Архива

Posts Tagged ‘zatvor’

DA LI EPS POSTAJE RANJIVIM SA MOGUĆNOŠĆU NJEGOVOG KONAČNOG URUŠAVANJA I PRODAJE???

19. фебруара 2014. Коментари су искључени

 

Najnovija događanja oko decembarskih računa za struju pokazuju haos koji pod rukovodstvom SNS-a vlada u EPS-u. Smena Dejana Vasića, direktora EPS Snabdevanja, jeste pokušaj da se nađe krivac za neprimereno ponašanje ministarke Zorane Mihajlović. Sa kim gospođa ministarka ratuje, i kakvu strategiju vode klanovi oko nje, istraživao je insajder iz vrha EPS-a.

 

          Insajder E – 7

 

Tehnologija rada je takva da pet distrubutivnih preduzeća EPS-a (tri pod kontrolom SNS, jedno pod SPS i jedno pod Jedinstvenom Srbijom) izlaze na teren, očitavaju brojila, rade obračun, štampaju i dostavljaju račune u ime i za račun EPS Snabdevanja.

Novac od kupaca se uplaćuje EPS Snabdevanju koji taj novac prosleđuje EPS-u, a ovaj dalje distribucijama i elektranama. Smenjeni Dejan Vasić kao direktor EPS Snabdevanja nije imao nikakakav uticaj na bilo koju od ovih aktivnosti, a navodno je odgovoran.

Da nešto navodno nije u redu sa računima, prva je "otkrila" ministarka Mihajlović i to obnarodovala na konferenciju za štampu, koja je održavana sasvim drugim povodom, a da pre toga direktoru EPS Obradoviću nije ništa rekla. I onda je tema postala interesantna za štampa, građani su počeli da se žale

Događaji oko računa za struju su, ustvari, pokušaj ministarke Mihajlović da kroz pronalaženje "afera" lično sebe promoviše, a uz to i definitivno obori direktora EPS Obradovića, međutim, vrh SNS je postao svestan da je EPS u njihovoj nadležnosti i da to može da obori predstojeći izborni rezultat SNS, pa su ministarki naredili da stišava situaciju, nađen je žrtveni jarac, a ministarka posle prvih teških reči počinje da spušta ton.

Analiza je pokazala da od pet distribucija problema sa računima imaju u dve, i to u Beogradu i u Nišu. PD Jugoistok Niš je pod starateljstvom SPS i njihovog direktora dr Igora Novakovića, profesora na brojnim uglednim ustanovama, uključujući i Višu školu u Blacu.

Jugoistok Niš, a posebno njegov ogranak Niš je već godinama najlošija distribucija u EPS-u, gde se dolaskom Novakovića i ovako loša situacija još više pogoršala, tako da sve što se desi u Nišu, ma koliko bilo loše, nije iznenađenje.

Novaković na sastancima ispoljava profesionalnu profesorsku deformaciju, misleći da je pred studentima, i sa pijedestala drži narcisodine i beskorisne govore u neprekidnom trajanju od 45 minuta. Kolege iz direkcije EPS za njega kažu da "boli koliko Novaković ništa ne zna".

Elektrodistribucija Bograd je ozbiljniji slučaj. Direktor EDB je Zoran Rajović, loš student Univerziteta u Prištini, bio je u trećoj liniji rukovođenja u Elektrokosmetu Priština, i dolaskom SNS postaje direktor najosetljivije distribucije u EPS, gde zapošljava samo zemljake, a na funkcije dovodi isto tako zemljake.

Elektrokosmet je bio najlošija firma u EPS, a sada su njeni kadrovi preko Rajovića preplavili EDB. Rajovića su na mesto direktora EDB doveli Dragan Veljić, Beranac, direktor pravnih poslova EPS i jedan savetnik direktora EPS Obradovića, član izvršnog odbora SNS. Rajović i Veljić su crna trojka i vrh takozvane Kesten grupe.

Rajović je, odmah pošto je postao direktor EDB, vezano za softver kojim se obračunavaju i štampaju računi raskinuo ugovor sa Elektrotehničkim fakultetom iz Beograda, i bez raspisivanja javne nabavke, kršeći Zakon o javnim nabavkama (zloupotreba službenog položaja), a sve po nalogu Veljića, posao dodelio firmi Prointer (vlasnik izvesni Kvrgić) iz njihovog jata.

Kvrgić je, iako lice koje ne radi u EPS-u, odlazio do ljudi iz EPS i saopštavao im da su smenjeni, što im se narednog radnog dana i dogodilo. Odlazio je na Elektrotehnički fakultet u Beogradu i nudio im da, kada izgube ugovor, nastave da rade preko njegove firme što dekan fakulteta nije prihvatio. Rajović je i jedan od 75 kandidata koji su se prijavili na konkurs za direktora EPS-a i predstavljao je zajedničkog kandidata ministarke energetike i takozvena Kesten grupe.

Po svemu sudeći, Rajoviću je ministarka Mihajlović dala nalog da softverski generiše lažne račune, kako bi mogla da napadne direktora Obradovića. Rajović je Kvrgiću preneo nalog i problem sa računima je krenuo.

Zapaža se da su pojedini potrošači koji su imali problem sa računima i ranije bili u sličnom problemu što govori da Kvrgić i njegovi softveraši nisu bili baš kreativni. Ministarka je, znajući da su loši računi u opticaju, krenula u napad, ali je joj je iz vrha SNS naređeno da stane.

Dan nakon što je smenjen direktor EPS Snabdevanje Dejan Vasić, ministarka bez prisustva direktora EPS-a sazvala je direktore pet EPS-ovih elektrodistribucija, da bi im održala lekciju, uz konstataciju da, ako se još jednom ponovi, neće da se izvuku.

Dejan Vasić, kao prosečni SNS-ovac na ovoj funkciji i provincijalac iz Kučeva, nije ni zasluživao ovo važno mesto u EPS, ali za navodni problem sa računima on nije kriv, već je isključiva krivica na ministarki Mihajlović i Zoranu Rajoviću, direktoru EDB-a.

Sastanak ministra sa direktorima distribucija, kojim nije nadređen, a bez prisustva direktora EPS-a bi u nekim normalnijim uslovima bio težak prekršaj ministra, a ovaj potez pokazuje da ministarka ne zna šta je njen posao, ili nije kompetentna da ga radi, već joj je osnovni cilj lična promocija. Svakodnevnim komentarisanjem raznih tema ministarka je zavredila nadimak "prvi glas Srbije".

Lik i delo Zorana Rajovića obiluje još zanimljivim prilozima za biografiju. Rajović je i vlasnik privatne firme za elektroinstalacione i građevinske radove. Nedavno ga je u centru Beograda, gde ima kuću (još jedan borac za srpske interese koji ima nekretnine u Beogradu) neko ozbiljno pretukao štanglom, poznavaoci ovog slučaja kažu da je prebijanje delo profesionalca i to kao opomena. Da li je to opomena zbog poslova u Elektrodistribuciji Beograd, poslova oko njegove privatne firme ili kašnjenja u otplati kockarskih dugova.

Vezano za poslove u EPS-u zbirka radova Zorana Rajovića je sistematizovana u materijalu od 50 strana koji je direktor EPS Obradović dostavio Upravnom odboru EPS-a, kada je želeo da ga smeni, ali je predlog pred sednicu UO povukao. Predmetni materijal je dobra osnova za istragu nadležnih organa.

 

     Rezultati rada gospođe ministarke

 

Aferom oko računa za struju, koja se ministarki vratila kao bumerang, a koju je lansirala sa osnovnim ciljem da direktor EPS Obradović najzad bude smenjen, ministarka je nanela štetu EPS-u, ali i SNS-u, jer je EPS u nadležnosti ove stranke.

Pred parlamentarne izbore korisno bi bilo da se osvrnemo na rezultate rada ministarke Mihajlović, pre svega na negativne posledice njenog rada na sektor, koje se vide i lošim rezultatima rada EPS Snabdevanja. Loši rezultati su rezultat nesposobnih kadrova SNS-a, ali i loše koncepcije na koju je firma postavljena.

Sadašnjim načinom rada ovo preduzeće je firma – Frankeštajn. Naime, na postojeće distribucije između EPS-a i kupaca je stavljena firma EPS Snabdevanje, koja nema nikakve mogućnosti kontrole i naređivanja nad distribucijama.

Bez ikakve potrebe, a zarad održavanja lokalnih pašaluka u EPS-u sprečeno je formiranje operativne firme, čime su zadovoljni i SNS na lokalnom nivou (preusmeravanje novca u druge tokove preko direktora elektrodistribucija i njihovih ogranaka), a zadovljna je i ministarka Mihajlović jer time EPS čini ranjivim sa mogućnošću njegovog konačnog urušavanja što je u poslednjih 13 godina životna misija ministarke Mihajlović, o čemu će reči biti kasnije.

EPS Snabdevanje je na pogrešne osnove postavila ministarka Mihajlović, a onda se uz komentar da će da isprave gluposti ministarke Mihajlović svoj doprinos daljoj nefunkcionalnoj nadgradnji EPS Snabdevanja, pored direktora EPS-a Obradovića, dali i HR menadžer Dragana Rajačić, finansijski direktor EPS Aleksandar Surla i IT direktor EPS Dragan Jeremić, koji su na visoka mesta u EPS došli kao Obradovićevi bliski saradnici, a pri tome danas, godinu i po dana od dolaska, ne poznaju ni organizaciju EPS-a, a kamoli njegovo funkcionisanje, a kako su pre dolaska u EPS radili neke poslove daleko ispod ovog nivoa, logično je da su od EPS Snabdevanja napravili Frankeštajna. Finale na ovakvu strukturu EPS Snabdevanja je dao Dragan Veljić (tvrda linija SNS-a) koji je direktor pravnih poslova EPS.

Mihajlovićka je i direktno sprečila ideju korporativizacije EPS, jer bi na taj način direktori EPS koji su joj odani izgubili na značaju, a time bi i ministarka sama izgubila uticaj.

Ministarka Mihajlović je krivac i za potpisivanje memoranduma sa firmom One Giga za izgradnju solarnog parka od 1GW (1.000MW). Svima koji su iole bili upoznati sa ovim projektom (izuzev ministarki) bilo je jasno da je on nerealan, ono oko čega nisu bili sigurni je da li je u pitanju bilo pranje novca, nabavka zemljišta za druge svrhe, ili prevara. Ministarka se ni jednom nije zapitala zašto baš u Srbiji, da li Srbija ima više sunca nego naprimer jug Italije (akteri ugovora su državljani Italije), šta sa plastičnim otpadom koji ostaje posle rada ovakvog objekta, da li JP EMS može da balansira ovakvu snagu.

U nekim saopštenjima koja su data medijima kaže se da je nosilac ovog sporazuma bio ministar Dinkić, što ne može da abolira ministarku Mihajlović jer je morala znati šta negativno nosi ovaj sporazum. Prema tome, isključiva odgovornost za štetu koju će Srbija da pretrpi u arbitražnom procesu u Londonu je na njoj.

Podsećamo da je ministarka Mihajlović u leto 2012. godine odbila da da saglasnost EPS za interventni uvoz struje, pa je EPS morao da u pogon pusti preskupe Panonske elektrane koje rade na mazut, čime je EPS pretrpeo štetu od oko 5 miliona evra.

Takođe po nalogu ministarke Mihajlović, EPS je krajem 2012. godine bez ikakve potrebe kupio struju od Elektroprivrede Republike Srpske, čak i u mesecima kada mu po elektroenergetskom portfoliju ta struja nije trebala, čime je EPS pretrpeo štetu od oko 12 miliona evra.

Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije za trgovinu električnom energijom EPS, računski promenom načina bilansiranja veštački bez ikakve potrebe smanjio predviđanje proizvodnje hidroelektrana putem usvajanja takozvane 70-odstotne verovatnoće dotoka vode, umesto 50 odsto, koja je do tada važila, i time je predviđanje proizvodnje hidroelektrana EPS smanjio sa oko 11,2 na oko 10,4 TWh godišnje, odnosno oko 0,8TWH ili 800 GWh električne energije manje.

Ovako snanjena proizvodnja je pokazala da nema potrebe za kupovinom, a on je ipak izvršio kupovinu energije od Elektroprivrede Republiike Srpske, a koja EPS-u nije bila potrebna, kupljeno je oko 500GWh, a EPS je kroz računsko smanjenje proizvodnje hidroelektrana imao rezervu od oko 800 GWh.

Analiza rada u 2013. godini je pokazala da je proizvodnja struje iz hidroelektrana daleko veća od prognozirane, a prognoza koja je (kroz smanjenju hidrologiju) namerno umanjena da bi se povećale potrebe za uvozom.

Krajem 2013. se EPS opet javio na konkurs Elektroprivrede Republike Srpske za 2014. godinu i kupio oko 20 MW (175GWh) iako je pored rezerve od navedenoih 800 GWh imao i dodatnu zbog otkazivanja ugovora sa Elektroprivredno Crne Gore za HE Piva, čime se EPS oslobodila količina oko 110 MW takozvane bazne energije, ili oko 1.000 GWh, što znači da mu bazna negarantovana energija nije potrebna. EPS je ovu energiju platio po ceni 40,20 eura/MWh, dok su drugi energiju za prvi kvartal 2014, koja je po pravilu skuplja od godišnje energije koju je kupovao EPS, plaćali dosta jevtinije, oko 35 evra/MWh. Znači EPS je kupovao skupo ono što mu ne treba.

Prikazujući svoje uspehe u trgovini električne energije, u izveštajima koje se dostavljaju samo ministartsvu ali ne i drugima u EPS, navodi se da je EPS prodavao energiju skuplje nego što je kupovao. Pri tome se zaboravlja da je predmetnu energiju mogao da proda iz svojih kapaciteta, i prećutkujući da je kupovao tzv. baznu energiju, a prodavao pretežno vršnu (najtraženiju) energiju, pa je i logično da je takva energija skuplja. Koristeći zaštitu ministarke Mihajlović, Dragan Vlaisavljević u objašnjavanju svog rada, nadmeno i sa visine, koristi floskule "da nema šta da se objašnjava onima koji ne razumeju", da "EPS koristi svoj hardver da od mleka pravi puter i kajmak" (tačno, samo što je puter užegao, a kajmak prokisao).

 

     Kapacitet Zorane Mihajlović

 

U JP EMS, ministarka MIhajlović nema pristup, pošto je direktor JP EPS Nikola Petrović, kum i dugogodišnji prijatelj Aleksandra Vučića, pa je uticaj Mihajlovićeve ostao van JP EMS.

Pokušala je da uđe i preuzme kontrolu u Srbijagasu, ali je grubo odbijena od strane SPS. Jugorosgas je isto tako odbio njen pokušaj mešanja. Bila je protivnik Južnog toka, pa je i tu ostala kratkih rukava. U NIS ne može ni da priviri, jer je u većinskom vlasništvu Gazproma. Transnafta je za vreme direktorovanja Miloša Tomića bila pod njenom kontrolom, ali je to mala, i firma bez značaja. Ostaje EPS gde je zbog slabe pozicije direktora Obradovića napravila haos, a urušavanje EPS joj je i dugogodišnji cilj, a o čemu je januara 2014. godine u listu Danas govorio i predsednik sindikata EPS Milan Đorđević.

Pre ove afere promovisala je novi izgled računa za struju. Prvo račun, sadržaj računa nije u njenoj nadležnosti, vec njegov sadržaj propisuje Agencija za energetiku republike Srbije. Drugo, javni snabdevač radi predlog njegovog izgleda i dostavlja ga Agenciji za energetiku na kontrolu i saglasnost, tako da je uloga ministarke u ovom poslu isključivo lična promocija svega i svačega.

Hvali se tuđim rezultatima, a to što je za svoj rad dobila negativne ocene, poslednji put polovinom januara 2014 i to iz Brisela na temu obnovljivih izvora energije, nije bitno.

Ministarka nije u stanju da funkcioniše u normalnim uslovima, već se njen rad isključivo odvija u lansiranju kriznih situacija gde onda tobože smiruje i zavodi red. Vezano za njene odnose sa okruženjem, karakterističan je i slučaj iz 2000. godine kada je bila zaposlena u JP Elektroistok, i kada se sa koleginicom iz kancelarije fizički obračunalava, posle čega ju je dr Aca Marković, sadašnji predsednik Nadzornog odbora EPS, a tadašnji direktor JP Elektroistok, smenio sa rukovodećeg položaja.

 

     Misija i najbliže okruženje

 

Ministarka Mihajlović je svoj radni vek provela u promenama – menjala je stranke (SPS, G17, SNS sa kratkim izletom u DS), a menjala je i životne partnere. Ono u čemu je dosledna je kritika svega što se dešava u EPS. Naime, pre desetak godina se zajedno sa Labusom, Dinkićem i Vlahovićem zalagala za odvajanje elektrodistribucija od EPS ne bi li zapadnim kompanijama otvorila tržiste električne energije. U isto vreme je u trgovini gasom, sa pozicije Labusove savetnice za energetiku, kumovala oko sprečavanja uvoza gasa od Gazproma i protežirala mađarski MOL.

Sada je kao resorni ministar uticala da se formira nefunkcionalni javni snabdevač strujom (EPS Snabdevanje) kako bi oslabila poziciju EPS, a učestalim neosnovanim kritikama EPS urušila i ovako slabu naplatu. Ustvari ministarka Mihajlović želi da po nalogu centara moći definitivno uruši EPS i rasproda ga na parče, čime bi se završio plan koji je prvi počeo da se realizuje u vreme DOS-a.

Član je udruženja East West Bridge (www.ewb.rs) koje je po tvrdnji sa sajta ovog udruženja ispostava Trilaterale (svetski vladari iz senke). Članovi ovog udruženja nemaju mnogo veze sa SNS i energetikom, ali imaju sa ministarstvom pošto je, pored ministarke, u ovom udruženju i jedan od osnivača i Dejan Novaković državni sekretar u ministarstvu energetike. Član udruženja i Đorđe Vukotić koji je pravni savetnik ministarstva energetike. Član udruženja je i Lidija Udovički (sestra Kori Udovički), supruga vlasnika firme CWP koja je dobila energetske dozvole za vetropark u Kovinu.

Konsultant Mihajlovićeve u ministarstvu energetike je Slobodan Ružić koji je bio zamenik ministra energetike u vreme kada je ministar bila Kori Udovički (DS). Ružić je po odlasku iz ministarstva otvorio privatnu konsultantsku firmu gde je od Evropske Agencije za Rekonstrukciju (EAR) preko tadašnjeg uticajnog Ian Browna dobio konsultantske ugovore vredne više miliona evra. Ian Brown je sada predstavnik EBRD banke u Beogradu, a ministarka Mihajlović je predstavnik Srbije u ovoj banci.

Savetnik ministra Mihajlović je i Ljubomir Arsenijević koji je penzioner i sa svojih preko 70 godina starosti naglo zavoleo SNS. Pre toga je bio savetnik u Societe General banci, a potom u prošlom mandatu Vlade Srbije i savetnik Božidara Đelića.

Iako je mesto ministra energetike eksponirano, na ekonomske tokove u sektoru ne utiče ministarstvo već Agencija za energetiku Srbije (AERS).

Savet ove agencije broji pet članova, a zanimljivo je da iako je od izbora proteklo skoro dve godine, SNS nema predstavnika u ovom telu, ali zato DS ima dva. Naime, predsednik Saveta agencije je Ljubo Mačić, član DS, koji je na ovo mesto postavljen 2004. godine za mandata zbunjenog DSS ministra Radomira Naumova, jer je to od njega zahtevao crnogorski lobi u okviru DSS-a, što je svesrdno podržala i gore pomenuta Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR).

EAR koji je tada finansirao prve dve godine rada AERS, pa je uticao na izbor ostalih zaposlenih, pa su se tako u EAR zaposlili i Gordan Tanić (bivši radnik EAR), Aca Vučković blizak saradnik Slobodana Ružića i Ljiljana Hadžibabić. Ona je vrlo interesantna, pošto je u vreme DOS bila pomoćnik ministarke K. Udovički. Posle je radila u firmi Slobodana Ružića.

U mandatu premijera Mirka Cvetkovića, Ljubu Mačiću je produžen mandat na novih pet godina pošto se Cvetković i Mačić znaju iz vremena kada je Cvetković ispred Rudarskog instituta radio za EPS. Hadžibabićeva tada biva izabrana za člana Saveta agencije (gde je do tada bila zaposlena) na preporuku Vuka Jeremića, tadašnjeg ministra inostranih poslova Srbije, pošto su Jeremić i Hadžibabićkin sin zajedno studirali fiziku u Londonu.

I pored svega AERS, za dve godine nove Vlade Srbije, ostaje netaknuta.

 

     Kadrovi SNS u EPS

 

Bezvlašće u EPS je započelo za vreme prethodnog direktora EPS Dragomira Markovića (DS), koji je tokom svog mandata dozvolio da se otrgnu elektrodistribucije. Ovome su kumovali i značajno doprineli dr Aca Marković (SPS) tada i sada predsednik UO EPS i Životije Jovanović tada direktor direkcije za distribuciju EPS, a sada zamenik direktora EPS.

Haos se nastavio i pojačao dolaskom Aleksandra Obradovića na čelo EPS-a, kada su se i proizvodna preduzeća, a pre svega Kolubara i Kostolac, otrgli od EPS.

O Draganu Jovanoviću, direktoru Kostolca smo pisali u protekle dve tri godine i sigurni smo da će i on doći na udar nadležnih organa.

Ovom prilikom moramo da pomenemo i Dragana Veljića, možda i glavnog ideologa Kesten grupe. Pominjemo zbog toga što bi on, po svojoj biografiji, trebao da bude jedan od boljih SNS kadrova. Veljić je završio pravni fakultet u Beogradu, bio je sudija u Lajkovcu, da bi kao i svaki Kesten poreklom iz Crne Gore shvatio da ima i lakših stvari u životu, i krenuo je putem menjanja firmi, a jedno vreme je čak živeo i u Italiji, da bi se sada skrasio na mestu direktora direkcije EPS za pravne poslove.

Veljić, naravno, ima vozača koji je isto tako poreklom sa Kosova i ima tri parking mesta rezervisana samo za njega i to ispred poslovne zgrade u Balkanskoj 13.

Pošto mu je plata mala, postao je predsednik nadzornog odbora Energoprojekta, a zatim je bio član UO JP EPS (više nije), a još uvek je član nadzornog odbora PD Ibarske hidroelektrane i PD Drimsko limske hidroelektrane.

U upravi je rukometnog kluba Crvena zvezda, gde preko EPS obezbeđuje donacije. U EPS je u roku od par meseci od dolaska zaposlio i nekoliko bliskih rođaka, a svog sina nije zaposleio u EPS već u JP EMS koji isto tako drži SNS a pošto su plate u državnim firmama osrednje dečko je postao i član UO jedne od firmi koje kontroliše SNS.

Samo u toku 2013. godine u EPS je zaposleno oko 2.700 ljudi bez ikakve realne potrebe. U direkciji EPS je novozaposlenih u 2013. bilo između 100 i 110, a porastao je i broj vozača službenih automobila.

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

DA LI ĆE POJEDINCI IZ POKRAJINSKOG ODBORA DS OPET IZBEĆI ODGOVORNOST ZBOG EKONOMSKOG ZASTOJA VOJVODINE??

9. фебруара 2014. Коментари су искључени

 

 

U pokrajinskoj skupštini u Novom Sadu, odbornici Demokratske stranke i Srpske napredne stranke do sada su vodili duge debate da bi zavarali narod i prikrili kako su i jedni i drugi krivi za ekonomski sunovrat Vojvodine. Nekada najrazvijenija oblast Srbije, Vojvodina se danas pre uračunava u nerazvijena područja. O tome vodeće stranke ćute, isto kao i o novom pokušaju pokrajinske vlasti da protivustavno prigrabi ingerencije Republike.

 

          Đorđe Višekruna

 

Nakon poraza Miodraga Rakića i Borisa Tadića na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke, za očekivati je da se i u pokrajinskoj skupštini pojavi istinska opozicija, jer osnivačima DS ne pada na pamet da prave bilo kakve koalicije sa Srpskom naprednom strankom. Može li to pomoći Vojvodini da se podigne iz pepela? Slika dosadašnjeg stanja bila je takva da nije bilo mesta za optimizam. Hoće li ga sada biti?

Trenutno stanje u Vojvodini je isto kao na jugu Srbije, a teške posledice su osetili svi građani pokrajine, pre svega po svom sve nižem standardu.Objektivne analize su pokazale svu pogubnost ovakve vlasti: AP Vojvodina je trenutno po prvi put i zvanično nedovoljno razvijen region.

Više desetina hiljada preduzeća je likvidirano, a bez posla je za četiri godine ostalo preko 200.000 radnika. I poljoprivreda je pred kolapsom: stotine hiljada hektara stoji neobrađeno i bez navodnjavanja, subvencija ili podrške od strane države, 20.000 seoskih kuća je zvanično napušteno (mada je broj znatno veći).

Infrastruktura je zapuštena, putevi i pruge su u izuzetnom lošem tehničkom stanju. U APV, nekadašnjoj žitnici Srbije, danas gladuje 180.000 građana, a svako treće dete nema tri obroka dnevno.

U pokrajini je najveća stopa mortaliteta i najmanji prirodni priraštaj u regionu. Više stotina bolesnih čeka na listama smrti zbog nedovoljnog broja aparata za zračenje, ili magnetnu rezonancu, mnogi, nažalost, nikada ne dočekaju svoj red za lečenje. Obećanja data u javnosti predsednika Izvršnog veća APV Bojana Pajtića su posebna priča ispričana u jeku predizborne kampanje poput: "Do 2013. u APV će biti iskorenjena nezaposlenost", "Svi putevi u APV do 2012. će biti izgrađeni i sanirani" (40 odsto puteva je u tehnički lošem stanju), "Do 2012. godine će sva naselja u APV imati kanalizacionu mrežu" (Danas samo 10 odsto naselja u pokrajini ima kompletnu kanalizacionu mrežu)…

Na 22. Sednici Skupštine APV održanoj dana 8. novembra 2013. godine, vođena je rasprava oko predloga platforme za Zakon o finansiranju APV koju je kreirala DS.

U višečasovnoj raspravi, poslanici opozicije su se potpuno nestručno i neargumentovano suprotstavili još jednom pokušaju političke manipulacije u režiji pokrajinske vlade.

DS-a i SNS-a vode mrtvu trku ko će više da manipuliše sa gladnim narodom, stvarajući lažne sukobe i produbljujući podele, po sistemu : "Da se Vlasi ne dosete."

Naime, sama platforma predviđa za Vojvodinu nekoliko značajnih elemenata državnosti i nezavisnosti od centralne vlasti u Beogradu, a posebno je važan deo koji predviđa da pokrajinski novoformirani organi prikupljaju porez od PDV, ali i akcize. To je isključivo u nadležnosti Republike, te nesumnjivo protivustavno.

Srpska napredna stranka je na republičkom nivou po pitanju usvajanja Zakona o finansiranju APV izrazila pozitivan stav, a koji podrazumeva izradu nacrta kroz mešovitu radnu grupu, zatim i usvajanje u Skupštini Srbije. Očigledno je da je saradnja DS-a i SNS-a veoma dobra, da su im iste gazde, te da se kao i u slučaju Kosova i Metohije izvršavaju svi nalozi Zapada, dok je Ustav Srbije samo još jedan papir koji će vetar odneti u Dunav.

Žalopojke i neuverljivi stavovi Demokratske stranke i njenih partnera da je nepostojanje zakona o finansiranju razlog propadanja pokrajine, pucanje je u nogu sebi samima, jer upravo je DS od 2006. pa do 2012. godine mogla i morala da donese ovaj zakon, s obzirom da je bila nosilac i kreator politike u Republici i u Pokrajini.

Tako SNS i DS teorijama zavere i budalaštinama kupuju vreme dok narod po običaju dobija hleba i igara, a u poslednje vreme nema čak ni hleba. Demokrate se ovim stavom praktično samooptužuje i priznaje sopstvenu odgovornost, te otkriva prave razloge zbog kojih su građani APV ostali uskraćeni na desetine milijardi dinara upravo za vreme vlasti DS-a.

Česta pisanja deklaracija, nacrta i platformi od strane DS-a u poslednjih godinu dana potpuno i nedvosmisleno pokazuju da se ovim očajničkim potezima želi da izazove sukob sa republičkom vladom, sačuvaju stečene privilegije, prikrije gubitak legitimiteta DS-a u pokrajini, a pre svega skrene pažnja javnosti sa brojnih zloupotreba i nenamenskog trošenja para građana APV iza kojih stoje pojedinci koji su uvek bili i DS i SNS sponzori i finansijeri i kao takvi nikad neće biti u zatvoru.

Demokrtska stranka, kao nosilac vlasti u APV, već punih 13 godina je zato dužna da građanima pokrajine objasni nekoliko ključnih stvari, a na prvom mestu da odgovori na ono čuveno pitanje Nenada Čanka: di su naši novci?

Zašto DS nije od 2006. pa do 2012. donela Zakon o finansiranju APV, a koji bi obezbedio ustavom zagarantovan prihod pokrajine i samim tim i brži privredni i ekonomski razvoj? Zašto su milionska sredstva građana APV umesto u razvojne projekte odlazila u propale finansijske projekte poput Razvojne banke, Tesla banke, razne takozvane razvojne fondove, a čime je naneta šteta od više stotina miliona evra?

Zašto je danas APV nedovoljno razvijen region i sinonim za siromaštvo, a Demokratska stranka je bila punih 13 godina na vlasti u pokrajini?

Na ova pitanja su na neki način već odgovorili članovi i osnivači Demokratske stranke, koji su na poslednjoj sednici Glavnog odbora, baš u Novom Sadu, rekli klanu Rakić-Tadić šta misle o njima i njihovoj odgovornosti za dugogodišnju devastaciju Pokrajine. Bez obzira na smene i "čišćenja" koja će se desiti posle poraza Rakićeve i Tadićeve grupe, to još uvek nije sve. Sleduje i krivično gonjenje pojedinaca iz pokrajinskog odbora DS-a, koji su i najodgovorniji za privredni i ekonomski sunovrat nekada najrazvijenijeg regiona u Srbiji.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

 

CURENJE PARA IZ KOLUBARE: MILIONI EVRA ZAVRŠAVAJU I U DŽEPOVIMA VEŠTIH MEŠETARA

20. јануара 2014. Коментари су искључени

 

Upoređujući ono šta piše na isplatnim listama smenskih radnika u Kolubari, sa onim što je Zakonom o radu predviđeno, jasno je da su radnici u dužem vremenskom periodu uskraćeni za propisani deo zarade za smenski rad. Naime, Zakonom je predviđen minimalni procenat isplate po ovom osnovu od 26%, a Kolubara kao poslodavac, isplaćuje samo 2%. To znači da je neko "zarobio" skoro četvrtinu zarade za 4500 smenskih radnika. U pitanju je ogroman novac, a to znači da se desila još jedna velika pljačka u ovom privrednom gigantu…

 

 

Do radnog mesta u Kolubari se i ranije stizalo teško, uz silne veze, urgencije, političke pritiske, podmićivanje i svega što uz to ide. Danas je još gore. U atmosferi gde je sve moguće i nemoguće, gde rukovodstvo, lokalni i oni drugi tajkuni kroje kapu, gde je reč gazde „božiji zakon", stvorena je situacija da je sindikat, kao kapa poslodavca, koji za svaku sitnicu preti "novim petim oktobrom", izdejstovavao kolektivni ugovor po principu balansiranja.

Tako su dozvolili da radnici pokrenu na hiljade radnih sporova pred sudom u Lazarevcu, koje uz stručnu pomoć lazarevačkih advokata pokrenuše radnici Kolubare, protiv svog preduzeće za naknadu štete zbog neisplaćenog dela zarade po napred opisanom osnovu.

Istina u početku je krenulo vrlo stidljivo i plašljivo. Uostalom kao tužiti majku Kolubaru koja te hrani, te koja je uhlebila tvoju decu, rođake, gde ti je otac zaradio penziju? To su bili moralni obziri, u principu poštenih ljudi, Kolubaraca. Neki ovo uradiše bez mnogo razmišljanja. Odmah tužiše. Nastadoše antagonizmi onih koji su tužili i onih drugih sa napred opisanim moralnim obzirima. Pored toga, niko nije bio siguran u pravni ishod još 2008. godine započetih sporova…

I tako sve dok prva prvostepena presuda nije doneta, na koju se Kolubara odmah žalila. Posle toga još nekoliko stotina istih. Na sve je Kolubara, odnosno njihova pravna služba, uložila žalbe Apelacionom sudu u Beogradu kao drugostepenom sudu.

A onda tajac, čekalo se još nekoliko meseci. Tada i neki od radnika se pokajaše što su tužili slušavši raznorazne glasine i nagađanja, kako država neće doneti odluku protivnu samoj sebi, odnosno jednoj od najjačih državnih firmi. Pa seljačke priče o „šutom i rogatom", te posle toga obaveza radnika kao tužioca da nadokanadi troškove postupka u slučaju gubitka spora. I tako sve do donošenja prve presude Apelacionog suda o odbijanju žalbe Kolubare i potvrđivanja prvostepene sudske odluke.

To je bio ključ koji otvara novu Pandorinu kutiju. Krenu tako još desetak hiljada novih tužbi. A iznosi nisu nezanemarljivi. U zavisnosti od visine plate dosuđeni iznosi naknade štete posle veštačenja, obračuna kamate i sudskih troškova su se kretali između 600.000,00 do čak 1.200.000,00 dinara.

Ovi iznosi bili bi i po nekoliko puta veći, jer je bilo radnika koji su radili po smenama i po 20 i više godina, da nije bilo ograničenja u Zakonu o radu oko zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa koja je ograničena na tri godine, te se isplaćeni iznosi odnose na ovaj period unazad od podnošenja tužbe.

I posle ovoga bilo je nevernih Toma, kako od toga neće biti ništa, kako će neki „tata" lupiti šakom o sto i reći „dosta kako vas nije sram", ili najčešće, oni koji su tužili prvi će dobiti otkaze, jer Kolubara sama po sebi ima značajni broj viška radne snage.

Otkaz bi značio meru retorzije, odnosno uzvraćanje istom merom, srpski rečeno: osveta. I opet sumnja, strepnja onih koji su tužili pa i onih koji nisu, da li su dobro ili loše postupili. Međutim, sve se završi onog momenta kada krenuše prva izvršenja i isplate pozamašnih novčanih svota pa i za Kolubarce.

Počeše čašćavanja, prozivanja i podjebavanja onih koje se „opariše" onima koji nisu imali muda da tuže. To je kap koja je prelila čašu. Tada i oni najveći sumnjivci i najmanje hrabri, pre svega pod pritiskom svojih najbližih tužiše po ovom osnovu Kolubaru. Broj onih koji su tada podneli tužbe se popeo na neverovatnih 99 %!

Drugi deo ove priče odnosi se na lazarevačke advokate. U prvom naletu kada su radnici po prvi put tužili, kada se nije znalo kakva će konačna odluka biti doneta, advokati pored svojih troškova koji im redovno pripadaju po njihovom tarifniku, zaključiše sa radnicima i ugovore o posebnoj procentualnoj nagradi, ako budu uspeli u sporu!

Taj procenat se kretao u početku 10 do 15 %, naravno plus troškovi koji ima za preduzete radnje pisanja tužbi i zastupanja pripada. Priča se kako je lazarevački advokat Jakšić u početku podigao kredit kod banke ne bi li sam isfinansirao prvih nekoliko stotina predmeta, za troškove koje ne trpe odlaganja, kao što su troškovi veštačenja.

To je bio i mamac i magnet za nove klijente, te poruke onima koji su mu dali punomoćje da ako dovedu još deset svojih kolega da ih zastupa, dobijaju gratis advokatsku uslugu. Sistem sličan multi-levelu.

Bilo kako bilo ovaj obrazac uspe, Jakšića prigrabi sebi trećinu klijenata, te čovek za par godina na jeftin trik i jednostavnu stvar zaradi par miliona evra! I ne samo on, još nekoliko lazarevačkih advokata se dobro ovajdiše, te komotno posle ovoga mogu da idu u penziju, uživajući plodove svog ne velikog i stručnog rada, ali gluposti i dualizma poslovodstva i sindikata Kolubare.

Pitanje koje se neumitno nameće je na čiju štetu se obogati advokat Jakšić i slični? Neću da vređam čoveka, da kažem kako je to nepošteno zarađeno, zloupotrebljeno ili nešto drugo protivpravno. On je jednostavno imao sreće, našao se u pravo vreme na pravom mestu.

Na pitanje autora ovog teksta zameniku generalnog direktora Kolubare za pravne poslove, sa početka priče još 2009. godine, zašto Kolubara ne radi vansudska poravnanja ili reši ovaj problem van suda na drugi mirni način, što ovaj pravni sitem daje mogućnosti, dobio sam odgovor kako isplata po sudskim odlukama ide na teret EPS-a, a van suda, na teret Kolubare, koja ima ograničena sredstva striktno dozirana iz EPS-a.

Sledeće pitanje je bilo zašto se po hitnom postupku ne izmeni Kolektivni ugovor, te ispravi ranije napravljena greška, u delu isplate zarade za smenski rad, te da se ista isplaćuje uz redovnu zaradu . Odgovor je bio da se sindikat tome protivi, ili on se pita. Sledeće pitanje je bilo ko je ovde lud da dozvoljava odliv više od 60.000.000 evra, od čega je kroz kamate i sudske troškove otišlo najmanje 20.000.000 evra?

U međuvremenu, advokati su ukinuli ugovore o svojim ekstra nagradama, jer faktički ne postoji nikakav rizik gubitka ovih sporova. Rade za svoju redovne naknade utvrđene advokatskim tarifnikom. Kolubara je prestala da se žali na prvostepene presude, ne bi li makar u tome smanjila sudske troškove, jer je svaka žalba bila Sizifov posao. To što se ova ogromna sredstva ne isplaćuju sa računa RB Kolubara, nego sa računa EPS-a, nije od velikog značaja, jer se radi o novcu ovog naroda.

I tako već punih pet i više godina kako traje napred opisano. Još se niko nije setio da treba nešto menjati i otkloniti manjkavost u propisima koji regulišu ovu materija, odnosno uskladiti Kolektivni ugovor sa odredbama Zakona o radu. Ovde ima svega sem domaćinskog poslovanja.

Domaćin, što bi se u konkretnom slučaju moglo nazvati poslovodstvo Kolubara, na čelu prvo sa Tomićem, preko Jovičića i Ćerana, poznatijih kao Insajder zvezda, do poslednjeg Grčića, glavnog igrača novih vlastodržaca za sve ovo vreme ništa ne učiniše da se zaustavi dalje čerupanje Kolubare.

Kuća prokišnjava, zidovi su toliko vlažni i truli da svaki dan preti rušenje, a oni umesto da krov poprave i spreče dalje urušavanje, oni trule zidove prekrivaju novim slojevima krečenja ili fasade, kako bi sakrili sopstvenu nesposobnost. Ovo i vrapci na granama znaju u Lazarevcu. I ovi poslednji na čelu sa PP Vlade. Već godinu i po su na čelu Kolubare.

Siguran sam da su ovog problema bili svesni već prvog ili drugog dana posle ustoličenja, i šta učiniše da se dalje ne odliva velika količina novca nešto manja od one koja je spomenuta prilikom zloupotreba prilikom angažovanja privatne mehanizacije.

Da se razumemo. Pisac ovog teksta nikada nije bio da se radnicima koji imaju neko pravo to isto uskraćuje. Konkretno pravo za isplatu dela zarade u vidu tzv. smenskog rada.

Taj deo zarade je radnicima RB Kolubara mogao već više godina biti isplaćivan uz redovnu zaradu, bez suda i sudovanja, i kojekakvih komplikacija. Ali u Srbiji važi još uvek sistem, što jednostavno kad može komplikovano, što jeftino kada može skupo, što pametno kada može glupo.

I dok svakodnevno u štampanim i elektronskim medijima čitamo i slušamo o krizi, stezanju kaiša, štednji kao vrhunskom činu novog patriotizma, dotle u Kolubari curi na sve strane. Svi to vide i znaju i ništa ne preduzimaju.

Bitno je da se gospodinu Aleku pokažu kako su bolji od prethodnih, kako su sprečene zloupotrebe, pohapšene organizovane kriminalne grupe na čelu sa portirom Perom i babaserom Grdanom. Portir Pera je uhvaćen na delu kako je svoga komšiju Radišu penzionera pustio u trećoj smeni na radno mesto i zajedno igrali tablić. Kod babasere Grdane na redovnom godišnje popisu utvrđen je manjak 3 (slovima: tri) rolne dvoslojnog toalet papira. Osnovano se sumnja da je imenovana iste prisvojila i odnela svojoj kući.

I da ne ostanem dužan onima koji su na ovaj problem blagovremeno upozoravali svoje poslovodstvo. Pre svega mislim na nekoliko pravnika zaposlenih u Kolubari. Ukoliko bi problem malo više zategli dobijali bi upozorenje da ne talasaju, da gledaju svoja posla ili će im babasera Grdana dok nije uhapšena sada biti sekretarica. Tako od pravnih stručnjaka u Kolubari postadoše konjušari, poslušnici koji su ne retko bili nagrađivani za svoju poslušnost, a u suprotnom surovo kažnjavani i raščinjavani.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

KRIMINALCI U APSU, A ŠEFOVI ZATVORA SA SVOJIM PAJTAŠIMA U PLJAČKI…

16. јануара 2014. Коментари су искључени

 

Kada bi se zaustavile pljačke u javnim ustanovama koje se izdržavaju iz budžeta Srbiji ne bi trebali novi kreditni aranžmani da isplati penzije ili socijalnu pomoć najugroženijima. Umesto toga država progoni one koji ukazuju na pljačke, pokazuju nam najnoviji primeri iz Niša. U Srbiji je opasno biti pošten, ali je još opasnije biti uzbunjivač.

 

          Mersiha Hadžić

 

Uzbunjivači u Srbiji su i dalje potpuno nezaštićeni. Iz Kazneno-popravnog zavoda u Nišu otpušteno je više osoba u vreme upravnikovanja Gordana Božića, među kojima je i Saša Stevanović, čiji je greh bio taj što je nadležnima predao dokumentaciju o malverzacijama u zatvoru. Sa njim su otpušteni i Tomislav Rančić, kao i Rade Radović koji je svojevremeno završio kurs Evropske Unije o edukaciji osuđenih lica. I njihova jedina, ali fatalna greška bilo je što su ukazivali na malverzacije u zatvoru u Nišu.

Zvanično su otkaz dobili, jer je navodno prestala potreba za njihovim daljim angažmanom, ali su samo tri dana posle toga na njihova radna mesta primljeni drugi, podobniji ljudi.

Korumpirano niško pravosuđe, međutim, u ovome ne vidi ništa nezakonito i trenutno jedini koji ima šanse da sudskim putem bude vraćen na posao u zatvoru jeste Milivoje Aleksić, koji nije ni smeo da bude primljen na rad u KPZ Niš jer je prethodno pravnosnažno osuđen zbog nezakonitosti dok je bio šef carine u Kladovu. Lopovi štite lopove.

Nepravedno otpušteni radnici bi mogli da budu vraćeni na posao i bez sudske odluke, ali je direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Stevović to zabranio upravniku KPZ Niš Aleksandru Grboviću. Razlog za ovakvo proganjanje poštenih zaposlenih je jasan: na ovaj način se šalje signal ostalima da se ne isplati biti uzbunjivač i otkrivati malverzacije koje državni budžet godišnje koštaju na stotine hiljada evra.

Zbog toga ni jedna jedina krivična prijava podneta protiv zaposlenih koji su državu pokrali za više miliona evra nije procesuirana u Nišu. Sadašnji upravnik Zavoda Aleksandar Grbović od svog stupanja na ovu funkciju pre nekoliko meseci podneo je više prijava protiv nesavesnih zaposlenih, ali svi oni uživaju bezrezervnu podršku koordinatora u Ministarstvu pravde Velimira Vidića i samog do guše upletenog u razne mahinacije. Zato nadležna tužilaštva ćute.

Načelnik straže Predrag Grbović uživao je zaštitu jedne druge osobe: Nebojše Nenadovića, dva puta pritvaranog bivšeg predsednika opštine Bojnik i rođenog brata Grbovićevog prijatelja iz žandarmerije, Gorana Nenadovića, zapovednika straže u zatvoru u Zabeli.

Ko ga danas štiti, pošto je Nenadovićeva Demokratska stranka otišla sa vlasti, nije poznato, ali je očigledno da on u zatvoru i dalje može da radi šta hoće. Grbović je slupao službeni auto Škodu Fabiju vozeći se privatno, a da za to nije odgovarao, dok svoje prijatelje iz Leskovca, koji su zbog prodaje droge na izdržavanju kazne u KPZ Niš, štiti i obezbeđuje im brzi odlazak u otvoreno odeljenje gde borave bez nadzora straže.

Predrag Grbović je bio i miljenik prethodnog upravnika, Božića, čije je poslove nasledio sadašnji zamenik upravnika Željko Gradiška, nedavno prebačen iz Zabele u Niš. Gradiška za odvojeni život prima nadoknadu u visini od 30.000 dinara, a dobija i pare za autobusku kartu, iako boravi u Nišu i to u istom stanu koji je ranije koristio Božić.

Kiriju mu za ovaj stan plaća jedan zaposleni iz zatvora, blizak saradnik sadašnjeg upravnika, koji je tako pomagao i Božiću i na ovaj način sebi i svojim kompanjonima obezbeđivao zaleđinu. Za upravnika Aleksandra Grbovića se priča kako je pošten čovek koji je počeo da uvodi red u KPZ Niš, ali ga u svemu opstruišu zamenik Gradiška i Vidić iz Ministarstva pravde.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NAMEŠTANJE TENDERA, UMALO PLJAČKA I ODLIV LIČNIH PODATAKA POTROŠAČA EPS STRANIM FIRMAMA!!

6. јануара 2014. 1 коментар

 

Elektroprivreda Srbije godišnje troši sakoro milijardu dinara samo na na štampanje, kovertiranje i distribuciju računa. Pokušaj da se ovaj profitabilan posao izmesti iz EPS-a i dodeli jednom režimskom profiteru, propao je. Ali, ministarka energetike Zorana Mihajlović i njen zaštitnik, prvi potpredsednik vlade, ne miruju. Naći će oni načine kako da nas opelješe.

 

             Milica Grabež

 

Neverovatno zvuči, ali, zaustavljen je jedan očigledno namešteni tender, za posao "štampanja, kovertiranja ili pakovanja računa i drugih vrsta pošiljki, koje su u vezi sa Elektro privredom Srbije (EPS)" vredan 582.000.000 dinara (i slovima: petsto osamdeset dva miliona!). Zbog zaustavljanja ovako vrednog posla, mafija koja je očekivala da pobedi na tenderu, okomila se na službenike Elektroprivrede.

Internom revizijom u okviru EPS-a, dokazano je da ne postoji potreba za raspisivanjem ovakvog tendera, jer EPS poseduje mašine za štampanje, i sopstvene kapacitete za kovertiranje računa.

"Na osnovu revizije zaključeno je da je iskorišćeno 42 odsto kapaciteta za štampu i devet odsto kapaciteta za kovertitanje"- piše u dokumentu EPS-ove revizije koji je dostavljen Tabloidu. U dokumentima EPS-a navodi se da osim što kompanija poseduje svu neophodnu infrastrukturu za štampu i kovertiranje, ima kapacitet da te delatnosti obavlja i uslužno, za druge kompanije koje bi se posle liberalizacije pojavile na našem tržištu.

Proteklih godina EPS je kupio opremu za štampanje vrednu deset miliona evra, a odlukom aktuelnog menadžmenta da raspiše tender za eksterno štampanje računa ta oprema se praktično baca u đubre.

Postoje indicije da se posao namešta firmi AIGO – atom papir, od koje bi bili kupljeni "Xerox" štampači, koje bi ona i održavala, čak bi se od njih kupovao i potrošni materijal.

Revizija je dokazala i da EPS, osim mašina poseduje i licencirana softverska rešenja za izradu najsavremenijih računa, dok je tenderom dozvoljeno da se ceo proces izmesti iz EPS. Po izmeštanju iz EPS primenio bi se drugi softver, koji opet neko mora da plati. Taj neko su potrošači, i to bi dadatno uticalo na povećanje cene struje.

Najveći skandal koji je EPS-ova revizija otkrila je činjenica da će usled izmeštanja centra za štampanje i kovertiranje računa za građane, neminovno moraju predati podaci o građanima, bez njihove saglasnosti, a to je protiv sada važećih zakona koji štite tu privatnost.

Istražujući razloge zašto menadžment daje ovakve predloge, došlo se do zaključka da oni pogoduju, pre svega, budućim stranim distributerima energije.

Od nove godine tržište struje će, greškom ministarke Zorane Mihajlović, biti prevremeno liberalizovano, a podaci o EPS-ovim potrošačima će zahvaljujući energetskoj mafiji biti izneti van kompanije i biće dostupni novim kompanijama.

U tom trenutku za novac će firme iz Hrvatske, Bugarske, Slovenije, moći da zadru u privatnost naših građana. One će moći od EPS, da uzmu uredne platiše, i da sa njima sklope ugovore, sa onima koji struju ne izmiruju na vreme strane kompanije ne bi sklapale poslove.

Situacija u kojoj EPS-u ostaju dužnici, a odlaze oni koji uredno plaćaju će tada postati teoretski moguća. Iz baze podataka EPS, energetski moćnici poput Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića moći će da saznaju adrese stanovanja novinara koji su o njima pisali kritičke tekstove.

O svemu ovome revizija EPS-a uredno je obavestila ministarku Zoranu Mihajlović, ali ona i njen stranački šef Aleksandar Vučić, ispostavilo se, zagovaraju divlju liberalizaciju tržišta struje. Liberalizaciju kakvu ne može zagovarati nijedan ekonomski patriota, ali koju bi zagovarao svako ko ovoj državi i elektro privredi i njenim građanima ne misli dobro.

Jednostavnom računicom koju je revizioni tim obavio vidi se da priče o tome da će se eksternim štampanjem uštedeti puno novca velika prevara.

Elektro privreda sada godišnje troši 970.000.000 dinara na štampanje kovertiranje i distribuciju računa. Od tog novca osamdeset odsto ili 776 miliona dinara troši se na distribuciju, dok štampanje i kovertiranje koštaju svega 194 miliona dinara. Izmeštanjem štampanje iz EPS-a troškovi bi se smanjili tek za 20 odsto, dok bi mašine u koje je novac investiran, bile rashodovane, od čega bi opet profitirao neki privatnik.

Pobednik nameštenog tendera bi s druge strane, dobio siguran posao vredan 582 miliona, koliko bi EPS platio za tri godine štampanja računa van svoje infrastrukture.

Da je tender namešten za unapred poznatog pobednika, govori i činjenica da je do detalja propisano da ponuđač mora posedovati opremu kao što je poseduje firma bliska sa menadžmentom EPS-a.

EPS je naglasio da ponuđač na tenderu mora da ispuni sve zahteve koji su navedeni u konkursnoj dokumentaciji, tražio je da monitor tastatura, miš, čak i kućište budu od istog proizvođača, i tako isključili sve ostale proizvođače iz učešća. Na taj način su tako su prekršili i član 10 Zakona o javnim nabavkama.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PENZIONERSKO “DRMANJE“ U ULOZI ŠEFA ORGANIZOVANOG KRIMINALA U KPZ VALJEVO

30. новембра 2013. Коментари су искључени

 

U KPZ Valjevo kaznu služe maloletnici i mlađi punoletnici, a o njima "brinu" korumpirani upravnik, doveden iz penzije, njegov zamenik, takođe reaktivirani penzioner, i načelnica za tretman koja brine samo za svoje prihode. Pomoć ovoj grupi pružaju sudije okupljene oko v.f. predsednika Osnovnog suda u Valjevu, čiji je interes, takođe, samo novac, a sve njih štiti nesmenjivi doživotni koordinator u Ministarstvu pravde Velimir Vidić, i sam vraćen iz penzije na ovu funkciju. Zaposleni ovu dobro organizovanu grupu nazivaju "penzionerski lobi", mada se radi o "mafiji penzionera".

 

          Igor Milanović

 

Srpske zatvore kontroliše "penzionerski lobi", tvrde zaposleni Kazneno-popravnog zavoda za maloletnike u Valjevu. Vođa tog klana je Velimir Vidić (zvani Veliki), nekadašnji upravnik KPZ Zabela koji je sa te funkcije otišao u penziju, da bi nedugo zatim bio doveden u Ministarstvo pravde i postavljen na mesto koordinatora.

Preuzimajući prošle godine vlast, Srpska napredna stranka je najavila veliku čistku u Ministarstvu pravde, posebno u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, ali se sve završilo na promeni direktora Uprave (na to mesto je postavljen Milan Stevović) i smeni pojedinih upravnika zatvora. Visoki funkcioner SNS-a je tvrdio da je Vidić sledeći na redu, ali da se čeka da okonča neki projekat za EU, što je trebalo da traje najduže do juna ove godine. Danas je već novembar, a Vidić i dalje nesmetano hara srpskim zatvorima.

Aktuelni v.d. upravnika KPZ Valjevo je Slobodan Arsenijević, zvani Bobek, takođe penzioner, koji je na tu funkciju došao bez ikakvog konkursa – Vidić ga je jednostavno postavio na to mesto kako bi za njega mogao da obavlja prljave poslove. Rad Arsenijevića kontroliše Velimirova ćerka, Maja Vidić, a u finansijsku kontrolu dolazi samo onaj koga lično pošalje koordinator iz Ministarstva, Veliki Vidić.

Za svog zamenika Arsenijević postavlja takođe penzionera koji mu služi samo za povećanje proseka plate. Zamenik penzioner svom upravniku penzioneru izdaje naređenje (?!) o prekovremenom radu, koje upravnik penzioner potvrđuje, pa na kraju meseca podiže platu uvećanu za nepostojeći prekovremeni rad. Arsenijević je tako sabrao već pola veka radnog staža.

Sa druge strane, mnogi zaposleni u KP Zavodu, posebno oni sa fakultetskom diplomom, godinama rade po ugovoru za privremene i povremene poslove. Na taj način se drže pod kontrolom kako ne bi ometali upravnika i njegove mafijaše u mutnim radnjama.

Za stalno se primaju igrači fudbalskog kluba "Radnički" iz Valjeva. Nisu oni ni jedini sportisti u kraju, kojima treba pomoć, niti su najobrazovaniji, ali imaju jednu prednost u odnosu na druge – Slobodan Arsenijević Bobek je direktor njihovog kluba.

Pod svoju kontrolu Bobek je stavio i sindikate, a i sve nabavke za KP Zavod idu preko njega. Sve mu je dozvoljeno, jer iza njega stoji svemoćni Velimir Vidić sa svojom kamarilom. Zaposleni u KP Zavodu tvrde da Bobek uživa i podršku Damira Joke, još jednog penzionera i istovremeno funkcionera Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koji zajedno sa Velikim Vidićem vlada srpskim zatvorima, posebno njihovim finansijama.

Jedan od načina kako Bobek, uz zaštitu Vidića, pljačka državni budžet jeste i pisanje naloga za transport osuđenih lica na sudske pretrese. Dnevno na suđenje u velike centre, kao što je na primer Beograd, ide i po više osuđenika. Za svakoga od njih se piše posebni nalog za prevoz službenim vozilom, kao da svaki od njih ide posebnom maricom.

U stvari, svi se voze istim kolima, pa tako jedna marica dnevno budžet ošteti i za po 70 i više litara goriva. Sve to puta broj službenih vozila, pa pomnoženo sa brojem radnih dana u godini…Sve u svemu, na taj način se sakupi lepa para.

Ovo je, međutim, jedan od manjih izvora para za Bobeka i njegovog zaštitnika iz Ministarstva, Velimira Vidića.

Osuđenici u KPZ Valjevo su podeljeni po grupama u kojima vlada stroga hijerarhija. Sama uprava zatvora se brine o tome da na čelo grupa dolaze njoj odani osuđenici koji na taj način kontrolišu zatvor i brinu da sve bude u redu. Posebno brinu o tome da se finansijski namire starešine u zatvoruupravnik penzioner i njegovi poslušnici.

Jedan mobilni telefon se osuđenicima prodaje i po ceni od 200 evra. Za poslednjih 10 godina u zatvoru je nađeno i zaplenjeno preko 500 tih aparata. Disciplinski postupak protiv osuđenika je uredno sproveden, istima je izdata potvrda o oduzetim predmetima, a mobilnim telefonima se posle toga gubi svaki trag. Isti aparati se, naime, ponovo unose u zatvor i prodaju drugim osuđenicima od kojih će kasnije biti oduzeti…I tako u krug.

Sve to znaju i Bobek i Vidić, ali ćute jer i sami učestvuju u podeli plena, tvrde zaposleni koji su se obratili redakciji Tabloida.

Desna ruka Bobeka je načelnica za tretman, izvesna Nata sa dva prezimena, udata za lokalnog prevaranta zvanog Mućak koji svima duguje pare. Nata je samu sebe proglasila za tim, jer sve rešava bez uplitanja vaspitača i drugih zaposlenih.

Ona sama daje mišljenja o osuđenicima rukovodeći se sopstvenim finansijskim interesima. Potpisuje se i za upravnika i za zamenika, a kada vikendom dođe na posao svima govori "Sada sam ja glavna". Ona naručuje kakve će izveštaje da šalju policijske stanice po zahtevu za proveru mogućnosti izlaska osuđenih lica na vikend ili vandomsku posetu.

Nata se meša čak i u rad sudova. Najsvežiji primer je sestrić vlasnika građevinskog preduzeća "Gate" Peđa V. (puno ime poznato redakciji) za čije je uslovno otpuštanje uplaćena poveća novčana suma. Peđu zaposleni u Zavodu, ali i drugi osuđenici smatraju psihopatom i narkomanom i ni na kraj pameti im ne bi bilo da ga puste na prevremeni izlazak iz zatvora.

U celu priču se umešala vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda Ljiljana Karać koja je mladićevu rodbinu požurivala da se što pre podnese zahtev za uslovni otpust koji će sud po kratkom postupku odobriti. Služba za tretmane je dala pozitivno mišljenje, ali je celu akciju osujetilo nadležno tužilaštvo koje je zatražilo garancije da Peđa po otpuštanju neće nekoga da ubije.

Pomenuta Ljiljana Karać u sudu drži dvoje korumpiranih sudija: Ivanu Ristivojević (koja "posluje" preko svog muža i lokalnog kafedžije pod nadimkom Vrabac) i Nikolu Mirkovića (deluje posredstvom svoje zapisničarke). Istoj grupi pripada i Ljiljanina zamenica Dragana Tadić – Petrović.

Sve ovo je odavno poznato svima u KPZ Valjevo, ali i u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Nekog poboljšanja, međutim, neće biti dokle god najvažnije funkcije obavljaju ljudi kao što su Velimir Vidić i članovi njegove porodice i organizovane bande.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZATVORI: KO KONTROLIŠE “CVEĆKE” U RUKOVODSTVU ZATVORA?

 

Koordinator u Ministarstvu pravde Srbije Velimir Vidić najviše je zabrinut ko medijima, ali i nadležnim organima, dostavlja informacije o krađama državnih para, izdvojenih za potrebe zatvora. Zbog toga je nedavno suspendovana službenica u niškom zavodu, koja je na posao vraćena zbog međunarodnog pritiska, ali se niko u ministarstvu nije ozbiljno pozabavio dokumentovanim optužbama za krađu nekoliko miliona evra.

 

          Igor Milanović

 

U okviru Ministarstva pravde (ministar Nikola Selaković) postoji Uprava za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) čiji direktor je Milan Stevović. Kada su u pitanju srpski zatvori, ovo su jedine značajne personalne promene u odnosu na stanje pre prošlogodišnjih izbora i promene vlasti.

Na novinarsko pitanje, jedan visoki funkcioner ministarstva pravde je na pitanje zašto se ne smenjuju upravnici zatvora i ostali u UIKS-u koji su uhvaćeni u krađi i proneveri miliona evra, dao odgovor: "Kako da sklanjamo one sa kojima ćemo sutra da pravimo koaliciju?"

Pri tome, pomenuti funkcioner nije mislio na međustranačku koaliciju, već na koaliciju lopova, jer kako su krali za prethodnu oni će na isti način nastaviti i za novu vlast. O tome najrečitije svedoči slučaj Valentine Krstić, radnice KPZ Niš koju je zamenik upravnika ovog zavoda suspendovao zbog izmišljenih razloga, a ministar je vratio na posao tek posle pritiska javnosti, Agencije za borbu protiv korupcije, Zaštitnika građana, pa čak i OEBS-a.

Gospođa Krstić je jedan od najdoslednijih boraca protiv korupcije i krađe u okvirima UIKS-a, zbog čega je i postala smetnja lopovima sa činovima i funkcijama.

KPZ Niš skoro dve godine nema čak ni vršioca dužnosti upravnika, što dovoljno govori o potpunoj nesposobnosti i nezainteresovanosti nadležnih da se bilo šta promeni.

Po slovu zakona, kao upravnik figurira zamenik upravnika Gordan Božić, koji ovu funkciju obavlja po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, koji mu je nedavno produžen za najviše šest meseci.

Ovaj penzionisani policijski inspektor, poznat po svom učešću u aferi Kolubara, idealan je saradnik zloduha srpskih zatvora Velimira Vidića, takođe nekadašnjeg penzionera, koji je već godinama koordinator u ministarstvu pravde, u kome je zaposlio i sve članove svoje porodice. Za suprugu Mirunu Vidić, on je izmislio i da je radila u KPZ Istok na Kosovu, kako bi u Okružnom zatvoru u Beogradu dobila posao, mimo konkursa.

Velimir Vidić je završio Višu trenersku školu, (hvali se da ima crni pojas u džudou, mada u tom sportu ništa značajno nije postigao), dok je njegova ćerka Maja Vidić završila Fakultet za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću!

Uprkos ovako oskudnom obrazovanju i ona ima značajnu poziciju u UIKS-u: prvo radno mesto joj je bilo upravo u Ministarstvu pravde Srbije, i to odmah kao savetnik za nadzor bezbednosti zatvora!

Pored ovog formalnog zaduženja, Maja ima i neformalni zadatak da zajedno sa svojim ocem nadzire sve izveštaje o stanju u zatvorima, koje dobijaju direktor UIKS-a i ministar pravde. I sin Velimirov je zaposlen u ministarstvu prave!

Na osnovu iznetih podataka i dokumenata u Tabloid i ministarstvo pravde je u poslednjih godinu dana sprovelo čak pet vanrednih nadzora u KPZ Nišu i svi su oni, po zvaničnim izveštajima, došli do istovetnih zaključaka. Evo kako izgledaju, ti od strane oca i ćerke Vidić cenzurisani izveštaji:

"Postupak javne nabavke male vrednosti 8M/2011, na osnovu odluke br. 112-8109/2011-01/1 za izradu 140 bojlera i 45 peći na čvrsto gorivo za potrebe rada ustanova, nije sproveden u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

Komisijski izveštaji o nabavci dobara i usluga formirani su nakon dostavljanja ponuda 24. jula 2011, dakle posle izvršenih nabavki. Na osnovu ukupno raspoložive dokumentacije mišljenja smo da nije nastupila materijalna šteta za zavod, ali je bilo propusta u radu, kako od strane komisije za javne nabavke, tako i od strane rukovodećih službenika."

Ovakvi zaključci se redovno pojavljuju u pomenutim izveštajima, kojima se faktički amnestiraju krivci za ovakve postupke, jer komisija za nadzor smatra da nema potrebe nikoga kazniti. jer, navodno, nije nastala nikakva materijalna šteta.

O odgovornosti onoga ko krši zakon kod Vidića nema ni jedne jedine reči, pa se tako nameće zaključak da je Zakon o javnim nabavkama nepotreban.

Da bi opravdala nestanak 144 tona lima, komisija pribegava i očiglednim falsifikatima i nebuloznim zaključcima kako je gubitak lima pri sečenju, neverovatnih 30 odsto!

Čak ni to nije bilo dovoljno, pa se koriste i potpuno netačni podaci, te tako zbir između 4.259kg, 2.334kg, 2.354kg, 2.293kg i 907kg po diplomcima fakulteta fizičkih aktivnosti iznosi 18.087kg lima, umesto ispravnih 12.147kg. Razlika, samo u ovoj stavci je oko šest tona lima, a takvih pogrešnih sabiranja ima više.

Posao Vidića i njegovog klana, očigledno je, svodi se na prikrivanje gotovo neverovatnih pljački po srpskim zatvorima. Zbog toga su ovi nekvalifikovani ljudi na značajnim funkcijama u ministarstvu pravde, i zato oni štite sebi slične, kao što je zamenik upravnika KPZ Niš Goran Božić, ili upravnik KPZ Zabele Željko Gradiška.

Umesto da zasuče rukave i da očisti augijeve štale u UIKS-u, ili da podnese ostavku ako nije sposoban da to učini, Vidić se bavi traganjem za informerima koji medije snabdevaju činjenicama o razmerama krađe.

Tako je posle nedavnog članka Tabloida upravo na temu krađa u KPZ Nišu telefonom maltretirao i pretio ljudima za koje je mislio da su informacije preko njih iscurele, zbog čega su ga neki prijavili policiji, a pismeno su o tome i obavestili i ministarstvu pravde.

Podatak koji je Vidića posebno zaboleo je objavljivanje detalja o tome kako ga je niška policija pre dve godine zatekla noću, u kući pravnice KPZ Niša V. P. kako se šeta u gaćama.

Pravnica koja je, očigledno, bliska Vidićevom srcu, i koja za njega obavlja mnoge poslove u niškom zatvoru, pod snažnom je zaštitom UIKS-a. Pre nekoliko godina ona je prisvojila kreditnu karticu jednog kolege i koristila je, da bi finansijski podržala svog sina, osumnjičenog za narkomaniju.

Pošto je bila uhvaćena, Vidić je kod oštećenog urgirao da odustane od krivične prijave, i ona je, još uvek u pravnoj službi zatvora, dok je njen kolega dao otkaz kako bi se spasao od daljih pritisaka.

Velimir Vidić je, nakon penzionisanja, po ugovoru angažovan za rad u ministarstvu pravde. ali je, pod neobjašnjivim razlozima počeo da uživa snažnu podršku ministarke Snežane Malović.

Novi ministar pravde Nikola Selaković je, preuzimajući dužnost najavio gospodinu Vidiću da će vrlo brzo uživati u penziji.li, očigledno, klan Snežane Malović odlučio je da zadrži svog čoveka koji kontroliše zatvore i kriminalno poslovanje, a ministar Selaković je morao da donese rešenje da penzionisanog Vidića ponovo primi u radni odnos.

 

     A 1.

Kinta radi bez kinte

Bivši policajac iz Niša Jovica Mitrović, ostavši bez posla (jer su ga povezali sa nekim malverzacijama), otvara dragstor u naselju pored KPZ Niš. Pošto se grad Niš i Kazneno-popravni zavod svađaju čije su to prostorije, Mitrović nikome ne plaća zakup. Od 2000. godine ne plaća ni utrošenu struju i vodu.

Brojilo kojim se kontroliše potrošnja struje za pomenute prostorije u vlasništvu je zatvora, ali godinama nije moglo da se očitava, jer se nalazi u zaključanoj sobi pored dragstora Kinta”.

Dolaskom nove ekipe na čelo Zavoda marta 2011. godine došlo se do saznanja o ovoj krađi struje, ali načelnik službe opštih poslova V. Kitanović tvrdi kako su prostorije u vlasništvu grada, pa tako krađa ne treba nikoga u zatvoru da interesuje. Sadašnji zamenik upravnika Gordan Božić preuzevši kontrolu nad zatvorom opstruiše pokušaje da se očita brojilo.

Grupa upornih i poštenih radnika o svemu obaveštava tadašnjeg direktora niške elektro-distribucije Zorana Radenkovića, koji šalje ekipu da prekontroliše brojilo, ali joj se onemogućava pristup.

Zbog toga se septembra 2012. formira mešovita komisija zatvora i distribucije u sastavu: Dušan Radulović, Milija Kovinić, Srđan Branković, Branislav Anđelković i Dejan Stanković.

Komisijski očitano stanje bilo je 83.291 kWh, a prethodno izmereno stanje iz 2008. godine bilo je 16.615 kWh, što znači da je ukradeno 66.676 kWh (zapisnik od 11. septembra 2012. zaveden u KPZ Nišu pod brojem 7928/2012-01/3

Domišljati zatvorski službenici su uklonili strujomer, zatim falsifikovali novi zapisnik koji potpisuju samo po jedan službenik zatvora i distribucije, a sve po instrukcijama novog direktora elektro-distribucije Miroljuba Jovanovića, optuženog za još veće malverzacije.

U ovom zapisniku nedostaje poslednja cifra, pa je potrošnja svega 8.329 kWh, a kako je 2008. ona iznosila 16.615 kWh ispada da distribucija duguje zatvoru, a ne obrnuto.

I dalje je nepoznato ko je plaćao struju za privatni lokal do 2008. godine, jer zakupac to očigledno nije činio. Da li se trošio novac iz budžeta, i po čijem nalogu?

Ovo je bio opis dela malverzacija u jednoj od srpskih ustanova za izdržavanje krivičnih sankcija; za ponadati se da u ostalim ustanovama nije bilo “većih nepravilnosti” od gore opisanih…

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VUČIĆ ŠERIF: U SRBIJI HAPŠENJA POČINJU PREKO MEDIJA, A NJEGOVE ŽELJE SPROVODI VELJOVIĆ

24. јуна 2013. Коментари су искључени

 

Samo najprimitivniji režimi na svetu, među kojima je i sadašnji režim u Srbiji, koristi metode javnog linča, likvidaciju preko novina, osudu pre suda i zatvaranje pre zatvora. U naprednjačko-demokratskom režimu nema pretpostavke nevinosti, ima samo naručenih procesa.

 

          M.G.

 

Naprednjačko-demokratska mafija patentirala je hapšenje petkom, kao najdelotvorniju metodu kojom zastrašuje i političke protivnika i narod. Kad uhapse odabranu žrtvu petkom, ona je u stanju šoka tokom vikenda u beogradskom Centralnom zatvoru i spremna je da prizna sve, čak i ono čega nikada nije bilo. Ali, pravo ubijanje počinje nekoliko dana ranije! Kao u naučno-fantastičnim filmovima, gde se budućnost već desila, samo se teško navići na nju…

To, ustvari, režimski mediji ubijaju već ubijenog. Poslednji slučaj hapšenja bivšeg ministra Predraga Bubala, morao bi da otvori oči svakome ko još ne zna u kakvoj državi živi. I najava Bubalovog hapšenja desila se dan ranije! Pisalo je: "Danas pada Bubalo!". Kao i toliko drugih hapšenja od kojih se većina završila oslobađanjem usled nedostatka dokaza ili odsustva krivice.

Ali, bez obzira da li je Bubalo kriv ili nevin, postoje zakoni, postoji pretpostavka nevinosti i njegovo pravo na odbranu. Svega toga u Srbiji nema. U Srbiji je na sceni vladar i njegova volja. Vladar je jedan i nedeljiv, i njegovo je pravo mimo svakog drugog prava. Kao neka vrsta verskog vođe. Ako je on kazao da je Bubalo kriv, šta će mu suđenje?

Bivši izvršni direktor Agencije za privatizaciju Goran Mrđa, uhapšen je istog dana kad i Bubalo. Njega nisu najavili. "Pevačica" iz MUP-a zadužena za odnose sa medijima, Marija Nenić, nije bila obaveštena da će Mrđa biti "na kafi" sa Milanom Bekom. Niti je znala da je Beko u ovom slučaju glumio "svedoka saradnika".

Da nekim čudom ustane iz groba pokojna Verica Barać, koja je priterala uza zid Milana Beka i suočila ga sa njegovim pljačkama, krstila bi se sa obe ruke! Zar Beko da bude potkazivač, saradnik policije u istrazi gde je on glavni osumnjičeni!?

Prvi podpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, kada želi nekog da opljačka, naruči proces od Milorada Veljovića i njegove desne ruke Rodoljuba Milovića.

Njihov zadatak je da “opserviraju žrtvu“, ispitaju koliko ima para, koliko keša, a koliko u nekretninama, posebno. Onda oni angažuju Mariju Nenić, bivšu novinarku TV B 92, koju su primili na rad po ugovoru u Direkciju srpske policije.

Marija služi inspektorima oko Milovića za odmor i razonodu. Saopšte Mariji šta treba da saopšti, ona onda javi svojim ljudima na vezi u Informeru, u Kuriru, Blicu i listu Alo. Ej, vikne, daje se na znanje, da Bubalo sutra mora pasti! Ili, Mišković je bolestan, ali se ukurvio, to kod Vučića ne pali!

U razgovoru za Tabloid, tužilac za organizovani kriminal čašću tvrdi da nikada nikom iz medija nije dao nijednu informaciju o predmetu. Umesto njega, to čine Veljović i Milović, preko gospođe Nenić.

Protiv Marije Nenić, autorke i voditeljke emisije „Patrola", koja se prikazivala na TV B92, komšije su podnele krivičnu prijavu zbog nelegalne izgradnje višespratnice na Voždovcu, i to na zemljištu čiji je vlasnik Milorad Dimić, nestao pod nerazjašnjenim okolnostima! Komšije tvrde da je Marija Nenić do vlasničkog lista došla brisanjem stvarnog vlasnika Milorada Dimića u svoju korist. A po svemu sudeći, uz pomoć žestokih momaka sa Voždovca, vlasnika placa i kuće ona je prethodno, izbrisala i iz života. Vlasnica desetine stanova, uprljanih ruku do lakata, ugovorna je saradnica Direkcije srpske policije, zadužena za medije.

Kada Vučić zatraži od Veljovića da nekog uhapsi, onda njegova klika napuni Mariju novce, spermom i dezinformacijama, i ona, za velike pare, telali po medijima ko će biti uhapšen, šta specijalni tužilac namerava da im čini, i pritom zastraši i sudije i tužioca. Oni samo treba da hapse, tamniče, sve dok uhapšenima srce ne pukne od straha, tuge i nasilja.

Sva hapšenja u režiji Aleksandra Vučića su tragikomična. Đinđićev šef kabineta Nemanja Kolesar je optužen kao vođa organizovane grupe koja je prodala Smederevsku železaru, za propast Razvojne banke uhapšeni su činovnici i izvršni direktori, građevinsku mafiju u zatvoru predstavljaju službenici katastra i referenti, a bivši ministar Bubalo predvodi mafiju koja je Milanu Beku, tajkunu umešanim u sva nedela u Srbiji, prodala Luku Beograd, bez da su se oni lično okoristili. I što je najgore, hapšenjem rukovodi najopasniji lopov koji je ikada kročio na tlo Srbije – Milan Beko, finansijer Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića i njihove stranke.

Kada Informer najavi da će patrijarh Irinej naredne nedelje biti uhapšen, znajte da ga Veljovićeva banda priprema za Vučićada ga on opelješi do zadnjeg dinara. Za Vučićeve bandite u Srbiji nema nevinih. Oni bi Isusa Hrista označili kao vođu zločinačkog poduhvata! Da li treba smaći Vučića, zbog mira u Srbiji. Ubiti ne pomilovati.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PRAVOSUĐE: POLITIČARI HAPŠENJIMA I ZLOUPOTREBOM NADOKNAĐUJU GUBITAK KOSOVA I METOHIJE, A DOKAZIVANJE NEVINOSTI SE PODRAZUMEVA

22. јуна 2013. Коментари су искључени

 

Koliko Srbija nije daleko odmakla u iskrenoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala pokazuju i nedavno donete presude po pitanjima raznih mafija i raznih izmišljenih afera. Najgori vid korupcije predstavlja koalicioni sporazum o podeli ministarstava kao interesnih sfera vladajućih stranaka na osnovu kojih stranke koje formiraju Vladu postavljaju na ključna mesta svoje kadrove bez ikakavih kriterijuma i to po pravilu najgore od najgorih kadrova.

 

                Josip Bogić

 

Kakva je pogubnost takvog kadrovanja najbolje se vidi u praksi gde takvi kadrovi u početku svog mandata progone sve one koji iole više znaju od njih, a često se ne libe da takvim kadrovima „nameštaju" i krivični progon. Šta vredi tim kadrovima što dokažu svoju nevinost nakon golgote doživljene kroz „nezavisni i samostalni" sud kada su im karijere, porodice, biznis i čast uništeni. Ovih dana smo svedoci oslobađanja mnogih koji su nepravedno bili proganjani, piše Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala.

Međutim diplomci iz Donje Livadice opet „jašu" pravo. Mnogi od onih koji su učestvovali u montiranim procesima ponovo učestvuju u progonu neistomišljenika ali sada za druge gazde. Umesto da budu kažnjeni za svoje brljotine oni su nagrađeni. Miškovići i njihovi saradnici terete se za utaju poreza više od 300.000.000 dinara koje je trebalo da uplati preduzeće u vlasništvu Miroslava Miškovića.

O kakvom pomaganju se radi kada ne postoji dogovor optuženih a knjigovođa se držao uputstava odnosno mišljenja ministarstva finansija i Zakona!? Predlažem ubuduće da svaki knjigovođa pre nego što proknjiži bilo koji dokument traži pismeno odobrenje policije ili tužioca da li može da vrši knjiženja i na koji konto.

Ovo se pre svega odnosi na stručnjake iz policije koji su stručna znanja sticali na „prestižnim fakultetima" na kojima se ova materija nije ni izučavala. Optužnica za krivično delo poreske utaje bazira se na rešenju poreske uprave koje nije postalo pravosnažno!? Mišković najveći tajkun među tajkunima spao na malog knjigovođu, izbeglicu sa ratnih prostora da mu pomaže u krađi države!?

Kod krivičnih dela zloupotreba službenog položaja i poreske utaje jedno krivično delo bi isključilo drugo. Ili je zloupotreba ili je poreska utaja. Ne može i jedno i drugo krivično delo, pogotovo ne u privatnim preduzećima(društvima). Ako bi se radilo o krivičnom delu zloupotreba službenog položaja ili zloupotreba položaja odgovornog lica tada ne može za to činjenično stanje da postoji i krivično delo poreske utaje zbog toga što država ne može iz nezakonitog posla da „ubire legalne prihode".

Takođe ne može da postoji krivično delo bez odštetnog zahteva pošto su preduzeća u privatnom vlasništvu odnosno vlasništvu akcionara. Optuženima se stavlja na teret da su utajili porez na kapitalnu dobit iako takva dobit nije isplaćena kao što to stoji u slovu zakona. Mislim da će diplomci iz Donje Livadice uskoro optužiti i nekoga iz Holandskih Antila ili sa Kipra za poreske utaje iako sa njima postoje međunarodni ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Kada su mogli Šarića da optuže za krivično delo izvršeno u Južnoj Americi zašto ne bi mogli i u ovom slučaju.

Koliko su se u kampanju uključili i novinarski eksperti koji ne znaju da u Srbiji ne postoji kumulativni sistem kazni. Međutim, ako se zna da studenti Pravnog fakulteta u Kragujevcu, sada sudije i tužioci u praksu izgleda uvode i stvaraju sistem sudskog precedenta, onda ne čudi što ih dosledno prate i novinari.

U Srbiji, koliko me pamćenje služi postoji sistem jedinstvene kazne po kome za oba krivična dela kazna ne može da bude veća od 10 godina zatvora bez obzira na to da se za svako pojedinačno delo izrekne kazna zatvora od 10 godina. Ali kakvi su nam tužioci nije ni čudo što se novinarskim poslom bave ljudi koji nisu dorasli poslu da prate tokove suđenja i postupanja policije, tužilaštva i sudova.

Opisana dela u optužnici su u potpunoj nesrazmeri sa onim što je sve objavljivano iz poverljivih izvora iz policije. Osim toga ovi razlozi nisu nikako razlog da se pojedinci zadržavaju u pritvoru mesecima osim ako se pod fer suđenjem ne podrazumeva pravo samo jedne stranke u postupku, a to je tužilaštvo.

Sada ispada da su glavni krivci za propast putarskih preduzeća u Srbiji isključivi krivci Mišković i Milo Đurašković. Putarska preduzeća su osamdesetih godina prošlog veka izvodila radove po celom svetu, a devedesetih su skoro sva propala što zbog ratova što zbog propasti ekonomije.

Trenutno se sva krivica za njihovu propast stavlja na teret Miškovića kao da je on jedini krivac. Pod pretpostavkom da je to tačno postavlja se pitanje odgovornosti svih onih iz državnog aparata koji su sedeli u upravnim odborima tih preduzeća, direktori agencija za privatizaciju, bankari i drugi?

Osim toga kazna za nezakonito trgovanje hartijama od vrednosti, član 117 prekršaj, a maksimalna kazna je dve hiljade evra. Kao kazna za nepropisno parkiranje.

Sve je u ovoj zemlji deo jedne „šire" priče, sprege politike, policije (stara dobra DB, aktivni i penzionisani kadrovi) i poslušno pravosuđe. Tu priču je koristio i Miško, i verovatno nikad nije mislio da će mu doći glave. Ovo sa akcijama i obaranjem/podizanjem vrednosti firme se radi i danas u nekoliko firmi, pa niko ne odgovara. Reč je, o proceni veštaka da su akcije koje ne vrede prodate po većoj ceni kao da vrede.

Koliko su veštaci pouzdani, potvrđuje i afera „Agrobanka". Iz mojih izvora optužnica je tanka ili gotovo nema elemenata za optužbu ali sa državom se teško boriti. Kakva bi bruka bila da je Mišković pušten. Zato su neki u Kriminalističkoj policiji unapređeni.

Pet meseci konstruisanja optužnice zbog koje je menjan zakon usred istrage, pet meseci u kojima uvedena nova krivična dela, pet meseci nezakonitog pritvora zbog volje jednog čoveka kako bi se dokazalo da je on u pravu!

Policija i Tužilaštvo tvrde da su Đurašković i Mišković upropastili putarska preduzeća. Kada je to tako zašto je takva „uspešna" preduzeća država uopšte prodavala?. Putari su inače bili oslonac našeg privrednog razvoja. Novac koji se optuženima stavlja na teret a koji je po tvrdnji policije i tužilaštva od početka istrage sa 30 do sada narastao na 170 miliona eura, geometrijskom progresijim!

Ali pošto su istrage radili veliki stručnjaci sa „pribavljenim diplomama" fakulteta sa prestižnih univerziteta, a „njihovo delo" nastavili tužioci iz Donje Livadice ništa ne čudi. Mislim da će do kraja suđenja Miškovića optužiti i za čitavi javni dug Srbije.

Izgleda da su pojedini političari iskoristili priliku da gubitak Kosova i Metohije nadoknade hapšenjima najviđenijih ljudi u Srbiji. Ali u tim hapšenjima nisu svi jednaki. Postoje i oni koji su jednakiji od drugih. Kako je moguće da dva aktera jedne od najvećih afera u Srbiji imaju nejednak tretman, da jedan bude u zatvoru a drugi da se šeta slobodan a radili su zajedno?

Ali kako smiriti narod?. Neka visi Mišković i svima beda lakše pada. Isto tako izmenama krivičnog zakonodavstva kada je u pitanju odgovornost odgovornog lica u pravnom licu mnogi se puštaju na slobodu dok se drugi hapse ili im se izriču kazne za delo koje nije postojalo u momentu izvršenja!?

Hapšenja biznismena vrše ljudi koji nikada nisu imali dana radnog staža, ljudi koji nisu nikada zaradili niti jedan dinar, ljudi koji se nisu uhvatili za motiku, kvazi političari i demagozi koji su u svoje timove uzeli takve stručnjake koji su ostali zamrzniti u prostoru i vremenu. Davno su bile osamdesete i devedesete. Sada je vreme tržišne ekonomije u kojoj se hapse biznismeni koji se drže zakona ponude i potražnje,a hapse se prema zakonima koji su bili u vreme socijalizma.

Bitno je da su takvi političari zaposlili svoje partijske drugove, familiju, švalerke. U tom smislu se oglasila i Evropska komisija koja je dala ozbiljne primedbe na nacionalnu strategiju za reformu pravosuđa kao i na Zakonik o krivičnom postupku. Što se tiče krivičnog postupka, umesto da se poboljšaju istrage uvođenjem tužilačke istrage ovakav način u praksi su uveli inkvizitorsku istragu u kojoj samo tužilaštvo ima pravo na izvođenje dokaza iako Zakon predviđa ravnopravan status i tužioca i odbrane. Ovo je bitno iz razloga što se takav zakon može obiti o glavu onima koji su ga doneli. Demokratska stranka to najbolje zna. Bumerang efekat nije uvek dobrodošao.

Da je to tako govori i najnovija oslobađajuća presuda Blagoju Jakšiću, članu Visokog saveta sudstva i njegovim saradnicima. To potvrđuje i oslobađajuća presuda ministru Kneževiću i saučesnicima u tzv „građevinskoj mafiji", gde je iza optužnice stajao specijalni tužilac za organizovani kriminal. Ali pošto i danas osnovu krivičnih prijava čine „isfabrikovani dokazi" u policiji koje ne smeju tužioci da odbiju već takve „baronske prijave" pretaču u optužnice ništa čudno. Takvi slučajevi se godinama „razvlače" po sudovima raznih stepena dok se svi ne oslobode. U međuvremenu dolazi i do promene vlasti i nikom ništa. Ali sve to pada na teret poreskih obveznika.

Sve je počelo tako da se Jakšić ućutka za sve brljotine za koje je znao u radu Visokog saveta sudstva.

Izvršna vlast i dalje zloupotrebljava specijalnog tužioca za organizovani kriminal koji je ucenjen za brljotine koje je činio u prošlosti i nije u pitanju nikakava iskrena borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Da je to tako potvrđuju i nedavne presude stečajnoj mafiji gde je od oko 60 optuženih na početku istrage broj osuđenih spao na 16 sa tendencijom da i oni budu oslobođeni zbog nedostatka dokaza.

U toj „mafijaškoj grupi" postoje osuđeni pojedinci koji su „faktički" bili odgovorna lica u privatnim preduzećima, bez ijednog dokaza, bez rešenja o postavljenju ili upisu u APR. Kao što tužilac ili sudija ili bilo koje drugo lice ne može dobiti status bez rešenja odnosno ne može faktički da obavlja neku dužnost isti je slučaj i sa odgovornim licem u pravnom licu. U tom smislu postoje razni upisi gde se upisom u odgovarajuće registre i donošenjem rešenja o postavljenju stiče status odgovornog lica. Ali diplomci iz Donje Livadice to ne znaju iako zakoni kažu da oni to moraju da znaju odnosno postoji pretpostavka da znaju odnosno moraju da znaju.

Umesto da se sudi za korupciju političarima koji su uvek stajali iza svih marifetluka i kriminalnih radnji kod nas se sudi privrednicima koje su ti isti političari ucenjivali i ucenjuju. Ti isti političari se samo kod nas busaju u prsa i pozivaju na poštenje, dok se u zemljama u okruženju ti isti političari hapse i izdržavaju kazne.

I Dalje se zloupotrebljava najpre policija koja uz asistenciju „vrhovnog revizora" servira tužilaštvu fabrikovanu krivičnu prijavu, koje ne sme da odbije jer im se preti policijom, koja je kao „nezadovoljna radom tužilaštva" iako policija nije stranka u krivičnom postupku, a po zakonu je tužilaštvo naredbodavni organ policiji.

Tako sklepane optužnice se razvlače po sudovima do zastarevanja ili odustajanja tužilaštava ili oslobađanja optuženih. A upravo je to cilj političara da na perfidan način vrše diskvalifikaciju neistomišljenika i za to nikada ne odgovaraju. Sa druge strane svi ti poslušnici u policiji i tužilaštvu su nagrađivani za svoj rad i svima su dobrodošli. Ko se sada više seća čuvenog stručnjaka Homena ili bivše ministarke pravde koji su stajali iza svih ovih izmišljenih mafija?. Ono što je najgore i dalje je na snazi „pretpostavka krivice", a ne „pretpostavka nevinosti"! Od koga je, ništa čudno!.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

 

AMNESTIJA: BORBA PROTIV KRIMINALA, I HAPŠENJE POLITIČKIH PROTIVNIKA RADI PUŠTANJA SVOJIH PRISTALICA

4. јуна 2013. Коментари су искључени

Odlukom većine u Skupštini Srbije, usvojen je nedavno Zakon o amnestiji prema kome je oko 3600 osuđenika dobilo umanjene kazne zatvora ili je oslobođeno od daljeg izdržavanja kazni. U svakoj civilizovanoj državi amnestija je jedna od pogodnosti koja se donosi prema licima koja su osuđena i na koja je zatvorski život uticao tako da su se resocijalizovali i rešili da krenu ostatak života nekim drugim normalnim putem. Međutim, kod nas je ovakva vrsta „nagrade“ izgubila svaki smisao. Videli smo kako je ovaj akt „milosrđa“ uticao na neke prestupnike koji su imali desetine krivičnih prijava sa više desetina krivičnih dela, i za svoj „pregalački rad“ su postali još gori i bezobzirniji nego pre. 

                  Josip Bogić 

 

Skoro svaki drugi građanin Srbije je u nekom sporu odnosno sudskom postupku onda ne čudi i činjenica da svako svakoga tuži i da je tolika briga za biračko telo. Da bi se osvojili birači koristi se i skupštinska većina kao i sama funkcija predsednika republike gde se „aktima milosrđa„, amnestijom i pomilovanjem pridobijaju birači.

Država u kojoj su se raspale gotovo sve institucije sistema, gde je narod većinom gladan, gde privreda ne funkcioniše i nalazi se pred kolapsom vladajuća skupštinska većina je našla za celishodno da kriminalce pusti na slobodu i da ih nagradi za njihov mukotrpni rad.

Izgleda da je ovoj većini važnije njihovo puštanje na slobodu od otvaranja novih radnih mesta, od dovođenja stranih investitora, od ulaganja u domaću pamet i pomoć malim i srednjim preduzetnicima. U državi u kojoj se kriminalci puštaju na slobodu pre vremena teško će neko privući stranog investitora što je veoma loša poruka ovakvog neodgovornog ponašanja vladajuće većine.

Nedavno smo videli kako je jedan od optuženih za „teške“ zloupotrebe od strane apelacionog suda drastično nagrađen, pa je umesto maksimalne kazne dobio kaznu zatvora od tri godine. Da su i ovi akti milosrđa na Balkanu ustvari oružje za pridobijanje glasačkog tela ili pak dobar način za lepu zaradu pokazuju i primeri u praksi.

Najnovija vest iz susedne BIH gde se jedan visoki državni činovnik pozvao na imunitet zbog toga što je kroz „pomilovanjedobro zarađivao. Ali takve stvari imaju i drugu stranu medalje. Ovih dana smo svedoci raznih pretnji pa i pretnji smrću upućenih visokim državnim činovnicima samo zato što su imali i imaju drugačije mišljenje. Ove pretnje sigurno ne dolaze od intelektualaca jer intelektualci razgovaraju argumentima a ne silom, ako im se tuđe mišljenje i stav ne dopadaju.

Ono što nije uradila skupština uradio je predsednik Republike kroz pomilovanja. I tu smo takođe videli da su neki od pomilovanih ponovo na stupcima dnevnih novina gde se optužuju za navodno izvršena krivična dela. Da li je i ovde pomilovanje dalo očekivane rezultate. Naravno da nije. Kada bi ovim aktima bila postignuta pravda za neku vrstu političkih krivičnih dela tada bi ove akte smatrao pravičnim.

Ali, kod nas odavno ne postoje takva krivična dela. Sada se umesto takvih krivičnih dela mnogi optužuju za privredni ili finansijski kriminal. Bivaju hapšeni, optuživani i suđeni sve do momenta dok njihova politička opcija ne pobedi. Tada na scenu stupaju akti „milosrđa“ gde bivaju pušteni na slobodu a njihovi politički protivnici se hapse i čekaju trenutak smene vlasti kako bi se dočepali slobode i dolaska „njihovih“.

Često čujem izjave Prvog potpredsednika Vlade da niko nije iznad zakona! To treba tako da bude. Ali da niko nije izvan i iznad zakona mora da se odnosi i na prvog potpredsednika vlade jer u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala on sam ne sme da krši donete zakone i da bude iznad njih. To se pre svega odnosi na njegovu izjavu da on neće dozvoliti da se gone oni koji njemu i premijeru Dačiću kao i ostalim članovima upućuju pretnje. Šta to znači da je on Vrhovni tužilac?

O progonu odlučuje pre svega tužilac a nikako neko iz izvršne vlasti. Nešto slično je radio i pokojni premijer koji je u svome okruženju imao okorele kriminalce. Po Zakonu o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije po zakonu je zadužen specijalni tužilac i Služba u Okviru UKP a nikako nekakve radne grupe koje odgovaraju najprvom potpredsedniku Vlade.

Osim toga ni BIA kao informativna agencija, a ne operativna, ne bi smela da krši zakone ove države i kada je u pitanju operativni rad na suzbijanju kriminala jer je to posao policije. Takođe bi najprvi potpredsednik Vlade morao da bude svestan da nezakonitim prisluškivanjem novinara i ostalih neistomišljenika neće doći do „pravih“ informacija o „pravim državnim neprijateljima“.

Zasigurno to neće uspeti da dokažu oni koji su se kao miševi krili u rupama kada je trebalo da se brani Kosovo i Metohija a ponajmanje meni koji pre svega ne mogu da izdam svoju decu i da radim protiv njih. Ako pažljivije pročitaju moje tekstove i pravilno ih interpretiraju najprvom potpredsedniku biće u velikom problemu. O takvima gore pišem nego što zaista mislim pa im je zbog toga zaludan posao.

Što osnovni sudovi osude, viši sudovi smanje. Ako nešto Apelacioni sud oslobodi tu je Kasacioni sud. Ako nešto njima promakne tu je Skupštinska većina da kroz Amnestiju smanji, a ako i to ne uspe tu je „akt milosrđa“, pomilovanje od Predsednika Republike. Ali da ne budu takvi akti kontraproduktivni kada se ti isti „nagrađeni“ okrenu protiv tih istih koji su im pomogli. Nismo li ovih dana svedoci takvih radnji!?.

Veliki broj vođa navijačkih grupa je takođe nagrađen od strane Skupštinske većine za svoj rad. Samo iskreno mislim da to nije baš u skladu sa Evropskom Konvencijom o sprečavanju nasilja na sportskim borilištima. Sa takvim manirima teško ćemo stići do ulaznih vrata Evropske unije. Taman kada pomislimo da smo uradili nešto dobro i kada uradimo nešto dobro dešavaju se ovakve stvari koje poništavaju sve ono dobro što je urađeno.

Postavlja se pitanje u čijem interesu se to radi ako ne u interesu građana Srbije. Da li su pojedinci nagrađeni da bi napadali pojedine lidere političkih stranaka ili upućivali pretnje visokim državnim službenicima?

Pričati kako se daju odrešene ruke policiji i tužilaštvu padaju u vodu i gube svaki smisao onih poštenih policajaca kada vide one koje su teškom mukom priveli pravdi i teško došli do validnih dokaza, kako se posle ovakvih „nagrada“ mirno šetaju ulicama i šepure pred tim istim policajcima. Takvim aktima se itekako omalovažava njihov trud i rad i mislim da sve manji broj građana Srbije želi da radi ovakav posao. Iz tog razloga ne čudi činjenica da veoma mali broj građana Beograda a verovatno i drugih gradova želi da radi policijski posao. Bez kvalitetnih ljudi u policiji, a takvih je sve manje, teško će neiskusni i nedovoljno edukovani kadrovi, bez obzira na poštenje i dobru volju uspeti da „doaka“ ovim prevejanim „pregaocima“.

Kao bumerang se vraćaju ovakvi besmisleni akti „milosrđa“ države, osim ako neko ne planira povratak na staru slavu tj. 90-te. Pamćenje itekao dobro služi građane Srbije koje su ti isti „dobri huligani“ obarali vladavinu Slobodana Miloševića. Tada im je bilo dozvoljeno zbog tobože viših interesa i da prebijaju građane i da pale imovinu građana Srbije, ambasade i dr.

Još kada se tome doda i kadrovska politika prilikom zapošljavanja partijskih kadrova sa sumnjivom prošlošću jasno je ko nas vodi u svetlu budućnost. Da je to tako potvrdio je i najprvi potpredsednik Vlade na svojim partijskim sastancima povodom predlaganja kadrova gde su na važna mesta predlagani pojedinci sa podebelim dosijeima i od kojih predloženih gotovo svi ne prolaze bezbedonosne provere.

Vladajuća garnitura je ispunila jedno od predizbornih obećanja kada je amnestijom ukinula ili smanjila kazne osuđenim licima, pravdajući to razlozima prenatrpanih zatvora kao i uštedom u budžetu jer novca za zatvore nema. Kao odgovor tih lica usledio je ubrzo nakon toga. Niti smo smanjili kapacitete u zatvorima, niti je akt „milosrđa“ opametio osuđenike niti su nastale uštede.

Naprotiv, mnogi od osuđenih su odmah nakon izlaska pokazali da neće da se menjaju i da ostaju pri starim manirima. Svi smo očekivali da će se puštanjem na slobodu zatvorenika koji su se resocijalizovali osloboditi mesta za sve one koji su opljačkali Srbiju. Nažalost, samo je jedna krupna riba upala u mrežu, za krivično delo koje je u međuvremenu dekriminalizovano i akteri afere Agrobanka. Ostalo je još mnogo praznih mesta. Kada će ona biti popunjena „ostaje da se vidi“!

Šta da očekuju pošteni i naivni građani Srbije koji veruju u poštenje i pravdu ako im kriminalci treba da dele tu pravdu? Ispada da su lopovi postali „povlašćena klasa„. Vladajuća garnitura potpomognuta predsednikom Republike očistila je zatvore od kriminalaca koji sada mirno šetaju ulicama, nastavljajući još slobodnije svoj stari zanat.

Možda će neke od njih odlikovati i sam predsednik Nikolić!

     A 1.

U Srbiji se isplati biti kriminalac

Iako je kaznena politika u Srbiji prema izvršiocima krivičnih dela naopaka i nedosledna gde se kao olakšavajuće okolnosti uzimaju kao smanjena uračunljivost usled konzumiranja alkohola ili psihoaktivnih supstanci, gde se pronalaze razni razlozi kako bi se izvršioci najtežih krivičnih dela što manje kaznili najnovijim aktima amnestije koju je nedavno usvojila Skupštinska većina a ponešto je uradio i predsednik Republike, upućuje na zaključak da se u Srbiji i dalje isplati baviti kriminalom.

U uređenim državama krivična dela izvršena u takvom stanju smatraju se kao otežavajuće okolnosti jer se konzument sam doveo u takvo stanje. Iako su u predizbornim kampanjama većine političkih partija najavljivale čišćenje Srbije od kriminala desilo se nešto što smo najmanje očekivali.

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: