Архива

Posts Tagged ‘zukorlic’

MUTIVODE „SANDŽAČKIH“ PARTIJA KREIRAJU NADUVANU ZONU VISOKOG RIZIKA!???

6. новембра 2018. Коментари су искључени

 

Mada je izvesno da se područje nekoliko sandžačkih opština u Srbiji, već godinama pominje kao "krizno žarište", gde se bošnjačke političke vođe sa svojim separatističkim idejama održavaju na političkoj površini i gde vlasti Republike Srbije prave više štete nego koristi i Bošnjacima i Srbima, stanje u ovom regionu je takvo da je dovoljan jedan ozbiljniji incident, pa da se desi još jedno ratno zlo koje nikome dobra doneti neće.

Kakva je uloga turskog predsednika RedžepaTaipa Erdogana, od koga Vučić očekuje da mu pruži uočište, kao i članovima njegovog kartela, kao i da li mu je zauzvrat obećao Sandžak i još ponešto.

 

                  Nikola Vlahović

OPASNE DRZAVNE MUTIVODE

 

Uoči 100 godina od osnivanja političke organizacije "Džemijet", koja je okupljala muslimansko stanovništvo Kraljevine Jugoslavije, prevashodno Bošnjake i Albance u Makedoniji, na Kosovu i u Sandžaku, oglasio se u albanskim medijima na Kosovu, Ismet Azizi, publicista iz Gnjilana, koji stoji na čelu udruženja "Kosovo za Sandžak" i koje propagira jedinstvo ovih regija (Kosova i Sandžaka).

Azizi iz koga govori politika velikoalbanskog separatizma, kaže između ostalog i ovo: "…Nikada nismo bili suprotstavljeni jedni drugima (Albanci i Bošnjaci), a to je nešto čime retko koja dva evropska naroda mogu da se pohvale. Naše su potrebe korespondirale jedna drugoj…Istorijsko potpisivanje Memoranduma o saradnji između zvaničnih zastupničkih tela Bošnjaka i Albanaca u Srbiji, kojim će, između ostalih zajedničkih politika, nastaviti zajedničko delovanje u odnosu na državne vlasti u Beogradu, aktueliziralo je zajedničku ulogu ovih dvaju naroda u regiji i na Balkanu…"

Zna li javnost u Srbiji nešto o ovom "Memorandumu"? Znaju li građani Srbije koji finansira Bošnjačko nacionalno veće na čijem čelu stoji Sulejman Ugljanin, potpisnik ovog "dokumenta", o čemu se ovde radi? Ugljanin je bio višedecenijski narko diler, koji se skrasio u Turskoj, odakle se vratio kada je poljubio ruku Miloševiću i amnestiran je od svih nedela.

A, evo šta je ovaj bivši ministar u Vladi Srbije rekao nakon potpisivanja pomenutog "Memoranduma": "…Realizacija Akcionog plana za manjine i rad na rekonstrukciji manjinskih zakona koji regulišu budući položaj manjina strateški su ciljevi ovog memoranduma. Naša je obaveza da i s drugim manjinama uspostavimo saradnju kako bismo učinili sve za izgradnju jedne normalne, moderne države u kojoj će imati mesta za sve narode i gde niko neće biti predmet etničkog čišćenja i gde niko neće biti zlostavljan", poručio je Ugljanin nakon potpisivanja Memoranduma.

Zašto građani Srbije o ovome ništa ne znaju? Zašto Aleksandar Vučić ne sme da kaže šta je i sa kim pregovarao oko Sandžaka i juga Srbije, šta su mu poručili iz SAD i koliko će ga koštati ako donese bilo kakvu samostalnu odluku na štetu Srbije?

Kad je 23. aprila ove godine u Novom Pazaru, Muamer Zukorlić (bivši sandžački muftija, a sada predsednik Stranke pravde i pomirenja i narodni poslanik u Skupštini Srbije) saopštio delegaciji OSCE da "…opšta politička situacija u Sandžaku nije optimistična, s obzirom da vlast od devedesetih kontrolišu dve političke partije, SDA i SDP", bio je to tek mali, površan "tretman" ove goruće teme. Naime, Sandžak (ili, Raška oblast, kako ko posmatra), već godinama predstavlja svojevrsni "tamni vilajet" u kome ne važe zakoni Republike Srbije, ili, važe samo "selektivno", onako kako i koliko lokalno "običajno pravo" dozvoli.

Prilično neverovatno zvuči da je bivši muftija sandžački, Muamer Zukorlić, predstavnicima OSCE-a saopštio ono što nijedna srpska vlast u Beogradu ne sme da izgovori: "…da su kriminal i korupcija jedan od najdominantnijih faktora u Sandžaku". To samo govori koliko je licemerna i kukavička vlast Aleksandra Vučića i njegovih stranačkih poltrona.

Četiri meseca nakon ove izjave, 21. jula 2018. godine, takozvani ministar spoljnih poslova samoproglašenog Kosova, Bedžet Pacoli, sprečen je od strane vlasti u Srbiji da dođe u Novi Pazar na poziv predsednika Bošnjačkog nacionalnog veća, Sulejmana Ugljanina, koji je tu "posetu" zamislio kao "međudržavnu i zvaničnu".

Iza ove, na prvi pogled, smešne i "montirane" situacije, krilo se nešto mnogo ozbiljnije…A, moguće razloge za pokušaj "zvaničnog" dolaska Bedžeta Pacolija u Novi Pazar, objasnio je zamenik predsednika vladajuće Demokratske partije samoproglašenog Kosova, Redžep Hoti, koji tvrdi ovih dana da podela Kosova nije na dnevnom redu, ali i kada bi bila "…podrazumevala bi da Kosovo uzme Sandžak i deo juga Srbije…"

Sandžak je, mada to iz Beograda gledano ne deluje tako, "zona visokog rizika" prepuna registrovanog i neregistrovanog oružja (kako ga imaju Bošnjaci, tako ga imaju i Srbi). Netrpeljivost bošnjačkog življa prema državi Srbiji, koja traje već preko dve decenije, dostigla je najveći mogući stepen. Na ruku ekstremistima (i onima koji su krenuli za njima), išla je i činjenica da su na čelu srpskih vlada u tom periodu bile koalicije "od zla oca i još gore majke". U njima, do današnjih dana, učestvuju i sandžačke partije, bez obzira na sve pomenute animozitete. Ipak, dugogodišnje igre sa narodom u sandžačkim opštinama, dovele su do toga da su se "stvari otele" i mutivodama iz sandžačkih stranaka i vlastima u Beogradu koje im redovno pomažu da sačuvaju svoje pozicije.

Činjenice ne govore ništa dobro: u opštinama sa većinskim bošnjačkim življem, redovno se zviždi srpskoj himni (bilo na sportskim takmičenjima ili u drugim prilikama), a u danima verskih i praznika i sličnim prilikama, masovno se ističu zastave Turske i sve moguće "kreacije" bošnjačkih i sandžačkih znamenja.

Sa druge strane, grb, himna i zastava Republike Srbije smatraju se okupatorskim, a tako se gleda i na državnu upravu i sve što ima bilo kakve veze sa državom Srbijom. Dobro upućeni izvori Magazina Tabloid govore da je samo pitanje vremena kad će se desiti neki režirani incident u Novom Pazaru ili nekoj od sandžačkih varošica, pa da dođe do sukoba sa posledicama koje niko ne može da predvidi.

Bivši policijski funkcioner D.R., koji je dve decenije radio na teritoriji Sandžaka, uveren je da bi takav sled događaja naneo neprocenjivu štetu i Srbima i Bošnjacima, ali da su prilike najgore moguće te da je verovatnoća lošeg ishoda velika.

Pojedini albanski mediji u Prištini, otvoreno pišu o tome da je mogućnost pobune Bošnjaka u Sandžaku, nakon eventualnog priznavanja Kosova od strane Vučićevog režima, skoro realna (ovde se treba setiti čuvenog govora Slobodana Miloševića na dan kad je priznao poraz na izborima, gde predviđa, osim albanskog, još dva secesionistička pokreta, u Sandžaku i Vojvodini).

Istina, postoje političari u Novom Pazaru koji bi rado videli Sandžak kao oblast u nekom "proširenom Kosovu", ali građani, Bošnjaci, većina njih, ne misle tako. Naime, ta ogromna većina želi mir i radije bi da se dokopa ekonomskog, kulturnog i svakog drugog napretka u Srbiji. Problem je što svi oni pred sobom imaju sliku korumpiranih predstavnika bošnjačkih stranaka u Skupštini Srbije, večnog ministra svih vlada Rasima Ljajića, korumpiranog Sulejmana Ugljanina, kriminalnu vladu i njenog "Vođu", pa konačno, i nekadašnjeg muftiju Zukorlića , ne tako davno oštrog kritičara srpske politike, koji je danas, eto čuda, postao glas razuma.

Opšte je poznato da je ekonomska situacija u Sandžaku teška, da je velika nezaposlenost i visoka stopa kriminala. Na političkom vrhu među bošnjačkim vođama traju međusobne optužbe. Bivši ministar u Vladi Srbije, Sulejman Ugljanin, optužuje "večnog ministra" Rasima Ljajića i njegovog "poslovođu", Aleksandra Vučića, da "organizovano i uz pratnju 2.000 specijalaca" dovode "četnike" na novopazarski stadion, kad u goste dolazi neki od beogradskih klubova. Istina je, Vučićevi "navijači" nose slike Draže Mihailovića i pevaju: "Oj Pazaru, novi Vukovaru, oj Sjenice, nova Srebrenice!", dok "navijači" FK Novi Pazar skandiraju "Ovo je Turska", "Ovo nije Srbija" i slično…

Bošnjačko nacionalno veće ovo je jedva i dočekalo pa se obratilo za zaštitu Savetu bezbednosti, a Ugljanin je tim povodom izjavio da je rat u Sandžaku "vrlo blizu" te da su bošnjački političari, Rasim Ljajić, Muamer Zukorlić i Mirsad Đerlek "Udbini ljudi".

Umesto ozbiljnog razmatranja, sve opasnijeg stanja u sandžačkim opštinama, Vučićev internet portal "Telegraf" je 30. jula, komentarisao vest o udaru groma u Arap džamiju u Novom Pazaru, tumačeći jedno navodno narodno verovanja da je srpska velikomučenica (Ognjena Marija) poslala grom na džamiju u Novom Pazaru. U komentarima o ovoj vesti na internetu javila se teorija da je moguće da "…Ognjena Marija pali i kažnjava ognjem", te da je "udarila na muslimansku bogomolju".

I dok se Vučić ovako jadno i primitivno krije iza svoje neizlečive radikalske patologije, a u javnosti predstavlja kao "lučonoša" evropskih integracija, stvarnu politiku na Balkanu vodi neko drugi. Srbiju sada može da spasi samo epohalna promena kursa američke politike, koja je dijametralno suprotna zločinačkoj "inženjeriji" njenih prethodnih vlada.

 

©Geto Srbija

mterijal: List protiv mafije

MUAMER ZUKORLIĆ: KRIMINALAC U MANTIJI IZNAD ZAKONA !

1. марта 2012. Коментари су искључени

Piše: Nikola Vlahović

 

Samo jedan čovek u Srbiji ima slobodu da nekažnjeno istupa govorima mržnje, da poziva na još jedno komadanje države, da preti stvaranjem nove države „ako ova ne valja“, da zastupa antisrpske interese u stranim ambasadama, da neformalno zastupa interese najmanje dve strane države, da živi u braku sa najmanje dve žene…

 

Može li neko da stane na put KRIMINALCU Zukorliću, strasnom navijaču povratka Turske na Balkan?

 

 

Glavni muftija i predsednik jedne od dve Islamske zajednice u Srbiji, Muamer Zukorlić, završio je Islamski fakultet u Alžiru, diplomirajući na šerijatskom pravu. Postdiplomske studije nastavio je u Libanu. Zvanično, ima dve žene, nezvanično još nekoliko, i sa njima sedmoro dece. Kao čovek koji upražnjava bigamiju (pa i poligamiju), već dugo je u sukobu sa zakonima Republike Srbije koji ne priznaju mnogoženstvo.

 

Ali, ovo je, verovatno, najmanji od brojnih Zukorlićevih prestupa.

 

Broj njegovih nekažnjenih prestupa napravljenih pod visokim pokroviteljstvom vlastodržaca u Beogradu, napravio je od njega nedodirljivu figuru, čime on odlično manipuliše pred svojim sledbenicima. Kad poziva na rušenje ustavnog poretka Srbije, nijedna nadležna državna institucija ne reaguje. Kad preti „istorijskom osvetom sandžačkih Bošnjaka“, nikome ne pada na pamet da pokrene krivični postupak protiv njega. Naprotiv, njemu se državne institucije izvinjavaju i pravdaju! Njemu šef BIA piše pismo u kome ga uverava da mu niko ne preti (mada on tvrdi obrnuto).

 

Nedavno je muftija Zukorlić krenuo u jednu „sajber operaciju“, pa je preko interneta obavestio javnost kako mu neko preti atentatom. Odmah je stiglo uveravanje direktora policije Milorada Veljovića da je policija „…preuzela aktivnosti iz svoje nadležnosti, pri čemu do sada nije došla do saznanja koja bi ukazivala na pripremu atentata na muftiju Muamera Zukorlića“.

Ukratko, muftija može da bude miran. Ali, on nikako ne miruje…

Zbog nesloge sa državom oko načina formiranja Nacionalnog saveta Bošnjaka, 2010. godine, izgovorio je nešto zbog čega bi u svakoj ozbiljnoj državi morao da odgovara (ne zbog prava na slobodu govora, nego zbog, kako bi to američka demokratija nazvala, pretnje po nacionalnu bezbednost).

Naime, muftija je tom prilikom, malo metaforama a malo direktno, zapretio i konačnim obračunom:

„…Igranje Sandžakom znači poigravanje sa ovim delom Srbije. Država je kao zgrada u kojoj stanari mogu da se vole ili ne vole. Ukoliko većinski stanari odluče da zapale jedan stan, rizikuju da se upali cela zgrada. Zato se nije igrati sa vatrom. Ili će nam svima biti lepo, ili će vatre biti do vrha. Samo naša kuća goreti neće!“

Možda je takozvanoj demokratskoj vlasti u Srbiji muftija Zukorlić zabavan čovek, koji mnogo galami ali nije opasan, ali činjenice na terenu govore drukčije…

Već duže vremena, ovaj islamski verski poglavar nezvanično vrši dužnost službenika turske države u Srbiji, a on i njegovi sledbenici se utrkuju ko će pre Turskoj da čestita Dan državnosti. Sa druge strane, muftija Zukorlić intenzivno širi govor mržnje protiv svakog delića srpske istorije i kulture koji ima veze sa vekovnom borbom protiv turske okupacije.

 

Zbog širenja takvog govora mržnje, takođe nije odgovarao. Ali, ako je on slobodan da čini šta hoće, drugi nisu.

U srpskim zatvorima se nalaze desetine ljudi koji su izgovorili nešto pogrešno, što je tumačeno kao govor mržnje, pa je to odmah bilo medijski satanizovano i sudski procesuirano.

Sve ukazuje na to da je neko muftiju Zukorlića oslobodio bilo kakve odgovornosti pred zakonima ove zemlje, što mu daje za pravo da nekažnjeno javno mrzi, preti i poziva na obračun.

 

Srećom, u samom Sandžaku ima dovoljno svesnih ljudi koji vide šta muftija čini, kako živi i kakvom je to „elitom“ okružen. Nedavno je novopazarska novinarka Aida Ćorović jasno rekla da muftija ne treba nikoga da se plaši, osim svoga najbližeg okruženja:

 

„…Treba da se plaši ljudi koji su duboko u kriminalu, koji su njegovi pajtosi, prijatelji, saradnici, raznorazni kontroverzni biznismeni sa kojima on odavno diluje, trguje i ko zna šta radi… I to nisu nimalo bezazlene stvari, to su veoma ozbiljne kriminalne grupe i od njih on treba da strahuje. On ne treba da strahuje ni od sandžačkih Bošnjaka, ni od beogradskih političara…“

 

Ali, muftija Zukorlić ne bi bio to što jeste, niti bi mu uloga imala smisla, kad ne bi pronašao svoga arhineprijatelja među sunarodnicima i zemljacima.

Tako je napravio jednu početničku grešku u svojoj predstavi, pa je kao naručioca njegove likvidacije prepoznao Rasima Ljajića! Naravno, svako ko poznaje političku i ličnu kulturu Rasima Ljajića zna da je ovo smešno, ali muftiji dobro dođe pred izbore…

Jer, njegove ambicije već odavno su prevazišle bavljenje verskim pitanjima: on hoće vlast, pa ako je ikako moguće, i neku državicu. Taman toliku da on može svoje sumnjive i nesumnjive poslove da uvede „u legalne tokove“.

 

Poučen primerima nekih priznatih i nekih nepriznatih državnih provizorijuma, i njemu se učinilo da bi nešto slično moglo. Istina, ima i podršku, od Ankare do Sarajeva…

Da se muftija uopšte ne šali sa idejom stvaranja političke organizacije kojoj će on stajati na čelu, govori i podatak da je oduševljeno podržao poziv reis-ul-uleme Islamske zajednice Bosne i Hercegovine Mustafe Cerića, inače upućen svim ambasadama islamskih zemalja u Sarajevu, da uskrate gostoprimstvo predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku „i njegovim mentorima iz Beograda“.

Tako je Zukorlić na velika vrata zakoračio u politički život regiona, i to tako što je stao na stranu muslimanskih šovinista, kakav je nesumnjivo Mustafa Cerić, čovek koji pravi političku štetu i svojoj zemlji, a da se on pita zbrisao bi svaku Srbiju, i malu i veliku.

 

Tim povodom se nije oglasilo ni Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, niti Vlada, niti parlament, niti bilo koja druga institucija koja bi morala da se upita: šta radi jedan verski poglavar iz Srbije, i za čiji račun agituje u stranim ambasadama protiv Srbije?

Na drugoj godišnjici stvaranja Bošnjačke kulturne zajednice, Zukorlić je razotkrio svoje političke planove, kada se istrčao sa izjavom da će ovaj „barjak bošnjačkog vođstva“ popunjavati kadar stranke po imenu Bošnjačka demokratska zajednica, koja je, naravno, njegov glavni oslonac na putu ka željenom cilju, da svoju državnu avanturu učini stvarnom.

Njega brine hoće li za to imati vremena, novca, i kako će mu međunarodne okolnosti odgovarati (ili uopšte neće). Jedino što ga ne brine, to je odnos same Srbije prema ovom delu države. Računa, ako se odrekla Kosova, što ne bi i Sandžaka.

 

Ko će ovom podivljalom, frustriranom, otuđenom i duboko kriminalizovanom čoveku stati na put?

Ko će reći ono što svi znaju ali niko ne čuje, da ovde nije u pitanju vrela retorika verskog vođe, nego, recimo, poziv na rušenje ustavnog poretka, indirektno, poziv na terorizam?

Jer da se sve ovo dešava u Njujorku, Londonu, Madridu ili Rimu, on bi već odavno bio u zatvoru.

 

#Geto Srbija

Категорије:ШОКАНТНО Ознаке:, ,
%d bloggers like this: