ПРОЈЕКАТ ЗА РАЗБИЈАЊЕ СРБИЈЕ: ПРЕДСЕДНИКОВАЊЕ И СПРЕМНОСТ ЗА СВАКО РЕШЕЊЕ РАДИ ОПСТАНКА НА ВЛАСТИ!!?

 

Првих неколико недеља Вучићевог председниковања, обележио је сусрет са „председником Косова" Хашимом Тачијем, ратним злочинцем. Одмах након тога, немачки медији су почели да се утркују у "решавању" косовско-метохијског питања, а Европска унија, која је уложила до сада 33 милијарде долара за подизање албанске државе на Косову и Метохији, почиње да бежи од овог нерешивог проблема.

Србији преостаје да се суочи са Вучићевим завршним велеиздајничким потезом.

 

                            

 

Током инаугурационог говора Александар Вучић је, са позиције Председника Републике Србије, између осталог најавио покретање „унутрашњег дијалога" по питању Косова и Метохије уз „ослобађање од митског приступа".

Све то ради бржег учлањења Србије у Европску унију. На том путу „нормализација односа са Косовом"  је основни услов, одмах је истакла Ангела Меркел.

Однос Немачке према Србији је изузетно деликатан али надасве надмен због чега је често кроз историју долазило до најкрвавијих сукоба, наравно, увек на територији Србије. Овај пут сукоб, срећом, није на видику. Таква политичка клима која ипак позива на пуну опрезност прожима се са фазом противуставног Бриселског дијалога, у којој је по истом питању Вучић најављује и унутрашњи дијалог.

Од европских чинилаца, поред бриселске администарције, највећи је директни утицај и интересовање Немачке за догађаје на простору Србије. Тако је деценијама уназад али након Дачићевог парафирања у Бриселу Немачка је посебно „заузела тврд став, тражећи да се сачека до краја године да би се видело да ли је Србија озбиљна у обећању да ће се повући са Косова".

Срамна „надокнада" за прихватање Бриселског диктата, у виду датума за почетак преговора са ЕУ, обећана је септембра 2013. непосредно пред расписивање сепаратистичких избора  на целој територији покрајине.

Крајем те године дочекали смо и успостављање границе према остатку Србије. Озбиљније од тога није могло. Уследило је гашење српских институција, повлачење елемената државности Србије са КиМ и постепено смењивање надлежношћу сепаратистичких институција.

Прву недељу Вучићевог председниковања, обележио је сусрет са „председником Косова" Хашимом Тачијем, ратним злочинцем. Важнијег питања од решава проблема Косова и Метохије, нема али сада је то сасвим очигледно.

У Србији, прогоном својих критичара и неистомишљеника, Вучић је показао да је спреман на све како би утврдио своју аутократију и да се без велике муке неће одрећи утицаја који има а тек не по оним питањима која су му омогућила да на власт дође и „решавајући" их, на власти остане.

А онај ко је спреман да зарад останка на власти учини све, власт не би дао ни за шта. У том смислу најављени „унутрашњи дијалог" о Косову (и Метохији), иако наизглед трезвен, у овој фази преговора није наишао на симпатије јер је схваћен као маска за довршавање посла у коме ћемо „ствари поставити на рационалан ниво, а ако се то не догоди, тај ћемо пораз носити на својим леђима" како сам Вучић рече.

„Мислим да је унутрашњи дијалог у оквиру српске елите и интелигенције, када је реч о Косову и Метохији, више него потребан. Нема говора о томе да је реч о свршеном чину. Немам утисак да би било шта могло бити "сваљено на леђа народа".

Не треба наступати с песимистичких позиција" сматра др Александар Раковић, историчар и виши сарадник Института за новију историју Србије у разговору за Магазин Таблоид док његов колега, историчар др Коста Николић, каже да се требало консултовати много раније, деценијама раније и доносити другачије одлуке.

Професор БУ др Сузана Рајић сматра да ће тај дијалог „појести време".

„У тањењу живаца можда ће потегнути погрешне кораке супротне стране, које ми можемо да скористимо али морамо бити будни као сова 24 часа и држати очи отворене. Решење је у мудрости и стрпљењу".

Потпуно супротног гледишта је др Добросав Никодиновић који је пре свега посвећен анализи сепаратистичких тежњи исламског становништва Рашке области и њеној историјској и државотворној важности као седишту немањићке Србије, нераскидиво повезане са Косовом и Метохијом.

„…Унутрашњи дијалог је апсолутно штетан, ствара се психологија равноправних држава тзв. Косова и Србије, могућност директног утицаја и мешања ЕУ правним заплитањем и замајавањем, проширивањем права Шиптара. Омогућава директни притисак да се промени Устав Србије и брише Косово из Устава" упозорава он.

У међувремену се и „Дојче Веле" отворено запитао није ли најава унутрашњег дијалога заправо припрема за „признање независности Косова"?

Ту Наим Лео Бешири износи занимљиво запажање и каже да „сва истраживања показују да преко 85 одсто грађана (Србије) не подржава било коју форму независности Косова. Поједини аналитичари кажу да би се тај став могао променити једном добром медијском кампањом и ја мислим да је ово почетак те кампање".

„Београдски фонд за политичку изузетност" (БФПЕ) Соње Лихт, једног од најагилнијих заступника албанског сецесионизма, изузетно привржене влади Александра Вучића, јануара ове године започео је имплементацију пројекта „Србија и Косово: (ка) промени свести и подизању поверења кроз иновације". Органиозатори тврде: „…Овај пројекат, можда и најамбициознији од свих у којима је БФПЕ учествовао а који се тичу динамике односа Србије и Косова, трајаће до 2019. године"

„О промени свести само несувисли човек који појма нема о проблему, може да говори" сматра др Сузана Рајић. „Не можемо мењати свест тако што ћемо лагати себе шта је било, где смо били, ко смо били а шта смо сада. То вам се враћа као мртвац који се поново буди. Можете мењати свест али поступно, истином, трезвено кроз сваки корак своје прошлости сусрећући се и са непријатним чињеницама и „одсецати" их за шта је потребно имати и стомак.

А то мењати свест па лагати, правити од Срба монструме, измишљати историју… то је обмана, квази-историја а она не може да доведе до помирења. Не може се говорити о нашим грешкама као о нечему издвојеном од свих осталих збивања" објашњава Рајићева.

БФПЕ управо на сарадњи са немачким фактором полаже много, умножава своје активности и априла 2014. отвора Форум Србија – Немачка за чим је „потреба настала јер се Срби и Немци се уопште не познају, иако сматрају да су једни другима веома блиски, зато што их је историја неколико пута судбоносно спојила(?!)".

Циљ Удружења је „развој и унапређење српско-немачких односа у областима политике, привреде, културе, образовања и науке" а почасни чланови Форума су: Ружица Ђинђић, Вилхелм Штаудахер (некадашњи шеф Уреда Савезног председништва СР Немачке) и Александар Вучић.

Очекивано, „унапређење односа" се показало приликом доласка бившег немачког канцелара Герхарда Шредера у Београд, на Вучићев позив, управо на дан почетка бомбардовања за које се лично залагао, као голо подаништво одговорнима за масовне злочине над Србима током НАТО агресије. Тада се стандардна екипа БФПЕ у еуфоричном расположењу, које је и Шредера запрепастило, састала и фотографисала са њим.

Још активније је немачки Форум ЗФД ( Цивилна мировна служба) који такође ради на плану „помирења" са Албанцима са КиМ, што је још један од пројеката промене свести народа у централној Србији.

Сарадници су потпуно исти као и на Форуму Соње Лихт а од својих достигнућа истичу Фестивал "Мирëдита – Добар дан" којим се на прилично агресиван начин намећу представници сепаратиста као „државници" са Косова.

Ових дана се велика прашина дигла и око пропагандних филмова о Косову и Метохији, којима се сва кривица за рат на Косову пребацује на државу Србију а управо је ЗФД водећи продуцент.

Актери ових пројеката су такође промотери анти-српских идеја што иритира домаћу јавност због чега нису могли да направе већи продор „у свест" Срба али не треба занемарити чињеницу да је један од аутора и промотера, најавио „активнију промоцију филмова од септембра". Сасвим случајно и ово се уклапа са термином почетка најављеног унутрашњег дијалога.

Иначе, 2015. године у организацији овог Форума на трибини у Београду „О рату свих ратова" учествовао је Стипе Месић који је хвалио победу хрватског народа над фашизмом и жалио због немогућности заједничке прославе те победе бивших YУ држава због „историјског ревизионизма"…

Ових дана „процурела" је вест да ће и „војску Косова" обучавати хрватски генерали одговорни за геноцид над Србима, Анте Готовина и Младен Маркач. Овде конкретних видљивих знакова повезаности са немачком администрацијом немак, осим ако се обрати пажња на писање немачких медија о ситуацији на Косову и Метохији, где се може уочити известан тренд у настојањима да на странама отворено супротстављеним српској, углавном буду доведени националисти.

Тако „Шпигл" показује дубоке симпатије за Аљбина Куртија приказујући га као човека који ће „очистити Косово од криминала" док је коалиција ПАН коју предводи Рамуш Харадинај означена као „криминална, коруптивна алијанса" чији су лидери поред Харадинаја још и Кадри Весељи, и Фатмир Љимај а описани као ратни злочинци, што јесте тачно.

Међутим Шпиглу не смета то што је и Курти био припадник УЧК, додуше у њеном „политичком представништву" јер ипак је био учесник протеста против Милошевићевог режима. Описују га као насилног у супротстављању УНМИК-у и другим међународним мисијама, али га и оправдавају јер су „протести били усмерени против корупције" у чему су у малверзацији са елитом косовских Албанаца били умешани и представници тих мисија, пише утицајни немачки лист који консултује активисте истих организација који и у централној Србији раде на промени свести.

Директор Косовске фондације за отворено друштво, Љуан Шлаку, каже да је "страх од владе коју би формирала странка ‘Самоопредељење’ неоправдан, јер би унутрашња политичка демократизација била добра" преноси Шпигл који свој текст завршава изливима симпатије за Куртија наводећи да је ожењен Норвежанком, због чега су му чак и Албанци претили те да „не држи до своје земље".

Генерално, про-владини немачки медија о Косову и Метохији пишу као о месту где се опасни националисти враћају на власт због чега Европска унија губи на популарности иако је до сада уложила 33 милијарде долара у „развој Косова".

„…Изгледа да Западни Балкан не може да се смири новцем, то показује јачање национализма и окретање религији. Људима је потребна визија будућности, истински интерес. А где ЕУ губи своју привлачност ту настаје опасан јаз: Балкан поново постаје буре барута које може да експлодира у сваком тренутку" истиче немачки лист „Хојте".

Да је то далеко од реалности показује писање НДР-а о продужетку немачког војног присуства на КиМ према коме је тренутно стационирано 470 војника од некадашњих 1.300. Нова одлука Берлина не дозвољава да их буде више од 800 али није извесно хоће ли их толико бити јер их је досадашње присуство коштало 42 милиона евра по години продужетка. Очигледно да Бундестаг не препознаје стање као „буре барута".

Фаворит Шпигла за новог премијера сепаратиста јесте Курти, „нада младих на Косову", који ће протерати све српске институције „како не би дошло до ‘распрачавања земље’ као што се десило у БиХ" са Републиком Српском.

Заправо је вероватно ово разлог због кога Берлин прижељкује Куртија. Вође коалиције ПАН, легалних политичких покрета, бављењем политиком стичу имунитет и заштиту за бављење мафијашким пословима чијих кланова су истовремено и босови, због чега је монопол над свим дешавањима у рукама неколико људи, што потврђује извештај немачке обавештајне службе (БНД) закључен 22. марта 2005. године а објављен на Викиликсу.

Сви они су већ доказали, спремност за сарадњу са Србима чиме продужавају статус кво који држи Запад у неизвесности али и јако пуно кошта. У немачким медијима се све чешће могу наћи натписи о тзв „ОВК", попут оног у листу „Тагесшау", као криминалној скупини убица, трговцима органима киднапованих Срба и Албанаца, о њиховим нападима на српску полицију и безочним убиствима… зато се Курти чини као решење које ће брзо пресећи такво стање што Западу да што ближе дође циљу.

Са друге стране ЕУ је у Србију „уложила" неупоредиво мање и то увек тако да се тај новац разним процесима враћа Европској унији а оно што не може претворено је у цементирање опет њених циљева.

На пример, велики број расељених са КиМ је добио трајно решење стамбеног питања што другу генерацију прогнаних већ спречава да се врате на своја имања која су узурпирана, куће порушене а посао је немогуће наћи због чега ни останак није одржив па се о њему више и не размишља. Ипак, највише новца ЕУ је уложила управо у такозвано цивилно друштво, кроз оне организације и медије чији се рад поклапа са њеним интересима и промоцијом европског „система вредности".

Могуће је да се тиме може протумачити и напрасна посвећеност „Блица", иначе у власништву немачке компаније „Рингиер Аксел Спрингер", који је покренуо серијал текстова о Косову и Метохији и то под насловом „оканимо се заблуда и митова" цитирајући Расима Љајића.

Наиме, одрицање од Косовског мита постало је пратећа компонента Бриселског дијалога чија идеја буде унижена сваки пут када се направи неки „компромис" на штету српске државности. Њега се латио Дачић након парафирања када је одговорио на оптужбе за издају. У неколико наврата учинио је то и Вучић додајући још и да је идеја о Небеској Србији бајка, а то поновио и у оквиру свог инаугурационог говора за место председника Србије за које се заклео над Уставом и Мирослављевим јеванђељем.

Водећи се идејом Србије без Косовског мита и Блиц је на Косово и Метохију послао свог новинара Ранка Пивљанина  како би у серијалу о томе „шта ће бити са Косовом и Метохијом – и када?(!)" могао да се „чује св(р)ачији глас".

Интервју са Неџмедином Спахиуом (коме и лист „Политика" даје много простора иако отворено заступа сепаратизам) показао је на који начин се овом проблему приступа. Пивљанин представља Спахиуа као доктора политичких наука који „косовски проблем промишља хладне главе и без иделошких ограничења" како би читаоци били припремљени за „реалан поглед" на косовски проблем.

„Неограниченост" Неџмедина Спахиуа се огледа у томе да се он, као доктор егкзатних наука, сећа да су га у шестом разреду основне школе учили да је Мурата убио Милош Копилићи а када је питао наставника о чему се ради он му је одговорио како „Срби отимају њихову историју". Он се данас залаже да „на Косову планови и програми за историју и књижевност буду прилагођени стању и садашњим интересима душтва". Пивљанин враћа у садашњост Спахиуа и пита инсинуирајући „је ли Косово држава?" да би прихватио потврдан одговор и наставио да се тако понаша.

Спахиу је један од најупорнијих заговорника постојања „косоварске" нације а недавно је промовисана и његова књига о томе, што се коси и са здравим разумом а камоли са „премишљањем хладне главе".

Пивљанин је иначе заговорник сепаратизма али оног црногорског, истиче да је „Црна Гора била и биће држава" али не може да прежали што није имао право да тамо гласа и што мора да се пријави када у родни Тиват дође из Београда у коме се ухлебио, добио стан, посао…али и чланство у Српској напредној странци.

Његове колеге кажу да је у овом послу дуго, да је између осталог писао коментаре на ивици ласцивног али, кажу: „…Очигледно је да је у међувремену лудило узело маха. Иритантан је тип, од оних који просто маме да их опаучиш. У редакцијама је добијао батине а док је радио у ‘Гласу јавности’, каблом телефонске слушалице давио га је колега кога да би изнервирао мораш да будеш дебил своје врсте".

Но, редакција „Блица" се не задовољава само таквим ликовима. У оквиру овог серијала текстова доминантни су ставови који оправдавају и промовишу сецесију са једне а „немогућност" да се проблем реши у српску корист „јер су Албанци одлучни" са друге стране.

Ретроактивно се објављују текстови којима се вређа и унижава живот и српски народ на Косову и Метохији приказујући га као скупину полудивљег слоја чији проблеми „почињу са бриселским дијалогом" након што је „успостваљена некаква норма живота у српским срединама" Наводећи „узајамне" злочине „Блиц" чак десетоструко умањује и прикрива српске жртве и страдање а истиче албанско „према неким изворима", такође га десетоструко увећавајући. Без сумње – злочин према против хуманости, народа, достојаства, интегритета и државе! Нешто што ни Немци не би могли.

Много је смерница и сувише је сличних ствари у третирању српске територије и народа да би смо сметнули с ума Берлински конгрес и његове домете, мада не мисле сви тако.

На обимнијој анализи проблема инсистира др Коста Николић, који је био ангажован после петооктобарског пуча да напише уџбеник историје за завршне разреде Гимназије. За Магазин Таблоид каже да свакако „постоји историјска вертикала још од стварања Прве и Друге призренске лиге али се ја не бих упуштао у ту историозацију јер се мењају и актери и догађаји. Шиптари су желели да добију државу и близу су таквог решења.

Разлика је у томе што они нису одустајали од те своје намере а ми смо нашу политику више пута мењали па ни данас не знамо шта је наша политика. Милошевић је могао да избегне овакав исход упркос намерама великих сила и другим факторима. Погрешне одлуке наших политичара у пресудним тренуцима су кључ, а планови постоје као што свако од нас има разне животне планове. " констатује Николић закључујући да је прича сувише комплексна и да о томе не може укратко.

За др Никодимовића нема дилеме о повезаности. „Да. Одлуке Берлинског конгреса прихватила је ЕУ, јер јој животни интерес слободан коридор на Средоземно море преко држава на Бакану. Главна сметња у томе им је Србија јер се простире територијом на најзначајнијем стратешком месту, није исцрпела своја природна минерална богатства, богата је воденим токовима, пречица је од Европе до Блиског истока, има јаког православног заштитника Русију.

Ти разлози су нас држали у вишевековном ропству. Тражи се пета колона на Балкану свих профила, националне мањине, невладине организације, глобалисти, све што може да промени дух и свест српског народа, смањење наталитета афирмацијом сексуалних поремећаја, економским изгладњивањем, обавезом продаје земљишта странцима, подршка исламским режимима чији је интерес Балкан…"

Професор српске историје на Београдском универзитету чија је ужа специјалност управо Србија у доба Берлинског конгреса, односно Србија у међународним односима у 19. и почетком 20. века др Сузана Рајић, каже да је разлика у томе што је ово данас обрнут процес, истеривање Србије са Косова и Метохије, тачније враћање Србије на границе Копаоника.

„Оно што је Бизмарк поручивао Кнезу Михаилу и Илији Гарашанину да се поглед држи далеко, да гледају своју унутрашњу политику, да јачају снаге реда у својој земљи и да не праве снове о великој српској држави, то је оно што данас чујемо од Ангеле Меркел, као и поводом републике Српске, и ја то видим као потпуно идентично. Србија се враћа на границе договорене на Берлинском конгресу" каже Рајићева али додаје да се не смеју дићи руке од Косова и Метохије и рећи да је то готова ствар и да је сада питање колико времена можемо да купимо и под којим условима.

Сличног мишљења је и др Раковић: „Важно је да Република Србија никада не прихвати сецесију албанске администрације на Косову и Метохији јер би наредне деценије могле да створе оквир када ће бити могућ повратак јужне српске покрајине под надлежност Београда. Тренутни конфликт треба да буде замрзнут. Доћи ће моменат када ће поново бити отворено питање уједињења српских земаља: Републике Србије, Републике Српске и Црне Горе. Само треба бити стрпљив" верује он.

И Никодиновић сматра да проблем Косова и Метохије не би смели сада да решавамо. „Одлагати сваку активност о томе док се не створе међународни услови да Србија поврати суверенитет на целом територијом. Помагати сваког Србина и сваку институцију у покрајини, оснивати нове институције, интезивирати контакте, то јест односе Срба централне Србије и Срба на Косову и Метохији где не би смео нико да има ни једна проблем егзистенције. Једноставно, Начертаније" поручује Никодиновић.

У исто време УН, које су готово негирале или бар биле неактивне по питању српских жртава, организују округли сто у Женеви захтевајући откривање истине и о њиховом страдању. Забрињавајућа повезаност се може уочити ако знамо да је ондашњи министар иностраних послова СЦГ Горан Свилановић, тадашњем координатору Удружења породица киднапованих и убијених са КиМ Сими Спасићу рекао „да ће се истина о српским жртвама сазнати тек када Косово добије пуну независност".

На жалост, као што је др Рајић приметила, државност Србије на Косову и Метохији је у повлачењу. Гласови из прошлости, оних који би да поткрешу границе Србије, јачи су нео икада пре. Државне институције, медији, политичке странке и власт не само оружјем него као да ни мислима не раде на очувању граница већ се са њима багателише као да је баш то начин народног просперитета. На сваки начин раскида са Косовоским митом који иако идеја и духовна категорија, представља постоље, престо на коме столује реална српска државност.

„Колико може безбожник да затеже конопац, то ниједно грло да издржи не може" каже Хаџи Миша Лазић за Магазин Таблоид. Његова књига „Свануће и тај дан", о најважнијим догађајима на КиМ бурних 80-тих и 90-тих чији је учесник био, управо је изашла из штампе. Један је од оснивача Удружења „Божур" за повратак расељених којима је то комунизам забранио 1945., оснивач је и руководилац општине Обилић 1990. године.

Лазић не посматра догађаје кроз призму дневних актуелности већ дубље кроз време и каже „Срећан је народ онај коме су топ и поп заједно, разумете? Ја бих волео да то буде тако и код нас. Ништа није мање важна ни забрана абортуса коју би требало увести. Турака има 70 милиона па су забранили абортус! А код нас се отварају сигурне куће. Коме то треба, па онима који су без Бога, а и Александра Вучића ретко видим да иде у цркву, разумете? Када је човек са Богом, код њега нема места за сатану".

(Аутор се захваљује Татјани В. на превођењу обимне грађе са немачког језика)

Аутор: Иван Максимовић – дописник магазина „Таблоид“ из К. Митровице

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

ВУЧИЋЕВО ДИСЦИПЛИНОВАЊЕ СРБИЈЕ И КОЗМЕТИЧКИ ДИЈАЛОГ ДО „КОНАЧНОГ РЕШЕЊА“!!???

 

Куд` то жури Председник Србије и ко га то тера на „потпуну нормализацију односа“ са „РКС-Косова без звездице“???????? Зашто он као Председник Отаџбине не инсистира на испуњење и оних одредби из Резолуције 1244 а које иду у прилог нашој држави!!????

А зашто Албанци са КиМ не воде унутрашњи дијалог о нормализацији односа са својом државом Републиком Србијом????

Како то да привремене институције албанских власти са територије Косову и Метохији могу да постављају услове властима Републике Србије, ако је по важећој Резолуцији 1244 територија КиМ у саставу Србије!!! ????????

 

 

 

Председник Србије не треба тако страствено да намеће своје планове кроз формулацију „дијалог са грађанима“ и да не манипулише свешћу народа и спроводи демонтажу Срба и Србије, већ да обавља задатке из своје надлежности (док овамо заступа легитимне интересе Албанског народа и ван Албаније), и да распише референдум са питањем: „да ли признајете Републику Косово??“, као карту за вожњу путем без алтернативе!!!?

Вучић је зато и доведен на власт и заскочио на функцију Председника, не испуштајући ни једну полугу апсолутног господара у којег је инаугурисан као „Лидер Србије и Западног Балкана“, светског калибра!!!

А Срби су склони слушању Лидера – Вође који ће их као стадо оваца повести у сигуран останак без Отаџбине!!!

А („иницијатива Председника Србије у ауторском тексту објављеном у дневном листу „Блиц“) све ово може да значи да ће се, „унутрашњим дијалогом“, питање Космета утопити у свеобухватну промену Устава за наш бржи пут у ЕУ, управо зато да би се избегло појединачно питање о Косову и Метохији на Референдуму, и тако ствар заврши у „једноУмној“ Скупштини, па ће се на Референдуму наћи Устав Србије у целини, који ће обухватити СВЕ промене, па и ту да Србија више нема власт над Косметом, па је то реалност!!???

Без обзира што се до те „реалности“ стигло оружаном побуном и жалосне чињенице да је на Србиjу извршена (цинички названа) „хуманитарна агресија“, уз свесрдну подршку ЕУ и САД на челу НАТО алијансе, и иста није чињена кроз међународне институције.

Тада су Америка и ЕУ, са још 18 других НАТО злотвора, 78 дана, по Србији сејали смрт својим крстрећим ракетама, касетним, уранијумским и другим бомбама, … остављајући жртве и међу цивилним становништвом!!!

Нема државе на планети која би пристала да се лако одрекне дела своје територије као и своје имовине на тој територији. Без обзира што су косовски Албанци добили политичку власт (аутономију, изборе, управљање,) они никако не могу да добију власништво над целокупном имовином Србије!!

А кад` Србија призна „РКС-Ќосово без звездице“ као самосталну државу, онда може да га врати само агресијом на тада „суседну државу“ и НАТО!!?????

И тако замишљен „унутрашњи дијалог“ треба да траје са циљем да убеди српски народ и остале грађане Србије, да се сви сложе са мишљењем Председника Србије!! Јер Србија се креће незаустављиво путем без алтернативе и на том путу не сме да буде препрека, без обзира на цену, па чак и све до нестанка Србије као националне државе српског народа!!!

Србија се својевремено вратила са Крфа, али је питање хоће ли се вратити из Брисела!!!????

П.С. У истом циљу је и сутрашње ( уторак увече) емитовање епизоде „Карађорђева смрт“ на РТС1, како би се показало “да смо Народ који је вођама само скидао главе”, и да нисмо препознали „светлу будућност“ у коју нас они воде!!!

Такво емитовање има одвраћајући значај због онога што смо вечерас чули (на „Пинк“ ТВ), са опоменом да некоме не падне нешто на ум против изабраног вође……..

 

©Гето Србија

PREFINJENO SKRIVANJE TRAGOVA KRIMINALNE TRGOVINE DECOM OD STRANE ENGLESKIH VLASTI I VRHA DRŽAVE!!!

 

Rezolucijom o Srebrenici, Velika Britanija je još jednom pokazala svoje licemerje, jer se opet bavi tuđim nesrećama, umesto da istražuje sopstvena zlodela, masakre i užase, za koje nikada nije kažnjena. Masovni zločini koje je počinilo Ujedinjeno Kraljevstvo, genocidi sa blagoslovom kraljice, trgovina decom i pedofilija, kojom su se "proslavili" vodeći političari ove bivše imperije, dovoljan su razlog da se Britanija bavi sama sobom i ispituje sopstvene zločine.

 

             Doroteja Simić-Harold (London)

 

Osamdesetih godina prošlog veka, policija je bila u posedu dokumentacije koja za pedofiliju optužuje poslanike britanskog parlamenta, a 2013. godine, jedna nezavisna međunarodna organizacija osudila je i britansku kraljicu, zbog učestvovanja u genocidu nad jednim indijanskim narodom u Kanadi, ali i za kidnapovanje maloletnika.

Tek godinu dana pošto je nadležni komitet Ujedinjenih Nacija upozorio Veliku Britaniju da konačno stane na put trgovini decom, britanske vlasti su formirale komisiju koja će da ispita iznete optužbe.

Velika Britanija je kolevka modernog evropskog parlamentarizma, ali i zemlja u kojoj tradicionalno, uklanjaju tragove velikih skandala i afera. Istina, pojedini mediji, kad dođu do činjenica, otvoreno o svemu izveštavaju, ali, pre ili kasnije, sve prekrije veo zaborava.

Ipak, Komitet za prava deteta Ujedinjenih Nacija (Committee on the Rights of the Child – CRC) na svojoj 66. sednici održanoj u Ženevi od 26. maja do 13. juna 2014. godine javno je pozvao Veliku Britaniju da konačno prekine lanac trgovine decom koja su završavala kao belo roblje, a u pojedinim slučajevima bila i ritualno ubijana.

Od tada je prošlo godinu dana, ali britanske vlasti ništa značajnije nisu uradile po tom pitanju. Britanski list Telegraf je 14. marta 2015. objavio jedan članak koji je napisala aktuelna ministarka unutrašnjih poslova Ujedinjenog Kraljevstva, Tereza Mej, u kome se tvrdi kako će Britanija sprovesti detaljnu istragu o navodima da su najviši državni funkcioneri osamdesetih godina prošlog veka seksualno zlostavljali maloletne osobe.

Osnova ove istrage je skoro potpuno zaboravljeni dosije koji je sastavio poslanik Džofri Dikens još 1983. godine. Ovaj veoma obiman materijal u kome su postojali jasni dokazi o upetljanosti vrha britanskog establišmenta u pedofiliju, Dikens je dostavio policiji, tri primerka je na čuvanje poverio ljudima od poverenja, a jedan je zadržao za sebe.

Posle Dikensove smrti 1995. godine njegova udovica uništava primerak dosijea koji je on za života čuvao, a isto to čine i sva trojica „ljudi od poverenja" koji su imali po jedan primerak materijala. Šta se desilo sa dosijeom koji je bio predat policiji do skora se ništa nije znalo.

Tek kada je 2012. izbila afera u vezi preminulog voditelja Bi-Bi-Sija Džimija Sevila, koga su žrtve još ranije optuživale da ih je silovao dok su bili maloletni (britanska televizija i policija su o svemu ćutali do Sevilove smrti), jedan bivši visoki funkcioner tajne službe objavljuje kako je Dikensov dosije završio u nekom sefu obaveštajne službe MI5.

Prašina se brzo slegla i mediji su prestali da se interesuju za dalju sudbinu dosijea. Zbog čega se odvija ovako sporo uprkos tome što je zlostavljanje dece jedan od najstrašnijih zločina?

U lanac pedofilije i trgovine, očigledno, nisu bili upleteni samo članovi britanskog parlamenta, kako je javnost u početku verovala. Laburistički poslanik Tom Votson je još 2012. ukazao na saznanja koja je imao, kako trag vodi i do Dauning strita, sedišta britanske vlade. Međutim, postoje indicije, ako ne i dokazi, da ni to nije sam vrh kriminalne grupe.

Britanski novinar i publicista Dejvid Ajk je svojevremeno javno objavio kako je i sama britanska kraljica Elizabeta Druga uključena u zlostavljanje dece. Ajk je, međutim, malo pouzdan, jer često u svojim istraživanjima zna da zađe i u sferu onostranog. Tako je, recimo, u svojoj takozvanoj „tirkiznoj fazi" (kada je nosio samo odela u toj boji) tvrdio kako je dobijao poruke od Najvišeg Uma (Boga).

Međutim, u pomenutom slučaju upletenosti kraljice Elizabete u lanac pedofila Ajk se pozivao na odluku Međunarodnog suda zasnovanog na prirodnom pravu (International Common Law Court of Justice – ICLCJ).

ICLCJ je organizacija osnovana 15. septembra 2012. sa sedištem u Briselu. Iako se tako zove, ovo nije nikakav sud u pravom smislu te reči, odnosno njegove odluke nisu ni za koga obavezujuće. Ipak, članovi ICLCJ-a su aktivne i penzionisane sudije i drugi stručnjaci koji veoma pažljivo odmeravaju svoje odluke.

Jednoglasnom presudom ICLCJ-a od 25. februara 2013. britanska kraljica je zajedno sa još tridesetak optuženih oglašena krivom za učestvovanje ili prikrivanje genocida nad kanadskim urođenicima.

Predmet je baziran i na događajima iz Instituta Mohavk u Kanadi koji je 1832. osnovala engleska Anglikanska crkva, navodno zbog edukacije Indijanaca iz naroda Mohavk. Umesto da budu podvrgnuta obrazovanju, deca u ovom internatu su zlostavljana i mučena, a ICLCJ veruje kako je polovina interniranih maloletnika završila na obližnjem groblju. Institut je zatvoren 1970. godine.

Kraljica Elizabeta II, koja je istovremeno i kanadski suveren, posetila je 1964. ovu školu. Po izjavi dvojice ljudi, ona je na piknik povela desetoro dece, od kojih nikada nijedno živo više nije bilo viđeno. Očevidac ovog događaja, Vilijam Kumbes, ubijen je u februaru 2011. godine, ali je prethodno dao veoma precizna i iscrpna svedočenja koja su snimljena kamerom.

Ako je na neki način i sama britanska kraljica upletena u lanac trgovaca belim robljem, onda je jasno zbog čega vlasti ove ostrvske zemlje odugovlače sa pokretanjem i sprovođenjem istrage.

ICLCJ u svojoj presudi ide i dalje, objašnjavajući za šta su sve nestala deca korišćena. Petorica sudija i 27 porotnika iz šest zemalja smatralo je dokazanim da je više od 50.000 nestale deca završilo u krvavom ritualu „Deveti krug", koji zagovara jezuitski dokument "Magisterial Privilege".

Postojanje ovog dokumenta zvanična katolička crkva nikada nije osporila, ali se za ritual „Deveti krug" tvrdilo da potiče iz ruralnih oblasti Belgije i Holandije u kojima se i dalje izvodi, ali da nikada nisu bile prinošene ljudske žrtve.

"Magisterial Privilege", međutim, izričito navodi kako rimski Papa ima pravo da odobri žrtvovanje dece čija bi se krv pila ili na drugi način koristila tokom pomenutog rituala. Čak šta više, svaki kandidat za Papu je dužan da pre nego što se pristupi konačnom glasanju upražnjava „Deveti krug" koji obuhvata i ispijanje dečije krvi.

U toku sveobuhvatne privatne istrage koju od kraja prošlog veka vodi britanski funkcioner za zaštitu dece Piter Mekelvi na površinu su isplivala svedočanstva o orgijanjima odraslih članova britanskog establišmenta sa maloletnicima koji mogu da se porede jedino sa scenama iz poznatog filma „Širom zatvorenih očiju". Od 2013. se Mekelvi povukao sa funkcije i potpuno posvetio vođenju društva „Fenbridž" koje se bavi otkrivanjem slučajeva zlostavljanja maloletnika.

Po svedočenjima zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova više stotina dosijea o zlostavljanju maloletnih lica je nestalo tokom vođenja istrage. Zbog toga je ministarka Mej obećala poslanicima britanskog parlamenta da će svako ko bude pokušao da ometa rad komisije čije je formiranje najavila, biti krivično gonjen. Tročlana komisija je čak dobila i zakonska ovlašćenja da iznudi svedočenja od osoba za koje smatra da imaju podatke o trgovini i zlostavljanju dece.

Zanimljivo je da se Velika Britanija energično zalaže za donošenje rezolucije Saveta bezbednosti UN koji zločin u Srebrenici tretira kao genocid, a istovremeno potpuno ignoriše presude ICLCJ-a kako je čak i aktuelna kraljica bila upletena u potpuno istrebljenje naroda Mohavk i tim povodom ne želi da pokrene nikakvu istragu.

Izveštaj CRC-a bi sigurno bio i dalje ignorisan da se nisu uključili britanski mediji, ali će i ovo biti „čudo za tri dana" kao i sve ranije istrage pokretane zbog optužbi za pedofiliju i trgovinu belim robljem.

 

     A 1. Genocid nad kanadskim indijancima

Papa Benedikt XVI (rođen kao Jozef Alojz Racinger u Bavarskoj, Nemačka) povukao se sa prestola Svetog Petra 28. februara 2013. godine, svega tri dana pošto je ICLCJ doneo presudu kojom je osuđena britanska kraljica, ali i vrh katoličke crkve za genocid nad kanadskim Indijancima iz naroda Mohavk.

U presudi se pominje i krvavi ritual „Deveti krug" koji se po jezuitskom spisu "Magisterial Privilege" od 18. veka upražnjava i u Vatikanu pre izbora novog Pape.

Benedikta je na tronu nasledio Franja I, za koga ICLCJ tvrdi da je još sedamdesetih godina prošlog veka učestvovao u prebacivanju dece nestalih argentinskih političara. Ovo je nadgledao Vatikan, a umesto u sigurnost deca su odvođena u belo roblje.

Ovo je, kako tvrde stručnjaci, bio deo takozvanog prljavog rata koji je vojna hunta vodila protiv opozicije. Takođe je osam očevidaca potvrdilo da je Franja kao sveštenik i biskup silovao dve maloletnice tokom rituala žrtvovanja dece.

„Deveti krug" se redovno izvodi u jezutskim zajednicama širom sveta. Posle iznošenja tajni "Magisterial Privilege" i povlačenja Benedekta XVI i mnogi jezutski zvaničnici su naprasno odlučili da se povuku u manastirski mir i tišinu, zavetovavši se na doživotno ćutanje.

Ritual se izvodi jedanput mesečno, po mogućnosti u noći punog meseca, mada to nije obavezno. U Zagrebu je u jednoj vili, koju u starom gradu poseduje red Malteških vitezova „Deveti krug", praktikovan 15. februara 2015. godine. Tog dana je u glavnom gradu Hrvatske inaugurisana predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, a ceremoniji je prisustvovao i premijer Srbije Aleksandar Vučić.

 

©Geto Srbija

materijal:Lit protiv mafije

SLUŽBENICI IZ MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE UMEŠANI U PRODAJU MESA CRKNUTIH ŽIVOTINJA???

 

Načelnica veterinarske inspekcije Srbije Sanja Čelebićanin je nesmenjiva. Pljačka, truje, uništava… Na platnim spiskovima je mnogih stranih i domaćih kompanija koje truju građane Srbije i uništavaju stočne fondove i naše oranice i voćnjake. Ko stoji iza nje? Zašto je nesmenjiva, i zašto još nije optužena, pored svih dokaza koje policija ima? Da li se, pitamo se, i ona seća svih svojih zlodela koja je nanela građanima Srbije?

 

          Vuk Stanić

 

Belgija je tužila Srbiju, zbog nepoštovanja bilateralnih ugovora i lažnih obećanja načelnice republičke veterinarske inspekcije Sanje Čelebićanin.

Srbija se našla na udaru države Belgije, jer nije ispunila obećanje da će sve crknute životinje u Srbiji biti upućene u firmu Energozelena koju je kupio njihov kapitalista.

Tokom 2012. godine, saradnja Belgijanaca sa Sanjom Čelebićanin još uvek nije bila poljuljana. Iz dokumenta koji objavljujemo vidi se da je "Energozelena" uredno platila avionske karte Sanjinom mužu Stevanu Čelebićaninu, koji je putovao iz Beograda preko Ciriha do Brisela, od Brisela do Beča i nazad za Beograd.

Sanja Čelebićanin je, između ostalog, govorila i na edukativnim tribinama, zajedno sa ljudima iz Energozelene. Tribine su takođe bile finansirane iz fonda te kompanije.

U pozivu koji je upućen veterinarskim inspektorima i veterinarima od strane Ministarstva poljoprivrede piše, da će prezentaciju o pravnim propisima u upravljanju sirovinama koje vode poreklo od uginulih životinja voditi Sanja Čelebićanin, dok će "Energozelena" uraditi prezentaciju u delu koji se odnosi na transformaciju sirovina životinjskog porekla u obnovljivu energiju.

"Neophodno je da na prezentaciju pozovete sve veterinarske inspektore u vašem okrugu…" piše u ovom dokumentu.

Učesnicima na ovim predavanjima su plaćani lepi honorari.

Ipak, Čelebićaninova i pored svega nije ispunila svoj deo pogodbe, pa je meso uginulih životinja osim u Inđiju odvoženo i u Sombor i Zaječar.

Postrojenja Energozelene, čiji su vlasnici Belgijanci, meso uginulih životinja koristi za proizvodnju bio dizela i drugih obnovljivih energenata. Činjenica da je deo ovih sirovina odlazio u Sombor i Zaječar ne bi im smetala, bez obzira što su oni uredno plaćali mito, da su u pitanju bili samo Sombor i Zaječar.

Ispostavilo se da im državni službenici, ali i privatnici dovoze crkotine krava i svinja na kojima su falili delovi tela. Nikada im nije dovezen nijedan teleći but, ali jesu kamioni uginulih telića!

Belgijanci su pokrenuli istragu i ispostavilo se da su državni službenici iz Ministarstva poljoprivrede umešani u prodaju mesa crknutih životinja.

Sve dokaze o ovome je Serž Ame, jedan od direktora belgijske firme, predao srpskoj policiji. Na nekim od slika koje su služile kao dokaz u pozadini su se videli kamioni "Energozelene", čiji su radnici bili uključeni u privatnu istragu. Kasnije je ovaj materijal predat i medijima, pa je načelnica uprave za veterinu morala da reaguje i održi nekoliko konferencija za štampu.

Na kraju je naša država odlučila da stvar zataška, tako što će za sve okriviti Nebojšu Jovanovića privrednika iz Velike Plane. Jovanović je zaista prodavao pljeskavice napravljene od crknutih životinja deci u Velikoj Plani, ali to su u dogovoru sa ljudima iz Ministarstva poljoprivrede činili i drugi, i to u mnogo većim razmerama. Osim toga, Velika Plana i nije baš blizu Inđije, dok je njegov obim prodaje i prerade crkotina bio isuviše mali da bi smetao Belgijancima.

Oni su nedavno medijima saopštili da Srbi godišnje pojedu 150.000 tona crknutih životinja, pa je i laicima jasno da to nije količina koju je Jovanović prodavao preko svoje pečenjare. Ipak, one druge za koje javnost ne zna, policija ne hapsi, a Ministarstvo poljoprivrede ne ganja, jer su oni deo sistema trovanja naroda.

Niko ko plaća zaštitu ovima iz Ministarstva neće biti uhapšen, sve dok kriminalci budu vodili Ministarstvo.

Podsetićemo da se na čelu ovog ministarstva nalazi ministar Dragan Glamočić koji zagovara slobodnu prodaju GMO proizvoda, koji dokazano pogoduju razvoju tumora. On ni dan danas nije promenio pravilnik kojim se reguliše nivo afla toksina u mleku, jer tajkuni koji ga plaćaju još uvek nisu rasprodali zalihe neispravnog kukuruza i druge stočne hrane, koji izazivaju rast ovih otrova u mleku.

Podsetićemo i to da je u Srbiji na snazi jedan od najmonstruoznijih pravilnika koji reguliše oblast mesa, mesnih prerađevina, kojim je u mesne prerađevine dozvoljeno stavljati, kancerogene aditive, hormone rasta, esterogene, antibiotike…

Ovi pravilnici su u javnosti poznati po nazivu Protokol smrti, a njima je predviđeno da proizvođači treba da vrše samokontrolu svoje proizvodnje!

Kako ta samokontrola izgleda najbolje se vidi na primeru klanice u Kraljevu. U toj klanici meso je pobacano na zemlju ispred objekta u kome se radi. Vlasnici su lepo platili HASAP licencu, i sada su sigurni da ih niko neće kontrolisati. Slika nereda iz ove klanice može se videti na fejsbuk profilu doktora veterine Veseline Pelagić, koja je uz sliku postavila i pitanje: " Gde je sad samokontrola…?"

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije