Почетак > ГЛАС ОБИЧНИХ ГРАЂАНА > DRŽAVNA PREVARA GRAĐANA SRBIJE !

DRŽAVNA PREVARA GRAĐANA SRBIJE !

2. март 2012.

 

Piše: Rade Brajović

 

Najnovija trampa u Briselu je završena. Da li je dobitak zamenjen gubitkom?

U bici za `kandidaturu` po svaku cenu, zvanični Beograd se držao kao da je Kosovo i Metohija isto što i vlast, pa da danas može da se izgubi, a da se ponovo dobije već na narednim izborima.

 

 

Otvoren nam je, 1. marta noću, put ka EU. Besumnje smo ispred Kosova, ali i zajedno s Kosovom – tamo primaju samo nezavisne države. Karl Bilt koliko juče tvrdi da «Kosovo nije uslov svih uslova za Srbiju», već «dobrosusedska saradnja». Švedski diplomata nije izgovorio ono što podrazumeva i sama njegova izjava – da samo «dobri susedi» mogu u EU. Srbija, po svemu sudeći, po svaku cenu hoće u EU.

 

OBMANA do obmane. U politici o Kosovu i Metohiji, sve je obmana, od vrha do dna, od Generalne skupštine i Saveta bezbednosti UN, preko Evropske unije,  do srpskih nevladinih organizacija i nekih kosovskih organa i upravljačkih tela, gotovo svih institucija vlasti Srbije, nosilaca  državnih funkcija i same Skupštine, čije rukovodstvo i poslanička većina, bezmalo pune dve godine, od  jeseni 2010, odbijaju da stave  na  dnevni red centralnu temu srpskog naroda – teritorijalni integritet zemlje, drastično narušen NATO-američkim bombardovanjem  i otmicom južne srpske pokrajine…

         Gotovo sve podvale srpskom narodu i Kosmetu  pokazale su se samo u jednoj, najnovijoj fazi dominantne preokupacije srpske vlasti, da se, makar za milimetar, približi EU. Videlo se, sasvim  jasno – šta tražimo i nudimo, a šta nam daju i uzimaju. Kako nas ucenjuju i zašto podanički pruhvatamo sve zahteve moćnika, američkih i nemačkih…

 

        Pri tome, ponižavanja Srba i Srbije se ne računaju – kao deo dogovora!

 

         Najnovija trampa je završena. Da li je dobitak  zamenjen gubitkom? Sigurno je  jedino da je Srbija, konačno, dobila  status kandidata za EU što je u četvrtak pred ponoć odčučio Evropski savet 27 evropskih šefova država i vlada. Pitanja i odgovori, naravno, tek s sada otvaraju i pre svega su upućena – nama. Da li su odgovori samo u našim rukama – najznačajnije i najteže je pitanje – za odgovor su najodgovorniji oni koji su i do sada dobijali i gubili.

         Ponašajući se kao da je Kosovo i Metohija isto što i vlast, pa da danas može da se izgubi, a da se ponovo dobije već na narednim izborima.

         Ne možemo, kao obično, da se zavaravamo nekim tumačenjima nekih naših tzv. analitičara, posebno dvojice bivših ambasadora, koji, po slepom automatizmu, navijaju za zemlje u kojima su poslušnički službovali. U dobijanju kandidature za EU, nepotrebna su tumačenja, predviđanja, anticipatorske sposbnosti i slične veštine – potrebno je samo da se pročita napisano.

Istina, šefovi država ili vlada odobrili su, ili potvrdili, preporuku svojih ministara, na radnoj večeri u Briselu, u četvrtak uveče, ali takve, moderne okolnosti, ni onim političko-diplomatskim cepidlakama ne bi trebalo da podstiču sumnje u autoritativnost odlučivanja o  istorijskom događaju, kako kandidaturu ocenjuju aktuelni predvodnici Srbije.

 

Niko se, uostalom, nije čudu čudio, kad su, još prigodom  ministarskog većanja, usred tog oficijelnog Brisela, Srbi ko Srbi, zaigrali i zapevali, a u alternativnim znanjima, u režiji «Zabranjenog pušenja» Emira  Kusturice, afirmisali se i visoko istakli, najviše vicepremijer Ivica Dačić, ali i drugi srpski državni lideri. Radovali su se –  zašto da ne – da vidimo čemu:

 

         Naš strateški cilj je da uđemo u evropsku porodicu, ali ne zbog formalnog  članstva, nego zbog boljeg života građana.

       

         Za  građane, Srbija bi, sa statusom kandidata, dobila legitimaciju, garanciju sigurnosti da svaka investicija, koja dolazi ovde, nailazi na evropske uslove poslovanja. Sa stautusom raste verovatnoća za otvaranje novih radnih mesta.

         Odluka Evropskog saveta test je politike koju sam predložio građanima – i Evropa, i Kosovo. Uveren sam da mi nemamo drugu mogućnost, da moramo da čuvamo integritet i dostojanstvo zemlje i nacije, ali i da doprinosimo politici pomirenja  i da svi zajedno idemo ka EU.

         Ova tri Tadićeva stava ne mogu, načelno makar, da budu neprihvatljiva ni za njegove protivnike, za koje, inače, kritički kaže da «uglavnom minimiziraju svako postignuće». Problem je u neskladu i potpunoj nepodudarnosti ovih i još nekih stavova srpskog Predsednika sa realnošću koju su, sasvim jasno  i najjasnije, potpuno suprotno odredili svetski moćnici i međunarodne institucije pod njihovom kontrolom.

Pred njihovim  pritiscima Srbija popušta, prilagođava im se na način koji podrazumeva saglasnost ćutanjem ili preskakanjem, a ponekad i tumačenjem koje najčešće ne odgovara istinskom smislu izgovorenog, ponekd čak i napisanog.

         Niko se normalan ne zalaže za konfrontaciju «šutih sa rogatima», osobito ne vojnu i ekonomsku, ali podjednako je nenormalno praktično odricanje od nezamenjivih sopstvenih interesa, kakav je teritorijalni integritet, a to je, za Srbe i Srnbiju – Kosmet, i više od toga. Stalno ponavljana fraza da «nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova», zaista je puka fraza, bez realnog smisla i oslonca, ne samo u realnosti, već i u mišljenjima onih koji je izgovaraju!

Ta i još neke fraze, rečju, dobile su funkciju maske ili paravana iza kojih se – skriva istina! Postao je to manir, ne samo naših, već i nekih, nimalo bezazlenih svetskih političara. Njihovo ponašanje ne može  da sakrije metode – klasične obmane. Lako ih je prepoznati, čak i u odsudnoj bici za srpski status kandidata za EU.

         Postupak obmane, u «ovoj stvari», počinje septembra 2010. godine, kad se Srbija, u Generalnoj skupštini UN, odrekla svoje i stala pod rezoluciju EU, što je bila posebna obmana naše i javnosti i, u Skupštini, formulisane politike. Naglašavanje savetodavnog karaktera mišljenja Međunarodnog suda pravde, što su naglašeno radili i sada čine naši političari, implicira nemoćno i obmanjivačko bekstvo od istine – da je  prištinsko proglašavanje nezavisnosti legalno. Da je upravo takvo i da ima praktično, a ne savetodavno dejstvo, pokazuju plodovi prištinsko-beogradskih pregovora i dogovora.

 

Tahiri-Stefanović o tekstu kojim se objašnjava zvezdica ili fusnota iznad imenice  Kosovo. Doslovno piše ovako: «Ovaj naziv ne prejudicira stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarornog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti».

 

         U objašnjavanju naše pobede, kako smo je nazvali, u pregovorima s Prištinom, naši političari se, s pravom pozivaju na Rezoluciju 1244, a s kojim pravom to isto pravo oduzimamo pregovaračkom partneru za mišljenje MSP. Da je i to naša obmana, pokazuje činjenica da su ministri EU, na istoj sednici,27. februatra, kad su usvojili preporuku da Srbija dobije status kandidata, usaglasili još jednu odluku za Kosovo – da «Evropska komisija pokrene kosovsku studiju o izvodljivosti za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Kosova».

         Minimiziranje ovog zaključka evropskih vrhova, takođe je manir obmane naše javnosti koju joj opet serviraju naši prop-majstori. Zar je moguće da neko ko pokušava da iole politički misli može da zabašuri zaključak da EU koristi i ovu priliku da potvrdi svoju odluku o priznavanju nezavisnosti Kosova. Čak i više od toga – za studiju i SSP izjasnilo se i pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo, što dodatno pojačava zaključke Prištine da Evropa u svemu Kosovo tretira kao svaku nezavisnu drčavu. Kao Srbiju, zar ne? Kao što reče Koštunica: «Videli smo da je sadašnja vlast priznala albanskim separatistima da na našoj teritoriji postoji država Kosovo sa zvezdicom»!

         Politikom skrivanja ili zabašurivanja i neprijatnih činjenica ne dobijaju se poeni, posebno kod se od moćnika nešto traži.

         Problem vlaške manjine, ma koliko bio neprincipijelan i rumunski podlo podmetnut, pokazao je srpsku apsolutnu zavisnost, čak i od naizgled – političkih sitnica. Jesmo li i sami krivi što smo pomalo postali politički servis za prihvatanje svih uslova i ucena koje nam nameću SAD i EU?

         Ispunili smo sve decembarske uslove za kandidaturu – kosovska policija je na zajedničkim graničnim prelazima, a Kosovo sa zvezdicom sedi za istom stolom sa Srbijom, na svim sastancima balkanskog regiona.

         Otvoren nam je, 1. marta noću, put ka EU. Besumnje smo ispred Kosova, ali i zajedno s Kosovom – tamo primaju samo nezavisne države. Karl Bilt koliko juče tvrdi da «Kosovo nije uslov svih uslova za Srbiju», već «dobrosusedska saradnja». Švedski  diplomata nije izgovorio ono što podrazumeva i sama njegova izjava – da samo «dobri susedi» mogu u EU. Srbija, po svemu sudeći, po svaku cenu hoće u EU.

 

         Prihvatiće da rešava i nepostojeći problem vlaške manjine. Prihvatiće i problem Kosova –  bez Kosova!

 

#Geto Srbija/Fakti

Advertisements
  1. 2. март 2012. у 13:15
  1. No trackbacks yet.
Затворено за коментаре.
%d bloggers like this: