Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > U SRBIJI: TUŽNE SUDBINE ZLOUPOTREBLJENE OD STRANE DRŽAVNIH INSTITUCIJA

U SRBIJI: TUŽNE SUDBINE ZLOUPOTREBLJENE OD STRANE DRŽAVNIH INSTITUCIJA

9. јула 2013.

 

Službenici Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, obmanuli su najugroženije prognanike iz Hrvatske, pozivajući ih da konkurišu za dobijanje stanove. Neki od pozvanih su teški invalidi, imaju bolesnu decu, ali su ih službenici Komesarijata ipak skinuli sa rang liste, a stanove počeli da dele između sebe!

 

          Vuk Stanić

 

Konkurs za dodelu stanova najugroženijim izbeglicama iz Hrvatske, koji je raspisao Komesarijat za izbeglice Republike Srbije, probudio je nadu kod mnogih porodica koje godinama žive u neljudskim uslovima. Ali, službenici Komesarijata su takve nade brzo ugasili i stanove počeli da dele kako njima odgovara.

U Srbiju su mnogi stigli na traktorima, traktorskim prikolicama i starim automobilima. Sa sobom su neki od njih poneli stvari koje su im stale u jednu ili dve plastične kese. Iza sebe su ostavili svoje domove, poginulu braću, očeve. U Srbiji im je data sloboda da žive bedno. Milioni evra odvojeni su iz budžeta za rešavanja statusa izbeglih porodica od 1995. godine do danas. Isto tako, milioni evra stigli su i iz inostranstva. Veći deo novca nikada nije stigao do onih kojima je namenjen.

Obmanuli su nas da konkurišemo i da se iscrpljujemo, terali su nas da prikupimo obimnu dokumentaciju, a onda su one koji ispunjavaju uslove za dobijanje stana skinuli sa liste bez objašnjenja, pričaju oštećene izbeglice iznoseći do detalja maltretiranja kroz koje su prošli u razgovoru sa novinarom Tabloida.

Oni navode da su sa liste sistematski skidane porodice palih boraca, učesnika rata, ratnih invalida, porodice koje imaju decu na redovnom školovanju. Kao primer lošeg ophođenja prema prognanicima, oni navode slučaj Boška Blagojevića kome je supruga umrla od raka, dok mu je dete ometeno u razvoju.

Proveravjući njhove navode saznali smo da Blagojević i danas kao samohrani otac, sa detetom živi u trošnoj kući u Vojvođanskoj ulici u Beogradu.

Sa druge strane, stanove namenjene ugroženima dobile su službenice Komesarijata Mulija Marković i Marica Šarac.

Mulija Marković je morala da podnese ostavku na funkciju pravnika u Komesarijatu za Izbeglice, pre rešavanja stambenog pitanja da bi izbegla sukob interesa. To važi i za ostale radnike koji su dobili stan na konkursu.

Prema zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije funkcioner ne sme da vrši funkciju da bi stekao pogodnosti za sebe, što znači da je protivzakonito da zaposleni radnici Komesarijata za izbeglice konkurišu, a potom između sebe dele stanove namenjene najugroženijima, objašnjavaju naši sagovornici. Prema njihovim rečima Mulija Marković je organizovala izbacivanje izbeglica iz stanova u Ustaničkoj ulici koji su dodeljivani na konkursu.

– Konkursu je raspisan za dodelu stanova u Ustaničkoj 244 G, iz te zgrade nas je službenica Komesarijata Mulija Marković izbacivala sa obrazloženjem da su stanovi tehnički nespravni. U tenutku kada se službenica Komesarijata Emilija Ergić uselila u stan u Ustaničkoj 244 G., zgrada je iznenada postala tehnički ispravna, pričaju naši sagovornici.

Ovo je tek delić od silnih zloupotreba državnih organa, koje se redovno dešavaju prema našim građanima (naši smo , a ovo se dešava; a šta bi tek bilo da smo tuđi?!!), čija je perspektiva života i ovako ograničena i zavisna od “humane” pomoći države

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Advertisements
  1. 9. јула 2013. у 23:24

    Draga braćo Srbi, zar baš uvek, STVARNO UVEK moramo prema samima sebi biti najgori i najgadniji, moramo li? Razumem ja neprestanu borbu za egzistenciju, za život, ali kada nešto ovako čujem, ili pročitam – mene je stvarno sramota što sam sa ovih prostora, bez zezanja! Neka misli ko šta hoće, ali mene, lično, ovakve stvari prave BESNIM, DA!!! Donekle bih razumeo da se ovakve stvari dešavaju u Africi, među poludivljim plemenima, ili tako negde „na kraju sveta“, ali kod nas – u Srbiji!? U Srbiji, gde smo svi redom SUPER PONOSNI na same sebe, na sopstveno poreklo, na sopstveni soj… Ni manje, ani više, nego – NEVEROVATNO!! Sada bih, kada bi to imalo ikakvog efekta – digao bih ruku na samoga sebe, da ne gledam, da me ne satire sramota, da ne postojim… Pa kako to da u ovoj PREDIVNOJ zemlji ništa, AMA BAŠBAŠBAŠ NIŠTA nema kontrolu? zar niko nikome ne odgovara za svoje postupke i radnje? Šta reći…

    Свиђа ми се

    • Suzana
      11. јула 2013. у 14:33

      Pa i mi mu dođemo poludivlje pleme, oni u Africi su sad gospoda za nas, odnosno naše postupke. Mene je već poodavno sramota što sam Srbin i živim u Srbiji. Nova vlast, nova govna. Fuj.

      Свиђа ми се

  1. No trackbacks yet.
Затворено за коментаре.
%d bloggers like this: