Архива

Posts Tagged ‘trovanje’

ОБМАНА ПОТРОШАЧА: ПРОИЗВОЂАЧИ И УВОЗНИЦИ ХРАНЕ БЕЗ КОНТРОЛЕ ОД СТРАНЕ ДРЖАВНИХ ЛАБОРАТОРИЈА!!!

25. септембра 2017. Коментари су искључени

 

У Србији још увек не постоји релевантна институција на републичком нивоу која би контролисала квалитет прехрамбених производа који се нуде на овдашњем тржишту. За оснивање три референтне лабораторије потрошено је више од десет милиона евра и за те паре смо добили само једну, а завршетак друге зависи од тога да ли ће Министарство пољопривреде наћи неопходних неколико милиона евра. Због оваквог стања није ни чудо што се домаћим потрошачима продаје све и свашта, па тако и производи који су опасни по здравље.

 

                    Милан Маленовић

KONTROLA HRANE KAO NEPOZNATI POJAM

 

Србија је некада била велики извозник прехрамбених производа, а данас их увози, јер је за последњих четврт века нестало 400.000 регистрованих пољопривредних газдинстава. Невероватно је да се Вучићев министар пољопривреде Бранислав Недимовић жали јавности како Србија увози и свињско месо, некада наш главни извозни производ.

Министар сигурно зна да је сточни фонд у Србији преполовљен и да због тога не можемо да извозимо оно што се највише тражи, говеђе месо, тачније, беби-биф на коме свака држава зарађује. Али, изгледа да је важније припремати терен за немачког свињарског трговца, Клеменса Тениса, који још чека да му Вучићева влада поклони оно што нигде на свету неће добти: апсолутни монопол над производњом свињског меса.

Проблем није само у томе што смо у исхрани све више зависни од странаца, већ и у томе што нико не зна ни ког квалитета су увезени производи, нити шта тачно садрже артикли који стоје на рафовима домаћих продавница.

Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић крајем прошле године је указао на већ алармантан проблем недостатка стручног кадра који би контролисао квалитет намирница које користимо. Потребно је основати праву националну агенцију за безбедност хране, све три националне референтне лабораторије за контролу, као и повећати број инспектора.

Невероватно звучи податак, како у Београду, граду од скоро два милиона становника, ради само седам пољопривредних инспектора који контролишу намирнице биљног порекла. У целој Србији око 250 ветеринарских инспектора, по речима Паповића, задужено је за контролу 300 млекара и 1.000 кланица.

Бивша начелница ветеринарске службе Сања Челебићанин је на једном саветовању 2014. тврдила је како поменута служба има 371 инспектора који под сталним надзором држе 700 произвођача. Ове бројке су више пута оспораване. Али, без обзира на то који податак је тачан, јасно је да су произвођачи и увозници, практично, ван контроле. Да је број инспектора недовољан, пре неколико дана је потврдио и министар Недимовић најављујући нова запошљавања у неком наредном периоду.

И само Министарство пољопривреде је свесно како држава нема капацитете да на задовољавајући начин контролише квалитет прехрамбених производа на домаћем тржишту, указујући на важећу законску регулативу, по којој су, на пример, млекаре дужне да контролишу квалитет сопствених производа!?! Нигде у развијеном свету не постоји случај да произвођач самог себе контролише и да се још од њега очекује и да самог себе казни, ако утврди неправилности.

Колико је лош овај модел контроле, боље речено недостатка контроле, видело се и недавно када је из продаје повучена храна за бебе произвођача „СwиссЛион – Таково", јер је садржала пестициде. Претходно је произвођач у сопственим лабораторијама проверавао квалитет производа, али у њима није пронашао никакву забрањену супстанцу. Колико је поменутих кашица продато пре њиховог повлачења из продаје, остало је непознато.

Пре три године је у штрудлама са смоквама „Житопрераде" из Новог Бечеја откривен охратоксин. Ову опасну материју, која је канцерогена, у поменутом производу није пронашла контрола произвођача (коју он и нема), а ни тржишна инспекција, већ једно удружење грађана регистровано под именом Национална организација потрошача!!!

Овај случај је показао како постоје произвођачи прехрамбених производа који уопште ни не контролишу своје продукте, као и да је то познато инспекцијским службама (што је управо у поменутом случају потврдио начелник пољопривредне инспекције Новог Сада Ненад Вујовић), али да држава нема механизме којима би санкционисала неодговорне произвођаче.

„Сојапротеин" а.д. је највећи произвођач соје у Србији и истовремено власник лабораторије која контролише квалитет и порекло овог производа и то не само поменутог произвођача, већ и свих осталих.

Више стручњака је упозоравало како се на домаћем тржишту појавила генетски модификована соја из увоза која се препакује у вреће са ознакама домаћих произвођача, али надлежни тврде како је све у најбољем реду. Као организатор препакивања ГМО соје најчешће се помиње управо поменута фабрика која контролише саму себе.

За оснивање три референтне лабораторије за контролу квалитета хране потрошено је у последњих 13 година више од десет милиона евра, што донација Европске Уније, што пара из републичког буџета.

Као што је познато, главна референтна лабораторија је отварана чак четири пута у четири владе! Последњи пут је то учинио сада већ бивши шеф Мисије Европске уније у Србији, Мајкл Девенпорт.

Без обзира на овај трошак, до сада је отворена само једна лабораторија – она за контролу хране биљног порекла. Отварање друге у низу, за контролу млека и млечних производа, планирано је у току ове године, али већ сада надлежни скрећу пажњу на чињеницу да је за њен довршетак потребно још неколико милиона евра, а да та средства још увек нису обезбеђена. Тачно је уствари да ниједна не ради. Осим тога, нема ни довољно стручног кадра, а за запошљавање нових радника у лабораторијама Министарство пољопривреде у буџету нема планирана новчана средства.

Запослени у Министарству пољопривреде дискретно својим саговорницима објашњавају како „неколико милиона евра" које помиње министар Недимовић у изјавама за медије, представља само врх леденог брега, јер нико од надлежних поуздано не зна ни колико је раније набављене опреме још увек у функцији и уопште на броју. Много је покрадено, тврде упућени.

Потрошачи су у Европској Унији међу најбоље заштићеним на свету, захваљујући постојању добро организоване Европске агенције за безбедност хране (ЕФСА), која у сваком тренутку може да пружи независне научне савете о ризицима повезаним са храном. ЕФСА даје савете и о постојећим и новим ризицима, а ови савети се узимају у обзир приликом доношења европских прописа у овој области.

Основана је 2002. године, са седиштем у Парми у Италији, и тренутно запошљава 435 стручњака. Њоме управља одбор који се састоји од 15 чланова, који делују искључиво у јавном интересу и не заступају владе, организације или индустријски сектор.

Код нас чак ни стручњаци, који се повремено ангажују на пословима утврђивања стандарда квалитета хране нису независни. У државној комисији која је својевремено припремала Нацрт новог Закона о заштити биља седели су и др Мирослав Ивановић – менаџер за регистрације Сyнгента-Агро – као и Лука Матић – менаџер за регистрације ДуПонт СРБ, Београд, представништва једног од највећих произвођача генетски модификоване хране у свету.

Због недостатка средстава и сталног одлагања формирања комплетне Националне референтне лабораторије, контролу квалитета прехрамбених производа наставиће да врше приватне лабораторије које имају одговарајућу акредитацију, а које су у саставу компанија које храну производе или увозе. Чак ни законска регулатива која би одредила које супстанце су уопште дозвољене у људској исхрани није нити јасна, а ни урађена на задовољавајући начин.

Тадашњи министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, проф. др Драган Гламочић, је решењем бр. 119-01-461/2013-11 од 30. септембра 2013. године формирао Стручну радну групу за израду Нацрта Закона о изменама и допунама Закона о средствима за заштиту биља. Предлог нацрта, који је израдила именована комисија, био је добро скриван од очију јавности и то не без разлога, јер је оног момента када су процуреле информације о њему на ноге устала целокупна стручна јавност.

Између осталих, Предлог је садржао и појам „еквивалентан" за увозне производе. Ово је правни трик који се користи у САД како би се хемијске супстанце добијене из нестандардних извора путем нових технологија третирале исто као и класична технологија или супстанце добијене природним путем.

На основу тог термина тврдило би се да су у питању „довољно исте, или сличне ствари" при обележавању састава или у правним споровима. Тако би се омогућило да Закон не прави разлику између стандардних средстава (које корисници одобравају) и нестандардних средстава (које никако не би одобрили, а ни купили). На овај начин се обмањују потрошачи, посебно пољопривредници који користе пестициде и фунгициде, али и потрошачи којима би била понуђена ГМ храна, без да она као таква буде назначена.

Осим тога, у предлогу новог закона о безбедности хране, корпорацијама се гарантовало 10 година тајности за студије о безбедности супстанце коју користе. Тачније, да могу не сметано да раде док нас не потрују! Потрошачи тако пуну деценију не би имали могућности да сазнају да ли је и у коликој мери штетно нешто што користе у исхрани.

Председник Стручне радне групе која је донела овакав скандалозан предлог Нацрта измене закона био је др Ненад Доловац, представљен као директор Института за заштиту биља и животну средину, Београд, и као представник Друштва за заштиту биља Србије, Београд. У његовом представљању је, међутим, изостављен податак, објављен на званичној страници Института, како је он био запослен и у хемијској компанији Галеника-Фитофармација и то као самостални стручни сарадник за развој фунгицида.

У поменутој Комисији су радили и Ивановић и Матић, али није било ниједног јединог представника пољопривредника или независних еколошких удружења. Сукоб интереса у коме су се нашли чланови Комисије на крају је резултирао подношењем Предлога нацрта који је искључиво штитио велике светске корпорације, а на штету не само домаћих произвођача, већ и потрошача.

Ненад Доловац је, очигледно, професионални члан свих комисија које се баве писањем нових закона и правилника из домена пољопривредних производа, посебно оних који би требало да побољшају проверу безбедности хране.

Особа која је предлагала десетогодишње скривање података о евентуалној штетности неког производа данас је секретар актуелног Савета за безбедност хране који треба да решава „најважнија питања из ове области везане за процену ризика". Осим тога, на званичној интернет презентацији Института за заштиту биља и животну средину Доловац се не титулише као доктор наука, већ као дипломирани инжењер.

Недостатак јасних законских критеријума који би одређивали шта сме, шта мора, а шта не сме да се налази у неком прехрамбеном производу, као и недостатак од привреде независних контролних тела, довело је до тога да се на српском тржишту појављује све и свашта.

Сваке године, оно мало инспектора који контролишу домаће продавнице из продаје повуче око 1.000 тона различитих намирница које су опасне по здравље потрошача. Међу повученим производима било је и меса које је замрзнуто незнано када, као и каше за бебе са додатком пестицида, кекса са отровним материјама и уља непознатог датума производње и порекла…

Због слабе контроле на граничним прелазима и код велетрговаца, ова роба је заплењена тек када се појавила на рафовима домаћих продавница. Питање је, међутим, колико тона нездравим намирница се провуче поред инспекција и доспе до потрошача.

Недостатак стручних инспектора посебан је проблем за извознике, који на граници земље у коју одвозе домаће пољопривредне производе морају да покажу декларацију о слободном извозу и безбедности производа коју издају домаћи инспекцијски органи.

Тако се дешава да, иначе лако кварљива роба, данима стоји на неком терминалу чекајући да је прегледа надлежни инспектор. Велики број граничних прелаза уопште ни нема фито-санитарне инспекторе, а тамо где их има они раде само у једној смени.

 

       А 1. Мазање јавности паштетом

Бирократија у европским земљама, посебно на нивоу Европске Уније неретко упада у стање хиперпродукције разних правила и закона у вези заштите потрошача, али то је у крајњој линији, за њихово добро. Сигурно да је била непотребна уредба о степену дозвољене искривљености банане или краставца, али су за добробит потрошача донете разне уредбе о томе шта одређени производ мора да садржи.

Тако, на пример, постоје веома јасна правила о проценту меса који мора да има неки производ, ако жели да се назове „паштета", или о минималном проценту какаа у чоколади. У Србији се аналогно примењују нека од правила ЕУ, али су наши произвођачи већ разрадили успешан систем њиховог заобилажења.

Пошто прерађевина Месне индустрије „Матијевић", која личи на паштету и продаје се пакована у цреву, не садржи чак ни онај минимум процента меса који је прописан у Србији, тај производ није смео да буде назван „паштетом", већ је добио назив „месни намаз"!?!

У Бриселу се редовно ажурира и списак супстанци које су апсолутно забрањене у производима намењеним за људску исхрану. Тај списак преузима и овдашње Министарство пољопривреде, али се према потреби и веома лежерно понаша.

Тако је, на пример, тадашњи министар пољопривреде, а актуелни министар привреде Горан Кнежевић својевремено уредбом изменио ниво афлатоксина дозвољен у млеку и то дозволивши десетоструко вишу концентрацију од оне предвиђене европским нормама.

Због овога не само што је било угрожено здравље становништва, већ су под удар европских санкција тада уведених на млеко и млечне производе из Србије доспели и произвођачи који су се придржавали прописаних норми. Осим тога, целокупна српска пољопривреда је у Европи изашла на лош глас, што јој је нанело вишемилионске штете.

Једини који су имали неку корист од целе афере били су они малобројни, али на домаћем тржишту доминантни, произвођачи млека који су у промет пустили неисправни производ. У исто време када је у Србији Министарство пољопривреде вишеструко увећавало дозвољени ниво афлатоксина како би удовољило потребама великих произвођача, ова материја је откривена и у млеку произведеном на неким фармама у Словенији и Холандији, али и у Републици Српској. За разлику од српских власти, надлежни у поменутим земљама нису хтели да угрозе здравље свог становништва, па је држава откупила и уништила заражено млеко.

 

       А 2. Јестиво уље "из Емирата", произведено у Шиду!

Пре годину дана у појединим продавницама у Србији (као што су оне из ланца „Парица") појавило се сунцокретово уље које је на етикети имало уписано упозорење како није за продају. Ово је, истина, било написано на енглеском језику који многи у Србији не разумеју.

Осим тога, уље се продавало по веома приступачној цени од 120 динара по литру, па је мало ко обраћао пажњу на упозорење написано на енглеском језику. Ни тржишна инспекција није била заинтересована ни за овај производ, а ни да провери због чега оно није подобно за продају.

Оно што је привукло пажњу неких купаца била је декларација накнадно залепљена на флаше, на којој је писало како је производ увезен из Уједињених Арапских Емирата, земље која уопште не производи ову врсту уља, и то преко увозника „Житопрерада Агро" доо из Банатских Карловаца . Још занимљивије је било да је земља порекла уља била Србија, а произвођач „Вицториаоил" ад из Шида?!?

Никада није утврђено да ли је и када уље заиста извезено у УАЕ, а затим враћено у Србију, или су се „шетали" само папири, као и коме и зашто је овако нешто уопште било потребно.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

ПОДСЕЋАЊЕ НА ОЗБИЉНУ КОРУПЦИЈУ И ТРОВАЊЕ ЉУДИ: ВАКЦИНАЦИЈА СТОЧНОГ ФОНДА ПО СЛОБОДНОМ ИЗБОРУ МИНИСТАРСТВА ПОЉОПРИВРЕДЕ!?

27. марта 2017. Коментари су искључени

 

Министарство пољопривреде набавило је чак четири врсте вакцина за говеда против болести плавог језика. Ових дана започела је и масовна вакцинација коза, оваца и говеда против те болести. Упућени кажу да се животиње вакцинишу серумима за које уопште није сигурно да ће стоку заштитити од болести!

А, грађани Србије су за њихов увоз платили 3,6 милиона евра! Због ових серума, Руска федерација и Европска унија ставили су забрану на даљи увоз говеђег меса из Србије. Иза ове вакцинације и набавке стоји Управа за ветерину, а ради се о озбиљној корупцији.

У Луци Бар, крајем јесени се замало искрцао и брод са огромним контигентом меса замрзнутог још осамдесетих година прошлог века, са циљем да се то смеће нађе на тржишту Србије. Ко га је наручио, није познато. Сигурно је само да је неко спреман да побије пола Србије како би себи остварио дебео профит.

                      

                        Вук Станић

UNISTAVANJE STOCNOG FONDA I TROVANJE NARODA2

 

Министар пољопривреде, Бранислав Недимовић покушао је да смени Будимира Плавшића, начелника Одељења за здравствену заштиту и добробит животиња, јер није спречио ширење болести плавог језика!

Смену је одмах спречио саветник председника Владе Србије за пољопривреду Драган Гламочић. Иначе, Гламочићево име је спомињано више пута у разговорима између званичника Европске уније (ЕУ) и председника Владе Александра Вучића. Такође, Гламочић је спомињан као један од одговорних за нестанак дониране опреме за националну лабораторију.

У име Европске уније, овај проблем је са председником српске Владе Александром Вучићем требало да реши Мајкл Девенпорт. Вучић се Девенпорту правдао да не може да ухапси Гламочића, чак ни да га смени са места саветника, јер га ту није поставио он већ америчка администрација!

Добро упућени извори блиски окружењу председника владе, кажу да му је Девенпорт тада одговорио да је он сигуран да Американци неће ићи у затвор због крађе донација Европске уније и да добро размисли шта ради и са каквим се кадровима окружује.

Истражујући због чега Гламочић штити Плавшића сазнали смо да се он са Плавшићем зближио док су спроводили вакцинацију српских крава против такозваног нодуларног дерматитиса, болести коју је требало спречавати запрашивањем против комараца. Наиме, познато је да само комарци преносе нодуларни дерматитис. Али, уместо стандардног запрашивања, донета је одлука да се крене у интервентни увоз вакцина, што значи да су оне биле увезене без расписивања тендера. Пракса је показала да се у оваквим приликама увек отвара питање није ли некоме намештен посао? У овом случају, јасно је да се то и десило.

Неколико независних стручњака у овој области, одмах су схватили: да су Гламочић и Плавшић тада кренули у агресивну кампању запрашивања комараца, уместо што су животиње масовно вакцинисали, сада не би било ни епидемије болести плавог језика. Јер, и болест плавог језика баш као и нодуларни дерматитис преносе комарци!

Упркос свему, они су се тада одлучили за вакцинацију животиња сумњивим вакцинама (о чему је Магазин Таблоид већ детаљно писао), док су се комарци слободно множили и ширили болест. Ситуација се закомпликовала када је уместо јесењег захлађења дошао топли новембар месец. Чињеница да није било довољно хладно, да се циклус у коме комарци уједају животиње прекине, била је и главни узрок нове епидемије у сточном фонду Србије.

Овде треба подсетити да се болест плавог језика у сличној варијацији појавила и пре две године. Тада су животиње вакцинисане нерегистрованом вакцином…

Увезено је више вакцина него што има животиња. Те су вакцине касније стајале у просторијама намењеним националној лабораторији!

Када им је истекао рок, појавио се проблем њиховог уништења које кошта скоро колико и куповина таквих вакцина.

Статистички приказано до закључења овог броја Магазина Таблоид, у Србији је код више од две хиљаде животиња утврђена болест плавог језика. Случајеви су се појавили у околини Шапца, Ваљева, Уба, Чачка и Краљева!

Ипак, запрашивање против комараца који ову и друге болести преносе на животиње се не спроводи, баш као и у слиучају нодуларног дерматитиса.

Министарство пољопривреде набавило је чак четири врсте вакцина за говеда против болести плавог језика. Ових дана започела је и масовна вакцинација коза, оваца и говеда против те болести. Упућени кажу да се животиње вакцинишу серумима за које није сигурно да ће стоку заштитити од болести! Грађани Србије су за њихов увоз платили 3,6 милиона евра.

Реч је о више милиона доза вакцине за болест која се преноси уједом комарца. Вакцина има највише учинка када се утврди који је сој комарца преносник, а на нашим просторима се јавља 16 сојева. Управа за ветерину Министарства пољопривреде, пошто овог лета није било појаве плавог језика, увезла је четири врсте ове вакцине, сматрајући да ће испасти паметни и вакцинацијом спречити ову болест. Ипак вакцине су стајале а спроводила се акција вакцинисања против нодуларог дерматитиса, односно квргаве коже говеда.

Покушавајући да накнадно испадну паметни држава је недавно наредила обавезну вакцинацију у регионима у којима је раније забележена појава плавог језика код оваца, коза и говеда односно у околини Пирота и Банату, а болест се потом појавила у другом облику у Мачви и у правцу Београда.

Министарство, које је раније предводила министарка Снежана Богосављевић Бошковић, првобитно је намеравало да одобри наплату вакцине, али онда је решено, у недостатку реалне опасности од болести, да она ипак буде бесплатна и обавезна. Према истом извору, рок употребе ових вакцина истиче 1. фебруара, а потребно је проверити и у каквим условима је она ускладиштена.Њено дејство је око шест месеци, што значи да ће до маја престати да делује.

Професор Цвијан Мекић, експерт за овчарство и козарство с Пољопривредног факултета у Земуну, раније је у изјави за медије изразио бојазан да ефекат вакцина може изостати:

– Чуо сам да су увезене четири врсте вакцина и да се вакцинишу овце и козе у регионима у којима је некад било ове болести. То неће дати ефекте јер ће дејство вакцине, ако се плави језик појави током лета, престати – истакао је овај стручњак у разговору са новинаром једног пољопривредног портала.

Сточари из Баната и околине Пирота с којима је разговарано имали су различита мишљења.

– Ја сам одмах рекао да је вакцинисање оваца против комараца у новембру и децембру небулоза и да се ово ради само да би се искористила нека вакцина коју је неко набавио. Ипак, на крају сам пристао – каже овчар из околине Пирота.

Његов колега из Панчева пристао је на вакцинацију и мисли да ће имати ефекта.

Пристао сам…Ваљда они знају да ли ће то имати ефекта, они су стручњаци, нисам размишљао – рекао је овчар из Долова у Банату.

У Управи за ветерину нису били доступни за коментар. Директор Управе, раније је изјављивао да су стручњаци из ЕУ у децембру урадили процену за нас, Хрватску, БиХ, Бугарску и Румунију, и извештај у којем се предлаже вакцинација за ову годину.

Ако сада вакцинишемо стоку, она ће следеће године бити заштићена, тврдили су раније пред ТВ камерама.

Истрага коју је Магазин Таблоид спровео показала је да је у питању озбиљна корупција, где група људи користи појаве различитх болести животиња како би узимали провизије од вакцина које се увозе.

У скупштинском Одбору за пољопривреду саопштили су да је прошле године у Србији било више од 600 случајева плавог језика.

Ове године надлежни су то морали да уврсте у обавезну вакцинацију, што нису урадили, али зато су кренули у јавну набавку. На седници Одбора су из Управе за ветерину рекли да неће бити вакцинације јер нема болести, и да је оптимално време за пелцовање март и април. Међутим, та вакцина је увезена директном погодбом из Шпаније, преко хрватске „Генере"  .

Иза ове вакцинације и набавке стоји Управа за ветерину и све мирише на озбиљну корупцију, што се види из записника са расправе Скупштинског одбора за пољопривреду чија је копија достављена редакцији Магазина Таблоид.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

TROVAČI NACIJE: SMENA LJUDI KOJI SE NISU BAVILI SVOJIM POSLOM!??

10. јула 2016. Коментари су искључени

 

Ko to sve još upravlja Srbijom? Najbolji odgovor na ovo pitanje nudi slučaj upravo smenjenih kadrova u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede. U ovoj instituciji neće biti novih zapošljavanja (tako je odredio MMF kao najveći bankarski poverilac).

Sa druge strane, do sada nije moglo biti otpuštanja ali su se ona konačno desila ovih dana, iako se to nimalo nije svidelo ambasadi SAD. Dosadašnji trovači nacije, odgovorni za vakcinisanje životinja neregistrovanim vakcinama, uvoz prehrambenog smeća, širenje svinjske kuge, bruceloze i drugih zaraznih bolesti, teškom mukom su konačno smenjeni. Kome je to odgovaralo da ovaj mučni proces toliko dugo traje?

 

                        Vuk Stanić

SMENA U VETERINARSKOJ UPRAVI1

 

Vršilac dužnosti direktora Uprave za veterinu, Ministarstva poljoprivrede, Miodrag Petrović, konačno je smenio kadrove koji su proteklih godina državi Srbiji prouzrokovali višemilionsku štetu, širenje zaraznih bolesti među životinjama i masovna trovanja građana!

Petrović je imao podršku iz kabineta predsednika Vlade Aleksandra Vučića, da reformiše upravu, koja je de fakto odgovorna za dugogodišnje trovanje nacije hranom lošeg kvaliteta, dugogodišnju prisutnost svinjske kuge, učestale pojave bruceloze, uvoz i vakcinisanje životinja neregistrovanim vakcinama i mnoge druge kriminalne radnje.

Ta grupa ljudi koja je drmala ministarstvom već duže od deset godina odgovorna je i što je u mleku bio povećan nivo aflatoksina, što su nam prodavali torte sa đubreta, što su više od deset puta deca u školama i obdaništima trovana hranom životinjskog porekla, što su građanima Srbije prodavali mesne proizvode uginulih životinja!

Ipak, oni koji su štitili odgovorna lica u Upravi za veterinu, izgledali su jače i od Vučića i njegovog šefa kabineta Ivice Kojića, i otporni su bili na sistematizaciju radnih mesta sa kojom je Petrović mislio da će ih se rešiti na fin način.

Pravna služba ministarstva obavestila je Petrovića da on može da sprovede sistematizaciju, ali i da ne može bez posla da ostavi dosadašnje kadrove. Uprkos tome, Petrović je naterao pravnu službu da taj posao uradi kako treba.

Petrovića je navodno kočilo to što je za vreme postojanja stranke G17 (dok je on bio u vrhu vlasti preko te stranke) uticao da se promene i napišu pravni akti koji štite državne službenike tako da su praktično nesmenjivi, a istovremeno MMF brani zapošljavanje novih ljudi.

Zbog toga i direktor Uprave za veterinu i drugi rukovodioci u drugim ministarstvima, imali su situaciju da su morali da trpe loše kadrove iz vremena dok je ministar bio Mlađan Dinkić. Istovremeno im je bilo oduzeto pravo da zaposle nove koji valjaju, jer je MMF sa Vučićem postigao dogovor da nema zapošljavanja novih ljudi u ministarstvima!

Ipak, ima i onih koji su mislili da je ovo zapravo bio prevelik posao za "malog" Petrovića, jer zašto Petrović ne bi mogao danas da smeni sve načelnike u upravi za veterinu, kada je 2003. godine ministar Stojan Jeftić upravo to uradio? Postavili su i pitanje, kako je uspeo da sa mesta načelnika republičke veterinarske inspekcije prošle godine skloni Sanju Čelebićanin ? Naime, Ćelebićaninova je nakon Petrovićeve odluke ulagala žalbe i tražila da bude vraćena na mesto načelnice, ali nije uspela, ostala je na mestu savetnika direktora, sa većom platom i manjim uticajem…

Njena smena i nije baš najbolji primer, jer je otišla na bolje plaćenu funkciju savetnika direktora, Miodraga Petrovića.

Istragu o tome da li je zaista bilo nemoguće smeniti ovu grupu, trebalo je posmatrati i iz ugla onih koji su kvalitetno radili, ali su ipak oterani da ne bi smetali mafiji. Pre nekoliko godina, a u vreme dok su važila ista pravila za zaposlene u Ministarstvima, sa mesta direktora uprave za veterinu smenjen je Ivan Sočo, koji je na tu funkciju došao kao veliki stručnjak dugogodišnji veterinarski inspektor sa zapaženim rezultatima.

Sočo je imao i podršku Aleksandra Vučića, sa kojim je proveo mnogo godina u istoj stranci. Ipak kada su načelnica Sanja Čelebićanin, sekretar ministarstva Danilo Golubović i moćno ime ministarstva Slobodan Šibalić tražili njegovu smenu, Soču je tadašnji ministar Goran Knežević sklonio iz Ministarstva poljoprivrede.

Na sličan način je smenjena i direktorka uprave za veterinu Zorica Novaković. Ova uticajna žena i rođaka tadašnjeg direktora policije Milorada Veljovića, takođe je rešenjem koje je potpisao ministar poljoprivrede Dragan Glamočić sklonjena sa mesta direktora Uprave za veterinu. Njenu smenu organizovao je takođe Danilo Golubović, koji je u ministrov kabinet doveo Sanju Čelebićanin i još nekoliko njemu odanih načelnika koji su tražili da iz ministarstva ode Novakovićeva, "ili će sa posla otići svi oni".

Glamočić je sa tog sastanka otišao u pravnu službu ministarstva i tražio da napišu rešenje koje će biti pravno održivo pred sudom. Oni su ga sročili, i Novakovićevoj više ni Veljović nije mogao da pomogne.

Pravna služba Ministarstva je Petroviću poručivala da je nemoguće smeniti one koji treba da budu smenjeni, uprkos tome što je u interesu države da pre svih ostalih treba smeniti načelnicu odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo Tamaru Bošković!

Boškovićeva je, da podsetimo, u Upravu za veterinu došla sa mesta sekretarice bivše ministarke Ivane Dulić Marković. Nedugo nakon što je Dulićka prestala da bude ministarka, Tamara je imenovana za načelnika odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo. Ni pre njenog imenovanja u ovoj oblasti nisu cvetale ruže, ali nakon njenog imenovanja u Srbiji se gotovo redovno pojavljuje bruceloza, problem svinjske kuge ne uspevamo da rešimo duže od deset godina, pojavila se i bolest plavog jezika

Najveći skandal u koji je ova mlada dama upletene i za koji je najviše odgovorna je uvoz neregistrovanih vakcina, bolesti "plavog jezika" i sprovođenje vakcinacije stoke tim vakcinama. Ovaj posao Boškovićeva nije sama sprovodila već su sa njom u tome saučestvovali Budimir Plavšić, načelnik odeljenja za zdravstvenu zaštitu, dobrobit i sledljivost životinja i Siniša Kotur načelnik odeljenja za međunarodni promet i sertifikaciju. Svi oni zajedno, plus Zoran Marinković načelnik odeljenja granične inspekcije i načelnik odeljenja veterinarske inspekcije Zoran Ivanović, odgovorni su za često pojavljivanje zaraznih bolesti kod životinja, koje se u Srbiji pojavljuju što zbog uvoza što zbog lošeg rada Uprave za veterinu.

U Srbiju se uvozi sve i svašta, dok je situacija posebno zabrinjavajuća u oblasti koju treba da kontroliše odeljenje granične veterinarske inspekcije, odnosno načelnik tog odeljenja Zoran Marinković.

Ali, Marinković se ne bavi svojim poslom, nego svakodnevno naređuje uzorkovanje proizvoda koji ne moraju biti uzorkovani, jer dolaze iz zemalja sa kojima je međunarodno odeljenje za sertifikaciju usaglasilo standarde.

Ovo znači da kada životinje koje se uvoze, njihov pregled rade, na primer, danski ili holandski inspektor, ali ne postoji obavezna kontrola i na našoj granici! Ipak, sve se uzorkuje. Uzorkovanje se uvek radi u jednoj laboratoriji. Zbog toga bi trebalo svake godine raspisivati konkurs i ovlastiti što veći broj laboratorija, pa u ovoj oblasti ne bi bilo monopola.

Ovako, Marinković šalje na uzorkovanje i šta se uzorkovati ne mora, kako bi jedan manji broj sertifikovanih ostvario ekstraprofit.

Deo ove grupe je i Zvonimir Rot iz odeljenja za finansijsko materijalne poslove, koji je ukinuo naplatu noćnog rada uvoznicima, pa sada na graničnim prelazima Batrovci i Horgoš, svi koji uvoze životinje, a ranije su pauzirali, tokom noći vrše uvoz. Naime, u noćnoj smeni radi malo veterinarskih inspektora. Sve ovo za inspektore u noćnoj smeni znači da moraju da pregledaju po pedeset kamiona za noć što je fizički neizvodljivo.

Kada se već nije pobunio protiv ovako glupave odluke, Zvonimira Rota, Marinković je trebalo da na ovim prelazima rasporedi još ljudi. Nažalost njemu nedostaju organizacione sposobnosti da se seti da povuče takav potez.

Da je neophodno smeniti Marinkovića, to je svima jasno, ali, posle novih događaja, jasno je i laicima da sa Marinkovićem na čelu granične veterinarske inspekcije bolje biti neće. Zato je i on smenjen. I novi načelnik republičke veterinarske inspekcije Zoran Ivanović nije se proslavio i već je počeo da muti vodu zajedno sa predsednikom udruženja pčelara (SPOS), Rodoljubom Živadinovićem, a sada je i on smenjen.

 

      A 1. Trovači konačno smenjeni!

Smena svih načelnika u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede i imenovanje novih poštenih ljudi na odgovorne načelničke funkcije, je najbolja vest koja je mogla da se pojavi u oblasti srpske veterine, tvrdi u izjavi za Tabloid Zlatan Đurić predsednik Unije poljoprivrednika.

Prema njegovim rečima smenjena je grupa trovača, odgovorna što je u Srbiju godinama uvoženo mašinski separisano meso u kome su bile mlevene i kosti, a koje se dodavalo u kobasice roštiljsko i drugo prerađeno meso, pa su ljudi zbog radi toga oboljevali od najgorih bolesti.

Treba smeniti i sekretare Ministarstva poljoprivrede koji štite smenjene trovače i koji sada pokušavaju da ih vrate na funkcije, kaže Đurić i ističe da sada ima nade da dođu bolji dani za srpsku poljoprivredu. Prema saznanjima Tabloida, većina smenjenih je izbegla da im se uruče rešenja o smeni, tako što su, ili otišli na bolovanje, ili su uzeli iznenadne godišnje odmore…

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

IZVEŠTAJ INSPEKCIJE U STILU: U FIRMI NEPRAVILNOSTI NEMA… STOP… TROVANJA NEMA… STOP… MESO SE MOŽE JESTI… STOP…!??

24. фебруара 2016. 1 коментар

 

Bes građana koji je izazvalo svedočenje Mihaila Čepija, bivšeg radnika IM Matijević iz Novog Sada, naterao je ministarku poljoprivrede, da radi zaštite tajkuna Petra Matijevića, finansijera Srpske napredne stranke, a ranije Demokratske stranke, pošalje u kontrolu inspekciju, čiji dolazak je najavljen tri dana ranije, a koja je slavodobitno javila da je kod Matijevića sve u redu, da trovanje može da se nastavi.

Vučiću je za kampanju potrebno puno para, a njegov brat Andrej se preselio da deluje iz Novog Sada, mada je stalno zaposlen u Kovnici novca u Beogradu. Pozivamo i kolege iz drugih redakcija da nam se pridruže u istraživanju zlodela onih koji nam prodaju otpadnu i otrovnu hranu. Glavni urednik se zahvaljuje gospodinu Mihailu Čepiju, koji je javno progovorio o zlu koje nas je snašlo.

 

                        Vuk Stanić

NOVO REZIMSKO SAGLEDAVANJE KVALITETA MESA1

 

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, zvana Kvočka, treba krivično da odgovara zbog saučesništva u trovanju naroda koje sprovodi mesna industrija u Srbiji!

Bogosavljevićeva je trebala veterinarsku inspekciju da pošalje prošle nedelje kod svih, a ne da čeka pet dana nakon objavljivanja vašeg teksta i da onda inspektore pošalje samo kod Matijevića – kaže za Magazin Tabloid veterinarski inspektor, dobro upućen u dešavanja u Ministarstvu poljoprivrede.

Na pitanje novinara kako komentariše poslednje saopštenje Industrije mesa Matijević, da je veterinarska inspekcija utvrdila da u proizvodnom procesu te kompanije nije bilo propusta, kaže da inspekcija nije mogla da utvrdi da takvih propusta nije bilo proteklih godina, već da se izveštaj odnosi na dan kontrole.

Kod Matijevića su znali da inspekcija stiže, imali su pet dana da se pripreme i da sklone sve što inspekcija ne sme da vidi. Zato ja iskreno verujem da kolege nisu ni mogle ništa nepropisno da pronađu u njegovoj fabrici.

Vaše novine pojavile su se u sredu u Beogradu u prodaji, to je bio trenutak kada je trebalo poslati hitnu inspekciju kod Matijevića, pogotovo što se vaša novina tada još nije prodavala u Novom Sadu.

Ipak, Bogosavljevićeva je oklevala i na taj način pomogla Matijevićutvrdi sagovornik Magazina Tabloid, i dodaje da je činjenica da su inspektori na kraju otišli samo kod Matijevića, još jedna je indicija da Bogosavljevićeva ima neke lične razloge da pomaže tajkunima.

Jer da nije tako, posetili bi inspektori i proizvođače koje smo pomenuli u tekstu iz prošlog broja.

– Vi ste u tekstu "Puna kesa trulog mesa" naveli da je takvo stanje i u firmama Neoplanta, Zlatiborac, Karneks i da je Petar Matijević samo jedan od njih. Ako ste Vi to napisali, onda veterinarska inspekcija to po Zakonu mora smatrati prijavom, po kojoj se mora reagovati – smatra veterinarski inspektor, koji je želeo da ostane anoniman.

Otežavajuća okolnost za veterinarsku inspekciju je i ta što su povodom objavljenog teksta otišli samo u jednu mesnu industriju. To što iznuđenom inspekcijskom kontrolom, koja je najavljena, a i od Matijevića naručena, ništa nije nađeno na dan provere, ne znači da se nepravilnosti ne vide na video klipovima.

Na video klipu, koji je objavljen, jasno je da radnik koji snima pokazuje da se roba iz povrata odnosno ona kojoj je istekao rok, drži u istim prostorijama kao i sveža roba. Takav način poslovanja nije dozvoljen i to je dovoljan razlog da Matijević bude kažnjen, čak i da u njegovoj fabrici nije mešana buđava sa svežom robom prilikom pravljenja kobasica.

Svedočenje radnika Mihaila Čepija dovoljno je da odgovorna lica završe u zatvoru, pogotovo za onaj deo njegove priče u kojoj on tvrdi da se nitritima farba meso koje je zbog stajanja izgubilo boju.

U Magazinu Tabloid su, da podsetimo, u više navrata su objavljene informacije na osnovu kojih se lako da zaključiti da mesne industrije, a naročito Matijević, nekažnjeno truju građane, prodajući im meso opasno po zdravlje i živote građana.

Snežana Bogosavljević Bošković, poznatija kao Kvočka (bavi se uzgojem pilića) na čelo Ministarstva dovedena je na predlog tajkuna. Ministarki sada ne odgovara da Industrija mesa Matijević, Karneks, Neoplanta, ili Zlatiborac, budu kontrolisani od inspekcija, već im se dozvoljava tip poslovanja koji je loš za zdravlje nacije!

 

       "…Vi blatite državu!"

 

Osim što je vukla poteze u korist tajkuna, Bogosavljevićeva bi trebala da bude smenjena i što je je duže od pola godine sprečavala donošenje novog pravilnika, kojim bi se napokon zabranilo korišćenje mašinski separisanog mesa, u kome su samlevane i kosti. Kada je protivno njenoj volji takav pravilnik donesen, još dva meseca je odlagala slanje usaglašenog teksta u Službeni glasnik. Pre slanja ona je čak i izmenila tekst tako da je onima koji su to đubre stavljali u viršle i kobasice dala dodatni rok od više od mesec dana da te zalihe i potroše, pre nego što pravilnik stupi na snagu.

Prema rečima bivšeg načelnika Vetrinarske inspekcije i člana Radne grupe Vlade Srbije za izmene Pravilnika o proizvodima od mesa, Miroslava Stojšića, Magazin Tabloid ima veliku zaslugu za skretanje pažnje javnosti na problem koji u ovoj državi imamo sa hranom, ali kako kaže, ovaj put ne bi trebali da Matijevića označavamo kao glavnog krivca.

Matijević, Neoplanta, Karneks, mogli su i u skladu sa važećim propisima do skoro da rade i da truju naciju. Pravilnikom koji ste vi hrabro nazvali "Pravilnik smrti" , bilo je dozvoljeno da se u mesne proizvode nekontrolisano dodaje MSM u kojem je prisustvo hormona i kostiju toliko da je njegova konzumacija tokom dužeg perioda mogla da dovede do zdravstvenih oštećenja konzumenata – tvrdi za Magazin Tabloid Miroslav Stojšić.

Potom je dodao da se Matijević sam javio i da mu je rekao "…Ja ću se držati novih pravilnika, ali molim vas, vodite računa da ih i drugi poštuju kako ne bi smo imali ne lojalnu konkurenciju!". Stojšić je predložio i da kontaktiramo Petra Matijevića lično.

Petar Matijević je na pitanje novinara Tabloida, da li misli da je bilo osnova da se piše o njegovoj kompaniji odgovorio:

Kakvog osnova, nema veze sa osnovom, jedan čovek koji je dobio otkaz zbog krađe da poništi rad dve i po hiljade radnika, tehnologa, stručnjaka, to je dno dna. Kakvog osnova? Nema tu osnova! Takvo pisanje samo mi ruši ugled firme, rekao je Matijević u izjavi za Tabloid i dodao da ih je kontrolisala inspekcija ministarstva i da su utvrdili da je sve uredu u njegovoj kompaniji, koja vredi samo po osnovnom kapitalu 500 miliona evra, zbog čega "njemu nije do igranja".

Tabloid: Da li je u vašim fabrikama korišćeno mašinski separisano meso?

Matijević: Ono je korišteno dok se moglo koristiti. Međutim sada u Srbiji postoji problem uvoza gotovih proizvoda o kome vi ne pišete. Ali ako je vama izvor za tekstove taj Čepi onda je to jadno.

Tabloid: Postoje i zvanične liste, ne samo za Vas, već za celu mesnu industriju Srbije, ko je koliko i čega uvezao.

Matijević: Vi blatite državu! Državna inspekcija sve to pregleda. Iz Španije i Nemačke se uvozilo najkvalitetnije meso, ko je uvozio, a Industrija mesa Matijević je najveći proizvođač svinja, junadi i pilića i mi nismo trgovci šverceri kao što vi u vašim tekstovima navodite. To je ispod svakog nivoa. Ja hoću da se to jednom prekine.

Tabloid: Znači smatrate da je kod vas i drugih u mesnoj industriji u Srbiji sve uredu?

Matijević: Ja za mene tvrdim, nisam bio kod drugih. Jel ste vi ušli nekada u našu prodavnicu?

Tabloid: Više puta.

Matijević: Videli ste kakve su naše prodavnice, jel onda nešto sumnjate da u proizvodnji ne valja.

Tabloid: U Beogradu u Bulevaru Kralja Aleksandra imate prodavnicu?

Matijević: Jeste.

Tabloid: Tamo su nađeni crvi u vašim proizvodima.

Matijević: To crve što su našli, to je zlonamerna konkurencija podmetnula. Zadržite kući salamu petnaest minuta na prozoru videćete da će se stvoriti muve. Tu je najlakše podmetnuti crva. To su nebulozne stvari o kojima vi sada govorite. Kakav crv kod Matijevića. Stotine hiljada mušterija imamo svaki dan nikad se niko nije otrovao. Sad se odjednom pojavio neki radnik kome je sumnjiva i prošlost kaže da je tehnolog a nije ni osnovnu školu završio. Pisali ste da kod mene inspektori ne mogu ući, a non stop imaju dva koja dežuraju. Mislim da bi bilo dobro da prestanete da pišete tako o nama, da se to već jednom reši.

 

       Čepi nije potkradao Matijevića

 

Posle razgovora sa Petrom Matijevićem, naš novinar je pozvao i bivšeg radnika ove mesne industrije Mihajla Čepija kojeg je Matijević optužio da ga je potkradao, a koji je bio sagovornik za tekst "Puna kesa trulog mesa" u prošlom broju Tabloida. Na pitanje da li je tačno da je potkradao svog bivšeg gazdu Čepi je odgovorio negativno.

– Ne on me je i ranije optuživao da sam ga potkradao i bio sam na detektoru laži tim povodom. Testiranje na detektoru je pokazalo da ne lažem – potvrdio nam je Čepi.

Po okončanju razgovora Čepi je u elektronskoj formi novinaru Tabloida poslao Uverenje Osnovnog suda u Novom Sadu u kome piše da: protiv njega nije "doneto rešenje o sprovođenju istrage, nije podignuta optužnica, ili podnet optužni predlog za krivična dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti." Uverenje je potpisala službenik suda Tatjana Kostevski.

Kako je on iz firme Matijević otišao pre više od godinu dana, dok je uverenje prethodno navedenog sadržaja dobio prošle nedelje, može se pouzdano zaključiti da Čepi nije potkradao kompaniju Matijević, i da Petar Matijević laže.

Gospodin Čepi nam je saopštio da je od prijatelja koji još uvek rade u toj firmi saznao da je menadžment naredio, a da su poslovođe sprovele kontrolu telefona svih zaposlenih koji tamo rade, ali da mu se više zaposlenih javilo podržavajući ga u iznošenju istine u javnost.

Kada bi se mediji hrabrije i odlučnije suprotstavljali zločinima koje sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, možda propisi, kojim se regulišu pravilnici o kvalitetu i proizvodnji mesa, ne bi bili nakaradni. Kada je zdravlje nacije u pitanju problem nije samo Ministarstvo poljoprivrede, jer su godinama i u oblasti medicine donošeni zakoni koji idu na štetu građana.

Zahvaljujući neodgovornim poslanicima dugi niz godina usvajaju se Zakoni kojima se dozvoljava prisustvo aditiva u hrani, usvajaju se propisi takvi da prisustvo hormona u hrani niko ne kontroliše.

U Vojvodini se naširoko priča o desetini muške dece koju roditelji odvode u Mađarsku na lečenje jer su počele da im rastu ženske grudi. Ovu anomaliju izaziva sve veća prisutnost estoregena žeskog hormona koji se dodaje u stočnu, pre svega živinsku hranu. Osim ženskih hormona u ljudski organizam preko hrane stižu i hormoni rasta, sedativi, delovi genetski modifikovanih organizama, otrovi-pesticidi koji se prekomerno upotrebljavaju u voćarstvu, kancerogeni aditivi koji su odobreni od strane Ministarstva zdravlja još u vreme Tomice Milosavljevića.

Posledice ovakvog trovanja, sve je više građana obolelih od dijabetesa, sve više sa obolelom jetrom, sve je više devojaka sa obolelom štitnom žlezdom. Otrovi u hrani su odgovorni i za rast broja obolelih od raka, mada se pretpostavlja da je glavni uzročnik za ovu osiromašeni uranijum koji su na našu zemlju bacile članice NATO alijanse.

Od posledica zračenja kažu najbolje se boriti zdravom hranom, a kad ozračenim ljudima servirate hranu sa aditivima, piletinu sa hormonima i GMO elementima, samo će te ubrzati stvaranje metastaza u njihovim organizmima. Trovanje nacije zatrovanom hranom treba pod hitno zaustaviti.

Podsetićemo samo na navode iz teksta "Potpisom odobreno trovanje" u kome smo objavili dokaze o tome da je bivši direktor uprave za veterinu Dejan Bugarski doneo rešenje da inspektori suprotno Zakonu treba da tolerišu proizvođačima mesa i drugim proizvođačima hrane životinjskog porekla prodaju robe kojoj su istekle deklaracije.

Ovaj papir je bio zeleno svetlo za Neoplantu, Karneks, Zlatiborac, Matijevića da se mogu rešiti svojih zaliha, ali da takvi papiri istina donose profit, a ne i kvalitet, govori primer Topika iz Bačke Palanke koji je nedavno negativno ocenjen prilikom kontrole inspektora iz Evropske unije.

 

    A 1. Rotiranje mafijaških načelnika

Sanja Čelebićanin, dugogodišnja načelnica uprave za veterinu, čiju smenu je Tabloid više puta predlagao zbog umešanosti u mnoge afere, razrešena je te funkcije. U početku Čelebićaninova nije htela da primi rešenje, ali kada su joj objasnili da će ono u tom slučaju biti okačeno na oglasnu tablu i da će joj ukoliko ga ona sama odatle ne preuzme, po Zakonu njoj prestati radni odnos, ona je prihvatila predlog da ode na drugu funkciju.

Na njeno mesto postavljen je Zoran Ivanović sa kojim kolege nisu preterano zadovoljne, jer je, kako kažu uništio bazu podataka, da bi zataškao mnoge greške koje je Čelebićaninova počinila u prošlosti, ali su posledice sada takve da je seljacima ne moguće isplatiti prelevmane i subvencije.

Šteta je kažu tolika da sada Ministarstvo više nema podatke o brojevima životinja. Krupna stoka kojoj su proteklih godina stavljane minđuše sa brojevima, na osnovu kojih je svaka životinja imala pasoš, koji je sadržao podatke o njenom zdravlju, prebacivani su u bazu podataka.

Kada bi životinja odlazila u klanicu ili menjala vlasnika, to se prijavljivalo Ministarstvu i u svakom se trenutku znalo od čega je bolovala ili od čega je vakcinisana neka životinja. Sada je ta baza zahvaljujući Sanjinom nasledniku nestala…A on je unapređen, postavljen je na njeno mesto. Ovaj skandal ne zanima ministarku Snežanu Bogosavljević-Bošković.

Tabloid smatra da bi morao biti hitno smenjen i Zoran Marinković, načelnik granične veterinarske inspekcije, s obzirom da je preko granice u više navrata u Srbiju uvožena roba životinjskog porekla koja ne zadovoljava standarde, bolje reći da je bila opasna po život.

 

    A 2. Ministarka radi protiv zakona!

Redakciji Tabloida dostavljena je kopija mejlova koje su razmenili načelnik odeljenja za zdravstvenu dobrobit i sledljivost životinja Budimir Plavšić, bivši direktor uprave za veterinu Dejan Bugarski i još nekoliko službenika Uprave za veterinu.

Tema ove prepiske je "uvoz neregistrovane vakcine blu vac 4", u pitanju je vakcina protiv bolesti plavog jezika. Neregistrovane odnosno neispitane vakcine se ne smeju uvoziti niti se njima smeju vakcinisati životinje.

Iz prepiske se jasno vidi da su službenici svesni da je u pitanju neispitan i neregistrovan medikament. Ipak, vakcina je uvezena, a u Srbiji je sada u toku vakcinacija krava i goveda sa ovom vakcinom. Bolest plavog jezika je specifična i prenose je isključivo komarci, a kako sada u Srbiji zbog sezone nema komaraca, niti dokazane epidemije ili opasnosti od epidemije plavog jezika, postavlja se pitanje zašto se uopšte vrši vakcinacija?

Da li je neko uzeo proviziju od uvoza takve vakcine od proizvođača? Zašto je Zoran Marinković načelnik veterinarske inspekcije uopšte dozvolio da neispitana vakcina pređe granicu.

U svakoj normalnoj državi odgovorni bi bili smenjeni i pozvani na odgovornost, ali ne i u Srbiji. Istražujući ovu priču došli smo do poražavajućih saznanja da, ne samo da epidemije plavog jezika nema, nego čak i kada bi se pojavila to ne bi značilo da će vakcinisana goveda biti zaštićena.

Varijacije virusa plavog jezika ima više, i kada se ona pojavi u nekoj regiji, onda se iz uzorka krvi zaraženih životinja utvrđuje koji je tip plavog jezika u pitanju. U skladu sa tipom se izrađuje, odnosno u našem slučaju kupuje vakcina.

Nigde u svetu se to ne radi napamet, kao kod nas. Verovatno je Srbija jedinstven slučaj da gde se zbog vesti da su se letos pojavili slučajevi plavog jezika na Kosovu, krave masovno vakcinišu bez da se zna o kom se tipu plavog jezika radi i to sa neregistrovanom vakcinom!

Većina zemalja ovakve probleme rešava na mnogo jednostavniji način, umesto da napamet uvoze vakcine, oni u sezoni zaprašuju protiv komaraca u regijama koje su u opasnosti, tek ako zaprašivanje ne pomogne organizuje se vakcinacija životinja. Ovakva procedura naravno sprečila bi službenike Ministarstva poljoprivrede da uzmu proviziju od uvoza vakcine, pa nije popularna u našoj državi.

Sagovornik Tabloida dobro upućen u ovu priču tvrdi da ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković nije organizator ovog ilegalnog uvoza, kao ni primalac provizije iz tog protiv zakonitog posla. Ipak Ministarka je odgovorno lice i zbog ove afere ona mora ili odmah da podnese krivične prijave protiv onih koji su odobrili uvoz ovog ne registrovanog leka, ili da podnese ostavku i sama snosi zakonsku odgovornost za ceo slučaj.

 

    TV N1 Radnik Matijevića: Pravio sam švarglu od pokvarenih kolenica

 

Posle prašine koja se digla zbog video snimaka iz Industrije mesa "Matijević", koje je snimio jedan bivši radnik, oglasila se veterinarska inspekcija, koja tvrdi da nepravilnosti u korišćenju neprodatog mesa nema. Ipak, da li javnost ima konačan odgovor na pitanje – šta to jedemo?

Ništa bez Matijevića, i svašta u njegovim mesnim prerađevinama, bar ako je suditi po snimcima koje je objavio bivši radnik.

Roba kojoj je istekao rok trajanja se kuva, zamrzava i ponovo koristi u proizvodnji, tvrdi bivši radnik Mihajlo Čepi koji kaže "ja sam prerađivao pokvareno meso".

"Radio sam tamo i lično sam pravio švarglu i džigernjaču u koje smo ubacivali određene količine tih butkica, pokvarenih kolenica i suvih rebara. Lično sam istovarao i spremao sirovinu za pripremu za viršle i sve ostalo", kaže Čepi.

U udruženjima za zaštitu prava potrošača nisu iznenađeni ovakvim zaključkom nadležnih. Simptomatično je, kažu, to što je afera oko bezbednosti hrane sve više, a svi inspekcijski izveštaji ih demantuju. I tu se priča završava, jer drugih organa za kontrolu – nema.

"…Srbija je jedina zemlja u regionu, a i šire, koja nema Agenciju za bezbednost hrane, niti jedno stručno telo koje će se na ozbiljan način baviti ovim problemom. Zakon o bezbednosti hrane iz 2009. godine je predvideo formiranje Saveta za bezbednost hrane, međutim, taj Savet i dalje nije formiran", kaže Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).

Potrošači najvećim delom priznaju da ne znaju šta se nalazi u mesnim prerađevinama koje kupuju, a deklaracijama ne veruju. Ipak, redovi na kasama se i pored toga, ne smanjuju, jer su ti proizvodi višestruko jeftiniji od svežeg mesa, koje je za većinu postalo luksuz.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

JAD I MUKA LJUDI: EKOLOŠKA KATASTROFA I IZLIVANJE JALOVINE DALEKO OD OČIJU JAVNOSTI

2. фебруара 2016. 1 коментар

 

Rudnik "Lece" kod Medveđe, poznat po tome što je bio u vlasništvu šabačkog tajkuna Miroslava Bogićevića, naneo je mnogo zla lokalnom stanovništvu i generacije meštana koje žive u ovoj regiji patiće od kancerogenih i drugih neizlečivih bolesti nastalih od izlivanja jalovine prepune teških metala.

Uprkos svemu, zbog kriminalnih apetita Vučićeve vlasti, rudnik je nastavio sa radom. Kao i rudnik Zajača. Trovanje se nastavlja nekažnjeno…

 

                       N. Vlahović

SMRT OD JALOVINE1

 

Pre devet meseci, nakon uvođenja stečaja, rudnik "Lece" preuzeli su Vođini "prijatelji" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (kompanija "Life Stone Capital" iz Dubaija)  U rudniku je, inače, zaposleno oko 400 rudara stalno izloženih neljudskim uslovima za rad.

Mada su i opštinske i republičke vlasti (svi iz SNS-a) znale da je rudnik "Lece", zapravo masovna grobnica za stanovnike ovoga kraja, niko se nije usudio da protivreči Vučiću i njegovim kriminalnim "partnerima", čiji lični interesi znatno nadilaze ljudske živote.

Zahvaljujući svemu tome, u kasnim popodnevnim satima, 22. januara ove godine, do dela javnosti u Srbiji, stigla je vest da je pukla jedna od devet brana na jalovištu  rudnika "Lece" kod Medveđe, te da se jalovina prepuna teških metala i drugih kancerogenih materija, izlila u reku Jablanicu.

Tačnije, jalovina rude olova, cinka, zlata i srebra koja sadrži otrovne materije prvo je poplavila pogone flotacije a zatim se bujica ulila u reku. Meštani sela Gazdara ispod brane na nekoliko sati su ostavili svoje domove i prešli kod komšija čije su kuće na vrhovima brda.

Lokalni rudari i vatrogasci, sve su učinili da spreče još goru katastrofu. Ali, kod pogona flotacije rudnika "Lece" jalovina se sakuplja u devet malih jezera i to više niko ne može da zaustavi! Već duže vremena, ceo region oko rudnika "Lece" izložen je strašnom pogromu, bolestima, neljudskim uslovima za rad, lošim zaradama…

Priča o deci koja su se razbolela od teških bolesti zbog rudnika "Lece", pre dve godine je sklonjena sa jedne televizije, a najnoviji događaj sa izlivanjem jalovine, nije bio od važnosti za "Večernje novosti", "Politiku" i RTS, pa ga ni 24 sata nakon pucanja brane sa zatrovanim jalovištem, nisu ni zabeležili!

Ipak, prve informacije koje su nekako dospele do javnosti, uglavnom svedočenja očevidaca, jasno su govorile da je reč o pucanju brane, na najvišoj koti u selu Gazdare, gde se nalazi flotacija za preradu rudničke jalovine.

Istog momenta, proradila je i Vučićeva propaganda sa suprotnom tvrdnjom da "…uopšte nije reč o pucanju brane, nego se samo radi o izlivanju vode koja je ‘negde našla rupu’ " ! Zamenik predsednika opštine Medveđa Vlada Babić, član Srpske napredne stranke, hladnokrvno je izjavio da se "voda izlila u Jablanicu" i da će "problem biti brzo rešen" !

Policija je po nalogu opštinske vlasti blokirala svaki prilaz oko mesta događaja, kako ni narod ni, ne daj bože, novinari, ne saznaju pravu istinu. Uprkos tome, jedan meštanin je uspeo da se oglasi izjavom koju je preneo portal "Južne vesti", a za njim i neki drugi: "…Pukla je brana na najvišoj koti i mulj sa jalovištem se prelio u druge, niže bazene. Strahujemo od katastrofe jer ako se i ostali bazeni prepune naše kuće neće više postojati!".

Nije prvi put da jalovište iz Rudnika "Lece"  probija branu i ugrožava stanovništvo ovoga kraja. Tako su u novembru 2014. godine, funkcioneri Srpske napredne stranke, kad se takođe, izlila jalovina sa cijanidom u Jablanicu, tvrdili da se radi "o lažima i dezinformacijama", a tadašnji direktor rudnika "Lece" kategorički je zastupao tezu da se "desio mali eksces i da jalovina nije stigla do Jablanice"!

Takođe 2014. godine, u majskim poplavama, pukla je brana na flotaciji nekadašnjeg rudnika antimona u Stolicama kod Krupnja. Svi kasniji rezultati merenja bili su alarmantni, a opasne vode, koje su se širile u zemljište od Korenite, Bradića, Kozjaka i Jelava, pa dalje, uništile su praktično sav živi svet. Mesecima nakon toga (a, meštani tvrde da je i danas tako!) ništa nije urađeno da se dalje izlivanje jalovine u reke zaustavi!

Iako su nadležni inspektori svojevremeno više puta naložili rudniku "Zajača",  koji posluje u sastavu šabačkog koncerna Farmakom, da preduzme potrebne mere da se stanovništvo zaštiti, tajkun Bogićević nije ni malim prstom pomerio. Voda, koja je sobom donela velike koncentracije gvožđa, olova, kadmijuma, cinka, bakra, antimona, mangana, arsena i drugih teških metala uništila je plodna polja Korenite, jednog od najvećih sela u lozničkom kraju.

Život je tamo ubijen, svesno, ubijeni su ljudi, a niko nije odgovarao niti će dok je ovog režima! Nema više ni dabrova, koji su u rejon Jadra, kod Bradića, doneti iz Zasavice, a uništene su i sve vrste ribe. U selu Kostajnik, stalno je prisutan težak, užasan smrad. Koncentracija gvožđa u Kostajničkoj reci je 290 puta veća od dozvoljene, a drugih teških metala od 25 do 150 puta!

Dana 3. novembra 2014. godine, u jednoj dnevnoj novini, osvanuo je naslov "Bogićević uništio Kostajnik-bahati tajkun otrovao celo selo, niko mu ništa ne može!"

Kad se Vučić pojavio u Krupnju, hvaleći svoje velike uspehe, na nezgodno pitanje u vezi Bogićevića i problemima sa jalovištem iz rudnika koji je u vlasništvu koncerna, spremno je slagao ovako: "…Shvatili smo da moramo da intervenišemo jer imamo neodgovorno ponašanje i neodgovornog privatnika, koji nikog ništa ne pita i kaže: Ja sam bogat i imam nekoliko aviona, ali ne dam pare za to, narod neka crkne, a vi iz države gledajte šta ćete!".

Oko 3.000 meštana Krupnja i okoline i danas je pogođeno zagađenjem, a mnogi se odavno žale na kašalj, glavobolju, promene na licu i reakcije na koži. Član gradskog veća Loznice, Dragoslav Dobrić, tražio je pre dve godine i krivičnu odgovornost za Miroslava Bogićevića, ali, kao što je poznato, njega je Vučić "amnestirao" kao svedoka koji mu treba u slučaju obračuna sa dnevnim listom "Kurir".

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

UVOŽENA KANCEROGENA HRANA U SRBIJU PREKO DILA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I STRANIH BIOTEHNOLOŠKIH KOMPANIJA!!!

 

Od početka ove godine, u Srbiju je ušlo preko sto tona mesnih prerađevina koje su zabranjene u EU, čak i kao hrana za pse i mačke! Ministarstvo unutrašnjih poslova i bezbednosne službe se već godinama ne oglašavaju o tome kakva su im saznanja o kriminalnim aktivnostima uvoznika prehrambenog smeća. Javnost u Srbiji ne zna ni ko je od naših stručnjaka, zaposlenih u državnoj službi i funkcionera interesno povezan sa biotehnološkim kompanijama i stranim vladama, koje nam agresivno nameću tu višestruko dokazano štetnu tehnologiju.

 

                    Vuk Stanić

TROVANJE NARODA PO DIKTATU I UZ PROFIT2

 

Tokom 2014. godine, u Srbiju je uvezeno 22 miliona tona mleka. Jedina mlekara koja je proteklih nedelja otkupljivala mleko od malih srpskih gazdinstava je Šabačka mlekara, ali ova mlekara, verovali ili ne, nije stavljena na spisak onih koji mogu mleko otkupljivati u skladu sa Vladinim programom!

Kako menadžmentu te mlekare nije u interesu mešetarenje i uništenje malih proizvođača, oni su stvari stavili na papir i izračunali da se ipak isplati kupovati mleko od srpskih seljaka. Istina, dok traje ovaj kriminalni režim, Šabačka mlekara nikada neće takvim poslovanjem ostvariti nenormalne zarade kakve interesuju grupaciju Salford, ali će moći da posluje uspešno i pozitivno.

Istražujući zbog čega Vlada Srbije nije Šabačkoj mlekari dozvolila da i ona zaradi na interventnom otkupu mleka, rečeno nam je da je na spisak onih koji mogu da učestvuju u interventnom otkupu pre svih uticao ozloglašeni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović.

Kao što već godinama radi, Golubović i sada zagovora stvari koje su na štetu malih proizvođača, ali i zdravlja nacije. Da je radio po zakonu i u interesu države, on je odavno trebao da pokrene inicijativu zabrane uvoza smrznutog mesa, mleka, ali i svinja iz Evropske unije, jer bi u tom slučaju domaći proizvođači imali daleko veći profit, a država Srbija veće prihode od doprinosa i poreza koje bi mali proizvođači platili. Ali, njegova kriminalna aktivnost jednostavno ne sme da stane! Ko jednom uđe u kolo sa velikim, mafijaškim distribucijama prehrambenog đubreta, za njega nema stajanja…

Sasvim opravdano se sumnja, i da velike količine mleka koje su uvezene u Srbiju, vode poreklo od krava koje su hranjene genetski modifikovanim (GMO) usevima. Nikome u Ministarstvu poljoprivrede ne pada na pamet da to i proveri…

Na poslednjem sastanku kome su prisustvovali predsednik Vlade Aleksandar Vučić, službenici Ministarstva poljoprivrede i mali proizvođači koji su tražili da Vlada Srbije stopira nekontrolisani uvoz mesa, mleka, mlečnih proizvoda, Golubović se usprotivio ovakvom zahtevu ističući da sporazum sa EU to ne dozvoljava.

Na opšte zaprepašćenje prisutnih, jedan od malih proizvođača izvadio je iz džepa pomenuti sporazum i okrenuo stranu na kojoj piše da Srbija ima pravo na "prelevmane" u trgovini sa EU.

Prelevmani i služe, istakao je ovaj paor, da države koje treba da pristupe EU, a nisu još dovoljno ekonomski jake, zaštite svoje poljoprivrednike i dozvoljeno ih je držati na snazi sve do punopravnog članstva u EU…

Ovo nije i jedini slučaj da Golubović namerno pogrešno citira, međunarodne sporazume, u korist domaćih tajkuna i velikih multinacionalnih kompanija.

Državni sekretar najavio je i izmenu Zakona o genetski modifikovanim organizmima kako bi se udovoljilo zahtevu Svetske trgovinske organizacije (WTO). Prema Golubovićevom tumačenju Srbija je dužna da dozvoli promet GMO proizvoda jer je to obaveza koja proizilazi iz duha slobodne trgovine koja je predviđena sporazumom STO.

Da ovo nije tačno potvrđuje i činjenica da je Evropska komisija krajem aprila, pripremila novi propis koji dozvoljava zemljama članicama da zabrane uvoz GMO hrane! Zapravo jedina zemlja od svih članica STO koja zahteva od Srbije da dozvoli promet GMO, je Amerika! Koja nije članica Evropske unije!

 

       Uvoz stranog trećerazrednog mleka

 

Investicioni fond Salford, koji je osnivač Denjub fuds grupe, koja je kupila Beogradski Imlek i Subotičku mlekaru, glavni je krivac za aktuelni poremećaj na srpskom tržištu mleka. Umesto da sa drugim velikim igračima otkupe viškove mleka od 7.000 domaćinstava kako je tražila Vlada Srbije, oni su uvezli veliku količinu mleka u prahu iz Holandije.

Holandsko mleko u prahu, Salford je zapravo dovezao do Bosanske Dubice, odakle je na sumnjiv način uvezeno u Srbiju, kao bosansko mleko u prahu. Upućeni tvrde da u Bosni i Hercegovini ne postoji nijedno postrojenje za preradu mleka u mleko u prahu, što je još jedan dokaz da je zapravo Salford preko Dubice samo "štelovao" papire.

Kako bi smo pojasnili zašto je Salford imao interes da ovo uradi, podsetićemo da je Vlada Srbije odobrila projekat po kome je trebalo da 25 velikih otkupljivača mleka, kupe viškove od 7.000 malih srpskih proizvođača.

Takva odluka je donesena kako bi se sprečilo da seljaci svakodnevno bacaju mleko. Veliki igrači su trebali da otkupe mleko, prerade ga u prah, i da ga potom prodaju Robnim rezervama. Robnim rezervama je takođe naređeno da mleko u prahu i otkupe, i tako je problem malih proizvođača trebalo da bude rešen u potpunosti.

Međutim, kako Salford u Srbiji ima postrojenja da mleko koje otkupi od seljaka preradi u prah, tu nije trebalo da bude većih problema. Ipak, oni su izračunali da je jeftinije da uvezu već gotovo mleko u prahu, koje decenijama stoji u holandskim magacinima, i da ga potom prodaju Robnim rezervama.

Kako je državna administracija i sva politička elita sastavljena od korumpiranih kriminalaca, Salfordu je pošlo za rukom da prvi deo prevare uspešno sprovede. Holandsko mleko u prahu je uspešno uvezeno u Srbiju, ali su na opšte iznenađenje svih, službenici Robnih rezervi svoj posao uradili u skladu sa zakonom.

Ljudima iz Salforda su objasnili da oni treba da isporuče mleko u prahu koje su proizveli od domaćeg mleka, a ne da im šalju ono koje su uvezli iz Holandije. Glumeći naivnost, iz Salforda su saopštili da očekuju da Robne rezerve hitno prime 80 tona mleka u prahu koje su poslali, jer je u pitanju baš kao što je i traženo proizvod urađen od domaćeg mleka.

Ne verujući da neko može da bude toliko bezobrazan i pokvaren, službenik Robnih rezervi im je skrenuo pažnju:

Mleko u prahu mora imati prateću dokumentaciju, u kojoj piše, od kojih je gazdinstava koja količina svežeg mleka otkupljena sa datumima i validnim popisima. Ta dokumentacija mora odgovarati onoj koja prati mleko u prahu za koje tvrdite da je napravljeno od domaćeg mleka.

Količine onoga što je otkupljeno moraju se poklapati sa sa onim što šaljete. Znate jedan kilogram neobranog mleka daje oko 200 g. mleka u prahu, pa ukoliko želite da primimo i uskladištimo 80 tona koje ste poslali potrebno je da nam date dokaze da ste kod malih domaćinstava kupili 400 tona mleka, a vi tu dokumentaciju nemate

U međuvremenu, više službenika Robnih rezervi je pod stalnim pritiskom, prećeno im je, ali za sada nisu popustili pod pretnjama tajkuna.

Inače Salford i druge 24 kompanije mesecima ucenjuju male proizvođače cenama koje su ispod tržišnih, dok svoje proizvodne kapacitete popunjavaju uvozom trećerazrednog jeftinog mleka, mleka u prahu i drugih gotovih mlečnih proizvoda.

 

       Srpski političari interesno povezani sa biotehnološkim kompanijama

 

Razumno objašnjenje za postupanje ljudi kao što su sekretar Golubović ili šef pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU Tanja Miščević nema, jer i oni sami dobro znaju da je, Svetska zdravstvena Organizacija (WHO) objavila je da je glifosat, aktivni sastojak u herbicidu "Raundap" (Roundup) Monsanto korporacije, kojim se prskaju GMO usevi kancerogen za ljude.

Činjenica da Luksemburg skoro ništa od zakona o GMO nije uskladio sa EU a članica je i EU i STO-a, a što je u suprotnosti sa tvrdnjama domaćih GMO lobista da je slobodan promet degenerisane hrane uslov svih uslova. Srećom u EU se sve više ljudi priziva pameti pa je tako u Nemačkoj, krajem Januara, 50.000 ljudi bilo na protestu protiv GMO, i protiv Sporazuma o slobodnoj trgovini EU i SAD (TTIP)!

Iz svega navedenog jasno je, Srbija ne treba da menja zakon o GMO tako da on bude opušteniji, već ga treba pooštriti i dozvoljeno prisustvo od 0,9 odsto GMO organizama koliko je sada dozvoljeno, treba zameniti potpunom zabranom prisustva GMO, makar to značilo zatvaranje Mekdonaldsa ili da na rafovima prodavnica više neće biti Nestle čokolada.

Nažalost, u Srbiji ima mnogo beskrupuloznih, pa su tako neki od službenika Ministarstva poljoprivrede tvrdili da je dobro da za obnovu našeg stočnog fonda, desetkovanog u poplavama, koristiti modifikovane sojine sačme za ishranu životinja. Ta sačma je jeftinija i krupnija, isticali "stručnjaci" Ministarstva poljoprivrede protekle godine.

Ipak, mnogo je indicija da ova vlada ne odustaje od namere da liberalizuje domaće tržište za GMO proizvode. Od parlamentarnih političkih stranaka nijedna nije zauzela stav, i retke su one organizacije koje su jasno i nedvosmisleno rekle da su protiv GMO.

Interesantno je da svaki put kada krenu medijske pripreme za izmenu Zakona o GMO, vlast koristi istu frazu: Zakon nije bezbedan i ne štiti na dovoljan način naše stanovništvo!

Zakon definitivno ima manjkavosti, pošto bi morao da bude znatno restriktivniji, ali glavni problem je što ga naše vlasti ne primenjuju, pa zato imamo ilegalne zasade. Nemamo podataka o tome, kako su se i da li su se uopšte završili postupci protiv brojnih prekršilaca, koji su unosili genetički modifikovano seme u Srbiju i bavili se uzgojem zabranjenih biljnih kultura.

Ministarstvo unutrašnjih poslova i bezbednosne službe se već godinama ne oglašavaju o tome kakva su im saznanja o kriminalnim aktivnostima vezanim za nepoštovanje postojećeg zakona, kao ni ko je od naših stručnjaka, zaposlenih u državnoj službi i funkcionera interesno povezan sa biotehnološkim kompanijama i stranim vladama, koje nam agresivno nameću tu višestruko dokazano štetnu tehnologiju.

Između ostalog, Tužilaštvo se uopšte nije izjasnilo o krivičnoj prijavi koju je grupa građana podnela protiv bivšeg ministra poljoprivrede, sada Vučićevog savetnika, Dragana Glamočića, koga više ne štiti imunitet.

U svojoj izjavi medijima povodom namere da se legalizuje GMO, sekretar ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović navodi i da će Vlada RS o izmenama zakona odlučivati u saradnji sa stručnom javnošću u zemlji. Njegova izjava je najbolji dokaz da vlast ne planira da pitanje GMO, stavlja ne referendum, odnosno da će narod biti isključen iz odlučivanja o svojoj sudbini.

 

       Da li Vučićev brat uvozi zatrovano, separisano meso?

 

Prema sada važećim propisima EU, GMO ne može biti pušten na tržište ukoliko nije prošao temeljnu procenu rizika Evropske agencije za bezbednost hrane i ekspertskih tela zemalja članica i dobio dozvolu.

Pored toga, potrebno je da firma koja ima dozvolu sprovodi striktan nadzor mogućih neželjenih efekata GMO na životnu sredinu, pri čemu EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane) redovno kontroliše taj nadzor.

Zemlje članice mogu da se pozovu na bezbednosnu klauzulu i zabrane čak i one kulture koje su prošle procenu na nivou EU ukoliko smatraju da predstavljaju rizik za životnu sredinu ili zdravlje.

Zemlje članice to i čine, s tim što EFSA redovno daje negativna mišljenja o zasnovanosti tih obrazloženja. Sa druge strane mnoge države članice suprotno mišljenjima EFSA uvek smišljaju način da svoje tržište zaštite od GMO-a različitim ne carinskim barijerama.

Tu treba naglasiti da bitnu ulogu igra administracija država članica, koja ukoliko je nacionalno orjentisana uvek može uspešno i da zaštiti državu članicu od pogrešnih odluka donesenih na nivou unije.

Službenici poput onih koji rade u našim ministarstvima koji su uvek spremnih da bez razmišljanja sprovedu i ispune svaki zahtev iz EU, ili da za mito koje im daju tajkuni rade na štetu države predstavljaju veliku opasnost za svaki narod i državu…

Jedan od primera koji najbolje odslikava kakvi su službenici u našim ministarstvima je događaj sa nedavnog sastanka u ministarstvu poljoprivrede: nakon više meseci, mali poljoprivrednici uspeli su da se sastanu sa predsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, i da mu skrenu pažnju na to koliku im štetu donosi nekontrolisan uvoz, mesa, mleka i mlečnih proizvoda. Smatrajući da je dovoljno da ih uputi na razgovor u Ministarstvo poljoprivrede, Vučić je to i učinio.

Na razgovorima sa ljudima iz Ministarstva poljoprivrede, oni su istakli i zahtev za izmenom pravilnika smrti kojim se dozvoljava uvoz mesnih otpadaka, tražili su i zabranu uvoza mesa, mesnih prerađevina, kao i zabranu uvoza mleka i mleka u prahu.

– Možda vas jeste na razgovor poslao Aleksandar Vučić, ali smo mi našli prolaz do Vučićevog brata Andreja. Zato nemojte misliti da postoji šansa da se pravilnici o mesu i mesnim prerađevinama izmene, saopštili su im službenici među kojima su bili Sanja Čelebićanin i Danilo Golubović.

Ukoliko je narodna poslovica koja kaže da gde ima dima ima i vatre tačna, onda je ovo svakako priča koju treba temeljnije proveriti. Našem novinaru, nedavno je pokazan i-mejl iz premijerovog inboksa, u kome mu osoba čiji identitet ne možemo da otkrijemo, postavlja pitanje: da li je istina da je Andrej, (Andrej Vučić) zaista ušao u poslove uvoza mašinski separisanog mesa, koje je u Evropskoj uniji zabranjeno stavljati čak i u hranu za mačke!

Istovremeno, u toku je izrada predloga promene pravilnika koji je široj javnosti poznat kao pravilnik smrti, a u grupi stručnjaka koji rade ne predlogu izmena je i doktor veterine Miroslav Stojšić.

Stojšić je ranije u izjavi za naš list, okarakterisao aktuelni pravilnik kao "pravilnik smrti".

Kancerogeni aditiv E407 koji izaziva ulcerativni kolitis, u Srbiji je dozvoljeno stavljati čak i u dečiju hranu. Na pakovanju ovog aditiva piše da uzrokuje rak debelog creva.

Stavljaju ga u gotovo sve mesne prerađevine, rekao je tada Stojšić i na naše pitanje kojim zakonom je to dozvoljeno, on je objasnio da se radi o "Pravilniku o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa".

U pitanju je "Pravilnik Smrti", rekao je tada Stojšić i tom prilikom objasnio da je taj "pravilnik", pre nekoliko godina, usvojila komisija u kojoj su bili, Sanja Ćelebičanin, načelnik Republičke veterinarske inspekcije, Ilija Vuković, profesor Veterinarskog fakulteta, Ljiljana Petrović, profesor Tehnološkog fakulteta, a sa njima u komisiji su bili i svi veći predstavnici mesne industrije.

Da je takav pravilnik donet u vreme Tita, mislim da bi ih sve streljali, rekao je tada Stojšić. On je kasnije u više navrata objasnio da je istim pravilnikom dozvoljeno u viršle, mleveno meso, kobasice stavljati mašinski otkošeno pileće i svinjsko meso i ne samo mašinski otkošeno gde se koske delimično odvajaju, već i mašinski separisano, odnosno, ono gde su meso i koske zajedno samleveni.

Osim kostiju, ta masa sadrži oči, bubrege, trtične žlezde i creva, gde se u velikoj meri sakupljaju ostaci hormona i antibiotika, koje daju životinjama. Ovi otpaci odavno su zabranjeni u Evropi za ljudsku ishranu, i godinama su stavljani u hranu za mačke. Kada je studija pokazala da je ovakva hrana uzrokovala povećan broj karcinoma kod kućnih ljubimaca. U Evropi su ovi otpaci zabranjeni čak i kao dodatak hrani za mačke.

Proizvođači mesa u Nemačkoj dužni su da ovakve mesne otpatke, ili unište, ili izvezu u roku od 48 sati. Zbog čega kamioni srpskih preduzetnika uvek čekaju spremni ispred ovih fabrika u Nemačkoj? Svake godine u Srbiju se uveze stotine tona ovog kancerogenog mesnog otpada, koji se potom stavlja u viršle za decu, kobasice, paštete, a ponekada je u procentu većem od 50 odsto to đubre zajedno sa sojom u sastavu mlevenog mesa, koje kupujemo u prodavnicama.

 

    A 1. Ševarlića tuže jer zna matematiku

Kada je profesor poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić na osnovu javnih podataka Ministarstva poljoprivrede izračunao da u Srbiji ima 5.000 hektara zasejanih genetski modifikovanom sojom, zaprećeno mu je krivičnom prijavom.

Kasnije se ispostavilo da je u pitanju podatak izračunat na osnovu objavljenih informacija koji je svako mogao da izračuna, pa su nadređeni iz Ministarstva poljoprivrede odustali od tužbe.

– Izjavili su da su Kontrolisali kontrolisali 1.300 parcela pod sojom i uzeli 45 sumnjivih uzoraka. Kako su objavili, 42 su bila pod GM sojom. Ta 42 uzorka nalazila su se na ukupnoj površini od 23 hektara i kažu to je minorno, to nije ništa.

Hteli su da me tuže, jer sam izjavio da u Srbiji ima do 5.000 hektara pod GM sojom, a do tog podatka se dolazi prostom računicom. To nije samo 23 hektara, kako su objavili. Danas, verujem, ima manje, ali ne zato što se država bori za to nikada nisu pokazali ni objavili imena počinilaca, nisu prikazali uništavanje ovih zasada u toku vegetacije, niti su nekoga kaznili sankcijama koje su kod nas, inače, za ova dela sedam puta manje nego u susednoj Hrvatskoj. Danas je manje samo zbog toga što nam je propalo stočarstvo, objasnio je Ševarlić.

Inače Srbija je trenutno najveći evropski proizvođač nemodifikovane soje. Deseti smo svetski izvoznik kukuruza koji nije genetski modifikovan. Ovako mala zemlja izvozi enormne količine ovih sirovina, a uvozimo meso životinja koje su hranjenje GM proizvodima GMO sojom. Uvozimo i takvu sojinu sačmu, a to je počelo, kada su nam SAD „poklonile" 50.000 tona sojine sačme za koju se znalo da je od GMO soje.

Tada smo najviše zagadili naše stočarstvo. Sve je završilo u našim oborima i štalama odnosno na našim trpezama, kroz razne vrste mesa i prerađevina od takvog mesa. Srpske trpeze pune su mesa od životinja hranjenih GMO sojom.

Iako imamo jedan od najrigoroznijih zakona koji zabranjuje uvoz, promet i proizvodnju GMO u Srbiji, što može da se iskoristi kao odličan marketing za izvoz agrarnih proizvoda.

U Srbiji je tri četvrtine opština i gradova usvojilo deklaraciju protiv GMO. Anti GMO aktivisti planiraju i da formiraju savez Opština i gradova pod nazivom: „Za Srbiju bez GMO" i da institucionalizuju masovnu podršku lokalnih samouprava protiv uvoza, uzgoja i prometa GMO.

Od 1996. godine, kada je počelo sa milion hektara pod GMO usevima u Americi, danas u celom sveti ima 170 miliona hektara pod GMO. Svim državama u kojima postoje GMO usevi postoje i zdravstveni problemi onih koji su uključeni u njegovu proizvodnju. Najčešće uzgajivači oboljevaju od raka, a česti su i mentalni poremećaji.

 

    Glosa

Tajna iz premijerove elektronske pošte: Andrej Vučić, uvoznik separisanog mesa zabranjenog u EU!

Ukoliko je narodna poslovica koja kaže da gde ima dima ima i vatre tačna, onda je ovo svakako priča koju treba temeljnije proveriti. Našem novinaru, nedavno je pokazan i-mejl iz premijerovog inboksa, u kome mu osoba čiji identitet ne možemo da otkrijemo, postavlja pitanje: da li je istina da je Andrej, (Andrej Vučić) zaista ušao u poslove uvoza mašinski separisanog mesa, koje je u Evropskoj uniji zabranjeno stavljati čak i u hranu za mačke!

 

©Geto Srbija

mateijal: List protiv mafije

UVOZNIČKI LOBI, UZ DOZVOLU EU SABOTIRA POČETAK RADA NACIONALNE LABORATORIJE ZA KONTROLU HRANE!

15. маја 2015. Коментари су искључени

 

Veliki skandal u organizaciji Ministarstva poljoprivrede Srbije i šefa misije Evropske unije u Srbiji, Majkla Devenporta, desio se u Batajnici, 9. marta ove godine, povodom otvaranja Nacionalne referentne laboratorije za kontrolu hrane. Istog dana, ispostavilo se da oprema za laboratoriju nije ni stigla, da je negde usput opljačkana i da je Devenport to po svemu sudeći znao, ali je odigrao ulogu koja mu je namenjena. Bruka nije dospela do javnosti zahvaljujući medijskoj blokadi Vučićevih medija, koji ne vole "loše" vesti.

 

                          Vuk Stanić

POKRADENI INSTRUMENTI-9

 

Već godinama, Srbija ne može da opremi nacionalnu laboratoriju u Batajnici zbog pljački i otimanja opreme. Najmanje dva bivša ministra učestvovala su u "dislociranju" donirane opreme. Jedan deo se nalazi u podrumima nekih instituta, a drugi deo koristi bivši ministar Glamočić, sa svojom interesom grupom. Ostatak donacije se smatra nestalim!

Šef misije Evropske unije u Srbiji, Majkl Devenport srozao je ugled naddržavne organizacije koju predstavlja (EU) na najniži mogući nivo, kada je 9. marta ove godine, zajedno sa srpskim ministrima, učestvovao u prevari navodnog otvaranja takozvane Nacionalne referentne laboratorije, koja je predstavljena kao "jedinstven, nezavistan i pouzdan centralizovani sistem kontrole hrane".

Naime, uprkos pompezno predstavljenom događaju, veliki deo opreme za nacionalnu laboratoriju koji je donirala EU, nikada nije stigao u Batajnicu! Devenport je ovo morao da zna pre nego što se pojavio na otvaranju. Da li je znao za ovu pljačku ili ne, tek, Majkl Devenport je svečano otvorio nešto što je neki ovdašnji kriminalac (ili grupa njih), oteo.

Pljačka donacija u Srbiji nije ništa novo i nepoznato, ali, u ovom slučaju, zbog pljačke oprema za "referentnu" laboratoriju, oštećena je i Srbija i Evropska unija kao donator, jer će zbog sopstvenih propisa morati da obezbedi novu opremu!

Na dan otvaranja Nacionalne referentne laboratorije, ministarka poljoprivrede, Snežana Bogosavljević Bošković, obratila se javnosti rekavši da je Srbija dobila jedinstven, nezavistan i pouzdan centralizovani sistem kontrole hrane jer je posle 11 godina čekanja, zvanično počela da radi Direkcija za nacionalne referentne laboratorije u Batajnici.

Takođe, istog dana je objavljena i vest da je za izgradnju i adaptaciju objekata u okviru tog kompleksa, opremanje i obuku zaposlenih, Evropska unija uložila oko osam milion evra iz pretpristupnih fondova.

Ministarka Bogosavljević Bošković preuranjeno je istrčala sa izjavom da je "referentna" laboratorija sa ispitivanjima najpre počela fitosanitarna laboratorija, tvrdeći dalje da će, najkasnije do kraja ove godine, početi sa radom i laboratorija za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka.

Kada je već pristao da učestvuje u jednom očigledom režimskom cirkusu, ostalo je nejasno, zašto Devenport nije iskoristio priliku i prokomentarisao (makar neformalno) svima znanu činjenicu da je veliki deo donirane tehnologije iz EU, više puta za poslednjih deset godina, nestajao "sa radara"?

Ranije su u Srbiji samo spekulisali o tome gde se oprema nalazi i kako je otišla iz Batajnice. Zbog ovog, široj javnosti malo poznatog skandala, Evropska unija je 2013. godine obustavila sve donacije za spornu laboratoriju.

Možda sve ovo ne znaju građani u nekom zavejanom ili poplavljenom selu u Srbiji, ali Devenport svakako zna. Utoliko je ovaj skandal teži, a kompromitacija EU veća.

 

      Oprema u podrumu

 

Važno je reći i to da je Nacionalna referentna laboratorija koju je 9. marta ove godine u Batajnici otvorio šef misije EU, zajedno sa ministarkom poljoprivrede Snežanom Bogosavljević Bošković, koja je od 2004. godine do danas otvarana je već tri puta!

Uprkos silnim svečanostima, ona nikada nije proradila. Devenport je imao čast da je otvori i četvrti put. Takođe, neslavno i bez rezultata…Rađaju se i osnovane sumnje da je reč o diverzijma, koje sprovodi uvoznički lobi, jer je povelika kriminalna hobotnica sastavljena od kompanija koje u Srbiju ubacuju zatrovanu i neproverenu hranu, zainteresovana da takva laboratorija nikada ne proradi. Zna li Devenport za to ili je i on primio novac da ćuti?

Ipak, treba se ovde osvrnuti i na jednu njegovu kratku izjavu datu na svečanosti u Batajnici, koja ukazuje i na tu mogućnost: "…Laboratorija će biti garant bezbednost izvoznih prehrambenih proizvoda iz Srbije, pogotovo na tržište EU…". Upadljivo je da se na problem uvoza velike količine nebezbednih mesnih prerađevina, iz EU u Srbiju, koje je tamo zakonom najstrože zabranjeno za prodaju, Devenport nije osvrnuo!

Za Nacionalnu referentnu laboratoriju veći deo opreme je doniran još davne 2004. godine, u vreme dok je ministarstvo poljoprivrede vodila Ivana Dulić Marković. Sa donacijam se nastavilo do 2013. godine, ali je oprema razvlačena i iz Batajnice premeštana na druge lokacije.

Te godine, Evropska unija donosi zvaničnu odluku, da zbog takvog ponašanja prekidaju dalje donacije u toj oblasti. Preciznije rečeno, sa do sada doniranom opremom, ovakva laboratorija je već poodavno trebala da radi i da u njoj postoji velika baza obavljenih uzoraka. Na žalost, sve je ostalo na "ako" i "biće".

Veliki deo opreme namenjene ovoj još nekompletnoj nacionalnoj instituciji i danas se nalazi u laboratoriji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, gde je radio i bivši ministar poljoprivrede Dragan Glamočić.

Sa tom opremom neko već dugo naplaćuje takozvano uzorkovanje, a novac od tih prihoda ne uplaćuje na račun Ministarstva, nego dobrim delom ide u privatne džepove. Dakle, suprotno nameni za koju je oprema donirana, ona danas dobro koristi maloj interesnoj grupi u Novom Sadu i Beogradu.

U pratećoj dokumentaciji uz donaciju navedeno je da je primalac opreme Ministarstvo poljoprivrede Srbije, a da je namena za koju se donira opremanje nacionalne laboratorije. Iz toga se savršeno jasno vidi da je onaj ko je potpisao da se ovako skupa oprema, umesto u Batajnicu, prebaci u Novi Sad, zloupotrebio službeni položaj i da je oštetio Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Republiku Srbiju.

Drugi deo opreme je na sličan način, umesto u Batajnici, gde bi trebalo da se nalazi "referentna" nacionalna laboratorija, i gde su se slikali Devenport i srpski ministri, otišao uInstitut za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu!

Usluge takozvanog uzorkovanja ovog instituta, uredno svake godine plaća Ministarstvo poljoprivrede! Ovo je utoliko čudnije, što je sva oprema koju je ministarstvo putem donacija dobilo, smeštena u podrumima Institut za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu! U međuvremenu, Institut uzorkovanje radi sa svojom opremom, a opremu iz donacije ne koristi. Krivac za ovaj skandal takođe nije imenovan.

Što se ovog slučaja tiče, nadležne instutucije su vešto izbegle da objasne, zašto nije sa doniranom tehnologijom, u okviru nacionalne laboratorije, pokrenuto uzorkovanje onih slučajeva koji se plaćaju Institutu, već je oprema sklonjena u podrum Instituta, kako bi zadržali siguran posao.

Ostatak opreme je uredno popisan i ona se nalazi kod Slavoljuba Stanojevića, direktora Nacionalne referentne laboratorije u Batajnici. Popis celokupne opreme obavljali su zaposleni radnici Uprave za veterinu. Na čelu Uprave za veterinu su osvedočeni prestupnici i za verovati je da se ceo niz opstrukcija u vezi sa "referentnom" nacionalom laboratorijom, dešava u dobroj meri u njihovoj režiji…

 

      Laboratorija bivšeg ministra

 

U detaljnom istraživanju šta se tačno dešavalo sa opremom za laboratoriju, istraživački tim Magazina Tabloid, došao je do čvrstih i lako proverljivih činjenica. Najpre, Evropska unija je u okviru „IPA" projekta odobrila Srbiji sredstva za kupovinu opreme za Nacionalnu laboratoriju.

Nacionalna laboratorija je trebala da daje akreditacije drugim laboratorijama i da kontroliše njihov rad. Veći deo oprema koju je EU poslala nikada nije stigla u prostorije Nacionalne laboratorije u Batajnici. Zbog toga ova ustanova nije počela sa radom, ali je više puta zarad promocije političara javno otvarana.

Deo opreme je otišao u laboratoriju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kojom je rukovodio šef katedre za stočarstvo Dragan Glamočić, bivši ministar poljoprivrede. Drugi deo opreme završio je u društvenoj firmi Institut za higijenu i tehnologiju.

Na ovaj način je oprema vredna šest miliona evra, a koja je vlasništvo države Srbije, protivzakonito otuđena. Sumnja se i da je laboratorija kojom je rukovodio Glamočić odgovorna za fingirane rezultate, zbog kojih Komisija Evropske unije tvrdi da u srpskim laboratorijama dolazi do zamene uzoraka.

Nekoliko nedelja nakon imenovanja na mesto ministra, Dragan Glamočić je progurao proširenje akreditacije za laboratoriju kojom je ranije rukovodio, a koja radi sa ukradenom opremom, tako da je ona posle zvanično zadužena i za kontrolu kvaliteta mleka.

Uzorkovanje kvaliteta se naplaćuje, pa se postavlja pitanje kome idu pare od komercijalnih poslova koje ova laboratorija ostvaruje, sa državnom opremom.

U transferu državne laboratorijske opreme u prostorije fakulteta bili su uključeni i bivši ministar poljoprivrede Saša Dragin, Bojan Pajtić i dekan fakulteta Milan Krajinović. Ipak, opremu bi bilo nemoguće otuđiti bez Budimira Plavšića, načelnika odeljenja za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja Ministarstva poljoprivrede.

Nacionalna laboratorija je prvi put zvanično otvorena 2009. godine, ali do 2013. godine nije ništa uzorkovala, tada je raspisala tender za stručne kadrove. Te godine Ministarstvo poljoprivrede suočilo se i sa odlukom EU da više neće dobijati donacije, dok se ne reši pitanje nestale opreme.

To pitanje do danas nije rešeno, a dolazak Majkla Devenporta, šefa misije EU na otvaranje deluje kao da je EU podržala situaciju u kojoj je Srbija opljačkana. Srbija je pored ostalog od 2009. godine uredno finansirala troškove Nacionalne laboratorije koja nije radila.

Najbolji način da se utvrdi šteta nastala za Srbiju bio bi analiza rada, načelnika iz Ministarstva poljoprivrede Budimira Plavišića. Budimir Plavšić je poslednjih deset godina koordinirao sve donacije Evropske unije za Ministarstvo poljoprivrede.

Inače EU je Srbiji za nacionalnu laboratoriju i druge projekte u oblasti poljoprivrede donirala opremu vrednu više od 100 miliona evra, niko nikada nije video knjigovodstveni spisak opreme, jer je Plavšić veći deo raskućio na čudan način. Plavšić je osoba koja potpisuje i raspoređuje, on je u ime Ministarstva odobrio da oprema za Nacionalnu laboratoriju ne ode u Nacionalnu laboratoriju, već na fakultet kod bivšeg ministra Glamočića!

Za sada je poznato da je Evropska unija, osim tehnologije za laboratoriju vredne više od deset miliona evra, preko „IPA" fonda i odgovarajućih projekata, Srbiji donirala i pokretnu klanicu, dok je za projekte iskorenjivanja svinjske kuge i besnila dala 60 miliona evra. Ovde treba naglasiti da je većina navedenih projekata propala. Pokretna klanica stoji i ne koristi se. Čak se ne zna ni tačna lokacija na kojoj se nalazi.

Ministarstvu poljoprivrede donirano je sa desetinama džipova za potrebe veterinarskih i drugih inspekcija, ali ti džipovi stoje na parkinzima i propadaju, inspektori ih nikada nisu zadužili. U voznom parku koji koriste nalaze se čak i stari "Zastavini" automobili, "Stojadini", a od ministarstva dobijaju bonove za gorivo duplo manje nego što ga potroše.

Nedomaćinsko poslovanje sa donacijama EU jeste ružno i necivilizovano, ali činjenica da svaki „IPA" projekat podrazumeva učešće države Srbije sa procentom do dvadeset odsto, znači da je država oštećena za više od dvadeset miliona evra

Dakle, šef misije EU, Majkl Devenport, svojim prisustvom nije samo dao podršku lopovima koji su raskućili donacije iz EU, već i onima koji su Srbiju oštetili za desetine miliona evra!

Prema ranijem pisanju od Plavšića je u više navrata traženo da dostavi spisak donirane opreme, ali on to nikada nije učinio. Sa druge strane ovaj gospodin više od sto dana godišnje provodi na „edukacionim putovanjima". Po povratku sa seminara, Plavšić bi morao da prenosi znanje kolegama, koje je stekao u inostranstvu, ali se to nikada ne dešava, jer se on, posle podizanja dnevnica, po pravilu kratko zadržava u Srbiji i ponovo putuje.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: