Архива

Posts Tagged ‘zima’

NAPREDNJAČKI PREVARANTI U LAZAREVCU I KOLUBARI

22. августа 2014. Коментари су искључени

 

Kad razbojnici umesto u zatvoru završe kao opštinski funkcioneri, a lažni doktori nauka umesto osramoćeni i u zatvoru postavljeni za direktore, onda je to nepogrešiv signal da je Srpska napredna stranka "na delu". O slučaju lažnog docenta koji je "akademsku karijeru" stavio na raspolaganje REIK Kolubari, ali i o drugim nepočinstvima…

 

 

 

U "zlatno vreme" komunizma u Jugoslaviji, radnici samoupravljači su imali prilike da se školuju o trošku radne organizacije i od običnih radnika postanu fakultetski obrazovani. Naravno i u to "zlatno vreme" bilo je fakulteta za "specijalnu namenu diplomiranja".

Tako se mladi Slobodan Radosavljević, vrsni varilac sa Montaže bagera uputio iz REIK "Kolubara" u Rakovicu na FON, po diplomu. O trošku radne organizacije, a na preporuku Saveza komunista je i diplomirao i magistrirao.

Kasnije je uspeo da doktorira iz oblasti bezbednosti i zaštite na radu, na Rudarsko-geološkom fakultetu, ali na nekom njegovom isturenom odeljenju. Intrigantno je da na istom fakultetu postoji još tri (3) istovetne doktorske disertacije. Ovom vrsnom variocu samoupravljaču ni prepisani doktorat nije bio dovoljan, te je sebi isposlovao zvanje docenta na Univerzitetu u Čačku.

Pored toga što predaje na nekim višim školama po Čačku, lažni doc. dr Slobodan Radosavljević je već godinu dana direktor sektora za zaštitu i unapređenje životne sredine u Rudarskom basenu "Kolubara". Između ostalih njegovih zaduženja (o kojima je ranije pisano), on je zadužen za dodelu sredstava Gradskoj opštini Lazarevac, na ime raznih ekoloških taksi.

To ne bi bilo zabrinjavajuće, da lažni doc.dr Slobodan Radosavljević nije i član Opštinskog Veća Gradske opštine Lazarevac tj. član Saveta za zaštitu životne sredine.

To radno telo Opštinskog Veća je zaduženo za potrošnju novca od ekoloških taksi. Dakle, sa jedne strane lažni doc. dr Slobodan Radosavljević u ime zagađivača daje novac opštini Lazarevac, a sa druge strane u ime opštine Lazarevac određuje kako se troši taj novac. To se u Zakonu zove "sukob interesa". Novac o kome je reč iznosi na godišnjem nivou oko 300 miliona dinara.

Da taj sukob interesa ne bi bio toliko očigledan, lažni doc. dr Slobodan Radosavljević je za predsednika Saveta za zaštitu životne sredine opštine Lazarevac, postavio Đorđa Đuknića, svog čoveka. Tako lažni doc.dr Slobodan Radosavljević ne upada u prvi plan, a sve odluke formalno donosi Đorđe Đuknić.

Tog čoveka je lažni doc. dr Slobodan Radosavljević izabrao, jer ga je lako uceniti i kontorlisati. Naime, Đorđe Đuknić nema čak ni formalno ništa od škole, a jedina preporuka mu je podebeo krivični dosije u SUP. Javno se i na svom fejsbuk profilu hvali slikom, na kojoj ga policajac hapsi tokom gej parade u Beogradu, 10. oktobra 2010.

Ceo postupak za nasilničko ponašanje i ugrožavanje javne bezbednosti je volšebno prekinut i Đorđe Đuknić je oslobođen čim su njegovi voljeni naprednjaci došli na vlast u maju 2012. Tada je i postavljen za opštinskog funkcionera.

Đuknić je inače predsednik nevladine organizacije "Ekološki pokret Lazarevca" kojoj je jedina svrha uzimanje novca iz opštinskog budžeta za nepostojeće ekološke projekte.

Dakle, kao predsednik Saveta za zaštitu životne sredine opštine Lazarevac, svojoj ekološkoj nevladinoj organizaciji odobrava bespovratna sredstva za nepostojeće projekte u ekologiji.

Da li je to možda još jedan sukob interesa? Veliki je prijatelj sa visokim funkcionerima SNS, pa se na svom fejsbuk profilu hvali i slikom sa Jorgovankom Tabaković. Očigledno je da dobar deo novca proneverenog preko "Ekološkog pokreta Lazarevca" završava u rukama visokih funkcionera SNS.

Sloboda od krivičnog gonjenja očito ima svoju cenu. U prvo vreme i lažni doc. dr Slobodan Radosavljević je i sam poslovao preko Đuknićeve ekološke organizacije, a onda je kada su se apetiti povećali rešio da osnuje i sopstvenu. Vrlo je intrigantno da ekološka organizacija lažnog doc. dr Slobodana Radosavljevića ima sedište u Gornjem Milanovcu i zove se "GM Eko Balans".

Zašto bi beogradska opština Lazarevac davala novac namenjen zaštiti životne sredine, ekološkoj organizaciji iz Gornjeg Milanovca? Da li je ovo još jedan sukob interesa i još jedan vid samovolje SNS vlasti?

Rudarski basen "Kolubara" daje novac Gradskoj opštini Lazarevac, zato što uništava i zagađuje životnu sredinu na teritoriji opštine Lazarevac, kako bi se otklonili štetni efekti toga. Tako je u teoriji.

Zašto onda opština Lazarevac, novac namenjen otklanjanju ekološke štete šalje u Gornji Milanovac, do kojeg iz Lazarevca treba sat i po vožnje Ibarskom magistralom? Šta to Rudarski basen zagađuje u Gornjem Milanovcu, pa mora da se plati nevladinoj ekološkoj organizaciji iz Gornjeg Milanovca?

Apsolutno ništa. A zašto se plaća? Treba pitati lažnog docenta doktora Slobodana Radosavljevića, direktora sektora zaštite životne sredine u Kolubari, člana Saveta za zaštitu životne sredine opštine Lazarevac i osnivača nevladine ekološke organizacije "GM Eko Balans" iz Gornjeg Milanovca.

Koliko je lažni docent doktor Slobodan Radosavljević nezamenjiv u SNS za obavljanje njihovih prljavih poslova govori i podatak iz Sektora za ljudske resurse Rudarskog basena, gde stoji da on u ovom trenutku ima 43 godine neprekidnog redovnog radnog staža, bez beneficiranog staža. Kada se uzme u obzir broj godina koje je proveo kao varilac, a zna se da varioci imaju najveći broj meseci po godini beneficiranog radnog staža, po svim Zakonima o radnim odnosima, od Tita naovamo, dolazimo do zaključka da je lažni doktor nauka Slobodan Radosavljević napunio preko 50 godina radnog staža.

U trenutku kada menadžment Kolubare iz SNS na čelu sa Miloradom Grčićem, svim radnicima koji se približe 40-oj godini radnog staža skida bodove sa plate i daje niža rešenja o radnom rasporedu samo da bi ih naterali u penziju, nije jasno zašto se lažnom doktoru nauka Slobodanu Radosavljeviću oprašta 50 godina radnog staža? Za šta im treba taj čovek nego da pere novac po Kolubari i po opštini?

I pored 300 miliona dinara, koje godišnje daje Rudarski basen opštini Lazarevac, na zaštiti i unapređenju životne sredine nije učinjeno ništa. Vazduh na celoj opštini Lazarevac ima miris fenola iz Sušare uglja, stanovnici sela koja su na obodu kopova trpe nesnosnu buku od mašina, koja plaši i stoku i živinu, što utiče na prinose jaja i mleka i kvalitet mesa. Zemlja je zagađena od štetnih materija i otpadnih voda iz pogona Kolubare, pa ni žitarice, povrće i voće ne uspeva kao što bi trebalo. Pepeo iz Termoelektrane Kolubara (TEK) se širi vazduhom…

Tako je to kad razbojnici umesto u zatvoru završe kao opštinski funkcioneri, a lažni doktori nauka umesto osramoćeni i u zatvoru postavljeni za direktore, ali to je valjda način SNS.

Važno je da se šume u vlasništvu Rudarskog basena seku bez kontrole i drvo odlazi niko ne zna gde i kome. Važno je da je Rudarski basen uzeo ogromne kredite za zaštitu životne sredine, a da su oni iskorišćeni za izgradnju veštačkog jezera na reci Kolubari i platoa za hipodrom i hotele i kupleraje, što je izazvalo poplavu polovine Rudarskog basena. Važno je da pare dolaze i da pare odlaze. Niko ne pita otkuda su došle ni kuda idu, a naša će deca dobiti račun od Nemaca.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

BORIS TADIĆ: PRVI ELEKTRIČAR SRBIJE!

16. фебруара 2012. Коментари су искључени

 

Ko je u turbulentnom vremenu u kome živimo mogao predvideti da će u februaru, u sred zime, temperature pasti toliko nisko? Boris Tadić, njegova muza Sonja Liht, vrli savetnici i ostali pomoćnici svakako ne. Baš kao ni stranački direktori raspoređeni u Elektroprivredi Srbije koja je, u najhladnijem danu ove zime, krenula sa sprovođenjem popularnih restrikcija električne energije.

 

Predsednički doprinos: I bi svetlost!

 

Sudeći po domino efektu koji ruši sve laži aktuelnog režima, do parlamentarnih izbora, biće slavlje u Demokratskoj stranci ako dobace do 17% glasova.

 

Najnovija svinjarija stigla je u sredu, negde oko 22 časa, kada su, nezvanično, počele restrikcije struje, marketinški upakovane u “kvarove na elektro-mreži koje ekipe na terenu otklanjaju”. Formalno, ovde nije reč o prinudnoj štednji koju proglašava država, već se radi o kvarovima, nadnaravnim pojavama u vidu nestanka jedne strujne faze (od tri) koja onemogućava upotrebu velikih energetskih potrošača, i to po pravilu u zaokruženim vremenskim intervalima od 12 sati.

 

Nemajući kud, jer pojava kvarova postaje masovna, o čemu svedoče mnogobrojni građani iz zaleđenih stanova, najnovijim “dostignućem” vlasti morali su da se pozabave i mediji bliski Borisu Tadiću.

 

Pišu da je EPS “počeo hitno da isključuje industrijske potrošače prema naredbi Vlade, pošto apeli za smanjenje potrošnje struje nisu urodili plodom”, podrazumevajući da se porodična domaćinstva sigurno bave nekakvom industrijom i da je nerpistojno grejati se na -26 stepeni Celzijusa, koliko je u noći između srede i četvrtka zabeležno u Beogradu.

 

Nesposobni partijski predstavnici Elektroprivrede Srbije upozoravaju da je stanje na kopovima Kolubare, kako nego kritično, baš kao što je kritično sve čega se dohvatila koaliciona ruka.

 

Povrh svega, zadrigli direktori EPS, ne mogu čudom da se načude otkud tolika potrošnja struje koja je “dostigla novi rekordni nivo od 162,67 miliona kilovat-časova električne energije na teritoriji Srbije sa Kosovom i Metohijom”? Oni najprimitivniji oblici života predlažu uštede energije smanjenjem javne, dekorativne i reklamne rasvete po gradovima Srbije, baš kao da je svaki od njih Grad svetlosti.

 

Razume se da sve ovo nije moglo proći bez prvog električara Srbije Borisa Tadića, koji je iz svog almanaha antologijskih tuposti, izdvojio par rečenica pripremljenih za ovu priliku:

 

Evidentno je da su ledeni dani pred nama”, pronicljivo je zaključio predsednik i nastavio “bitno je da se štedi električna energija i da se napravi bilans potrošnje.

Nije vreme za dekorativna osvetljenja, već za štednju električne energije. Najvažnije je da se održi električna mreža. Svako treba da preuzme svoj deo odgovornosti, a građani i institucije da štede gde god je i koliko god je moguće”, stavljajući besmisleni akcenat na “racionalnu potrošnju”, u zemlji koja je već 23 godine u nesnosnoj svađi sa racionalnim.

 

Samo dan ranije, u sredu, u Crnoj Travi, Boris Tadić se zaputio komercijalnom stranputicom, ne razumevajući značenje sopstvenih reči:

 

Najsiromašniji će biti pošteđeni plaćanja struje za februar”, ne osećajući preku potrebu da objasni kako će se utvrđivati stepen siromaštva, ko će se baviti tim odgovornim i unosnim poslom, da li se olakšice odnose samo na Crnotravce, i napokon, ko će to platiti?

Umesto toga, predsednik je pozvao, pazite, na “građansku solidarnost da u ovim hladnim vremenima niko ne sme da ostane bez struje”, očekujući da komšije i susedi, umesto šećera, jedni drugima pozajmljuju kilovate, pa još, nepostojeće kilovate.

 

Rukovodeći se, valjda, Tadićevom radno-električnom doktrinom, Vlada je u četvrtak predložila staro, oprobano i spasonosno rešenje, da se spoje praznici (Koji praznici? Pa Dan državnosti u mrklom mraku), da se povežu neradni dani, za sada samo do petka 17. februara, a po potrebi, što da ne, i do Đurđevdana, kada se očekuje i nastavak obrazovnog procesa u osnovnim i srednjim školama.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

%d bloggers like this: