BONDSTIL…”PRAVO MESTO” TRGOVINE ORGANIMA

 

Ponovo nas ubeđuju da su vađenje organa otetim Srbima na KiM vršili priučeni kursisti u improvizovanim bolnicama u gudurama na severu Albanije, a ne u Bondstilu u kome rade najbolji hirurzi sa vrhunskom tehnologijom.

 

 

U večeri nakon proglašenja kraja nadgledane nezavisnosti tzv. Kosova, na RTS je puštena „specijalna emisija“ u kojoj je prikazan razgovor sa „zaštićenim svedokom“, koji je „dokazao“ da su Srbima vađeni organi u improvizovanim bolnicama u gudurama na severu Albanije.

Priča stravična, gleadoci zapanjeni, danas se samo o tome govori. Pametna medijska bomba je pukla i napravila veliku štetu.

Ali, ne štetu separatistima koji su juče sa svojim prijateljima iz EU i NATO slavili „pravu nezavisnost“, već štetu Srbiji i istrazi o trgovini organima otetih Srba.

 

Tempiranje „svedočenja“

 

Interesantan je termin prikazivanja emisije. Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević se pohvalio da tužilaštvo već dugo ima ovog „svedoka“, tako da je materijal za emisiju sniman ranije.

Emisija je bila pripremljena i čekala pogodan politički trenutak.

Juče su u Prištini prijatelji tzv. Kosova, ali i „prijatelji Srbije“ Filip Riker, Štefan File i ostali govorili o velikom napretku tzv. Kosova, kosovskom suverenitetu i „kriminalcima sa severa“ koji su protiv mira.

Njihove poruke su prošle gotovo neopaženo, jer ih je u senku bacio iskaz „zaštićenog svedoka“.

Prvi cilj ove pametne medijske bombe je ispunjen – pažnja je skrenuta sa suštinske poruke koja je juče izrečena u Prištini, a to je da će EU i NATO štititi suverenitet tzv. Kosova, bez obzira šta o tome mislila Srbija.

Umesto da javnost Srbije juče glasno pita vlastodršce šta su učinili za odbranu Kosova i Metohije, podmetnuto je „svedočenje“ koje je trebalo da pokaže kako domaći organi napreduju u istrazi o trgovini organima otetih i ubijenih Srba.

Ceo dan se priča o velikom uspehu domaćih organa da raskrinkaju kriminalce sa KiM, svedoku pokajniku koji je zbog griže savesti priznao stravičan zločin, pri čemu ponovo gledamo slike fantomske žute kuće (iako je „svedok“ nije pominjao, već je govorio o drugoj lokaciji), u kojoj su navodno izvađene hiljade organa za prodaju bolesnim bogatašima širom sveta.

 

U šta mi to treba da poverujemo?

 

Sam iskaz ovog „svedoka“ podseća na iskaze lažnih haških svedoka, koji su lepo naučili šta treba da kažu, ali je pun nelogičnosti, posebno kada je reč o jednoj složenoj hirurškoj operaciji kakva je vađenje organa za transplantaciju.

„Svedok“ je izjavio da je operacija bila mnogo važna i pri tom hitna, i da mora što pre biti izvađeno srce.

Ovakva vrsta operacije zahteva ozbiljne medicinske pripreme i vrhunsku stručnost hirurga koji operaciju izvodi, pri čemu prostorija za operaciju, kao i hirurški instrumenti, moraju biti odgovarajući i sterilni.

Takođe, organ mora da se čuva u posebnim uslovima i što pre transportuje.

Ovo je mininum medicinskih standarda za transplantaciju. Kada se tome doda da je neko platio nekoliko desetina hiljada evra za organ, „usluga“ zaista mora da bude vrhunska.

 

A, kako je to izgledalo prema rečima „svedoka“?

 

Hirurg je prošao dvonedeljnu obuku na plastičnoj lutki u jednoj školi na severu Albanije.

Za dve nedelje ovaj genijalni „svedok“ je savladao anatomiju, fiziologiju i hirurške tehnike i stekao dovoljno iskustva da može da izvodi složene zahvate, kao što je vađenje srca.

Pri tom, „svedok“ do ove operacije uopšte nije video pravi ljudski organ. Operaciona sala u kojoj je vađeno srce je bila neka učionica, u kojoj je hirurški sto improvizovan spajanjem školskih klupa.

Nema šta, visoki medicinski standardi?!

Operacija počinje tako što je jedan terorista doveo zatvorenika sa rukama vezanim na leđima. Zatvorenik je bio prebijen, toliko da se jedva kretao.

Dvojica čuvara su ga stavila na improvizovani sto, a onda su pozvali još dvojicu da ga drže za noge. Onako teško pretučeni čovek, kakav je bio ovaj iz iskaza „svedoka“, verovatno je imao i neke unutrašnje povrede, ali to naravno niko nije proveravao.

Bez ikakvog pregleda u kome bi se ustanovilo u kakvom je stanju srce, samo su ga stavili na sto.

Svi su oprali ruke nekim tečnostima, a famozni D, koji im je, prema „svedočenju“ polivao, je uzeo još jednu gazu i litarsku flašu od debelog stakla, providne tečnosti, otvorio je i oprao grudni koš zatvorenika.

Tako je izgledala priprema za operaciju vađenja organa koji neko treba da plati nekoliko desetina hiljada evra.

 

Kako se pri tom ponašao „glavni hirurg“

 

„Ja sam stajao sa desne strane zatvorenika, a D. mi je pokazivao po grudnom košu zatvorenika gde treba da sečem. Mene je uhvatila panika. Ja sam onda počeo da se tresem. Baš da se tresem.“ – kaže „glavni hirurg“.

Da li čovek u ovakvom stanju može da izvodi hirurški zahvat, pa još tako složen? Naravno, da ne može. Čak i smirivanje i uverevanje „kako smo to učili“, od preplašenog kursiste koji se trese ne može da napravi vrhunskog hirurga transplantologa.

Ono što je kasnije usledilo, sa vrištanjem žrtve i šikljanjem krvi, liči na scene stravičnog mučenja iz horor-filmova, a ne hirurški zahvat za transplantaciju organa.

Takvom mučenju su Srbi sigurno podvrgavani u kampovima OVK, ali da bi se krvoločne terorističke zveri iživljavale, a ne da bi se organi žrtava skupo prodavali bogatim „klijentima“.

Hirurški zahvat, koji je „svedok“ opisao liči na tehniku koja se koristi pri vađenju organa, i to su potvrdili hirurzi, kao što je Dragoš Stojanović, koji je rekao da opisi deluju verodostojno. Ipak, „svedok“ je mogao da nauči kako izgleda postupak da bi njegov iskaz delovao uverljivo.

Na suđenju Srbima pred Haškim tribunalom, posebno na suđenjima Miloševiću i Šešelju, pojavljivali su se svedoci sa naizgled uverljivom pričom, da bi se kasnije ustanovilo da su svedoci samo naučili teskt koji im je tužilaštvo napisalo.

S obzirom na prijateljstvo Vukčevića i Haga, sumnja da se tako nešto i ovde desilo je i te kako osnovana.

Operacija se završava time što „svedok“ seče rebra svoje žrtve improvizovanim makazama od bajoneta, koji je prethodno malo ispran alkoholom.

Bez obzira što nije bilo ni štipaljki za vene, ni druge potrebne hirurške opreme, priučeni prestravljeni kursista, vadi srce koje još uvek kuca, stavlja ga u kutiju i frižider koji su mu doneli.

Na kraju, nakon što su frižider sa srcem stavili u automobil, „svedok“ kao pravi holivudski heroj, dobija pohvalu za brzo i dobro urađen posao.

I, sada, mi treba da poverujemo da su na ovakav način u zabitima severne Albanije vađeni organi hiljada Srba od kojih je Tačijeva banda zaradila milione?

 

Glavna šteta od pametne medijske bombe

 

Tužilac Vukčević se hvali da je ovo ključni svedok u istrazi, koja će doprineti da se otkriju zločinci iz tzv. žute kuće.

Javnost treba da bude uverena kako država radi svoj posao i goni Tačija i njegovu bandu, kao i da su teroristi iz OVK jedini krivci za monstruozne zločine nad Srbima.

Tači jeste bandit i njegove ruke su krvave do ramena, ali pravi krivci nisu na toj strani.

Na Kosovu i Metohiji zaista postoji mesto na kome transplantacija organa može da se obavi bez ikakvih rizika, jer na tom mestu postoje najbolje bolnice u kojima rade vrhunski stručnjaci sa dugogodišnjim iskustvom, za velike plate, sa svom neophodnom opremom.

Tu je i aerodrom, heliodrom, hotel, jako obezbeđenje i sve drugo što je klijentima potrebno da bi se osećali ugodno dok za veliki novac čekaju organ izvađen od kidnapovanog Srbina.

To mesto nije u nekoj žutoj kući u gudurama, to mesto je baza “Bondstil”.

Tamo „klijenti“ mogu da dobiju vrhunsku medicinsku uslugu.

 

„Svedočenje“ o izvađenom srcu koje kuca, sračunato da zaokupi naše emocije, će istragu odvesti veoma daleko od Bondstila, samim tim daleko i od utvrđivanja istine o tome šta se dogodilo otetim Srbima.

To je najveća šteta koju je izazvala medijska bomba, koju su zajedno postavili vlastodršci i mediji u Srbiji po nalogu svojih i Tačijevih prijatelja iz EU i NATO.

 

Autor: Ratko Vukanić

#Geto Srbija