Архива

Posts Tagged ‘voce’

PREDUZEĆA U RESTRUKTUIRANJU KAO UNOSAN PLEN STEČAJNIH UPRAVNIKA, KORUMPIRANIH SUDIJA I POLITIČARA

2. фебруара 2015. Коментари су искључени

 

U prvoj polovini 2015. godine u stečaj će otići nekoliko desetina preduzeća koja su na teritoriji Beograda, i danas su u restruktuiranju. Stečajevi se u Beogradu dodeljuju skoro isključivo samo odabranim stečajnim upravnicima koji plen dele sa sudijama i drugima zainteresovanim strankama. Juriš na njih izvršiće ešaloni stečajnih sudija i upravnika bliskih vlastima, jer se očekuju višemilionske provizije od povoljne prodaje tih preduzeća domaćim i belosvetskim tajkunima. Svi oni su već uigrani u uspešnoj otimačini iz stečajne mase. Očekuje se poslednji talas velike pljačke preduzeća.

 

           Igor Milanović

STECAJNI PLEN1

 

Posao sa preduzećima u stečaju je vrlo unosan, ali samo za odabrani krug ljudi. Najviše koristi od toga imaju stečajni upravnici, ali samo pojedini koji sebe u žargonu nazivaju „elitom". Većina ostalih jedva sastavlja kraj sa krajem.

Za dobijanje licence kandidat za stečajnog upravnika mora da plati oko 100.000 dinara za različite takse. Posle toga, kada postane stečajni upravnik on za obnovu licence svake treće godine Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) plaća 50.000 dinara, i to nezavisno od toga da li je u međuvremenu imao neki stečajni postupak ili nije.

Izbor upravnika za vođenje nekog stečajnog postupka po zakonu je prepušten specijalno za to izrađenom kompjuterskom programu koji bi trebalo nasumice da bira između kandidata. Tako je u teoriji, ali je u praksi sasvim drugačije: sudije privrednog suda same određuju kome će da dodele vođenje preduzeća u stečaju. Slučajeve tako skoro isključivo dobijaju stečajni upravnici spremni na podelu plena.

Predsednik Privrednog suda u Beogradu, Jovan Kordić, nedavno je jednom stečajnom upravniku, pobunjenom što mesecima ne dobija nijedno preduzeće da vodi, rekao kako od 1. januara 2015. godine, stečajne upravnike određuje pomenuti računarski program!?

Čak i da je to tačno, a najverovatnije nije, ovo znači da se godinama unazad kršio zakon, jer su upravnici birani na drugi način. Kordić u ovome ne vidi ništa sporno, jer i on sam ima koristi od pojedinih stečajnih upravnika.

Na području Privrednog suda u Beogradu radi 85 stečajnih upravnika kojima su u poslednje dve i po godine ukupno dodeljena 103 slučajeva. U tom periodu je Miloš Maljević, diplomirani ekonomista, dobio na vođenje šest preduzeća, dok je njegov kolega Novak Stajić dobio četiri.

Ovo, možda, ne bi ni bilo toliko čudno, da istovremeno mnogi stečajni upravnici nisu dobili da vode ni jedno jedino preduzeće u proteklih 30 meseci. Osim toga, Maljević je licencu stečajnog upravnika stekao 22. novembra 2013. godine, a Stajić 5. decembra 2012. godine. Kako su njih dvojica za tako kratko vreme uspeli da dobiju ovoliko slučajeva da vode, a neke starije i iskusnije kolege nisu dobili ni jedan jedini?

Rekorder po broju preduzeća koje vodi u Beogradu je Miladin Stamenković, diplomirani menadžer. Iako je licencu stekao tek 8. februara 2011. godine on je do sada dobio ukupno 13 preduzeća da vodi i to preduzeća koja imaju značajnu imovinu, tako da ne mora da brine oko naplate sopstvenih honorara.

Diplomirani ekonomista Igor Drakul je duže u poslu od Stamenkovića (licenciran je 21. septembra 2005.) i takođe vodi 13 preduzeća u stečaju, ali su „njegove" firme dosta siromašnije. Isti broj preduzeća u stečaju vodi i Rade Radulović (licenciran 30. juna 2009. godine).

Nešto manje preduzeća, ukupno 12, vodi Vasilj Vasiljević (licencu ima od 10. marta 2008. godine), ali su ona zato nešto bogatija. U „njegovom" jatu nalazio se i jedan „Navip".

Miloš Borovčanin, diplomirani ekonomista, je mlad i relativno neiskusan stečajni upravnik. Licencu je stekao 27. januara 2014. godine, a već 26. marta iste godine dobija da vodi „Partizan" a.d. u stečaju.

Milošu je u njegovom brzom usponu sigurno pomogao otac, Mirko Borovčanin (licenciran od 21. septembra 2005. godine), ali je, moguće, i on sam doprineo da odmah dospe u „elitu" u koju ulaze samo oni koji dele plen.

Većinski vlasnik akcija „Partizana" a.d. je Đorđo Antelj, koji ima preko 72 odsto akcija. „Akcionarski fond" a.d. je na drugom mestu sa 3,66 odsto akcija. Antelj je u januaru 2007. bioprivremeno lišen slobode kao jedan od članova „stečajne mafije".

On je bio osumnjičen da je oštetio stečajne poverioce Građevinskog preduzeća "Rad" i pribavio protivpravnu imovinsku korist veću od sedam miliona evra. Prema podacima koje je tada policija saopštila, odgovorne osobe GP "Rad" u stečaju neposrednom pogodbom obavile su nezakonitu licitacionu kupoprodaju nepokretnosti ovog preduzeća u stečaju na lokaciji Batajnički put 14, firmama "Gemaks" u vlasništvu Antelja i "Koka-Koli".

Veoma je verovatno da je Antelj uticao da se za stečajnog upravnika postavi upravo neko od poverenja koji će umeti da štiti njegove finansijske interese. Budući da Borovčanin senior već ima devet stečajnih postupaka u kojima vodi preduzeća, procenjeno je da je u slučaju „Partizana" bolje posao poveriti Borovčaninu junioru koji će sve obaviti isto tako dobro, a manje je upadljiv.

Da je Miloš Borovčanin već uveliko prihvaćen kao deo „elite" vidi se i iz toga da je mesec dana posle „Partizana" dobio da vodi i stečaj „Termoelektra" d.o.o. iz Beograda.

Diplomirani ekonomista Dragan Perković (licenciran od 32. septembra 2005. godine) trenutno vodi deset preduzeća u stečaju, a jedno od njih je i „Tri Grozda". Za Perkovića se zna da je omiljeni stečajni upravnik stečajnog sudije Mileve Misailović.

Jedan od povlašćenih je i Mihajlo Koruga, diplomirani pravnik, koji licencu ima od 21. septembra 2005. godine. Pored „Beka" a.d. on vodi još osam preduzeća koja su u stečaju. Preuzimajući „Beko" Koruga je ušao u sukob sa tadašnjom direktorkom ALSU-a Ivanom Matić, jer je ona bila na strani ranijeg stečajnog upravnika Željka Pešuta koji je upravo zbog loše sprovedenog stečajnog postupka u slučaju „Beka" izgubio licencu.

Devet preduzeća vodi i Andreja Božić, istovremeno i stalni sudski veštak za mašinsku struku.

I Gordana Despotović-Roža vodi devet stečajeva. Ona je nekada bila načelnica Severnobačkog okruga i članica Glavnog odbora SPS-a. Njeno ime se nalazi na spisku osoba kojima je devedesetih godina bio zabranjen ulaz u zemlje Evropske Unije i Sjedinjene Američke Države.

Na istom spisku bilo je i ime tadašnjeg direktora „Zastave" iz Kragujevca Milana Beka. Moguće zbog bliskosti još iz devedesetih, kada su oboje podržavali Miloševića i borili se protivEU, Gordana Despotović – Roža je svojevremeno bila postavljena za privremenog stečajnog upravnika u predstečajnom postupku nad „Lukom Beograd" koju je prethodno u toku privatizacije kupio Beko.

I dosadašnja direktorka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Ivana Matić je bila povezana sa režimom Slobodana Miloševića, tako da je još iz tog perioda bila prijateljica Gordane Despotović. Ona je, naime, supruga Gorana Matića, ministra informisanja u vladi SRJ devedesetih godina.

Ove godine više desetina preduzeća u restruktuiranju sa teritorije koju pokriva Privredni sud u Beogradu odlazi u stečaj. Među njima ima i onih koja još uvek imaju vrednu nepokretnu imovinu koja u stečajnom postupku može da se proda uz dobru proviziju za stečajnog upravnika i sudiju. Najverovatnije će članovi „elite" stečajnih upravnika preuzeti i te slučajeve. Ako do tada još uvek budu bili na slobodi.

 

      A 1. Sa kumom, u naplatu reketa

 

Mimo zakona i konkursa koji je u toku, za vršioca dužnosti direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika postavljena je nedavno Danijela Vazura, dotadašnja direktorka Centra za stečaj u Agenciji za privatizaciju.

Njen rođeni brat je Miloš Vazura, kum generalnog sekretara Vlade Novaka Nedića, koji je danas direktor FK Partizan, iako ima samo 28 godina. Miloš je prethodno bio pomoćnik ministra pravde Nikole Selakovića.

Sa te pozicije je zajedno sa kumom Nedićem reketirao privatne izvršitelje kojima su dodeljivani predmeti izvršenja gde je izvršni poverilac Elektro-privreda Srbije (EPS). U slučaju da izvršitelj odbije da deli novac sa Nedićem i Vazurom gubio bi pravo da zastupa EPS. Svojim saradnicima je Vazura sređivao ispit za izvršitelja i obezbeđivao imenovanje.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PRIČA SLIČNA MNOGIM SUDBINAMA I DOGAĐAJIMA PO GRADOVIMA SRBIJE GDE SE PARE VRTE…

29. децембра 2013. Коментари су искључени

 

Trideset i jedan potpisnik pisma koje je redakcija magazina Tabloid dobila od grupe građana iz Kikinde, svedoče o zastrašujućem izrabljivanju radnika, pa čak i maloletnika od 13 i 14 godina koji su zbog gladi prinuđeni da rade u neljudskim uslovima. Reč je o nezapamćenom teroru koji sprovode tranzicione krvopije i lihvari koji pljačkaju i državu i narod.

 

 

„Poštovani uredniče, želimo da vam iznesemo nepravdu i ponižavanje nas običnih ljudi koji smo prinuđeni da idemo da radimo uglavnom poljoprivredne radove. Ko je u ovoj državi zadužen da kontroliše rad omladinskih zadruga?

Posebno se to odnosi na "Pro student" zadrugu iz Kikinde, njenog vlasnika i najgoreg izrabljivača nesrećnog naroda Miloša Nemčeva. Ovaj nečasni čovek godinama opstaje, iako ne poštuje ni državu, jer je zakida na svakom koraku, raznim mahinacijama, ne poštuje ni ljude koji rade preko njegove zadruge.

Nije ni čudo što malo po malo, ljudi protestuju pred njegovom velelepnom kućom, a tada ga štite na desetine policajaca od gnevnog naroda! Da je pravde, odavno bi lizao zatvorski tanjir!

Radimo u najgorim uslovima. Ugovara nam je posao, za 800 dinara dnevno, a od toga nam je oduzimao za putne troškove 200 dinara! Gazde kod kojih radimo nam kažu da njih nije briga, jer njemu isplaćuju po radniku 1.500 dinara.

Po najgoroj vrućini radili smo bez minimalnih uslova, nije nam obezbeđena čak ni obična voda za piće! Mnogi su padali u nesvest pod užarenim suncem. Žene i deca pogotovo. Da, deca, dobro ste pročitali, od 13-14 godina! Glad ih je naterala da idu da rade u najgorim uslovima!

Kad je došla isplata, jednu devojčicu je oterao sa rečima da nije ni radila, i to pred ljudima koji samo što ga nisu linčovali zbog toga.

Neviđeni lopov bez stida i srama iskorišćava siromašne ljude. Ko se pobunio, nije više mogao da radi kod njega. Tražio je od ljudi da cinkare onog ko je nešto zucnuo protiv njega. Sve vreme je pretio uz reči da ima moćne zaštitnike, pre svega izvesnog Lučića iz Prigrevice, vlasnika "Kinđa agrara". I zaista je zaštićen kao beli medved! Niko mu ništa ne može.

Više puta se hvalio da ima zaštitu visoko pozicioniranog političara u Kikindi, pokrajinskog poslanika SNS-a Ladislava Tomića, veterinara po struci koji mlati pare na sve strane. Pored plate pokrajinskog poslanika od 130 hiljada, ima i ugovor sa veterinarskom stanicom Kikinda, čija se sumnjiva privatizacija upravo ispituje.

Na čelu te veterinarske stanice je Tomićeva žena koja je pored svoje plate od 100 hiljada dinara omogućila i svome mužu na osnovu ugovora o delu, još dodatnih 100 hiljada. Ali, ako tome dodamo i apanaže koje ima kao predsednik pokrajinske komisije za poljoprivredu od 30 hiljada, te odborničku apanažu od 15 hiljada, plus dnevnice, dolazimo do cifre od neverovatnih 400 hiljada dinara primanja bračnog para Tomić!

A gde je tek rad na crno? Obrađuju i zemlju. Kupio je stan u mikronaselju iako imaju kuću na sprat u vlasništvu, kao i vikendicu na crnogorskom primorju. Kupio je nedavno i skupoceni automobil marke "Pasat", valjda da pokaže da ima para. Tomići drže i skupe, rasne konje. Pa kako je sve to mogao da stekne? Poštenim radom sigurno nije. Narod se pita od čijih novaca?

Sa Milošem Šibulom iz LSV ima posebne aranžmane. „Poslovnu saradnju" proširili su i na političku. Ladislav Tomić je u više navrata ubeđivao ,,kolege" iz LSV-a i "S-a da se udruže. Tomić želi da sruši stranku sa vlasti kojoj samo još formalno pripada. Tražio je od SPS-a da okrene leđa SNS-u koju pljuje gde god stigne. Tomić je navikao da sve kupuje, kao što je kupio i sopstvenu diplomu.

No, ostavimo tu budalu na stranu. Ne bi ga ni spomenuli da ne brani tu krvopiju Miloša Nemčeva. Ne znamo da li će ovaj javni apel uroditi plodom. Mi (nas 31) možemo samo ovako javno da iznesemo šta nam rade gadovi i hohštapleri najgore vrste. Sve izneto u ovom pismu je surova istina. Uzdamo se u vas da ćete objaviti ovo naše pismo. Unapred hvala.“

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: