Архива

Posts Tagged ‘ugovori’

ТАЈНО ПОСЛОВАЊЕ ПОСТАЛО ПРАВИЛО: СРБИЈА – ПОЖЕЉАН ЕЛДОРАДО И КУРТИНИХ И МУРТИНИХ СТРАНИХ ПОСЛОВНИХ ПАРТНЕРА!!?

31. јула 2017. Коментари су искључени

 

Од првог дана своје владавине, Александар Вучић је склапао "пословне аранжмане" са разним мултинационалним компанијама и страним државним предузећима, у име државе Србије, и редовно на противзаконит начин.

Већина уговора које је склопио има ознаку државне тајне. Детаљи о кључним приватизацијама и куповинама такозваном непосредном погодбом, све је то јавности у Србији потпуно недоступно. Чак су и "Бриселски споразуми" (о признавању самопроглашене државе Косово) тајна за целу Србију осим за Вучића. Само он зна шта на шта је обавезао Србију.

 

                    Милан Маленовић

VELEIZDAJNICKI TAJNI VUCICEVI POSLOVI I UGOVORI.2

 

Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић је пре неку годину у једном интервјуу рекао како верује да Србија има више тајних докумената него НАТО пакт. Све је могло да понесе ознаку "тајна", а у међувремену су законским прописима те могућности још и додатно проширене.

Народ у Србији не зна ни шта, ни због чега, али ни колико плаћа, али мора да плаћа. Од како су на власт 2012. године дошли напредњаци кренула је права лавина склапања тајних уговора којима се држава Србија, односно порески обвезници, за неколико генерација унапред обавезали на нешто. На шта су се то обавезали, сазнаће се, исто као и у случају "Фијата" из Крагујевца, тек када рачун стигне на наплату.

Комплетна држава функционише искључиво као приватно добро Вучића и његове камариле, који нису обавезни никоме да полажу рачуне, па зато више не објављују ни међународне споразуме, али ни уговоре који се склапају. Најважнији уговори су потписани са клаузулом тајности, али су тајни и они релативно мали, са неким "инвеститором" који отвара једну фабрику у Србију и за то од државе добија субвенције.

Већ на самом почетку своје владавине, Александар Вучић је супротно апелима стручне јавности, потписао уговор о препуштању вођења посрнуле железаре у Смедереву страним менаџерима, са којима је склопљен тајни уговор, никада до краја приказан јавности. Колико је коначно овдашњи буџет коштао тај напредњачко – словачки лоповлук није познато, али је већ сада јасно да се ради о стотинама милиона долара.

Занимљиво је да је после склапања поменутог уговора Министарство државне управе 2015. по сили закона поднело кривичну пријаву против тадашњег министра привреде Жељка Сертића, јер уговор није доставио поверенику за информације од јавног значаја Родољубу Шабићу.

Од одговорности је, међутим, министра амнестирала Комисија за заштиту конкуренције дајући оцену како је уговор потпуно у складу са законом. Та иста Комисија ће касније дозволити да се као пословна тајна крију подаци о крајњем власнику, или власницима „Еагле Хиллс"-а, "инвеститора" и извођача радова на „Београду на води"  , па је она тако постала врховни арбитар који је изнад суда, закона и Устава.

Почетком 2014. године, напредњачка лоповска хорда склопила је споразум о сарадњи са Уједињеним Арапским Емиратима. Тај споразум је јаван и ратификован у Скупштини, али управо он предвиђа могућност да се, супротно Закону о доступности информација од јавног значаја, пословни уговори склопљени на основу овог билатералног споразума могу држати у тајности, ако тако одлуче уговорне стране!

Тако је ускоро склопљен уговор о продаји мањинског власничког удела у "Аир Сербиа" арапском партнеру, а јавности је показан тек после неколико месеци притисака на Владу. Тада се, увидом у тај уговор, само утврдило како су стварни послови уговорени на основу анекса који ни до данас нису обелодањени, јер су проглашени тајним.

Како се овакав начин "пословања" са УАЕ показао као веома користан за овдашње властодршце, приступило се законском регулисању могућности да се тајно пословање у Србији претвори у правило, а не да више буде изузетак.

Крајем 2015. године, напредњачка већина у Народној скупштини предложила је и измене Закона о улагањима, који је предвиђао да државне институције, када се ради о уговорима са страним "инвеститорима", нису обавезне да грађанима дају на увид информације које предвиђа Закон о доступности информација, а да грађани у том случају немају могућност улагања жалбе.

Другим речима, до садржине уговора са инвеститорима грађани Србије не могу да дођу ни уз помоћ Повереника за информације од јавног значаја, већ морају да воде управни спор да би сазнали какав споразум је власт склопила у њихово име.

На тај начин је власт за себе обезбедила право да по слободном нахођењу потписује шта хоће и са киме год хоће, а народ има само "право" да цехове касније плаћа.

Један од послова склопљених на овај начин је и "Београд на води" који је само у деловима познат јавности. Посебно забрињава то што је, без преседана, посебном одлуком Комисије за заштиту конкуренције омогућено да се прикрију прави власници "Еагл Хиллс"-а, наводног страног "инвеститора".

Према подацима које је пре више од месец дана објавила немачка привредна комора (ИХК), односно њихово представништво у Србији, "Српско – немачка привредна комора", "Београд на води"  је по цени други највећи јавни пројекат који је покренут у Србији. Вредност ових инвестиција Немци процењују на око 1,5 милијарди евра, а не, како овдашња власт тврди, више од три милијарде евра. Од тога ће српска страна платити око једне милијарде.

Протекле недеље, београдски архитекта Бранислав Јовин је на конференцији за штампу у београдском "Медија центру" рекао нешто због чега ће актуелни Вођа у будуће још лошије да спава него обично, јер је откривен један битан разлог због кога су уговори о "Београду на води" недоступни јавности.

Наиме, Јовин је поводом изградње рекао да ће због криминала око овог пројекта неко морати да одговара и да иде у затвор: "…Гарантовано, тај мора да иде у затвор, тај не може да прође некажњено. То улагање у инфраструктуру, које ми плаћамо, биће више од суме коју они помињу (око 790 милиона евра)… Нећемо моћи да испоштујемо рокове, па ћемо морати Арапима да плаћамо и пенале."

Пошто је крајем 2014. напустио владу Александра Вучића, Саша Радуловић је у јавност изнео цео низ случајева тајних уговора које републичка врхушка склопила са "инвеститорима" из Уједињених Арапских Емирата, од којих је онај за "Београд на води" само врх леденог брега.

По Радуловићевим тврдњама, осим уговора са "Етихадом" и "Еагл Хиллс"-ом, тајни су и уговори о изградњи социјалних станова (никада реализовани), закупу пољопривредног земљишта и куповини бројила за потребе Електро-дистрибуције Србије.

Како се тада сазнало, арапска компанија "Амплеx" је добила ексклузивно право набавке и уградње бројила за струју, а посао је укупно вредео пола милијарде евра, док би за бројила било издвојено само 150 до 200 милиона евра. Остало су били трошкови уградње и провизија домаћим политичарима.

Објашњавајући начин и разлоге потписивања билатералног споразума са УАЕ из марта 2014. године, којим је све могло да буде проглашено државном, односно пословном тајном, Радуловић је изнео тврдњу, како је главни архитекта тог договора био Млађан Динкић, који је само због тога и ушао у владу Дачић – Вучић, иако је коалиција СНС-СПС и без њега имала комотну већину у Скупштини.

Кровни споразум са Уједињеним Арапским Емиратима усвојен у Скупштини у марту 2014. давао је Влади одрешене руке да са "инвеститорима" из те заливске деспотије склапа уговоре противно Уставу и важећим законима Србије, а што је јасно наведено и у самом тексту споразума, по коме се у случају спора не примењују српски закони, нити се спор може водити пред српским судовима.

Радуловић је тако, будући да је као министар привреде имао увида у све уговоре и дилове, тврдио како је тајни споразум о уступању пољопривредног земљишта Арапима у супротности са читавим низом закона Републике Србије.

Коначно, кровни споразум је омогућавао Влади да уговоре са компанијама из УАЕ склапа непосредном погодбом, без јавног конкурса. На тај начин је и посао са бројилима додељен "Амплеx"-у, а да о свему нико није био обавештен осим најужег круга око лоповског тандема Вучић – Динкић, тврдио је тада Саша Радуловић.

Сигурно најскупљи тајни споразум за Србију је такозвани "Бриселски споразум" за који је сам Вучић једном приликом рекао, како се ту не ради о писменим уговорима, које су обе стране потписале, већ углавном о усменим договорима за чије је спровођење гарантовала Европска Унија.

Потпуно је искључена могућност да се једна озбиљна светска организација, као што је Европска Комисија, обавезала "на часну реч" да ће се постарати о спровођењу усмених међународних споразума. Далеко је вероватније да постоје писани споразуми на којима су потписи наших преговарача, али који нису достављени јавности, па ни самој Скупштини, која је по Уставу једина надлежна да их ратификује.

Ако ништа друго, после сваког састанка у Бриселу обе делегације и представници ЕК потписују записник. До данас, српској јавности није приказан ниједан стенограм ни са једног од ових састанака.

Да се власт одрекла Косова и Метохије сазнаћемо у некој будућности, када будемо морали да испунимо оно што је обећано у наше име.

Стручњаци за међународно право, међутим, указују на то да је потпуно погрешно мишљење које влада у једном делу српске јавности, како су усмени споразуми неважећи, посебно ако их није ратификовала Скупштина.

Стални суд међународне правде (претходник Међународног суда правде) донео је 1933. године одлуку којом је пресудио у спору између Данске и Норвешке око поседа на Гренланду.

Основа ове пресуде била је једна усмено дата изјава тадашњег министра спољних послова Норвешке Ихелена, како његова држава неће правити питање око свог суверенитета над делом Гренланда. Тако је ово острво у целости припало Данској, а поменута пресуда ССМП-а је постала преседан у међународном праву.

Да су усмени и тајни договори из Брисела итекако обавезујући за Србију, бар по мишљењу овдашњих властодржаца, види се и по поступању по захтеву ЕО.ИИ. бр.6273/2015 такозваног Министарства правде самопрокламоване Републике Косово упућеног 14. новембра 2016. године, упућеном овдашњем Министарству правде. У њему се од српских државних органа тражи да поступе у "складу са захтевом за међународну сарадњу", што је српско правосуђе и учинило одговором од 24. маја 2017. године.

Како се у међународном праву надлежност у правосуђу сматра једним од основних показатеља суверенитета над одређеном територијом, то је овакав поступак српског Министарства правде јасан показатељ да се Вучићева влада одрекла Косова и фактички у Бриселу већ признала независност ове самопрокламоване државе. Наравно, о свему овоме ништа се у јавности не зна, јер су преговори и даље под велом тајне.

 

       А 1. Тајна "кинеског канала"

Да није било једног успутног коментара који је повереник Родољуб Шабић 2015. изрекао у интервјуу "Вечерњим новостима", никада се не би ни сазнало да постоји тајни споразум између Србије и Кине о изградњи канала Дунав – Морава – Вардар – Солун (ДМВС) . Он је тада признао како му није био одобрен увид у тај документ који носи ознаку државне тајне.

До тада се веровало како је све у вези тог пројекта обично подгревање старих фантазија које су започеле још крајем 19. века једном студијом Аустро – Угарске и да се од његове реализације одустало. После Шабићеве изјаве открило се како не само да постоји тајни споразум Београда и Пекинга, већ да се итекако ради на његовој, мада још ни једна лопата земље није ископана на будућој траси канала.

Кина у пројекту ДМВС види једну опсежну могућност продора не само на српско, већ и на тржиште Балкана, док је сам канал у свему томе само алиби за давање погодности и концесија кинеским компанијама. У 19. веку канал је био део немачко – аустријског плана "Дранг нацх Остен" ("Продор на исток"), а у 21. веку је постао део кинеског пројекта продора на Запад.

У светлу ове информације другачије морају да се посматрају кинеске инвестиције које се одвијају управо у непосредној близини ушћа Мораве у Дунав. Тако се лакше разуме и због чега ознаку тајности носи читав низ уговора потписаних између ЕПС-а и кинеских компанија око ревитализације и проширења термоелектране у Костолцу.

Као и због чега је кинеска државна компанија уплетена у овај посао својим радницима наредила да по сваку цену спрече јавно извештавање о радовима.

Могуће је, да осим поменутог строго чуваног споразума у писменој форми, постоје и одређени усмени договори између Београда и Пекинга, који су, исто као и они из Брисела, за Србију обавезујући.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

NAMERNO NESTRUČNO URUŠAVANJE DIREKTORATA CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA SRBIJE!!???

23. августа 2015. Коментари су искључени

 

Nezakonitim imenovanjem novog direktora civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, Mirjane Čizmarov, nastavljeno je sa haosom u ovoj instituciji. Naime, Vlada Srbije je donela nepostojeći upravni akt, u vidu rešenja o imenovanju vršioca dužnosti zamenika direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva, čime je otvorena mogućnost da i druge neodgovarajuće ličnosti dođu na vrlo delikatne funkcije, od kojih zavisi i bezbednost zemlje.

U međuvremenu, pokrenut upravi spor pred Upravnim sudom za poništaj ovog nezakonitog imenovanja, ali to neće zaustaviti bahato, režimsko "kadrovanje" u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva.

 

                  Milica Grabež

DIREKTORKA

 

Konačan udarac inače uzdrmanim temeljima srpskog civilnog vazduhoplovstva, dala je Vlada Republike Srbije svojim Rešenjem donetim još 30. oktobra 2014. godine, kojom prilikom je za direktora Direktorata imenovala Mirjanu Čizmarov, osobu koja već pune dve godine aktivno učestvuje u sprovođenju nezakonitosti u Direktoratu.

Do njenog imenovanja ne bi ni došlo, da Zaštitnik građana Republike Srbije nije doneo Preporuku (po pritužbi koju je dobio 1. avgusta prošle godine) kojom je utvrdio da je Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije – Upravni odbor, načinio propust u radu u postupku izbora direktora i zamenika direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva, kršeći načelo zakonitosti u svom radu.

Neophodnost da se bez odlaganja, izaberu, u skladu sa zakonom, generalni direktor i zamenik generalnog direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, kao i da se utvrde razlozi za načinjeni propust i preduzmu mere, uključujući i mere lične odgovornosti, kako se propust ne bi ponovio, jeste suština Preporuke Zaštitnika građana, koja je izražena u tri imperativne tačke: "…

Potrebno je da upravni odbor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije bez daljeg odlaganja, u svemu u skladu sa zakonom sprovede, odnosno okonča postupak Javnog konkursa za izbor direktora i zamenika direktora Direktorata;

Potrebno je da Upravni odbor Direktorata utvrdi razloge koji su doveli do propusta i o njima, uz izvinjenje, obavesti sve učesnike konkursa i javnost; Potrebno je da Upravni odbor predloži Vladi Republike Srbije mere koje će sprečiti da se propust ponovi u budućnosti…".

Do današnjeg dana, ni Direktorat ni Upravni odbor Direktorata nisu u celosti postupili po Preporuci Zaštitnika građana, koji je povodom toga uputio i četiri urgencije. Došlo je jedino do imenovanja direktora Direktorata, koje je u celosti sprovedeno nezakonito, zbog čega je pokrenut upravni spor kojim se od Upravnog suda traži poništaj Rešenja Vlade Republike Srbije kojim je imenovana Mirjana Čizmarov.

Tužba za poništaj nezakonitog imenovanja je podneta krajem 2014. godine ali se do danas Upravni sud nije oglasio povodom toga i pored obaveze da zakaže ročište u roku od 30 dana od dana podnošenja tužbe.

Direktorat, odnosno njegov upravni odbor, usvojio je novu sistematizaciju radnih mesta, 26. juna 2015. godine, kojom gotovo u potpunosti urušava civilnu vazduhoplovnu vlast, a samim tim i srpsko vazduhoplovstvo u celini.

Mirjana Čizmarov je tu sistematizaciju uradila inkognito zato što stručni kadar u Direktoratu nije imao potpunog uvida u njenu izradu. Ona je prethodnih dana pripremila i potpisala anekse ugovora o radu kojim su najstručniji radnici u Direktoratu sklonjeni u stranu dok je poslušnike nagradila velikim zaradama i boljim radnim mestima.

Koristeći činjenicu da je Direktorat javna agencija koja nije na budžetu Republike Srbije, pa samim tim i ne opterećuje finansijski građane Republike Srbije, Mirjana Čizmarov je u proteklom periodu zaposlila veliki broj nepotrebnih radnika koji značajno opterećuju budžet Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Posledice takvog ponašanja mogu biti pogubne za Direktorat u budućnosti.

Usvojena sistematizacija je pogubna za srpsko vazduhoplovstvo, ali pored mnogih nezakonitosti treba posebno izdvojiti činjenicu da je Mirjana Čizmarov iz sistematizacije izbacila jednu od najvažnijih službi u Direktoratu, koja se zove Služba traganja i spasavanja što je direktno suprotno propisima međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva!

Ova gospođa je istovremeno učestvovala i u sumnjivoj kupovini poslovne zgrade u Skadarskoj ulici u Beogradu, gde bi Direktorat trebalo da se preseli krajem avgusta 2015. godine.

Ali, ono što je Vlada Republike Srbije uradila na svojoj 138 sednici, u petak 10. jula ove godine, prevazilazi sve stereotipe o pogrešnom postupanju Vlade, o donošenju nezakonitih akata, o nepotizmu i drugim režimskim bolestima.

Naime, oholost, bahatost, nečuvena demonstracija sile koju je Vlada Republike Srbije pokazala prilikom donošenja Rešenja o imenovanju vršioca dužnosti zamenika direktora Direktorata u liku mladog, sa biroa dovedenog, nestručnog i neiskusnog čoveka, za koga se pouzdano zna jedino da je rođen 1986. godine.

Sporan je i njegov "akademski status": nije utvrđeno kada je diplomirao- 2009. ili 2010. godine! Dva su različita podatka u njegovom dosijeu. Na diplomi Pravnog fakulteta koju je priložio, ne stoji da je u pitanju Univerzitet u Beogradu, pa nije poznato koji pravni fakultet je u pitanju!

Naravno, ovo nije ništa novo u radu Vlade pa i celokupne državne administracije. Kad god su mogli, oni su zaobišli, preskočili ili pogrešno protumačili neku odredbu zakona ili drugog propisa, ali su taj propis barem do sada imali kao polaznu osnovu. Međutim, sada su otišli korak dalje, pa iako nisu morali da krše propise, oni su to uradili.

Javni konkurs za izbor direktora i zamenika direktora Direktorata je i nakon imenovanja direktora (nezakonitog ali ipak imenovanja u skladu sa tim konkursom) 30. oktobra 2014. godine, ostao na snazi, pa se, eto, samo čekalo da se neko ko Vladi bude najprihvatljiviji sa liste kandidata imenuje na to mesto.

Ali, ne! Ti neuki ljudi su imenovali mladića koji nema nikakve profesionalne veze sa vazduhoplovstvom (jasan uslov u konkursu je bio petogodišnje iskustvo u vazduhoplovstvu!), već nema ni potrebnih pet godina radnog iskustva (u vreme kada je Javni konkurs raspisan 31. jula 2013. godine, vrlo verovatno da nije bio ni u radnom odnosu). Uz sve to, on nije ni na spisku kandidata od kojih se imenuje zamenik direktora, tačnije nije ni mogao biti učesnik konkursa!

To još uvek nije najgore. Prava eskalacija režimskog diletantizma i okrutne demonstracije sile, pokazala je da Vlada nije bila u stanju da pravilno primeni nijedan postojeći propis.

Ali, zato je umela da imenuje neukog i u svakom pogledu pogrešnog čoveka za vršioca dužnosti zamenika direktora (a ne zamenika direktora), iako je javni konkurs još uvek otvoren, iako su propisi o tome kada se bira vršilac dužnosti (samo kada prestane funkcija prethodnom direktoru pre isteka vremena na koje je imenovan i to najduže za period od šest meseci i do raspisivanja javnog konkursa) toliko jasni da nisu potrebna bila kakva dodatna objašnjenja.

Nova direktorka civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, Mirjana Čizmarov, posebna je priča. Reč je o osobi koja nema potrebna znanja iz bilo koje oblasti civilnog vazduhoplovstva (nije nikada završila ili bar odslušala bilo koji kurs iz oblasti civilnog vazduhoplovstva).

Zbog njenog ranijeg ponašanja u privrednim subjektima i državnim organima u kojima je radila pre zasnivanja radnog odnosa u Direktoratu kao što su preduzeće „Dimničar", Ministarstvo saobraćaja i Privredna komora ali i njenih karakternih osobina, ona je još početkom 2004. godine, najurena iz ministarstva saobraćaja i infrastrukture od strane tadašnjeg ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića!

Često je putovala u inostranstvo i kao član usko stručnih delegacija, i to iz onih oblasti koje nimalo nije poznavala, tako da su takva putovanja imala karakter turističkih putovanja. Na nekim od tih putovanja je iskazivala krajnje nepoštovanje prema kolegama, a njeno najblaže rečeno „slobodno ponašanje" je imalo veoma negativnog uticaja na Direktorat.

Sumnjivi sastanci koje je imala na tim putovanjima sa krajnje sumnjivim osobama (ovi podaci su potpuno pouzdani) i sasvim sigurno iznošenje onih podataka i informacija o Direktoratu koji su mogli biti i poverljive prirode, nažalost nisu sankcionisani od strane odgovornih u Direktoratu.

Prema saznanju iz potpuno pouzdanih izvora, često je koristila privilegije koje joj nisu pripadale i zloupotrebljavala je službena poznanstva sa radnih sastanaka, na koje su je pozivali generalni direktori kao rukovodioca opšteg i pravnog sektora.

Kasnije je, po osnovu tih poznanstava, za sebe, a vrlo je moguće i za druge, pribavljala znatna materijalna i nematerijalna sredstva. Na taj način je sebi obezbedila i stan po najpovoljnijim uslovima.

Uzgred, treba podsetiti da je Mirjana Čizmarov, zahvaljujući svojim neverovatnim apetitima, oštetila Direktorat civilnog vazduhoplovstva za pedeset miliona dinara, samo po osnovu iznajmljivanja poslovnog prostora.

Bez javnog tendera i bez valjanog pregovaranja, zaključila ugovor o najmu, za koji je kasnije priznala da je preplaćen i štetan za Direktorat, što je zavedeno i u zvaničnoj dokumentaciji!

Ali, kod Vučića je sve kao i kod Pape u Vatikanu: pomoliš se, platiš i gresi su ti oprošteni!

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: