Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > “PRAVILNIK O SMRTI”: KANCEROGENI ADITIVI U MESU NA TRPEZAMA GRAĐANA SRBIJE

“PRAVILNIK O SMRTI”: KANCEROGENI ADITIVI U MESU NA TRPEZAMA GRAĐANA SRBIJE

10. јул 2013.

 

Pod zaštitom ministra poljoprivrede Gorana Kneževića, u Srbiji se prodaje meso obogaćeno hormonima, antibioticima i sedativima. Dozvoljeno je da se u hranu dodaje kancerogeni aditiv E407 koji izaziva rak debelog creva. U hrani za stoku dozvoljena je salmonela, dodaju se i sedativi. Dozvoljena je prodaja viršli i kobasica koje ne sadrže nijedan gram životinjskih proteina. Novinare koji istražuju ove teme prozvođačima cinkari lično ministar, kako bi zaštitio profite koje ostvaruju od prodaje đubreta, koje je upakovano kao hrana…

 

          Vuk Stanić

 

Slovenačka firma Perutnina Ptuj, srpski proizvođač Matijević, i skoro svi drugi proizvođači u našoj zemlji, prodaju građanima meso, u kome se nalaze hormoni rasta, sedativi, i antibiotici, ponekad je i bakteriološki neispravno, saznaje Tabloid iz razgovora sa doktorom veterine Miroslavom Stojšićem, i drugim stručnim sagovornicima.

Pod zaštitom ministra Gorana Kneževića u dečiju hranu moguće je staviti i aditive za koje stručnjaci tvrde da su kancerogeni…

Kancerogeni aditiv E407 koji izaziva ulcerativni kolitis, u Srbiji je dozvoljeno stavljati čak i u dečiju hranu. Na pakovanju ovog aditiva piše da uzrokuje rak debelog creva. Stavljaju ga u gotovo sve mesne prerađevine, priča Stojšić i na naše pitanje kojim zakonom je to dozvoljeno on objašnjava da se radi o "Pravilniku o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa".

-U pitanju je "Pravilnik Smrti", ironičan je naš sagovornik. Kaže, Pravilnik je pre nekoliko godina usvojila komisija u kojoj su bili, Sanja Ćelebičanin, načelnik Republičke veterinarske inspekcije, Ilija Vuković, profesor Veterinarskog fakulteta, Ljiljana Petrović, profesor Tehnološkog fakulteta, a sa njima u komisiji su bili i svi veći predstavnici mesne industrije.

Da je takav pravilnik donesen u vreme Tita, mislim da bi ih sve streljali, rezigniran je Stojšić objašnjavajući da je, prošle godine vršioc dužnosti Uprave za veterinu, Ministarstva poljoprivrede Ivan Sočo najavio da planira da suspenduje ovaj Pravilnik.

Knežević ga je odmah smenio i ostavio na snazi "Pravilnik smrti", priča on.

Jasno je da je ministar tim potezom zaštitio profite svih onih koji u hranu guraju kancerogene aditive!

Dozvoljeno trovanje

U nastavku razgovora, Stojšić objašnjava da su u mesu prisutni hormoni, antibiotici i sedativi. Objašnjava ovaj stručnjak da u Bačkoj Topoli, u fabrici Topiko, koju je kupila slovenačka Perutnina, pilići za samo 35 do 40 dana dostižu 3,5 kilograma!

-Dakle, od momenta kada se izlegu iz jajeta do težine od 3,5 kilograma prođe malo više od mesec dana. Ovo se postiže dodavanjem premiksa (dodatak ishrani prim.aut.) u stočnu hranu. Na pitanje Tabloida, koji je premiks u pitanju, i da li je i to u skladu sa Zakonom, Stojšić kaže: Nije u skladu sa Zakonom. U pitanju je premiks "Sugi" koji sadrži hormone rasta, sedative i antibiotike.

– Zašto sedative?

Stojšić: Od sedativa životinja spava više nego inače, pa samim tim lakše dobija na kilaži, iz sličnih razloga stavljaju se i hormoni rasta.

Direktor Perutnine Branko Vodušek kaže da živinu ne hrane hormonima i antibioticima, kaže dokaz za to je njihov izvoz u Tursku i Nemačku.

Stojšić: Verujem da je meso koje izvoze u Tursku dobrog kvaliteta, jer Turci ne bi dozvolili da njima prodaju hranu, kakvu šalju u naše supermarkete.

– On kaže da je najveći skandal posle hormona i antibiotika u mesu koje jedemo, uvoz mase koja se šifrovano naziva "MOM".

Stojšić: MOM je masa koja se sastoji od pilećih trtica, šija, leđa, mlevenih kostiju, bubrega, pluća i posebno opasnih trtičnih žlezda u kojima se u velikoj količini zadržavaju hormoni i antibiotici.

U Evropskoj uniji se MOM ubacivao u hranu za kućne ljubimce, mačke i pse, ali su oni od ove hrane obolevali i dobijali najgore moguće bolesti, pa se sa tom praksom prestalo. Kod nas je MOM dozvoljeno stavljati u mesne prerađevine i prisutan je u skoro svim viršlama, kobasicama, i proizvodima od mlevenog mesa…

Ko kontroliše kvalitet mesa u Srbiji?

Istražujući organizovano trovanje naroda, lošim mesom pregledali smo i sudske spise jednog spora koji se pred našim sudovima vodi protiv Perutnine.

U spisima se navodi da Slovenačka firma pileće meso potapa u pijaću vodu, zatim ga dohlađuje u tunelu sa ugljen dioksidom. Na taj način meso apsorbuje vodu, a ne biva duboko zamrznuto.

Komentarišući ovu metodu Perutnine za potrebe suda šef katedre za higijenu i tehnologiju namirnica Veterinarskog fakulteta u Beogradu profesor Milan Ž. Baltić napisao je sledeće:

Kombinovano hlađenje koje vi u vašem dopisu spominjete, a koje podrazumeva hlađenje u bazenima sa protočnom vodom, a zatim u uređajima sa ugljen dioksidima može da ima uticaj na bezbednost proizvoda u prometu i njegov kvalitet. Takođe, ovakav postupak može da subjektu koji ovako ohlađene trupove stavlja u promet donese i neopravdanu ekonomsku dobit, odnosno može da ošteti krajnjeg potrošača, piše Baltić

Dušan Živković docent poljoprivrednog fakulteta bio je još decidniji, on je u svom dopisu sudu napisao da meso koje je ohlađeno na način kako to radi Perutnina, ne sme da se pusti u promet, kako to oni na žalost čine, već se mora prethodno duboko zamrznuti. Iz sudskih spisa saznajemo da Perutnina nije vodila evidenciju o količinama apsorbovane vode, dok u stručnom mišljenju doktora Dragana Antića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu piše da se kod takvog načina postupanja sa mesom mora voditi službena evidencija koja u svakom trenutku mora biti dostupna veterinarskoj inspekciji.

Na suđenju se pojavila i ranije pomenuta Sanja Čelebičanin načelnik veterinarske inspekcije Ministarstva poljoprivrede, ona je svedočila u korist Perutnine tvrdeći da su oni sve radili u skladu sa Zakonima i da je njihovo meso bezbedno.

Nakon svih ovih informacija uz pomoć stručnjaka medicinske i veterinarske struke upućenih u ovu temu sastavili smo pitanja za ministra poljoprivrede Gorana Kneževića. Obavestili smo ga da naši sagovornici tvrde da slovenačka firma "Perutnina Ptuj", koja je kupila "Topiko" iz Bačke Topole, srpsko tržište snabdeva mesom koje zbog načina na koji ga konzerviraju do potrošača dolazi bakteriološki neispravno.

Da meso potapaju u pijaću vodu, zatim ga dohlađuju u tunelu sa ugljen dioksidom. Na taj način meso apsorbuje vodu, a ne biva duboko zamrznuto, pa se bakterije kojih prirodno ima u mesu u malim količinama, sada podstaknute vlagom ubrznao razmnožavaju. Konzumenti takvog mesa u organizam unose veću količinu bakterija nego što digestivni trakt prirodno može da obradi. Posledice su otežano varenje i konstantan disbalans bakterija u organiznu.

U ekstremnim slučajevima javljaju se učestale urinarne infekcije, a nekada i hronični kolitis. Zahvaljujući ovakvoj situaciji, farmaceutske kompanije ostvaruju lepe profite prodajući narodu različite preparate iz grupe probiotika, ili čajeva protiv urinarnih infekcija.

Dokaz su desetine reklama za ove proizvode u svakom reklamnom bloku na svakoj televiziji. Ministru smo skrenuli pažnju da je i on sam sigurno video neke od reklama za ove preparate. Skrenuli smo mu pažnju da više nije tajna da veliki proizvođači poput Matijevića na našem tržištu prodaju meso, od životinja koje su pre klanja, hranjene koncentratima sa visokim sadržajem hormona. Da se od ovakve ishrane u mesu tovljenika lageruju sintetički hormoni. Konzumenti takvog mesa trpe oštećenja jetre, ali se javljaju i sve češći hormonski poremećaji kod ljudi. Preneli smo mu da sagovornici tvrde da su posledice armija neplodnih žena kao i mogućnost političara da promovišu svoje stranke kroz finansiranje vantelesne oplodnje.

Napisalo smo mu da se javljaju i hormonski disbalansi koji smanjuju plodnost muškaraca, a koji povećavaju rizik od raka prostate, kao i da zvanične statistike o povećanju ovakvih oboljenja idu u korist ovih tvrdnji. Znao je sve to Knežević i bez nas, ali smo mi od njega tražili zvaničan komentar i pitali:

Koliko često se kontroliše kvalitet mesa u Srbiji i na koji način?

Da li je istina, da bi ste bili smenjeni sa mesta ministra kada bi ste pokušali da se suprotstavite proizvođačima mesa koji ga proizvode na kriminalan način?

-Da li je istina da se u Srbiju uvozi sperma bikova u kojoj se nalaze manje količine bakterije Ešerihije koli?

Nakon upućenih pitanja, javila se Zorica Kovcić iz službe za odnose sa javnošću, Ministarstva poljoprivrede…Ova službenica ministarstva nam je obećala da ćemo dobiti odgovore na upućena pitanja. Prošlo je više od mesec dana, a ministar nije odgovorio.

Odgovore je iznenada umesto ministra poslala marketinška agencija Dijalog, a dopis je potpisao generalni direktor Perutnine, Branko Vodušek.

-Zašto ste nam poslali ovaj dopis i odakle vam moj privatan mejl, pitao je novinar.

Odgovorili su: "Primili smo informaciju da radite tekst o kvalitetu mesa u Srbiji pa vam šaljemo odgovore u ime Perutnine."

– Od koga ste primili tu informaciju?

– Iz novinarskih krugova.

– Pozdrav vama i Goranu Kneževiću!

– Informaciju nismo dobili ni od Gorana Kneževića ili bilo koga iz njegovog kruga. Nadam se vašemu razumevanju kod vašeg profesionalnog rada, a ako vam trebaju dodatne informacije, stojimo vam na raspolaganju. Kako bi dobili konkretni uvid u naše postupke pripreme živinskog mesa u Perutnini Ptuj, ljubazno vas pozivamo u Ptuj, gde ćemo vam u praksi prikazati sve relevantne informacije i odgovoriti na sva vaša pitanja.

Direktor Perutnine je u između ostalog napisao da je proizvodnja Perutnine na visokom nivou, da imaj poslovnu odgovornost prema potrošačima na više od dvadeset tržišta, od Minhena do Istambula.

Meso proizvodimo na način koji je u potpunoj suprotnosti sa negativnostima koje navodi novinar žutih novina u svom pisanju, koje je uglavnom tendenciozno i senzacionalističko i apsolutno nema nikakve osnove u činjenicama. Tako je i u našem povezanom društvu Perutnina Ptuj Topiko, koje je nosilac integrisane proizvodnje mesa živine i proizvoda od mesa živine u Srbiji, kao i bilo kojem drugom povezanom društvu Grupacije Perutnina Ptuj, zaključio je Vodušek.

U pitanjima koje je Vodušek dobio, ništa nije bilo vezano za genetski modifikovanu ishranu životinja, a ipak je spremno komentarisao:

-U Perutnini Ptuj i u Perutnini Ptuj Topiko kompletna proizvodnja hrane odvija se u tzv. integrisanim proizvodnim procesima od njive do viljuške Proces počinje već kod ulaznih sirovina za pripremu krmnih smesa, koje u najvećoj mogućoj meri proizvodimo sami. Veliku pažnju posvećujemo protokolu ispitivanja sirovina na genetski modifikovane organizme. Pri tome smo dosledni do te mere da za prevoz koristimo samo takve načine prevoza u kojima u nekim prethodnim koracima nisu prevoženi genetski modifikovane sirovine. U pripremi krmnih smesa u okviru naših vlastitih kapaciteta koristimo samo genetski nemodifikovane sirovine, piše on i priznaje da je u prošlosti u njihovim proizvodima bilo moguće naći sve vrste aditiva.

U ne tako davnoj prošlosti, bilo je moguće u krmnoj smesi za goveda, svinje i živinu naći sve vrste aditiva, u našim proizvodima namenjenim za ishranu životinja, piše između ostalog direktor Perutnina.

     A 1.

Leukemični konji i brucelozne krave

Iz Nemačke su u Srbiju uvezene krave zaražene brucelozom, zaklane su i meso je pušteno u prodaju, piše u prijavi koja je podneta ministarstvu unutrašnjih poslova koju je naš novinar dobio na uvid.

Ukoliko je meso ili mleko zaraženo brucelozom kod konzumenata takvih proizvoda dolazi do sterilnosti. Trudne žene doživljavju pobačaje, dok muškarci koji od toga obole postaju sterilni, priča sagovornik koji nam je pokazao kopiju prijave. On kaže da su krave bile u karantinu u Starčevu gde je dokazana bruceloza, uvoznik je bio Imlek.

Sanja Ćelebičanin je otputovala u Nemačku i kada se vratila krave su poslate u klanicu u Mramor kod Niša, tu su krave zaklane i meso je prodato stanovništvu.

Ovo nije i jedini slučaj svesnog prosleđivanja bolesnog mesa ka građanima, 2000. godine, 2007. godine i 2008. godine kod konja u Šapcu, Loznici i Zaječaru utvrđena je infektivna anemija konja. Ovo znači da je njihovo meso bilo lošeg, pa čak i štetnog kvaliteta, ipak Veterinarska inspekcija grada Beograda potpisala je da je sa mesom sve u redu. Konji su zaklani i njihovo meso je upućeno u ustanove u kojima se leče oboleli od raka i leukemije.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

  1. 10. јул 2013. у 13:08

    „Sanja Ćelebičanin je otputovala u Nemačku i kada se vratila krave su poslate u klanicu u Mramor kod Niša, tu su krave zaklane i meso je prodato stanovništvu.“
    O cijoj klanici se radi ovde? Bifekovoj, Matijevicevoj ili Dakomovoj?!

    Свиђа ми се

  2. Djuric Milos-Trstenik
    10. јул 2013. у 17:22

    Pa dal imaju decu ovi sto odlucuju i sta to njihova deca jedu zivo me zanima,Cak i mene zanima a izgleda ni njih ne zanima cime im se to deca hrane.?

    Свиђа ми се

  3. 10. јул 2013. у 20:23

    ma vezao bi ja njih sve pa bi ih 3 meseca hranio samo tim(stvarima)pa nek vide dal je zdravo pa bi ih onda pustio da se lece samo i iskljucivo u nasim lekarskim ustanovama mamu im j…. decu nam truju

    Свиђа ми се

  4. Suzana
    11. јул 2013. у 14:30

    Svi samo pišu, a niko ništa ne preduzima. Zašto???

    Свиђа ми се

  5. Ralekv
    11. јул 2013. у 18:36

    Много њих све заболе уво, они нас воде у ропство!!!!

    Свиђа ми се

  6. 12. јул 2013. у 17:05

    Ако је Министар стручњак, шта ми ту да причамо… Али, где су прави Стручњаци, докле ће лекари да “лече“ у политици, док се болени пате и све више разбољевају, а силни нови млади кадрови чекају, са својим тек освојеним знањима, храбро и дуго- до обесмишљавања сваке стечене Дипломе, да се направи неко упражњено место, и да се некако убаце у струку. Докле ће аутсајдери да руководе у уско стручним и специјализованим областима, до кад ће се у овој напаћеној и слуђеној Земљи мешати бабе и жабе, и до кад ће се “продавати вера за вечеру“, и шта треба да се деси па да ти “одговорни“ постану Одговорни, ти “стручњаци“ да буду Стручњаци, те “свезналице“ да постану истинити Зналци, Духовни и Племенити и Часни Људи? Зар заиста идемо дотле да се слепо миримо и са тровањима, и са болештинама и са бедним зарадама, са толиком незапосленошћу и сиромаштвом, иако годинама “ узалуд кречисмо “ , школе неке учисмо, а сад одлазимо да “свакога“ питамо, да тражимо, да кукамо, – неке друге “познаваоце“ наших знања, наших потреба, наших осећања, наших живота,и све то у великом стилу, уз дубок наклон и поштовање, чиме би, ваљда, требало да покажемо како смо ми одавно јели златним есцајгом, те смо сами себи толико велики и важни, те да смо ми прави европљани, само што више нисмо своји, до даљњег… И, опет са стилом, са огромним бројем, за нас око седам милиона бројним људством, “ташни и машни“’, са малим али видним бројем имућних оних којим ништа није да плаћају себи свакодневицу у високом стилу, да се шепуре вилама, кућама, лимузинама, баркама, авионима, трошковником по летовалиштима , да не причамо колико се разликујју, упадају у очи “малом“ човеку, слуђеном и очајном, јер мора да се одлучи хоће ли да купи карту за превоз, јер је васпитан да је срамота да то не учини, или један хлеб – уместо једне вожње… Или , опет да оде код лекара и да плати улазак код њега партиципацијом од најмање 50 динара, што је само почетак, или “ хлеб наш насушни“да купи? И тако редом пример за примером се ниже пред нашим очима, у нашим малим животима чија је боја сиво, а чије је име мука , а наши “успешни“ људи подижу своје “зараде“, многоооструко веће од оних које они гледају одозго, с више, и још имају храбрости да се боре за још веће и веће зараде, да раде у 2, 3, 4, некаква ангажмана- предузећа, корпорација, зато што су свима ставили до знања како су они заиста “способни и упешни привредници“, и то у својој земљи у којој је привреда “мртва“? А да не причамо о онима који немају баш никакву зараду, из држави само знаних разлога… Желим и сањам, да немам појма ко ми је на ком месту у вођењу државе, како се зове, јели леп или ружан, јели велики или мали, јели мршав или дебео, ко му је ко и ко му је шта, али желим да слободно дишем чист ваздух, да се не бојим отрване хи модификоване хране, воде, да не бринем хоће ли ми се деца узалуд школовати, или да ће бити без могућности да слободно, здраво и успешно креирају свој живот кроз лични допшринос и рад, овде, у својој земљи где су одрасли, да болесни могу да се лече, да људи могу да имају избор и да сами буду одговорни због свог избора у свом животу, а да не зависие од одлуке и избора неког политичара који одлучује о пољопривреди, а није агроном, о војсци, а није војни стручњак, о саобраћају а није стручњак, о судсву а није стручњак и тако рееедом до бескраја и назад- у беду полтронства, улизица, подмићивача, лукавстава и лицемерја и злобника свих врста и профила, и углавном школованих и прешколованих, оних који су пошли на неки пут “напретка “ по сваку цену, неких који српску тикву за мењују бананама, а лесковачку паприку чилијем, а здраву јабуку смедеревку мењају за велику и црвену, “ гмо“ ,увозну и трулу јабуку, од које свима нама трну и труну зуби… …Укратко, желим да видим срећна и озарена лица мога народа, у фамилији, на улици, у превозу, желим да могу да четитам свом Предсенику моје Државе на срећном -Свом Народу, јер би Он морао да воли , да поштује, да уважава, да се бори За, а не против Свога народа. Требало би да је он испред тог Народа, увек у првом реду, где год да је нужна одбрана, а не да се и сам брани од истог, Свог Народа, објашњењима и инструкцијама, просветљенем- како је нама уствари добро, само ми то некако на умемо да схватимо, тј. ми то ни незнамо. Вероватно и незнамо, али смо имали вере у све оне које смо бирали, да ћете нам учинити ту част, да ни не морамо да их упознајемо, али да ћемо их стално по добру помињти … Живео Нушић, живео Лаза Лазаревић,Петар Кочић и Плејада наших заиста умних и мудрих писаца, сликара , и уопште Уметника и Научника који су давно написли и исту ову муку описали, насликали, проучили и записали, и својим животом посведочили…То је живот по Јеванђељу- сведочанство у чињењу…Благо нама, ми смо по томе најбогатији народ на свету, по томе и по свом , урођеном спортском духу, зато и можемо овако дуго да балансирамо на танкој жици нашег постјања …Тако, ја рекох и душу своју спасих.Сада Велики брат , сасвим сигурно, мора дуго да чита, нека нека и он мало ради, само ми није јасно шта ће му то уопште?!

    Свиђа ми се

  1. No trackbacks yet.
Затворено за коментаре.
%d bloggers like this: