Архива

Posts Tagged ‘vojska srbije’

POGAČA ZA PREMIJEROVE „PRIJATELJE” KOJI NIKADA NISU IMALI DOBRE NAMERE ZA SRBE I SRBIJU

 

Ako „ujedinjeni možemo sve”, kao što je uzvikivao SNS, i ako „nam dostojanstvo niko ne može oduzeti”, govorio je DS, onda se pitamo kako to da se posle bombardovanja Srbije, razaranja infrastrukture države, ubijanja i sakaćenja ljudi, rasipanja i gađanja bombama sa osiromašenim uranijumom,… može reći da nam je NATO prijatelj dobrih namera!!???

Da je stvarno NATO želeo solidarnost Srbiji, ne bi je bombardovao čitavih 78 dana!!

Svakog dana postajemo svedoci da vlasti u Srbiji i uz pomoć uređivačke politike medija, preduzimaju sve radnje da promovišu vrednosti NATO alijanse putem javne propagande u cilju integracije naroda Srbije sa njihovim neprijateljem, pa će  za koju godinu postati pravilo da više niko ne sme ni da se seti, a kamoli da pomene da je agresorski NATO pakt bombardovao Srbiju!!?

POGACA ZA NATO NEPRIJATELJE SRBIJE4

U Srbiji i kod našeg naroda je brzo zaboravljeno da su Amerika i zemlje EU u sklopu zločinačke agresije NATO-a, 1999.god. kršili međunarodno pravo, i da se njihove političke vođe nisu ponašali kao nevine sobarice, već su aktivno učestvovali, navijali i posmatrali kako njihovi avioni bacaju bombe na Srbiju, a čiji je rezultat bio rušenje jedne suverene države i ubijanje njenih stanovnika, razaranje privrede i infrastrukture, mostova, puteva, fabrika…kao i rasipanje uranijumskih bombi čije će posledice osećati desetinama godina naše stanovništvo i buduće potomstvo Srbije.

A zatim sledi žalosna potvrda da smo mi Srbi malo zapamtili od istorije našeg naroda…

Nikako ne smemo da izgubimo iz vida činjenice koje se odnose na izdajničke oktobarske promene, zatim slavlja zbog postavljanja navodno “prvog demokratski izabranog Predsednika Vlade Srbije”, i opet po Solaninom nalogu formiranje Državne zajednice SCG kako bi se Crna Gora lakše odvojila od Srbije 2006.godine.

Potom je usledilo hapšenje i izručivanje Haškom sudu bivšeg Predsednika SRJ Miloševića, kao i čitavog političkog i vojnog vrha Vojske SRJ i Policije!!!

Pa su vlasti u Srbiji započele duvanje u jedra NATO alijansi još od aprila 2002.god. kada je tada Savezna vlada usvojila preporuku Vrhovnog saveta odbrane o pokretanju procesa pristupanja programu Partnerstvo za mir, u sklopu kog su, te sprovođene aktivnosti različito nazivane kako bi se narod namerno zbunjivao, država omekšavala i dozvolila da se razni elementi NATO struktura uvuku u sve pore odbrane Srbije!!!

Istovremeno su prvo Svilanović, a zatim Vuk Drašković u ulozi Ministra inostranih poslova, zagovarali politički proces povlačenja tužbi protiv NATO zemalja, što je i učinjeno decembra 2004. posle odluke Međunarodnog suda u Hagu koji je sam sebe oglasio nenadležnim za tužbu SRJ protiv NATO država.

To je samo potvrda te međunarodne zajednice“ koja se više puta pokazala kao sve drugo samo ne iskreni prijatelj Srbije, posebno kada su u pitanju srpske žrtve…

Posle toga slede sve bliskiji odnosi Vlasti Srbije sa strukturama NATO na različite načine, pri čemu su dirigovano u penziju slati oficiri puni znanja i ratnog iskustva Vojske Jugoslavije u svojim najboljim godinama, jer taman posla da tako sposobni oficiri ostanu na mestima i smetaju NATO rovarenju po Ministarstvu odbrane i kasnije komandama i jedinicama Vojske Srbije!!!

Da bi se lakše progutalo i bez puno buke prihvatilo penzionisanje starešina Vojske, izmišljen i odvojen je početkom 2006.god. fond namenjen podršci programu, projektu prekvalifikacije viška vojnog kadra. Projekat prekvalifikacije viška kadra (PRISMA) “uspešno” je uklanjao sposobne starešine Vojske Srbje iz službe u periodu od 2006.-2008. učeći ih da gaje puževe, ribe, lekovito bilje, prave kartonske kutije i lepljive trake….itd…

Nezaobilazni Vuk Drašković, u ulozi Ministra spoljnih poslova tada Državne zajednice Srbija i Crna Gora, zvanično omogućio nesmetano ROVARENJE NATO snaga po čitavom PROSTORU Srbije, kada je 18.jula 2005.g. potpisao Sporazum o tranzitu NATO trupa kroz Srbiju:

Takođe nam je poznat i Tadićev „doprinos“, pri čemu je 07.09.2006.
potpisao sa Vladom SAD Sporazum o
zaštiti statusa američkih trupa u Srbiji, SOFA
, u kome je SAD svojim ljudima obezbedila IMUNITET ZA BILO KOJE POSTUPKE I BILO KAKVO UČINJENO DELO, (pa i ubistvo građana Srbije), a sve poslove koje bude sklapala za svoje potrebe, vršiće prema zakonima SAD a ne Srbije i da je takav “sporazum” ratifikovala skupštinska većina na Šestoj sednici Prvog redovnog zasedanja Skupštine Srbije u periodu od 13.05.-29.05.2009.god.

A ta 2006. godina je bila vrlo uspešna za NATO alijansu, jer je Srbija pod „vođstvom“ Borisa Tadića kao Predsednika, na samitu NATO-a u Rigi doneta odluka da Srbija bude primljena u članstvo Partnerstva za mir, bez uslovljavanja, a već 14. decembra iste godine, Tadić je u sedištu NATO u Briselu, potpisao Okvirni dokument koji sadrži osnovna načela programa  Partnerstvo za mir, i u novogodišnjoj poruci rekao da mu je najveći uspeh u toj godini  taj što je Srbija primljena u Partnerstvo za mir!!!

A u cilju još tesnijeg uvlačenja Srbije u klešta NATO pakta, sledi potpisivanje različito nazivanih projekata i sporazuma, među kojima ističemo najskorije;

Marta meseca 2015. godine Dačić i Gašić su potpisali IPAP sporazum sa NATO koji je zadnja stepenica pred formalno učlanjenje u taj pakt.

Jula meseca 2015.g. Srbija je ratifikovala i SOFA sporazum sa NATO snagama u Srbiji kojima se daje imunitet po bilo kom osnovu svim pripadnicima NATO snaga koji se nađu na našoj teritoriji.

A 07. i 14.09.2015. potpisan je Sporazum Srbije i NATO u vezi logističke podrške, koji je u Skupštini Srbije potvrđen 12.02.2016. god. (sa 157 poslanika ZA, 6 uzdržanih, i čitav 1 PROTIV) u kome se još više potvrđuje imunitet i daju široka ovlašćenja NATO osoblju u Srbiji; pa onda zvanično učlanjenje u NATO nije ni potrebno!!

Predsednik Vlade u Srbiji, strogo radi po dobijenim instrukcijama iz Amerike i EU, pa je odlučio da povodom godišnjice obeležavanja početka nelegitimnog bombardovanja Srbije od strane Amerike, NATO i EU, svoje javno istupanje izmesti iz Beograda u Varvarin (u kome je 30. maja 1999. bombardovan most na Velikoj Moravi pri čemu je poginulo 10 i renjeno 17 ljudi, iako je u toku predhodna dva meseca bilo svakodnevnog bombardovanja i žrtava i u drugim gradovima) , jer se odatle slabije čuju njegove reči u svetskoj javnosti, (a pojedini video snimci govora su postali nedostupni na medijima)!!!

Jer taman posla da posle potpisivanja IPAP sporazuma sa NATO paktom, državni vrh Srbije sme da organizuje neku anti NATO manifestaciju baš u glavnom gradu svoje države, (mogao je npr. ispred zgrade RTS u kojoj je od NATO bombi poginulo 16 ljudi i isto toliko ranjeno ili u Aleksincu npr. kada su petog aprila NATO bombe srušile pola grada), jer bi time povredio osećanja ambasadora zapadnih zemalja čije su države aktivno učestvovale u krvavoj „humanitarnoj agresiji“ na Srbiju, pa je zato smišljeno izabran baš Varvarin….

Neizbežna nam je pomisao da je Varvarin izabran baš zato da takvom centralnom jednosatnom obeležavanju početka nelegitimne ageresije od strane NATO aljanse na SRJ i čija poruka nije imala dalek odjek, sva dalja – njih 78 obeležavanja godišnjice učinjenih zločina od strane NATO snaga u mnogim mestima i gradovima Srbije, budu devalvirana i mlako ili nikako medijski propraćeni i bez odjeka osude Amerike i NATO snaga zbog učinjenih zločina!!!

A IPAP sporazum predviđa da država Srbija i njene institucije, svog nekadašnjeg dželata NATO, treba da voli i hvali svuda i na svakom mestu, vršeći javnu propagandu njegovih „vrednosti“, pa nije nemoguće da se kroz nekoliko godina zabrani pominjanje činjenice da je uopšte NATO pakt bombardovao Srbiju, već samo neodređena formulacija glagola bombardovati u obliku – bombardovanje Srbije, bez izričitog i osuđujućeg pominjanja ko je to učinio i koliko je žrtava ostavio iza sebe….

(…Jer i kod rečenice izrečene u Varvarinu „..Ubijali ste nam decu, ali Srbiju ubiti nećete“… neodređeno i opet je nejasno ko je to ubijao našu decu!!???).

Pa lako možemo doći do zaključka da su i sve one predizborne aktivnosti i gužva oko njih, maestralno smišljeno izabrane da se sprovode baš ovih meseci kada odavanje pomena našim sunarodnicima  tragično nastadalih u NATO bombardovanju Srbije, neosetno pada u drugi plan, što ide na ruku Vlastima u Srbiji jer bez ikakvog napora sprovode odredbe iz IPAP sporazuma u domenu propagande o NATO vrednostima!!

Simptomatično zaboravni Srbi brzo gube iz vida da je NATO oruđe Amerike u kome ona igra odlučujuću ulogu!!! Onda dolazimo do zaključka da razne aktivnosti u sklopu stalno hvaljenog Partnerstva za mir, kao i razni potpisani sporazumi sa NATO, svrstavaju Vojsku Srbije i narod kao deo tog oruđa!!!

A da bi zločinci iz NATO alijanse opravdali svoje zločine nad srpskim narodom (i ostalim narodima koji Srbiju patriotski smatraju svojom državom), neophodno je da deformišu naš ljudski lik i unište svako saosećanje, (uz nečinjenje i prećutnu saglasnost domaće vlasti) u čemu im svi mediji u Srbiji propagandno izlaze u susret, kroz namerno uređivački izostavljajnje informacija o pomenima žrtvama NATO bombardovanja za svaki od onih 78 dana agresije pre sedamnaest godina, a sve u cilju integracije naroda Srbije sa njegovim neprijateljem!!!

I bez obzira na više puta ponavljanu formulaciju o neutralnosti Srbije, javlja se ogromna opasnost da budemo zarobljenici sistema koji nas na kraju može uvući u nekakav rat protiv naše volje……

 

 

 

©Geto Srbija

VOJSKA SRBIJE: U KANDŽAMA NATO-a I KRIMINALA

23. јануара 2013. 3 коментара

 

Za pola godine od kako je imenovan za ministra odbrane, Aleksandar Vučić je pokazao sve odlike dobrog evroatlanskog poslušnika, koji je još servilniji od svoga prethodnika Dragana Šutanovca.

I ne samo to, nego je pokazao da će svom snagom nastaviti da širi merkantilnu mrežu vojnih liferanata, zapravo, prodavaca i preprodavaca proizvoda srpske vojne industrije.

Piše: pukovnik Milan Jovanović

Vojska Srbije

 

 

Istovremeno, zarad interesnih grupa okupljenih oko šverca naoružanja i opreme, Vučić je pokazao da je spreman da zaboravi na kriminalna dela svojih prethodnika u Ministarstvu odbrane, pa čak i da se potpuno ukloni iz uloge ministra vojnog, osim kad su u pitanju trgovački "poduhvati" od kojih on lično i njegovi intimusi mogu imati koristi…

Ono što se još uvek neosnovano zove Vojskom Srbije (VS), sistemom odbrane Srbije  i odbrambenom industrijom Srbije (OIS), ustvari je bastion organizovanog kriminala i centrala belosvetskih švercera naoružanja i vojne opreme (NVO).

Novi ministar odbrane Aleksandar Vučić, umesto da iskoristi istorijsku priliku i istraži kriminal svojih prethodnika, pre svega Dragana Šutanovca, umesto da spreči dalje urušavanje odbrambenog sistema Srbije i uhvati se u koštac sa organizovanim kriminalom u Ministarstvu odbrane (MO), Vojsci i odbrambenoj industriji, on se dohvatio "kontinuiteta", pridružio se postojećoj mafiji i nastavio da radi ono što su radili i pre njega…

O skandaloznim i neistraženim nesrećama koje su se desile za samo nekoliko meseci, još niko i nigde na odgovarajućim mestima nije progovorio.

Na zapisniku o primopredaji dužnosti između Vučića i Šutanovca mastilo se nije ni osušilo, a desila se pogibija pirotehničara na Kopaoniku.

Iako je Vučić budističkom mirnoćom lica i jezuitski sklopljenim rukama i utihnulim glasom uveravao da će uzrok nesreće biti veoma brzo ispitan a "odgovorni uzeti na odgovornost ", rezultat datih obećanja je bio da su krivci i danas na slobodi, da neki od njih  bivaju nagrađeni i da su porodice nastradalih postale socijalni slučajevi i preživljavaju zahvaljujući kazanima solidarnosti!

Usledila je pogibija pilota  u Staroj Pazovi koji je imao probni let na avionu tipa Lasta.

Uzrok tehnička neispravnost novog aviona.

Međutim stvar je bila drugačije prirode…

Avioni tipa Lasta su uvedeni u naše vojno vazduhoplovstvo, a da prethodno nisu prošli kompletnu fazu tehnološkog ispitivanja i proceduru usvajanja sredstava za opremanje Vojske!

Niko zbog toga nije odgovarao!

Da je Aleksandar Vučić kao novi ministar odbrane istinski hteo da poradi na istraživanju kriminalnih radnji svojih prethodnika u vojsci i vojnoj industriji, morao je da krene od gorućeg pitanja-šverca naoružanja i vojne opreme.

Na primer, da se pozabavi Komisionim ugovorom broj 461-96-5-05 od 22.07. 2005. godine i Ugovorom o ustupanju broj 930-11 od 09.02. 2011. godine, koji je ustvari "na zakonu zasnovan" šverc naoružanja iz vojnog skladišta Pančevo!

Epilog ovog velikog posla, a to Vučić svakako zna, bio je taj da je "zbog višeg društvenog interesa", posrednim putem naoružana vojska takozvane države Kosovo!

Čak ni u ovoj kriminalnoj prodaji, nijedan dolar nije uplaćen na račun Ministarstva odbrane Srbije, već na račun Ministarstva finansija vlade Crne Gore, a država Srbija je ostala ošetećena za nekoliko desetina miliona američkih dolara!

Na stranu to što je lako dokazivo da je vojna industrija Srbije, zahvaljujući SDPR-ovoj "sestrinskoj" firmi u Podgorici  naoružala svoje neprijatelje, albanske separatiste na Kosovu, nego je još od te "transakcije" bila i na gubitku!

Naravno, na dobitku su bili oni prema kojima je novi ministar vojni Aleksandar Vučić blagonaklon i sa kojima intenzivno sarađuje na ovakvim i sličnim "obrtima".

Pojedini učesnici  u ovom projektu od "višeg državnog interesa" u koji je bio umešan najviši državni i politički vrh, novčano su ili stambeno nagrađeni (poput Stevana Nikčevića, Ilije Pilipovića, generala Jokića, Dragana Šutanovca…) a neki su naglo napredovali u službi (kao, recimo, brigadni general Goran Zeković koji je postao načelnik Uprave za obuku i doktrinu Generalštaba).

Neki su postavljeni na visoke državne funkcije kao što su državni sekretari u ministarstvu za spoljnu i unutrašnju trgovinu (Nikčević), državni sekretar u ministarstvu rudarstva  (gospođa Milana Rakić) a kumu Dragana Šutanovca, Iliji Pilipoviću, omogućen je odlazak na mesto direktora Zastava Impex!

Organizaciona struktura švercera naoružanja i vojne opreme je ostala netaknuta zahvaljujući Aleksandru Vučiću, kome je uloga ministra odbrane od početka periferna rabota kad je u pitanju istraživanje kriminala, a primarna kad je prodaja oružja i opreme u pitanju.

Neki strani vojni atašei su primetili da je Vučić, odmah po preuzimanju dužnosti vojnog ministra, sebe stavio u službu lobiste domaćih i međunarodnih švercera i trgovaca naoružanjem i vojnom opremom.

Mnogima je još u sećanju ostalo spektakularno otvaranje takozvane Srpske kovačnice u valjevskom Krušiku koji su upriličili prethodni ministar Dragan Šutanovac, a nezaboravan i neizbežan dekor bio je Stevan Nikčević, brigadni general Zrnić i drugi miljenici režima.

Potpuno ista scena sa istim akterima desila se u Velikoj Plani samo što je na mesto Šutanovca bio Aleksandar Vučić.

 

 

 

 

VOJNI “OFF-SHORE” BIZNIS

Među vojnim liferantima ništa se novo nije desilo: ostalo je sve isto, ostale su prevare, pljačke i njeni akteri…

O delovanju organizovanog kriminala u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane Srbije  mnogo je argumentovanih dokaza.

Afera za aferom – afera pancir, afera satelit, afera stanovi (posebno naselje "Stepa Stepanović" u Beogradu, Bežanijska Kosa i generalski stanovi u Kumanovskoj ulici broj 22, koji još nisu završeni, mada su po nekoliko puta prodavani!), afera Cepotin, aferaPohulek, afera VTI, farmakologija, protekcionaški sukobi, javni sukobi između Ministarstva i Generalštaba, dovođenje civilnih lica koja su radila u inostranim ambasadama na mesta koja su bezbednosno veoma osetljiva (savetnik, pomoćnik ministra odbrane…), kriminalno poveravanje Sektora za materijalne resurse MO, vojnotehničkih zavoda i instituta i celokupne odbrambene industrije Srbije…

Tu su još i favorizovanje pojedinih kompanija, poslovanje preko sopstvenih of-šor kompanija, mito, odlivanje podataka i akata označenih kao državna tajna ili strogo poverljivo, nezakonito pribavljanje stanova, zloupotrebe u oblasti rešavanja statusnih pitanja kao što su penzije i invalidnine i svesno ugrožavanje egzistencije vojnih penzionera i članova njihovih porodica, zloupotrebe u vojnom zdravstvu (VMA), potpisivanje nepotrebnih ugovora za vojnu opremu, dovođenje stranih visokih oficira za savetnike, smeštaj oficira NATO u isti objekat sa personalom Ministarstva odbrane (na istom spratu na kojem je i ministar odbrane)…

Ništa iz tog kriminalnog arsenala nije impresioniralo novog ministra odbrane Aleksandra Vučića, koji se uporno predstavlja kao veliki borac protiv kriminala i korupcije, mada do danas nije dirnuo ni u jedno vojno osinje gnezdo, nego je u tom gnezdu i sam postao važan faktor.

Naime, ovih dana je na sceni jedna od većih njegovih manipulacija sa prodajom vojne opreme i naoružanja princu Ujedinjenih Arapskih Emirata, Šeiku Muhamedu bin Zajed el Nahjanu.

Njemu, odnosno njegovoj zemlji, Vučić je spremio "ponudu" o  unapređenju ekonomskih odnosa, investicijama u Srbiju i razvoju odbrambenih tehnologija!

Šta će Srbija isporučiti Emiratima, ako ne proizvode pančevačkih majstora za pravljenje letećih maketa sa instaliranim softverom uvezenim iz srećnijih zemalja?

Zapravo, Emiratima treba najvredniji domaći resurs, poljoprivredno zemljište u Srbiji, i kako stoje stvari dobiće ga tako što će Šeik  kupiti nepotrebnu srpsku vojnu "tehnologiju" za mnogo manje para nego što koštaju neprocenjive vojvođanske oranice…

I na ovim primerima, jasno je da delovanja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije ne može biti bez uticaja organizovanog kriminala (obuka, donacije, stanogradnja, održavanje tehnike, remont, kadrovanje, usavršavanje, nabavka, prodaja…

Pod velikim uticajem zapadnog vojnog saveza, instruisanom sistematskom reorganizacijom Vojske Srbije  značajno je urušena, skoro uništena odbrambena moć zemlje.

Učinjeni su reformski zahvati, u čijem središtu je bilo prilagođavanje standardima NATO.

Dakle, mimo zvanične politike o neutralnosti zemlje, odvijao se proces približavanja alijansi, kopiranjem rešenja ustaljenim u tom političko-vojnom savezu.

Nekritički usvojene norme, s vremena na vreme, demantovala je praksa.

Pobornici brzih i temeljnih promena lansirali su tezu da su u savremenom svetu jedino standardi NATO-a izdržali probu vremena.

Tako je pronatovska organizacijsko-formacijska struktura Vojske Srbije (VS) bila alfa i omega u svakodnevnom delovanju tog najvažnijeg i najsnažnijeg podsistema odbrane zemlje.

 

 

 

 

 

PLAĆENICI

Dobro se zna i to zašto amerikanci investiraju u "vojnu saradnju" sa Srbijom.

Znaju koliko su milijardi štete naneli našoj zemlji i teško da će je ikada platiti.

Sa druge strane, tu je i "prisvajanje" naših oficira koji  postaju "njihovi" za kratko vreme boravka na "obukama".

Sadašnji ministar odbrane Aleksandar Vučić, prešao je američki ubrzani kurs munjevitom brzinom.

Ne tako davno, u Skupštini Srbije je isticao javno kako zna engleski ali neće da se služi njime jer ne voli Amerikance, a danas se " kune u  Amerikance" pred poslanicima i bivšim ministrom Šutanovcem koji ima puno razloga za zadovoljstvo, jer je Vučić svom snagom nastavio gde je on stao.

Umesto bivšeg, sadašnji ministar ističe potrebu za učešćem naših vojnika u mirovnim operacijama UN i EU.

Svojim učešćem u mirovnim misijama, kaže Vučić, oni predstavljaju naše najbolje ambasadore – pohvalio je Vučić pripadnike vojske, prilikom obrazlaganja njihovog učešća u multinacionalnim operacijama tokom ove godine:

"Naši vojnici koji učestvuju u operacijama UN i EU u Libanu, Kongu, Liberiji, Obali Slonovače, Ugandi, Somaliji i na Kipru ,svoj posao obavljaju na najprofesionalniji način podižići tako ugled naše Vojske i države".

Prirodno je da se svako danas upita: kakav li je tek ugled vojske i države Fiđži koja ima u mirovnim misijama 616 vojnika, Malavi 882 vojnika, Ruanda koja je poslala čak 3.257 svojih vojnika u mirovne misije, Togo 542, Gvatemala ima 322 vojnika i policajca od Konga do Sudana?

A Srbija u devet mirovnih misija ima 110 pripadnika oružanih snaga!

Je li Ruandi nešto pomoglo oko ugleda vojske i države tih 3.257 vojnika u mirovnim misijama?

Izrael ima vrlo poštovanu vojsku, ali nijednog vojnika u mirovnim operacijama.

Sređuju prvo svoje probleme kod kuće, pa onda idu ako treba i u druge države…

A kakav je stvarno "ugled" naše vojske i države u svetu, najbolje se ogleda kroz stav Zapada (međunarodne zajednice) prema Kosovu i Metohiji, presudama u Hagu i još šta drugo.

To što je u našoj vojsci primenjen svojevrsni kalup NATO, prethodna vlast pravdala je i navodnom nasušnom potrebom da stvorimo interoperabilne snage sa savremenim vojskama sveta (NATO).

Da li to znači da ćemo, rame uz rame sa ostalim vojskama sveta, pod okriljem NATO-a, učestvovati u osvajačkim pohodima, kao podrška pobunjeničkim snagama koje finansira i oprema Severnoatlantski savez?

Da li nam je u bloku formiranom zarad sopstvene odbrane, a posle agresije na SRJ, prerasle u agresivno-osvajačku vojnu mašineriju, namenjena uloga pešadije?

Otkud uopšte ideja da odbrambeni sistem prekrojimo po ugledu na NATO?

Zašto bi se unapred odbacivala rešenja koja su ustaljena u mnogim drugim vojskama sveta, poput ruske, kineske, izraelske, brazilske…

Gde su naša iskustva, gde su ovdašnje specifičnosti, a gde racionalan odnos prema svemu što u svetu postoji?

Jer, ne treba ni to zaboraviti, da je NATO najbolje postrojena vojna formacija na svetu, da raspolaže najnaprednijim načinima oružane i svih drugih vidova borbe, ratovi u  Iraku i Avganistanu (ranije i u Vijetnamu) ne bi toliko dugo trajali.

Šta znači izjava Aleksandra Vučića da Srbija ima Vojsku koja nikoga ne ugrožava?!

Znači li to da Srbija ima vojsku koja nije u stanju da odbrani ni sebe, a kamoli da nekoga ugrožava? 

Jer, uprkos tome šta govore političari radi popularnosti i glasova na izborima, srpska vojska, ono što je od nje još ostalo, promenila se "u skladu sa NATO standardima".

A to znači, izgubila je sve ono što je vredelo, zajedno sa njenim pripadajućim resursima.

Prevara je najobičnija da sada dobijamo školovani kadar iz belosvetskih visokih škola.

Ukratko, izgubili smo dobre oficire a dobili loše pastire kojima je bitno samo da oglobe ovu zemlju za još koji kvadrat i uvećane troškove života.

Slikovito rečeno, naša je vojska kao prosečni muškarac od preko sedamdeset leta.

Paradira, prsi se, afirmativno priča o sebi i svojoj prošlosti, ali, vreme snage i značaja je prošlo

 

 

 

 

 

PREDAJA UMESTO PUČA I VOJNOG UDARA

Od kako je na mestu takozvanog prvog potpredsednika vlade i ministra odbrane, Aleksandar Vučić i njegova koalicija, Srbija se svakog minuta zadužuje oko 200 evra u proseku, život je drastično poskupeo, a firme dnevno otuštaju po 330 radnika.

Investitori zatvaraju kapije i beže glavom bez obzira, na Kosovu su postavljeni granični prelazi, uvedena je carina i prihvaćene "model" ambasada (kancelarije Prištine u Beogradu i Beograda u Prištini), a  na glavna rukovodeća mesta dovedeni su najgori partijski poslušnici veoma sumnjivog kvaliteta.

Da postoji ozbiljna vojna sila u Srbiji, zbog takve situacije bi odavno izbio državni udar ili vojni puč, kojim bi bila razvlašćena banda pljačkaša koja se ulogorila na svim strateškim mestima u državi.

Ovako, "kontrolor" NATO pakta sedi u sred zgrade Generalštaba i ne plaća kiriju za poslovni prostor koji koristi za svoje obaveštajne poslove u hronično dezinformisanoj ili potpuno neobavešetnoj Srbiji.

Gomilanje funkcija u jednoj ličnosti postaje poguban za Srbiju.

Takođe, manir da iste takve funkcije budu ad hoc još je gori (prvi potpredsednik Vlade zadužen za borbu protiv korupcije?!).

Kao što Ivica Dačić ne može voditi istovremeno i MUP i Vladu, tako ni Aleksandar Vučić ne može voditi istovremeno Ministarstvo odbrane i obavljati neku izmišljenu funkciju, koja će objedinjavati sudiju, porotu i dželata, i to sve na nivou Vlade.

©Geto Srbija

List protiv mafije

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: