DRŽAVNOG BLAGA

Osim neutvrđenih granica i nasilja nad sopstvenom državnom teritorijom, Srbija je suočena sa potpunim haosom u institucijama sistema, pa tako niko sa sigurnošću ne može da tvrdi ša sve ova zemlja poseduje, šta je u vlasništvu države a šta je vlasništvo privatnih lica, gde je pokradena imovina, koliko je srpske imovine u posedu drugih država, koliko stvarno vredi ukupna imovina Srbije, u kojim zemljama se nalaze nevraćene državne zlatne rezerve iz ranijih epoha i mnogo toga još…

Rasprodaja Srbije, njene imovine, društvenih i javnih preduzeća, banaka, banja…, počela je početkom 2001. godine, kada na vlast dolazi takozvana Demokratska opozicija Srbije, zvana DOS.

Na zaprepašćenje stručne javnosti i građana, tadašnji guverner, tada fiktivne Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić, dekretom od 31. decembra te 2001. godine, šalje u stečaj najveće srpske banke, a sa njima i polovinu srpske privrede i kompanija koji su bili deponenti tih banaka.

Rasprodaja Srbije je mogla da počne, a dolaskom na vlast mafije Borisa Tadića, nijedan nacionalni interes više nije bio štićen.

Životinjskom pohlepom pljačkajući, uz pomoć i uz organizaciju svog šefa kabineta Miodraga Rakića, reketirajući privrednike, javna preduzeća, fondove i uzimajući iz budžeta koliko hoće, a odvajajući na račune najveći deo iz masnih donacija i kredita, Boris Tadić se osećao kao namesnik.

Kao da ga je neko važan, iz svetskog  centra, poslao da vlada ovom teritorijom.

Srpski predsednik, u dva mandata, ponašao sa kao Pontije Pilat.

Kada je prošle godine zbačen, očekivalo se da će nova, krhka i nametnuta koalicija, početi da uz pomoć Evropske unije i njenih institucija, povede borbu protiv kriminala i korupcije, i tako vrati makar trideset milijardi evra, koji su na računima Tadićeve mafije.

Ali, da je mafija Borisa Tadića opasna i vezana lancima, umesto u lanac, brzo će se pokazati.

Ona ističe svog čoveka koji počinje da trabunja o borbi protiv korupcije, a posle tih izgovorenih reči on sedi sa njima, pije belo vino i prebraja pare.

Dakle, nova vlast, koju predvodi Srpska napredna stranka, pokazala se, kao što se upućeni  delovi javnosti i očekivali.

Niko od bande Borisa Tadića nije u zatvoru!

Miodrag Rakić je na slobodi, njega i porodicu obezbeđuje čak osamdeset vojnih specijalaca!

A Rakić je bio Tadićev konsiljero koji je naplaćivao danak za svog šefa, i sabrao mu tri milijarde evra.

Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, da podsetimo, rasprodajom vojne imovine i naoružanja i namenske industrije zaradio je za sebe i svoj partijsko-poslovni klan preko 600 miliona evra.

Bojan Pajtić je, pljačkajući Vojvodinu, njene fondove, banke, bolnice, škole, a naročito Razvojnu banku Vojvodine i Metals banku, inkasirao sebi i svome klanu preko pola milijarde evra, i nekretnine u vrednosti od oko 200 miliona!

Bivši ministar Dušan Petrović je uspeo da se takođe omasti, prebacujući deo svoje imovine na više tajkuna, oko 700 miliona evra!

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je, kada se saberu sve njegove zarade, koje su prijavljene na APR-u, inkasirao oko MILIJARDU i DVESTA miliona evra!

Branko Radujko, bivši generalni sekretar Borisa Tadića, a potom direktor Telekom-Srbija, oštetio je ovo javno preduzeća za preko milijardu evra, prebacujući novac na račune Demokratske stranke, i na svoje.

On i njegov klan su, postoje dokazi, “teški“ oko 200 miliona evra!

Božidar Đelić, bivši ministar, ovajdio je sebe i stranku sa pola milijarde evra!

Doskorašnji premijer Mirko Cvetković, uspeo je, pod stare dane, da inkasira oko 600 miliona evra!

Oliver Dulić, sa bratom Modestom, gradonačelnikom Subotice, debelo se obezbedio. Računa se da su zgrnuli za sebe i svoje, preko 350 milion evra!

Bivši ministar Aleksandar Vlahović, rukovodeći rasprodajom preduzeća, omastio je stranku i sebe sa oko 550 miliona evra!

Koliko je drpio Vuk Jeremić?

A gde je ministar zdravlja u četiri mandata Tomica Milosavljević, gde je družina Mlađana Dinkića?

SNS i DS na istom zadatku: “OPLJAČKAJ I RASTURI”

Spisak Tadićevih mafijaša, koji su bili ministri, državni sekretari, ili stranački tajkuni, impresivan je.

Jer opljačkati za osam godina državu za 50 milijardi evra, nije mačji kašalj.

Srpska napredna stranka je, čim je ugovorena koalicija sa SPS-om, jer je međunarodna zajednica želela da gubitnik na predsedničkim izborima Boris Tadić ne postane premijer, jer on je spreman na sve gadosti, da saopšti da će njeni ljudi voditi “borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala i preispitivanje privatizacije 20 preduzeća“.

I bi tako.

Niko od Tadićevih mafijaša nije otišao u zatvor!

Umesto da vrati 50 milijardi  opljačkanih para, mafija iz SNS-a je, pseći poslušna, potrčala u naručje Tadićevim lopovima, ljubeći skute i nudeći da sa njima, samo da se evropljani ne dosete, uđe u koaliciju.

Degutantno je kako se iz SNS najavljuju hapšenja.

A hapse se samo oni čije privođenje sudijama traži Miodrag Rakić!

Prošle nedelje iz kabineta predsednika Srbije saopšteno je da je administracija bivšeg predsednika Borisa Tadića, prilikom predaje dužnosti prošle godine, ostavila prazne kabinete, ispraženjen od lica i inventare, a pomela je i budžet, predviđen za rad do kraja prošle godine.

Odmah su se javili glasnogovornici iz SNS-a pokušavajući da opravdaju ovu pljačku, kojom je, takođe, rukovodio Miodrag Rakić.

Osim što je amnestirala pljačku tešku preko 50 milijardi evra, Srpska napredna stranka je, učešćem u novoj vladi, pokrila sve svoje kriminale u spoljnoj politici, uzdižući Vuka Jeremića, tog maloumnika koji je zadao teške udare srpskom ugledu u svetu.

Srpska napredna stranka nastavila je da uništava sve institucije.

Pokrila je zločinačke aktivnosti prethodne vlade na urušavanju pravne sigurnosti i oko reforme pravosudnog sistema.

Prethodni ministar odbrane Dragan Šutanovac uništio je Vojsku Srbije – njenu vojnu imovinu, namensku industriju, rasprodao je naoružanje i sveo je na lovačka društva.

Srpska napredna stranka nije ni prstom mrdnula da išta popravi.

Umesto toga, ministar odbrane je pokušao da se poigra sa Dmitrijem Rogozinom, potpredsednikom Vlade Ruske federacije, obećavajući nekakvu vojnu saradnju, a onda se okrenuo arapskim državama, da sa njima sklapa navodne poslove u naoružavanju.

Učinak Srpske napredne stranke u vladi može se oceniti kao nastavak zločinačke politike koju su sprovodili u prethodnoj stranci koja ih je odgajila, finansirala, a potom je izdali, kao što i danas izdaje nacionalne interese.

Namera Srpske napredne stranke da Ujedinjenim arapskim emiratima proda poljoprivredno zemljište, uglavnom oko Beograda, koje je hranilo ovaj grad, za desetinu miliona evra i dolara mita, koje su dobili njeni lideri, i tobož samo tri blindirana džipa i snajpersku pušku, pokazuje da se oni neće odreći svoje izdajničke uloge.

Javna paktiranja, šenlučenja i zajednička prizivanja izbora od strane Demokratske stranke i SNS-a, pokazuju da njihova rukovodstva predstavljaju istu kriminalnu organizaciju, koja je na istom zadatku- da opljačka Srbiju, otme od nje, rasturi…

RASPRODAJA DRŽAVNE IMOVINE

Jedna od nadležnih ustanova za ova pitanje, Direkcija za imovinu Srbije postoji tek od 1996. godine.

Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije, ona bi trebalo bi da se bavi ovim pitanjima.

Uostalom, i zvanično, Republička direkcija za imovinu vodi jedinstvenu evidenciju o nepokretnostima i zbirnu evidenciju pokretnih stvari (po vrsti i vrednosti).

Ali, nikada do današnjeg dana iz ove institucije nije saopšteno javnosti šta to Srbija ima, čega je vlasnik, ko imovinom suštinski upravlja.

Takođe, do današnjeg dana nijedna vladajuća koalicija „od dolaska demokratije“, nije detaljno popisala državnu imovinu, nego politički i režimski klanovi i njihovi centri moći namerno ovu temu drže što dalje od javnosti, sa ciljem da sakriju stvarno stanje.

Upravo zato je i bilo moguće da vrednosti srpske državne imovine svedena na 150 milijardi evra, ako je poznato da je samo imovina na Kosovu vredna oko 200 milijardi dolara (prema svim procenama, i domaćim i stranim).

Nepokretna imovina Srba čini 58 odsto vlasništva na Kosmetu, gde je uzurpirano milion katastarskih parcela obradivog zemljišta, livada i šuma vrednih 50 milijardi evra.

U kosovskom, dreničkom i metohijskom basenu nalaze se rezerve uglja za dva veka, a imovina 1.358 srpskih preduzeća, od kojih je većina nelegalno privatizovana, procenjuje se na više od 1,5 milijardi dolara.

Danas, 2013. godine, u pregovorima sa kosovskim Albancima, pregovarači sa srpske strane lakonski konstatuju kako je Srbija u prošlosti ulagala u razvoj kosovske privrede, ali da se „država do sada nije dovoljno bavila institucionalnom zaštitom svoje imovine na tom području“!

Ova besramna konstatacija, više govori od hiljadu drugih činjenica, kako je došlo do toga da jedna relativno stabilna, agrarna i industrijska zemlja postane prosjak na jugoistoku Evrope, čiju je bagatelnu cenu istakla Svetska banka, kao da sprema Srbiju za prodaju na berzi u Njujorku!

A kako i ne bi kad su u „domaćoj radinosti“ samo Železnice Srbije procenjene na 2,4 milijarde evra, što je takođe smišljeno urađeno kako bi budući koncesionar, kupac ili investitor, imao što manje brige oko realnog održavanja i unapređivanja te imovine.

DRŽAVA “ZAKONSKI OTIMA” OD SEBE

Bez obzira na činjenicu da je tačna vrednost državne imovine u Srbiji nepoznata i javnosti i onima koji su na vlasti, ima podataka koji daju makar delimičnu sliku stanja.

Tako je, na primer, država Srbija evidentirana kao vlasnik ukupno 656.583 objekta, 107.743 stana, 15.735 poslovnih prostora, 7.516 garaže, a u svom vlasništvu ima i  884.046 hektara poljoprivrednog,  983.111 hektara šumskog i 417.054 hektara građevinskog zemljišta.

Međutim, ovi zvanični podaci su namerno netačni, nepotpuni i iskrivljeni.

Sve dosadašnje višestranačke koalicije na vlasti pripisivala su manje državne imovine nego što je inače ima.

Tako je, na primer, još u vreme vlade Zorana Đinđića, multimilionska vrednost državne imovine preko noći postajala „imovina bez vlasnika“, da bi kasnije lakše prelazila u ruke tajkuna i kriminalaca, a za vreme svake sledeće vlade, sve do danas, količinom i vrednošću te imovine se manipulisalo za potrebe pljačke partijskih klanova.

Još pre dve godine, na snagu je stupio i  Zakon o javnoj svojini, pa se deo imovine Republike Srbije prelio na oko 200 titulara (pokrajina, opština, grad…).

Tako je samo dodatno omogućen dalji nestanak i rasipanja državnih dobara, a mogućnost da neko sabere šta država Srbija stvarno poseduje, manja je nego ikada ranije.

Milina za dalju pljačku.

NIKO NE ZNA KOLIKO IH IMA, ALI JE POZNATO KOLIKO KAŠTAJU

Srpski ministri i vlada već više od deset godina ne znaju koliko imaju državnih (vladinih) agencija ni čemu mnoge od njih služe.

Poređenja radi, velika, ujedinjena Nemačka, ima samo šest vladinih agencija, Slovačka osam, a Srbija, jedna od dve najsiromašnije zemlje na Balkanu, čiji je društveni proizvod mizeran, ima više od 130 vladinih agencija, a tačan broj im još niko nije utvrdio.

Niko tačno ne zna koliko je ljudi zaposleno u tim „telima“, ali je poznato da ovi fantomi godišnje koštaju građane Srbije blizu milijardu evra (tačnije, 820 miliona evra za prošlu godinu).

 

 

 

©Geto Srbija

List protiv mafije

SMEDEREVO: VELIKA PREVARA ZVANA “COMICO OIL”

18. јануара 2013. 2 коментара

Navodna rafinerija nafte u Smederevu je samo šifrovan naziv za operaciju velikog pranja para dobijenih kao mito da bi se negde uposlila zastarela i prljava američka tehnologija koja će zatrovati celu severno-istočnu Srbiju.

Istovremeno je to i dimna zavesa iza koje treba da se sakrije legalizacija korišćenja genetski modifikovanog semena biljaka iz kojih bi se dobijao biodizel.

Piše: Milan Malenović

Smederevo

 

Ni za jedno, ni za drugo, nikada nisu urađene stručne analize štetnosti po život i zdravlje stanovništva ali je analiza profita do detalja smišljena, samo još treba obaviti akciju instaliranja rafinerije tamo gde joj nije mesto…

Aleksandar Vučić je dobio zadatak od Miodraga Rakića da rafineriju progura po svaku cenu, i da tako opravda dva miliona dolara mita koje je on dobio od vlasnika Komiko oil-a.

 

U engleskom jeziku postoji izraz „naftni baroni" i odnosi se na magnate koji su svoje milione stekli trgovinom naftom.

U Srbiji sve mora da bude drugačije nego u normalnom svetu, tako da čelni ljudi Komiko oila, preduzeća koje bi da gradi rafineriju u Smederevu, najviše podsećaju na barona Minhauzena, legendarnog lažova.

Prvih dana 2009. godine, gradske vlasti Smedereva su, "po ovlašćenju Vlade Srbije", potpisale "memorandum o razumevanju" sa holandskom firmom Komiko oversiz (Comico Overseas) o izgradnji rafinerije u tom gradu.

Domaća poslovnica te holandske firme, Komiko oil (Comico oil), najavila je da će u izgradnju rafinerije u naredne tri godine uložiti 250 miliona dolara, a samo u prvih 36 meseci, dok bude trajala izgradnja, budžet Smedereva bi od svega toga prihodovao čak 4,5 miliona dolara.

Da nešto sa ovim poslom od samog početka nije u redu pokazuje i zvanična internet prezentacija Komiko oversiza na kojoj se vidi da je sve unapred razrađeno i da se odlično znalo kako će srpske vlasti da reaguju.

Što bi se reklo: dobro režirana farsa.

Tako, na primer, Komiko kao datum početka projekta i potpisivanje memoranduma navodi 30. decembar 2008. godine iako, kao što se vidi, u to vreme smederevske vlasti još nisu imale ovlašćenje za tako nešto.

Nadalje, u objavljenom planu realizacije projekta, precizno su navedeni datumi početaka svake pojedinačne faze radova i to daleko pre nego što je bilo šta potpisano sa gradom Smederevom ili bilo kim drugim u zemlji Srbiji, bar ne zvanično.

Nezvanično je već sve bilo utanačeno.

Da bi se shvatilo sa kakvim prevarantima Srbija ima posla, potrebno je prvo dobro upoznati glavne aktere ove cirkusijade koju će Srbiju skupo da košta.

KO PREDSTAVLJA PREVARANTSKI “KOMIKO OIL”:

Najeksponiraniji  u medijima je Radomir Raša Radivojević, jedan od ukupno dva zaposlena u Komiko oilu, navodnom gigantu.

Rođen je 1975,  pušač je (omiljena marka cigareta mu je plavi Pall Mall ), ljubitelj životinja (ima mačku), danas na radnom mestu pomoćnika, po potrebi i zamenika generalnog direktora Komiko Oila.

Diplomirao je prava na beogradskom Pravnom fakultetu i to posle upornog studiranja koje se odužilo skoro deceniju.

Godine 2004. godine napušta Srbiju i po sopstvenim tvrdnjama datim još 2006 ovdašnjim medijima, počinje da radi za SYP, kompaniju iz Ciriha, i to kao generalni menadžer zahvaljujući svom životnom delu srpskom poslovnom imeniku?!

Na stranu to što srpski poslovni imenik nije nikakvo Radivojevićevo otkriće, jer se isti već uveliko štampao i prodavao u Beogradu još devedesetih godina prošlog veka, a u vreme kada je on dospeo u Cirih postojalo je i elektronsko izdanje.

Ostaje pitanje na koje nikada nije dat odgovor: kako je Raša Radivojević kao srpski državljanin dobio švajcarsku boravišnu vizu i radnu dozvolu? 

I, da li ih je uopšte i dobio ili je radio na crno?

Uzgred, o navodnoj svetski poznatoj i priznatoj kompaniji SYP nema nigde nikakvih tragova.

Pošto je ovako uspešno apsolvirao prve korake hohštapleraja, Radivojević je počeo da se pojavljuje i po srpskim medijima ubeđujući naivni narod kako dovodi svetske investitore koji će ovde da ulože milione evra.

Najdalje je dogurao sa projektom montažno-demontažne rafinerije koju bi da gradi u Smederevu.

Ljudi su mu čak i poverovali, što je najveći uspeh za jednog prevaranta.

Drugi zaposleni u Komiko Oilu je Vencislav Tiankov Ivanov, bugarski državljanin, osnivač i direktor Komiko Oila, direktor Komiko Oversiza u Holandiji, ali i direktor i vlasnik Titan Prometa d.o.o. iz Zagreba (sve tri firme imaju ukupno osam zaposlenih).

Ivanov je potpuni anonimus što se tiče velikih građevinskih projekata, nije poznat ni u svetu naftaša, ali nas upućuje na jednu bugarsku firmu sa kojom je usko povezan, a koja je ključna za razumevanje prevare koja se sprema u Smederevu.

Sva tri preduzeća, kojima direktoruje Ivanov, nabrojana su kao klijenti bugarske konsultantske kuće Galus (Gallus), registrovane na adresi Knjaza Borisa Prvog 130, peti sprat u Sofiji.

Galus ima i jedno predstavništvo u inostranstvu, u teksaškom gradu Hjustonu, mada po podacima to više liči na običan poštanski pretinac na kome se prikuplja pošta i prosleđuje primaocu koji je u inostranstvu.

Galus u svojim referencama navodi kako je angažovan ne samo za rafineriju nafte u Smederevu, već i za izgradnju termoelektrane u istom gradu.

Nadalje, u pregledu poslovanja ovog bugarskog konsultanta nailazimo i na rad na projektovanju rafinerije nafte u Silistri, malom bugarskom gradu na donjem toku Dunava.

Kada uporedimo planove za rafineriju u bugarskoj Silistri i srpskom Smederevu, vidimo da su identični, iako ona u bugarskoj ima upola manje kapacitete od ove planirane u Srbiji.

Kako je to moguće?

Kod barona Minhauzena od Smedereva, sve je moguće, ali je ključno to da oni u ovom trenutku ni ne raspolažu adekvatnim projektom na osnovu koga bi dobili građevinsku dozvolu.

U poslovnom putujućem cirkusu zvanom Komiko, nailazimo na još jednog pažnje vrednog učesnika, upravo onog koji nam ukazuje na stvarne domete i konačne ciljeve cele operacije.

Radi se o američkoj kompaniji Farmers Ethanol, specijalizovanoj za proizvodnju biodizela.

GORIVO OD GMO ŽITARICA

U Sjedinjenim Američkim Državama se biodizel  dobija skoro isključivo iz genetski modifikovanih (GMO) žitarica, čije uvođenje se upravo ovih dana nameće Srbiji kao osnovni uslov za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju.

GMO proizvodi godišnje donose milijarde dolara prihoda vlasnicima licenci, a to je samo nekoliko kompanija upravo iz SAD.

Vendel Driv (Wendel Dreve), generalni direktor Farmers’ Ethanola, i Erl Sokup (Earle Soukup), savetnik u pomenutom preduzeću, boravili su marta 2010. u Beogradu gde su na konferenciji za štampu branili ideju Komiko Oila da gradi rafineriju u Smederevu.

Daleko važnije od ove manifestacije, bio je susret njih dvojice sa tadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

Na tom sastanku je sa Tadićevim šefom kabineta Mikijem Rakićem dogovoreno da Srbija izda sve potrebne dozvole Komiko Oilu za izgradnju rafinerije u Smederevu, za šta su pomenutom Rakiću odmah transferisana sredstva u visini od milion dolara.

U senci priče o rafineriji, međutim, Driv i Sokup planiraju da Srbiji nametnu preuzimanje genetski modifikovanog semena biljaka od kojih bi se zatim proizvodio biodizel.

Da priča nije nimalo naivna potvrđuje i činjenica da su ljudi iz Farmers’ Ethanola posle pomenutih početnih milion dolara nastavili sa plaćanjima, u međuvremenu za račun novog vladara Srbije, Aleksandra Vučića, ali i dalje koristeći ranije uspostavljene veze sa Rakićem.

Koliko su čista poslovanja Komiko Oila i Farmers’ Ethanola, čiji predstavnici nisu mogli da navedu ni adresu svog beogradskog predstavništva, budući da je ono potpuno izmišljeno, vidi se i iz sudbine Maje Fragner.

Ova mlada devojka je na konferenciji za novinare od 15. marta 2010. predstavljena kao predstavnik za štampu Komiko Oila.

U svojoj kasnijoj radnoj biografiji gospođica Fragner, međutim, nigde ne spominje ni Komiko Oil, ni Farmers’ Ethanol niti pomenutu konferenciju, jer se stidi što je uopšte bila deo te prevare.

Komiko Oversiz, vlasnik ovdašnjeg Komiko Oila, u svojim referencama navodi kako su njegovi vlasnici B.V Murray & Co, Global  energy gropup – PLCi Basic equipment. B.V. Murray nema nikakve veze sa naftom, to je investiciona grupa sa sedištem u Njujorku i filijalama u Austriji i Velikoj Britaniji.

Najveće investicije je Murray izveo u Mađarskoj, Češkoj, Italiji, Rusiji, Tatarstanu, Turkmenistanu i Južnoj Koreji.

Global energy group je naftna kompanija sa sedištem u Hjustonu, gde bi predstavništvo trebao da ima i bugarski Gallus.

Bavi se proizvodnjom i distribucijom nafte i derivata, a navodno poseduje rafinerije u Nigeriji (Afrika) i u Aziji, a posluje i sa Venecuelom.

Upravo je i za afričke pojmove zastarela rafinerija u Nigeriji planirana za prenos u Smederevo.

KOMIKO “GIGANT” BEZ IMOVINE I KAPITALA

Zanimljivo je jedino da ovako moćne svetske kompanije nisu uspele da napabirče šest miliona evra potrebnih za plaćanje zakupnine za zemljište u Smederevu, već je Komiko Oil posegao za kreditom od poslovnih banaka, pri čemu je ceo posao i propao.

Jer, svi ti vajni, navodni stručnjaci, koje su okupili Komiko iz Holandije i Komiko iz Srbije nisu primetili da u ugovoru o zakupu nedostaje ključna parcela, upravo ona koja bi rafineriju trebala da spoji sa Dunavom, već je to za oko zapalo bankarima koji su zatim i odbili da daju kredit uz obrazloženje da ne vide kako će rafinerija uopšte da posluje.

Komiko Oil, „gigant" koji vodi plagijator telefonskog imenika, svoje sedište u Smederevu ima u prostorijama nekadašnje pomorsko – rečne agencije Jugoagent, gde bi udobno mogla da se smesti prosečna bakalnica, što je još jedan dokaz da ovo preduzeće ne raspolaže ni minimumom potrebnog kapitala za početak bilo kakvog posla

Od celog projekta rafinerije Smederevo Srbija je do sada videla samo medijski šou, koji je neretko bio potpuno besmislen.

Tako na početku, 26. juna 2009. tadašnji gradonačelnik Smedereva Predrag Umićević javno upozorava kako energetsku dozvolu treba što pre izdati jer „investitori planiraju da u slučaju neuspeha rafineriju grade u Vukovaru".

Kako je Umićević mogao u junu 2009. da zna ko su investitori, kada je javni konkurs za dodelu zemljšta za izgradnju raspisan tek septembra 2009, a u svom rešenju broj 02-398/2009-11 od 18. septembra 2009.

Umićević od komisije traži izbor najboljeg ponuđača?

Konačno, kada su nastali problemi sa zakupom zemljišta u Smederevu, zašto komičari iz Komika nisu otišli u Vukovar?

Verovatno zato što je hrvatska vlast slabije potkupljiva od ove domaće, srpske.

Neozbiljnost sa kojom je državni i gradski vrh pristupio celom projektu vidi se i iz jednog novinskog izveštaja od 24. jula 2011. po kome je gradsko veće Smedereva svom Odeljenju za urbanizam i Odeljenju za lokalni ekonomski razvoj izdalo nalog da izrade studiju o mogućim „benefitima" za grad od planirane izgradnje rafinerije, a izgradnja rafinerije je prihvaćena mnogo pre toga, dakle na neviđeno?!

Kada nema šta drugo da se objavljuje kako bi se javnost pripremala za odobravanje ovog suludog projekta, dobro je i pucati samom sebi u noge – rezonovali su iz Komiko Oila i grada Smedereva.

Kako bi se domaćoj javnosti prikazalo da se zaista radi o ozbiljnom poslu sa ozbiljnim investitorima, pribegava se i otvorenom laganju.

Tako, na primer, Radomir Radivojević 26. jula 2012, pošto je grad Smederevo sudu već podneo tužbu za raskid ugovora pošto zakupac nije u predviđenom roku izvršio svoje obaveze, domaćim medijima prenosi kako su čelni ljudi Komiko Oila dva dana u Beogradu pregovarali sa članovima nadzornog odbora Komiko Oversiza i da je konačno doneta jednoglasna odluka da se ne odustane od planirane investicije u Smederevu.

Koji su to „čelni ljudi" Komiko Oila, kada to preduzeće ima samo dva zaposlena?

Još je interesantniji odgovor na pitanje kakav je to „nadzorni odbor"  Komiko Oversiza, kada ta firma ima jednog jedinog zaposlenog i poslednji promet na računu još iz 2010. godine?!

Sve ovo je još jedna nevešto smišljena “PREVARA”, kako bi pojedinci iz vlasti, nagurali još više para u svoj džep, kao što čini Miki Rakić i njegovi prijatelji…!

©Geto Srbija

Materijal:List protiv mafije

Creative Commons лиценца

MILORAD VELJOVIĆ: “DOŽIVOTNI DIREKTOR POLICIJSKE MAFIJE”

22. децембра 2012. Коментари су искључени

 

Kriminalizacija srpske policije dosegla je do stanja nepodnošljivosti.

Njome upravljaju paralelni centri moći i nemoći na čijem čelu je Aleksandar Vučić.

Funkciju direktora policije i dalje vrši nestatusni Milorad Veljović, običan penzioner koga Vučić koristi kao nižeg službenika za privremeno-povremene honorarne poslove.

Piše: major Goran Mitrović

Veljovic-Rakic-Mafija

 

U međuvremenu, Veljoviću se ova uloga dopala, pa postao istinski vođa srpske državne i paradžavne mafije.

Mada je Vlada Srbije raspisala konkurs za novog direktora policije, Veljović je uredno konkurisao, kao da tek počinje karijeru!

Osilio se, pa preti i ministru Dačiću "Otići ću penziju kada tebe uhapsim".

Srbija srlja u otvorenu diktaturu koju zavode Miodrag Rakić i Milorad Veljović.

Ministar unutrašnjih poslova i premijer Ivica Dačić potpisao je  1. novembra rešenje kojim Miloradu Veljoviću, nestatusnom direktoru policije, prestaje radni odnos po sili zakona, zbog odlaska u penziju.

Policijski službenici odlaze u penziju, po sili zakona, kada navrše 53 godine života.

Gospodin Veljović rođen je 1958. godine, i odavno je trebalo da ode iz službe.

U junu prošle godine Miloradu Veljoviću istekao je petogodišnji mandat, i sa navršene 53 godine života trebalo je da se oprosti od aktivne službe.

Iza njegovog direktorovanja ostale su  vlade Vojislava Koštunice i dva mandata Mirka Cvetkovića.

U junu prošle godine tadašnji diktator Boris Tadić naredio je premijeru Mirku Cvetkoviću da se Miloradu Veljoviću produži mandat "do izbora novog direktora".

Očekivalo se da će Veljović biti smenjen na prvoj sednici nove Vlade, čiji premijer je Ivica Dačić. Ali…

Organizovana kriminalna grupa Milorada Veljovića, koja brutalno vlada Srbijom već sedmu godinu, predstavila se srpskom predsedniku Tomislavu Nikoliću.

Ponudila je novac, poklone i stavila mu do znanja da je predsednik Nikolić kod njih, godinama, bio na merama.

I srpski predsednik daje podršku Veljoviću i insistira kod Ivice Dačića da ga ostavi još malo na vlasti, da i za Vučića odradi prljave poslove, a onda da ga pošalju u Zagreb, za oficira za vezu između srpske i hrvatske policije!

 

 

Podsećanja radi, kada je izabrana vlada premijera Zorana Milanovića, ona je na konstitutivnoj skupštini smenila tadašnjeg direktora policije, koji je sa Veljovićem i njegovom policijskom kamarilom, bio umešan u kriminal do grla, međutim…

Bezbednosno informativna agencija obavestila je 31. oktobra potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da je pre tri dana “deo Ministarstva unutrašnjih poslova izdao nalog da mu se prisluškuje telefon, a da predsednika Srbije Tomislava Nikolića prisluškuju duže vreme…"

Nalog za prisluškivanje Aleksandra Vučića izdat je, kako je naveo izvor iz BIA, po zahtevu "interesnih grupa", uz pomoć nekoga iz "vrha policije".

Kako je navedeno, Vučiću je pojačano obezbeđenje, a Tužilaštvo je pokrenulo istragu. 

I Nikolić je  rekao za RTS  31. oktobra da mu se prisluškuje telefon.

– Mi smo tu upali u ‘zmijsko gnezdo’, među ljude koji koriste visoke funkcije u mnogim službama da gospodare životima, među ljude koji su se drznuli da prisluškuju najpre mene, pa onda i Aleksandra Vučića.

To će morati da se istraži do kraja, tako u Srbiji ne može da se živi – rekao je Nikolić.

Vučićeva službeni glasnici (listovi Informer i Kurir) danima su opisivali “ugroženost predsednika Republike i Aleksandra Vučića".

Navodili su imena policijski funkcionera koji su izdali nalog za prisluškivanje, a najčešće Rodoljuba Milovića, načelnika Uprave kriminalističke policije.

Direktor polcije Veljović bio je u to vreme u bolnici. I on se oglasio da će “pohapsiti sve iz policije koji su prisluškivli dvojicu naprednjaka“.

Aleksandar Vučić je nekoliko dana zamlaćivao srpske građane obećanjima da će sve raskrinkati, da će navesti imena onih koji su i njega i Tomu, bez naloga suda prisluškivali.

Umesto da razmišljaju o sopstvenoj nesreći i siromaštvu u kojem živi, podpredsednik vlade i ministar odbrane.

Onda je Miodrag Rakić pozvao Vučića i izgrdio ga – "Lepi, nemoj da kenjaš, znaš da Velja ima tonu dokaza o tebi".

Predsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić doneo je 1. novembra rešenje kojim je utvrđeno pravo Milorada Veljovića na penziju, a na osnovu člana 167 stav 1 tačka 3 Zakona o policiji.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić obaveštava premijera da Vučić nije saglasan da se napokon, okonča mandat Miloradu Veljoviću!

Ima da traje, dok Vučić ne odluči drugačije.

Ipak, Vlada Srbije raspisala je konkurs za direktora policije, na koji se penzionisan Milorad Veljović ponovo javio, zapretivši Nikoliću i Vučiću da će ih strpati u zatvor.

To isto je obećao i Ivici Dačiću, kada je pokušao da mu uruči rešenje o penzionisanju. "Otići ću penziju kada tebe uhapsim" – odbrusio je Veljović.

Da li srpski predsednik i njegovo čedo Aleksandar Vučić znaju da diplomatski kor u Beogradu redovno komentariše činjenicu da srpska vlada ne može da smeni direktora policije kome su istekli svi mandati.

Zar ćemo u Evropsku uniju sa direktorom policije koji je, dok je partijska mafija Borisa Tadića opelješila Srbiju za više od 50 milijardi evra, i on sam stvarao svoju policijsku mafiju, zgrćući milione evra i stambenih jedinica.

 

 

 

Za vreme dok je na čelu srpske vlade bio premijer Mirko Cvetković, šef kabineta Borisa Tadića je obavljao poslove  sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost. 

Iako je posao sekretara bio čiste tehničke prirode, Rakić je, po odobrenju Tadića, primao izveštaje službi bezbednosti i policije, i preslišavao direktore  BIA, VBA i policije.

Da podsetimo: Veljovića je Rakić satima držao da čeka ispred svog kabineta.

Od njega je tražio da prisluškuje sve ljude iz javnog života, biznismene, novinare.

Umesto da otkriva korupciju i saseca je u korenu, Milorad Veljović je rad policije podredio interesima MiodragaRakića  i Borisa Tadića.

Ko je od privrednika odbio da plati Rakiću i Tadiću reket, odmah je pozivan u policiju, da mu se objasni šta ga čeka.

Veljović je uterivao strah biznismenima, Rakić je sakupljao novac, a zapadne obaveštajne službe tvrde da je na inostranim računima Boris Tadić sabrao najmanje tri milijarde evra.

Za to vreme se i Veljović bogatio.

Njegov sin Stanko godinama troši svake noći na splavovima i kultnim kafićima po hiljadu evra.

Veljovićevu porodicu čuva 50 policajaca!

Ko to plaća?

Kriminalizacija srpske policije dosegla je do stanja nepodnošljivosti.

Načelnik Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović, Veljovićeva desna ruka, i ako boluje od Koksaki virusa, već u podne je u stanju teškog pijanstva.

Veljović je hteo da ga se oslobodi nakon što je utvrđeno da je sa zakonskim osnovom tražen listing telefonskog broja koji koristi Vučić, ali se i Milović odbranio hiljadama snimljenih disketa i izveštaja o Vučiću, Nikoliću i njihovom okruženju.

Srpska policiji je i gladna i gola, i bosa, sa mizernim platama. Policijske organizacione jedinice su posvađane međusobno, i nahuškane jedna na drugu, po sitemu zavadi pa vladaju.

Srbija je toliko daleko od Evropske unije, jer direktor srpske policije osigurava puteve transporta desetine tona droge preko Kosova za zemlje unije.

Veljović i njegova kamarila kontrolišu distribuciju narkotika u Srbiji, transporte oružja i belog roblja, a naplaćuju danak u novcu većini biznismena,  a niži službenici reketiraju vlasnike kafića, samostalnih radnji, bakalnica…

 

 

 

Srpska policija je jedna od retkih policija koje pišu lažne izveštaje, ili čiji direktori bestidno lažuću javnost, vređajući njihovu inteligenciju…

Na dan privođenja Miroslava Miškovića, u jutarnjim satima se oglasio direktor srpske policije,saopštenjem da je privedeni biznismen, u  ozbiljnim godinama i teško narušenog zdravlja, zapretio, navodno Aleksandru Vučiću da neće dočekati veče, i učešće u emisiji na RTS-u, u kojoj je predstavio svoje namere da se žrtvuje za nas!

Istog jutra Milorad Veljović podnosi i krivičnu prijavu protiv Miškovića, zbog ugrožavanja sigurnosti Vučića, ali je tužilaštvo, kao smešnu i jadnu, odbacuje.

Čak je i Vučiću bilo neprijatno zbog Veljovićevog  lažnog istupa, te je izjavom da je verovatno g. Mišković bio samo besan, pokušao da  amortizuje laži direktora policije.

Prema Rakićevom naređenju, Aleksandar Vučić traži od Nikolića da ostavi Veljovića na mestu direktora policije i u narednom, petogodišnjem mandatu!

U srpskoj policiji je sve više samoubica.

Za očekivati je da neko od policajaca, koji su odlučili da okončaju život, zbog nepodnošljivog stanja u službi u kojoj rade, cev upere i u one koji njome sumanuto rukovode.

 

 

Desi li se da Veljović ponovo dobije mandat, biće to potvrda da Srbija srlja u otvorenu, policijsku diktaturu, koju nam uspostavljaju dva pedera-skota, Miodrag Rakić i Milorad Veljović.

©Geto Srbija

List protiv mafije

Creative Commons лиценца

KRIMINAL “POD ZAŠTITOM” TUŽILAŠTVA!

11. октобра 2012. Коментари су искључени

 

Aleksandar Vučić će sigurno imati većinsku podršku naše javnosti, bez obzira na političke stavove i opredeljenja, ukoliko bude pokrenuo smenu Miljka Radisavljevića, i zatražio krivičnu istragu protiv njega i s njim interesno povezanih lica, Borisa Tadića, Mikija Rakića, Snežane Malović, Slobodana Homena i Srđana Šapera.

 

specijalni kriminal

 

Time se neće abolirati Oliver Dulić, koji je svojim arogantnim, primitivnim i agresivnim nastupima, dok je krao, u našoj javnosti ubijao poslednje iluzije da će Srbija, sa ovakvom i bilo kakvom Demokratskom strankom, postati demokratsko i uređeno društvo.

 

Javnost podržava zalaganje prvog potpredsednika Vlade Srbije i šefa Biroa za koordinaciju rada bezbednosnih službi Aleksandra Vučića u borbi protiv korupcije i organizovane pljačke državnih fondova.

Odluka tužilaštva da se Oliveru Duliću omogući da se brani sa slobode, pokušaj je specijalnog tužioca za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića da zaštiti organizovana i povezana lica, Borisa Tadića, Mikija Rakića, Snežanu Malović, Slobodana Homena i Srđana Šapera.

Umesto da utvrdi tokove novca koji je, putevima JUL-a i SPS-a, završio, nakon nekoliko transakcija, na stranim računima – tužilaštvo je Dulića osumnjičilo za zloupotrebu službenog položaja, tako što je svoje saradnike podstrekivao na kršenje članova 54. i 55. Zakona o planiranju i izgradnji.

Navedeno krivično delo  postoji samo u srpskom zakonodavstvu kao relikt komunizma, umesto za organizovani kriminal, pljačku i manipulacije javnim mnenjem posredstvom korumpiranih medija plaćanih prljavim novcem.

 

ZAŠTO JE PUŠTEN OLIVER DULIĆ

 

Radisavljević je Dulića pustio da se brani za slobode, pošto je godinama unazad nezakonito držao ljude u pritvoru, koji je u slučaju sudije Gorana Kljajevića trajao dve i po godine, samo da bi se on i Tadić lično osvetili svima koji su bili lično zainteresovani da se rasvetli politička pozadina ubistva premijera Đinđića.

Uhapšen je direktor Instituta za onkologiju doktor Nenad Borojević, koji je docnije stradao u veoma sumnjivim i nerasvetljenim okolnostima.

Bivša direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović u pritvoru je, mada teško bolsesna, provela osam i po meseci.

Ovo su samo neki od primera drastičnog i nečovečnog kršenja osnovnih pravnih normi, ljudskih prava i humanosti, za koje je odgovoran Radisavljević, pripadnik „kruševačke grupe“ interesno povezanih lica poput Miroslava Miškovića i bivšeg šefa BIA Saše Vukadinovića.

Navedene bande najodgovornije su za ekonomski, politički i moralni slom Srbije koji je usledio nakon administracije Vojislava Koštunice, i njeni su logični nastavljači.

Dulić se zato bahato smeje u lice našoj javnosti, siguran da će ga organizovana kriminalna grupa  zaštititi, i sačuvati njegov deo plena.

 

Aleksandar Vučić će sigurno imati većinsku podršku naše javnosti, bez obzira na političke stavove i opredeljenja, ukoliko bude pokrenuo smenu Miljka Radisavljevića, i zatražio krivičnu istragu protiv njega i s njim interesno povezanih lica, Borisa Tadića, Mikija Rakića, Snežane Malović, Slobodana Homena i Srđana Šapera.

 

# Geto Srbija

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: