Архива

Posts Tagged ‘ugalj’

NAPREDNJAČKI DIREKTOR RB KOLUBARA I NJEGOVI „KULE I GRADOVI“!!!

25. маја 2015. Коментари су искључени

 

Generalni direktor Rudarskog basena Kolubara, Milorad Grčić, nalazi se u nikad goroj situaciji. Obruč oko njega stegli su mafija, policija i stranačke kolege. Kako naši izvori govore, neko je predsedniku Vlade, Aleksandru Vučiću konačno dojavio da Grčić od prvog dana svog imenovanja na mesto generalnog direktora Kolubare, traži novac za rad Srpske napredne stranke od svakog privrednika sa kojima kontaktira. To ne bi bio problem za Vučića kad bi bio obavešten koliko Grčić uzima, ali, on od njega te podatke krije.

 

                        Vuk Stanić

SPREMAN ZA SMENU

 

Direktor RB Kolubara Milorad Grčić, uzimao je novac od koga god je stigao. I od običnih građana i od privrednika. Ali, on nikada nije završio u stranačkoj kasi. Sa druge strane Grčić je nudio "kule i gradove", pa je za novac koji je primao, obećavao čak i takve mizerne kompenzacije, kao što je povlašćen položaj u kupovini uglja (dok je bilo uglja to nije bio problem, ali danas…).

Policija je poslednje dve godine stalno dobijala informacije o tome šta on radi, ali materijalnih dokaza i volje da se nešto preduzme nije bilo. Nezadovoljnih načinom na koji Grčić namešta poslove bilo je od početka, pa je neko u znak odmazde, još 2013. godine, na njegovom službenom automobilu odvrnuo šrafove na točkovima i automobil je sleteo sa puta. Tada niko nije povređen.

Pravi problemi za Grčića počinju sa prošlogodišnjim poplavama, jer zbog smanjene proizvodnje uglja nisu svi koji su platili mito mogli da dobiju i obećane količine uglja po povlašćenim cenama. Nezadovoljni su se organizovali i počeli da prete.

Desilo se tako jednom prilikom da su ljudi sa fantomkama na glavi uočeni u blizini njegove kancelarije. Ove godine, u aprilu mesecu, na kancelariji su mu bili polupani i prozori, dok je sledeći incident bio paljenje Grčićevog službenog automobila. Auto je zapaljen ispred njegove kuće i tako mu je poslat znak da oni kojima duguje usluge znaju gde živi.

Možda je Grčić i nameravao da ispuni ono što im je obećao, ali, uglja jednostavno nije bilo dovoljno! Kopovi su bili poplavljeni, mašine upropaštene, u nekim trenucima radilo se sa tek dvadeset odsto kapaciteta…

Kada je odlukom Vlade Srbije, finansijsko poslovanje iz Grčićevih ruku izmešteno u centralu EPS, pokazalo se da Aleksandar Obradović, direktor EPS nije spreman da sa računa ove kompanije plati dugove koje je Grčić napravio.

Spisak ljudi i firmi koje je Grčić donirao prestao je da važi. Mnogi koji su do tada od Kolubare dobijali novac da ćute, sada su počeli preko društvenih mreža masovno da objavljuju informacije o Grčiću i njegovim prevarama.

Ljudima iz obezbeđenja Kolubare skrenuta je pažnja da treba obratiti veću pažnja na bezbednost direktora, na šta je jedan od radnika prokomentarisao, nisam očekivao da ću učestvovati u ratu mafije.

Ipak, najveća prevara koju je Grčić uspeo da organizuje u poslednjih šest meseci, desila se u trenutku kada je Vlada Srbije zasedala u Kolubarskom basenu. Za potrebe snimanja zasedanja Vlade, trebalo je snimiti i veliki bager sa ogromnim točkom (glodar 3 ) kako vadi ugalj sa kopa.

Na žalost, na ugljenokopu pored kojeg je Vlada zasedala, nalazi se dvadesetak metara mulja ispod koga je ugalj, a kako Vučić ne bi voleo da se na snimku umesto vađenja uglja vidi skidanje jalovine, doteran je ugalj iz drugog rudnika, kako bi pokrio bruku!

Ne zna se da li je u pitanju bio kolubarski ugalj, ili je možda ugalj doteran čak iz Kostolca za potrebe snimanja. U svakom slučaju, nekoliko vagona uglja bačeni su pre snimanja sednice vlade preko mulja i rovokopač ih je skupljao za potrebe promocije sednice.

Narednih dana do Vučića su stigle vesti o tome da Grčić i druge stranačke glavešine u ime stranke uzimaju donacije, a da novac zadržavaju za sebe, posle čega su se neprijatelji ovog bivšeg vlasnika "ugledne" pečenjare, dodatno osokolili i krenuli novi napad na njega.

Mnogi smatraju da sada kada mu je pozicija ovako poljuljana, postoji šansa da na mesto direktora Kolubare bude postavljen neko drugi iz Srpske napredne stranke. Zbog svega toga, Grčić osim mafije i policije, mora da obrati pažnju i na stranačku konkurenciju.

Na žalost, dešavaju se i tragedije koje je Grčić direktno ili indirektno skrivio…

Radnik „Tamnava- Zapadno polje" Branislav A. (45) poginuo je nedavno na površinskom kopu rudarskog basena „Kolubara", kada je deo čelične konstrukcije pao na njega.

Na ovaj način nastavljena je praksa da se u JP Kolubara ne obraća pažnja na bezbednost na radu, dok životi radnika ne znače ništa. Podsetićemo da u Grčićevom mandatu ovo nije prvi slučaj pogibije radnika, ali i da mediji odavno više ne pišu o tom problemu.

Najužasnija smrt radnika Kolubare bila je ona kada je varilac Milan Sika živ izgoreo u bunkeru koji nije prethodno očišćen od ugljane prašine. Ukucavanjem u internet pretraživač reči poginuo radnik Kolubare, mogu se naći podaci o smrti mnogih rudara i radnika u ovom javnom preduzeću, nažalost kako stvari stoje ne deluje da će ova praksa uskoro i biti prekinuta.

Radnici se godinama žale na loš kvalitet HTZ opreme, čizme su male, rukavice su lošeg kvaliteta, šlemovi su katastrofa, na žalost ni sindikati ne preuzimaju gotovo ništa da se situacija promeni.

Dugo vremena je Milorad Grčić odbijao da prilikom zapošljavanja u rudarskom basenu da prednost deci poginulih rudara. Zapravo i danas prednost u zapošljavanju imaju članovi vladajuće stranke, a ne oni kojima posao zaista treba i koji su kvalifikovani.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

IZBOR NOTARA: KORUPCIJA, POHLEPA I BAHATOST SU VEŠTINE KOJE SU DOMINIRALE U NOTARSKIM KOMISIJAMA

24. септембра 2014. 4 коментара

 

Samo tri dana pre početka zvaničnog rada kancelarija javnih beležnika-notara, građani Srbije nisu imali ni njihov spisak, ni radno vreme, ni visinu taksi i tarifa koje će plaćati za zaključivanje pravnih poslova kod javnih beležnika. Na dan kad su javni beležnici zvanično počeli sa radom, većina njih nije ni položila odgovarajući ispit, niti je na bilo koji drugi način bila kvalifikovana da preuzme taj izuzetno odgovoran posao. Šta se zaista zbivalo u pozadini režimske propagande oko javnih beležnika, redakcija je je saznala od službenika Ministarstva pravde.

 

 

 

Prvog septembra sa radom je počelo 93 notara, umesto 100 , koliko je trebalo da bude izabrano, da bi se formirala javnobeležnička komora. Ali, to nije najveći problem. Veći problem je što nisu doneti svi propisi koji su neophodni za funkcionisanje notarske službe, a oni koji su doneti u Skupštini Srbije u nedelju 31. 8. 2014., odnosno dan pre početka rada notara, doneti su uz povredu ustava, jer ne mogu biti primenjivi pre isteka roka od 8 dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, a biće primenjeni odmah, tj. od 1. septembra 2014. da bi notari mogli početi sa radom,

Inače, uslov za početak rada notara je da Komisija Ministarstva pravde obiđe sve notarske kancelarije, i da da svoju saglasnost za početak rada. Takva Komisija nije ni formirana, niti je obišla ni jednu notarsku kancelariju u Srbiji. Procedura je morala da bude sledeća: da se obiđe notarska kancelarija, sačini Zapisnik i donese rešenje o tome da prostor u kome će raditi notar ispunjava ili ne ispunjava uslove, i postavi rok za otklanjanje nedostataka…

Uostalom, sve to je propisano Pravilnikom o uslovima za obavljanje javnobeležničke delatnosti (Sl.glasnik Republike Srbije br.31/2011). Članom 11 navedenog Pravilnika propisano je da ministar imenuje tročlanu Komisiju od kojih najmanje jedan član mora biti javni beležnik, a Komisija pre započinjanja sa radom javnobeležničke kancelarije proverava ispunjenost uslova, kako u pogledu prostora, tako u pogledu opreme, inventara. Članom 12 propisano je da navedena Komisija donosi rešenje o ispunjenosti uslova za početak rada javnobeležničke delatnosti.

Komisija do početka rada, 1. 9. nije donela ni jedno rešenje kojim utvrđuje ispunjenost uslova za početak rada, a javni beležnici su počeli sa radom. Ali, nisu svi javni beležnici 1. 9. počeli sa radom. Da bi mogli da počnu sa radom, notari su morali da se umreže sa određenim službama, katastrom i dr. , a ni jedan od javnih beležnika to nije učinio.

Nezaključivanje ugovora o osiguranju u smislu čl. 150 Zakona o javnom beležništvu povlači i sankciju – prestanak rada notara. Ni taj uslov za početak rada notara nije ispunjen. Ministar pravde je više puta do sada izjavio da notari odgovaraju svojom imovinom za rad.

To jednostavno nije tačno, jer to nigde nije propisano. Uostalom, nikada nije ni vršeno anketiranje notara šta imaju od imovine, niti su dužni da svoju privatnu imovinu bilo kome prijave.

Nema podataka na internetu da je Komora uopšte formirana, niti da je izabran izvršni odbor, nadzorni odbor, disciplinska komisija…Štampa o tome ćuti.

 

      Izabrani bez položenog ispita!

 

Bivši premijer Srbije Zoran Živković, a sada poslanik u Skupštini Srbije izjavio je na pomenutoj sednici Skupštine "da će obzirom na visoku tarifu koja pripada javnim beležnicima, a koju ovaj narod ne može da plaća, određeni broj javnih beležnika zaraditi toliko, da će moći da vrati makar deo novca koji je javni beležnik dao za svoje imenovanje.“ Treba li ovakvom mišljenju bilo kakav komentar, obzirom da navedeni stav bivšeg premijera niko nije demantovao. Znači, u pitanju je čista korupcija, pohlepa i bahatost.

Srbija je država koja je poslednja u Evropi uvela notare u pravni sistem. Imala je priliku da to uradi transparentno, obzirom da su zemlje u okruženju sa sličnim pravnim sistemima notarstvo uvele i pre 20 godina. Umesto da koristi iskustvo drugih, notarstvo je uvedeno uz kršenje procedure, Zakona o javnom beležništvu i navedenih pravilnika, a problem će se javiti slično problemu sa izborom sudija.

Ministar pravde je imenovao notare na osnovu mišljenja Komisije koju je on formirao, a čije je mišljenje prihvatio u celini. Komisiju su sačinjavali Snežana Marković, predsednik i članovi Biljana Pavlović i profesor Dejan Đurđević.

Navedena Komisija je pre toga izvršila ispitivanje kandidata, odnosno, oni su bili članovi ispitne komisije koji su odlučivali ko je položio i sa kojom ocenom notarski ispit, a ko ne. Njih troje su bili istovremeno članovi ispitne Komisije, kao i konkursne Komisije, koja je birala notare. Na taj način je prekršeno ustavno načelo o zabrani sukoba interesa.

Ministar pravde je u celini prihvatio mišljenje Komisije koju je on imenovao, kako u pogledu imena svih 94 imenovana notara, tako i u pogledu mesta gde notari zasnivaju svoju nadležnost. Inače, Komisija je izvršila bodovanje tako što je ocenu na ispitu pomnožila sa 10, na to dodala staž kandidata i to jedan bod za svaku godinu staža , ali najviše 20 bodova, i na sve to dodala bodove po osnovu svog "utiska o kandidatima." Komisija je u potpunosti promenila zakonske uslove za izbor notara, i kako je i sama navela u svom pismu ministru pravde, nije primenila 3 od 4 kriterijuma propisana ćl. 29 stav 4 Zakona o javnom beležništvu za izbor notara. Kriterijumi propisani navedenim članom Zakona o javnom beležništvu su: uspeh na pravosudnom ispitu, uspeh na javnobeležničkom ispitu, vrsta pravnih poslova na kojima su kandidati radili, rezultati koje su kandidati postigli na radu.

Navedena Komisija je umesto 4 kriterijuma iz Zakona primenila samo jedan, i to uspeh na javnobeležničkom ispitu. A i taj kriterijum je primenjen tako da favorizuje kandidate nove Komisije. Umesto druga 3 kriterijuma, Komisija je uvela jedan svoj novi-nepostojeći kriterijumOpšti utisak komisije o kandidatima.

Na osnovu tog izmišljenog kriterijuma-opšti utisak članova komisije, koji je nosio do 15 bodova, 12 kandidata koji su konkurisali samo za Beograd je dobilo 0 bodova, a od 1 do 3 boda dobilo je 24 kandidata. I to bez ikakvog obrazloženja.

Postavlja se opravdano pitanje, kako je logički moguće da neko po osnovu dva propisana zakonska kriterijuma -vrsta pravnih poslova na kojima je kandidat radio i -rezultati rada koje je kandidat postigao dobije 0 poena.

Kako su više od polovine navedenih lica koji su dobili 0-3 boda advokati sa 15 i više godina staža, proizlazi da se ta lica uopšte nisu bavila advokaturom i da nemaju nikakve rezultate. A pritom komisija ne daje nikakvo obrazloženje za takav svoj stav. Ali zato oni koji su radili kod vojske, policije i državnoj administraciji imaju "neverovatne radne rezultate" i dobijaju po 15 bodova.

Kako je to Komisija uspela da oformi svoje mišljenje o pojedinim kandidatima, takođe je sporno. Naime, Komisija je obavljala intervju sa svakim kandidatom, tako što je npr. dana 16.7. 2014. obavila intcrvju sa 25 kandidata za 2 sata. Dana 17. 7. 2014., takođe je obavila intervju sa 17 kandidata za 2 sata, a 18. 7. 2014. je obavila intcrvju za 2 sata sa 26 kandidata, a 19. 7. 2014. intervju sa 31 kandidatom, takođe za 2 sata.

Kandidati su, inače, pozivani preko sajta Ministarstva pravde , sa koga su uzeti ovi podaci, a koji se dostavljaju u prilogu. Iz navedenih podataka se vidi, da je po kandidatu za intervju ostavljeno po 4 minuta, u koje vreme treba uračunati i vreme ulaska u prostoriju, upoznavanja sa Komisijom, potpisivanja izjava o saglasnosti za objavljivanje intervjua koji su snimani, zatim izlazak , kurtoazno pozdravljanje. Bilo je kandidata koji su o svom radu govorili samo pola minuta, a zatim su bili prekinuti uz zahvalnost što su došli. Kakve to veštine poseduje Komisija kada je u stanju da za 1 minut ili 2, stvori utisak o kandidatima, pitanje je koje ostaje bez odgovora.

Nepravilnosti koje su prethodile izboru notara su sledeće:

Sedam izabranih notara nije imalo položen ispit u momentu raspisivanja konkursa 5. 6. 2014. godine (podaci za Beograd), to su: Miodrag Đukanović, Ana Petrović, Srbislav Cvcjić, Aleksandra Beštić, Iva Sekulić-Graovac, Jovanka Jovanović i Saša Bošković.

Imenovani su ispit položili 23.7.2014. godine, odnosno 18 dana nakon raspisivanja konkursa. Među njima je kandidat Miodrag Đukanović, koji je izabran za predsednika Komore notara.

Znači, osnovni uslov je da bi neko konkurisao za notara, je da ima položen ispit, u momentu raspisivanja konkursa, što navedena lica nisu imala, a izabrani su za notare!

 

      Kako su padali na popravnom ispitu

 

Najmanje deset izabranih notara (podaci za Beograd) je na usmenom ispitu palo na popravni. To su: Ivana Grabež, Milovan Glišić. Jasna Bojadžijevska , Dejan Radulović, Danka Carić, Savo Mićković, Dragana Smiljević, Slavica Jovanović…

Navedena lica su bodovana kao da su položila ceo ispit u roku, što nije slučaj. Navedena lica su dobili najveći broj bodova od svih kandidata, a npr. Ivana Grabež, koja je pala na popravnom ispitu, zauzima prvo mesto na rang listi sa 116 poena medu 1.000 kandidata koji su polagali ispit.

Miodrag Glišić je treći sa 115 poena, a takođe je pao na popravni. Neshvatljivo je da lica koja su pala na popravni budu najbolji između svih kandidata koji su položili notarski ispit.

Neshvatljivo je da najveći broj poena za položen ispit dobije 10 kandidata koji su pali na popravni. Logično je i pravično da kandidat, koji je sa manjom ukupnom ocenom položio ceo ispit u roku dobije veći broj poena od onog kandidata koji je pao na popravni što kod ove Komisije nije bio slučaj.

Ukupna ocena se na ispitu dobijala zbirom ocena na pismenom i usmenom delu, podeljeno sa dva. Navedena lica su dobila visoke ocene na pismenom delu ispita jer su im testovi za pismeni deo ispita bili unapred dati.

Ti kandidati su dobili devetke i desetke. A onda su pali na popravni i nisu položili ceo ispit, jer nisu mogli da baš kod svih članova Komisije imaju protekciju. Ali su zato dobili ukupnu ocenu visoku, jer su, kako smo naveli, na pismenom delu ispita dobili najveće ocene.

Ogromna većina kandidata, 95% koji su položili ispit u aprilskom, majskom i junskom roku 2014. su iz Beograda. Ti rokovi su bili bespotrebni , jer je već postojao dovoljan broj kandidata koji su položili ispit za Beograd (preko 80, a biralo se 44), i završili sve seminare.

Ako se želelo da veći broj kandidata bude iz unutrašnjosti, čime bi se moglo opravdati uvođenje aprilskog i majskog roka, ne i junskog (obzirom da je konkurs već bio raspisan) trebalo je organizovati ispite u regionalnim centrima Nišu, Užicu, Novom Sadu. Ali to nije bila želja Komisije i Ministarstva pravde, i pokazalo se da su gotovo svi kandidati koji su polagali u ta 3 roka, bili iz Beograda. To su bili kandidati koje su Komisija i Ministarstvo pravde kasnije imenovali za notare, što znači da su ta 3 ispitna roka za te kandidate bili namešteni.

Od prvih 16 kandidata na rang listi, 14 je položilo ispit u aprilskom, majskom i junskom roku. Polaganje za junski rok je bilo 23.juna 2014., što nije po Zakonu, obzirom da je konkurs raspisan 18 dana ranije, odnosno 5. juna 2014.

Od 12 imenovanih notara za teritoriju Prvog osnovnog suda u Beogradu (opštine Stari Grad, Savski Venac, Palilula, Vračar i Zvezdara), 10 njih su položili ispit u aprilskom, majskom i junskom roku, 23 od 40 izabranih notara za glavne gradske opštine, položili su ispit u aprilskom, majskom i junskom roku 2014.godine. Svi kandidati koji su polagali 23 juna 2014. (posle raspisivanja konkursa) su iz Beograda.

Taj rok-junski je nezakonit i napravljen je sračunato za beogradske kandidate bliske Komisiji i ministru pravde, a u tom momentu u Beogradu je bilo viška 45 kandidata koji su položili ispit.

Za junskim ispitnim rokom nije postojala nikakva objektivna potreba. Taj rok je namešten za određene kandidate. Po izmišljenim kriterijumima komisije, koja je ocenu sa ispita množila sa 10, automatski su eliminisani kandidati koji su dobijali niže ocene na ispitu.

Tako je Ana Petrović, koja je pala na popravnom ispitu , dobila ukupnu ocenu 9,1 odnosno 91 poen. Imenovana je dobila na znanje najveću ocenu od svih kandidata, a bilo ih je preko 1000, a pala je na popravni. Zaista za Riplija.

"…Uradila posao za dva minuta"

Kandidati koji su polagali 2012. polagali su pred Komisijom sastavljenom od profesora Pravnog fakulteta (prof. Dragor Hiber, prof. Oliver Antić, prof. Nebojša Jovanović, prof. Bodiroga i pred sudijom Ustavnog suda Marijom Draškić). Pred tom Komisijom je bilo izuzetno teško položiti, i od 600 prijavljenih kandidata u majskom, septembarskom i novembarskom roku 2012. položilo je 55, odnosno 9 %. Ali, tih 55 kandidata koji su položili 2012.godine, po starom pravilniku i pred profesorskom Komisijom bilo je dovoljno da se "pokrije" Beograd.

Rezultati kandidata postignuti u ta tri ispitna roka objavljeni su na sajtu Ministarstva, i to ocena kandidata na pismenom delu ispita i ukupna ocena. Posle smene stare Komisije i formiranja nove, više nisu objavljivane ocene kandidata.

Od tih 55 koji su položili , svi su dobili ocenu od 6,00 do 7,00. Od tih 600 kandidata dobijena je samo jedna 8 (Danka Carić), a i ona je na usmenom pala na popravni. Navedeni podaci govore koliko je taj ispit bio težak, a da bi kandidat položio morao je kod svakog profesora da dobije najmanje ocenu 6.

Kada je ministar pravde video da je od 600 kandidata položilo 55 , odnosno da je te 2012. u majskom roku položilo 30, u septembarskom 19, a u novembarskom samo 6, što je bio očigledan pad i broja prijavljenih i onih koji su položili, smenjena je "profesorska Komisija", promenjen je Pravilnik o polaganju ispita i po novom Pravilniku donetom u aprilu 2013.godine održani su ostali ispitni rokovi.

Od aprila 2013. do juna 2014. održano je 11 ispitnih rokova i od oko 300 prijavljenih kandidata položilo je oko 140, odnosno blizu 50%. Po novom izmenjenom Pravilniku bilo je dovoljno da se položi kod većine od 5 (znači 3 ispitivača), što govori o tome da je kriterijum bio mnogo blaži (član 10 , stav 4 Pravilnika o javnobeležničkom ispitu (Sl. Glasnik RS 31/2013.).

Iz iznetog se vidi da je od 600 kandidata položilo samo 9% kod prethodne- smenjene Komisije i po starom Pravilniku, a da je prolaznost kod novoformirane Komisije skoro 50% od broja prijavljenih.

Najprofitabilnije opštine-centralne u Beogradu, Vračar, Stari Grad, Savski Venac, Zvezdara i Voždovac, dobili su kandidati koji su položili sa najvećim ocenama u aprilskom, majskom i u junskom roku 2014, pred novom Komisijom.

Komisiju, a ni ministra pravde nije interesovalo to što su kandidati koji su položili 2012.godine pred starom- profesorskom komisijom i po starom Pravilniku obučavani u najmanje 10 seminara koje su vodili notari iz Bosne, Nemačke, Francuske, Mađarske i dr, a u organizaciji GlZ-a. Obučenost kandidata za njih nije bio kriterijum, a to je logično najvažniji kriterijum. To govori o tome da je za Komisiju bilo važno da prođu njihovi kandidati, za koje su i raspisivani ispitni rokovi…

Komisija nije vrednovala radni staž kandidatima koji su imali više od 20 godina radnog staža. S druge strane, vrednovala je radni staž notarima koji su radili u policiji, vojsci i državnoj administraciji, gde po prirodi posla nisu ni mogli raditi poslove bliske građanskom pravu. Zbog svega navedenog ne čudi da je u udarnom dnevniku RTS-a u 19:30h dana 1. 9. jedan od notara izjavila “da je jedan posao toga dana uradila za 2 minuta.“ Takvoj izjavi nije potreban nikakav komentar.

U stručnoj javnosti vlada mišljenje da je izbor notara izvršen početkom avgusta, kada su ljudi na godišnjem odmoru, da bi javnost bila uskraćena o nezakonitom izboru notara.

Takođe se zna da postojeći notari neće raspisivati konkurs za prijem novih notara do iduće godine, da bi se oni pozicionirali što bolje u pogledu pribavljanja poslova i dobrih klijenata. A kada taj konkurs bude raspisan da će za notare biti izabrani Ljiljana Blagojević, doskorašnji pomoćnik ministra pravde, Danijela Vazura, sestra sadašnjeg pomoćnika ministra pravde i druga lica bliska postojećoj vlasti.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NAPREDNJAČKI PREVARANTI U LAZAREVCU I KOLUBARI

22. августа 2014. Коментари су искључени

 

Kad razbojnici umesto u zatvoru završe kao opštinski funkcioneri, a lažni doktori nauka umesto osramoćeni i u zatvoru postavljeni za direktore, onda je to nepogrešiv signal da je Srpska napredna stranka "na delu". O slučaju lažnog docenta koji je "akademsku karijeru" stavio na raspolaganje REIK Kolubari, ali i o drugim nepočinstvima…

 

 

 

U "zlatno vreme" komunizma u Jugoslaviji, radnici samoupravljači su imali prilike da se školuju o trošku radne organizacije i od običnih radnika postanu fakultetski obrazovani. Naravno i u to "zlatno vreme" bilo je fakulteta za "specijalnu namenu diplomiranja".

Tako se mladi Slobodan Radosavljević, vrsni varilac sa Montaže bagera uputio iz REIK "Kolubara" u Rakovicu na FON, po diplomu. O trošku radne organizacije, a na preporuku Saveza komunista je i diplomirao i magistrirao.

Kasnije je uspeo da doktorira iz oblasti bezbednosti i zaštite na radu, na Rudarsko-geološkom fakultetu, ali na nekom njegovom isturenom odeljenju. Intrigantno je da na istom fakultetu postoji još tri (3) istovetne doktorske disertacije. Ovom vrsnom variocu samoupravljaču ni prepisani doktorat nije bio dovoljan, te je sebi isposlovao zvanje docenta na Univerzitetu u Čačku.

Pored toga što predaje na nekim višim školama po Čačku, lažni doc. dr Slobodan Radosavljević je već godinu dana direktor sektora za zaštitu i unapređenje životne sredine u Rudarskom basenu "Kolubara". Između ostalih njegovih zaduženja (o kojima je ranije pisano), on je zadužen za dodelu sredstava Gradskoj opštini Lazarevac, na ime raznih ekoloških taksi.

To ne bi bilo zabrinjavajuće, da lažni doc.dr Slobodan Radosavljević nije i član Opštinskog Veća Gradske opštine Lazarevac tj. član Saveta za zaštitu životne sredine.

To radno telo Opštinskog Veća je zaduženo za potrošnju novca od ekoloških taksi. Dakle, sa jedne strane lažni doc. dr Slobodan Radosavljević u ime zagađivača daje novac opštini Lazarevac, a sa druge strane u ime opštine Lazarevac određuje kako se troši taj novac. To se u Zakonu zove "sukob interesa". Novac o kome je reč iznosi na godišnjem nivou oko 300 miliona dinara.

Da taj sukob interesa ne bi bio toliko očigledan, lažni doc. dr Slobodan Radosavljević je za predsednika Saveta za zaštitu životne sredine opštine Lazarevac, postavio Đorđa Đuknića, svog čoveka. Tako lažni doc.dr Slobodan Radosavljević ne upada u prvi plan, a sve odluke formalno donosi Đorđe Đuknić.

Tog čoveka je lažni doc. dr Slobodan Radosavljević izabrao, jer ga je lako uceniti i kontorlisati. Naime, Đorđe Đuknić nema čak ni formalno ništa od škole, a jedina preporuka mu je podebeo krivični dosije u SUP. Javno se i na svom fejsbuk profilu hvali slikom, na kojoj ga policajac hapsi tokom gej parade u Beogradu, 10. oktobra 2010.

Ceo postupak za nasilničko ponašanje i ugrožavanje javne bezbednosti je volšebno prekinut i Đorđe Đuknić je oslobođen čim su njegovi voljeni naprednjaci došli na vlast u maju 2012. Tada je i postavljen za opštinskog funkcionera.

Đuknić je inače predsednik nevladine organizacije "Ekološki pokret Lazarevca" kojoj je jedina svrha uzimanje novca iz opštinskog budžeta za nepostojeće ekološke projekte.

Dakle, kao predsednik Saveta za zaštitu životne sredine opštine Lazarevac, svojoj ekološkoj nevladinoj organizaciji odobrava bespovratna sredstva za nepostojeće projekte u ekologiji.

Da li je to možda još jedan sukob interesa? Veliki je prijatelj sa visokim funkcionerima SNS, pa se na svom fejsbuk profilu hvali i slikom sa Jorgovankom Tabaković. Očigledno je da dobar deo novca proneverenog preko "Ekološkog pokreta Lazarevca" završava u rukama visokih funkcionera SNS.

Sloboda od krivičnog gonjenja očito ima svoju cenu. U prvo vreme i lažni doc. dr Slobodan Radosavljević je i sam poslovao preko Đuknićeve ekološke organizacije, a onda je kada su se apetiti povećali rešio da osnuje i sopstvenu. Vrlo je intrigantno da ekološka organizacija lažnog doc. dr Slobodana Radosavljevića ima sedište u Gornjem Milanovcu i zove se "GM Eko Balans".

Zašto bi beogradska opština Lazarevac davala novac namenjen zaštiti životne sredine, ekološkoj organizaciji iz Gornjeg Milanovca? Da li je ovo još jedan sukob interesa i još jedan vid samovolje SNS vlasti?

Rudarski basen "Kolubara" daje novac Gradskoj opštini Lazarevac, zato što uništava i zagađuje životnu sredinu na teritoriji opštine Lazarevac, kako bi se otklonili štetni efekti toga. Tako je u teoriji.

Zašto onda opština Lazarevac, novac namenjen otklanjanju ekološke štete šalje u Gornji Milanovac, do kojeg iz Lazarevca treba sat i po vožnje Ibarskom magistralom? Šta to Rudarski basen zagađuje u Gornjem Milanovcu, pa mora da se plati nevladinoj ekološkoj organizaciji iz Gornjeg Milanovca?

Apsolutno ništa. A zašto se plaća? Treba pitati lažnog docenta doktora Slobodana Radosavljevića, direktora sektora zaštite životne sredine u Kolubari, člana Saveta za zaštitu životne sredine opštine Lazarevac i osnivača nevladine ekološke organizacije "GM Eko Balans" iz Gornjeg Milanovca.

Koliko je lažni docent doktor Slobodan Radosavljević nezamenjiv u SNS za obavljanje njihovih prljavih poslova govori i podatak iz Sektora za ljudske resurse Rudarskog basena, gde stoji da on u ovom trenutku ima 43 godine neprekidnog redovnog radnog staža, bez beneficiranog staža. Kada se uzme u obzir broj godina koje je proveo kao varilac, a zna se da varioci imaju najveći broj meseci po godini beneficiranog radnog staža, po svim Zakonima o radnim odnosima, od Tita naovamo, dolazimo do zaključka da je lažni doktor nauka Slobodan Radosavljević napunio preko 50 godina radnog staža.

U trenutku kada menadžment Kolubare iz SNS na čelu sa Miloradom Grčićem, svim radnicima koji se približe 40-oj godini radnog staža skida bodove sa plate i daje niža rešenja o radnom rasporedu samo da bi ih naterali u penziju, nije jasno zašto se lažnom doktoru nauka Slobodanu Radosavljeviću oprašta 50 godina radnog staža? Za šta im treba taj čovek nego da pere novac po Kolubari i po opštini?

I pored 300 miliona dinara, koje godišnje daje Rudarski basen opštini Lazarevac, na zaštiti i unapređenju životne sredine nije učinjeno ništa. Vazduh na celoj opštini Lazarevac ima miris fenola iz Sušare uglja, stanovnici sela koja su na obodu kopova trpe nesnosnu buku od mašina, koja plaši i stoku i živinu, što utiče na prinose jaja i mleka i kvalitet mesa. Zemlja je zagađena od štetnih materija i otpadnih voda iz pogona Kolubare, pa ni žitarice, povrće i voće ne uspeva kao što bi trebalo. Pepeo iz Termoelektrane Kolubara (TEK) se širi vazduhom…

Tako je to kad razbojnici umesto u zatvoru završe kao opštinski funkcioneri, a lažni doktori nauka umesto osramoćeni i u zatvoru postavljeni za direktore, ali to je valjda način SNS.

Važno je da se šume u vlasništvu Rudarskog basena seku bez kontrole i drvo odlazi niko ne zna gde i kome. Važno je da je Rudarski basen uzeo ogromne kredite za zaštitu životne sredine, a da su oni iskorišćeni za izgradnju veštačkog jezera na reci Kolubari i platoa za hipodrom i hotele i kupleraje, što je izazvalo poplavu polovine Rudarskog basena. Važno je da pare dolaze i da pare odlaze. Niko ne pita otkuda su došle ni kuda idu, a naša će deca dobiti račun od Nemaca.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

GOSPODARI KOLUBARE: BRANKOVA PAUKOVA MREŽA U POSLOVIMA PLJAČKE UGLJENE MAFIJE

9. септембра 2013. 2 коментара

 

Kriminalno bratstvo stranačkih kadrova u rudarskom basenu Kolubara, danas više liči na neko "zavisno društvo" sa sektaškim pravilima ponašanja, nego na obično mafijaško gnezdo. Družina se uzdigla i osilila. Prvi među nejednakima je Branko Petrović, pomoćnik direktora za investicije, specijalista za otimanje provizija i tajne, paralelne pregovore sa poslovnim partnerima. Vođa mafijaškog klana ne predstavlja ništa bez dobrog knjigovođe, pa je za taj posao izabran Ljubodrag Milojević, poznat i kao Ljuba Lovac, ali znatno popularniji kao čovek koji "štimuje knjige".

 

            Piše: Insajder K –5

 

U mafiji je važan i onaj koji podvodi žene. Taj delikatan posao obavlja Miroljub Stojanović zvani Miša Era. U ovakvoj podeli uloga nedostaje samo "siva eminencija", onaj kome se svi klanjaju, kome donose kofere sa novcem, i za koga, ustvari, svi oni rade.

Njegovo radno mesto u Vladi Srbije zove se "prvi potpredsednik", i tamo se sa njim niko od ovoga bratstva ne sastaje. Jer on ima naviku da prima u svojoj kući, u naselju Jajinci kod Beograda, i novac i sva druga zadovoljstva

I dok se javnost Srbije zabavlja činjenicom da je generalni direktor Kolubare po zanimanju pečenjar, u Kolubari se dešavaju mnogo ozbiljnije stvari. Pravi Gospodar Kolubare zove se mr Branko Petrović i formalno zauzima mesto pomoćnika direktora za investicije.

Na tom mestu je od 2008. kada ga je iz dubokog izgnanstva u koje ga je poslalo rukovodstvo njegove matične stranke DS, rehabilitovao Vladan Jovičić tadašnji generalni iz DSS, ostao je direktor i kod Nebojše Ćerana iz DS i sada kod Milorada Grčića iz SNS. Za sve vreme svog direktorovanja Branko Petrović ima unosan biznis sa strane, a to je uzimanje provizije.

Otvorio je firmu u Kanadi preko koje je išla provizija za svaki ugovor koje bi preduzeće Investicije Kolubara sklopile sa nekim. Pošto se zna da su projekti za bagere vredni milione evra i da se kupuju od nemačkih projektantskih kuća, a da projekte za račun Kolubare ugovaraju, nabavljaju i plaćaju Investicije Kolubare, nije teško spojiti dva i dva. Isto je i sa ostalim rudarskim mašinama i svom neophodnom opremom, koji su takođe vredni milione evra. On je uspostavio ove šeme dok je Vladan Jovičić bio zauzet već čuvenim zakupima mašina, tako da se Branku i nije mešao u poslić.

Za ovaj poslić prvi je saznao Ćeran kada je postao direktor i rešio da uzme svoj deo. Provizija je kapala, Ćeran je bio zadovoljan, a Branko sve manje zadovoljan jer je davao većinu po njegovom mišljenju njegovih para. Brankov mafijaški knjigovođa i finansijski organizator svih njegovih šema je Ljubodrag Milivojević (ekonomista), zvani Ljuba Lovac.

Nadimak Lovac je dobio jer ga je SBPOK uhapsio u restoranu Lovac u Lazarevcu, prilikom primanja mita od 400 obeleženih evra, kada je u svojstvu člana Opštinskog veća Lazarevca ( ispred DS) obećao da će preko Fonda za razvoj Republike Srbije obezbediti povoljan kredit za fiktivnu svrhu. Iako spektakularno uhapšen i osvanuo na naslovnoj strani "Blica" nikada nije procesuiran i proces protiv njega je zastareo.

Za to se pobrinuo Branko Petrović, kojem je Milivojević trebao na slobodi da vodi mnogo krupnije poslove. Drugi poručnik u njegovoj vojsci je Srećko Nikolić iz Vreoca, doskora vozač terenskog vozila na kopovima, a odskora šef centralnog magacina Investicija; čovek sa kriminogenom prošlošću i telom istetoviranim kao kod meksičkog robijaša.

 

     Pumpanje naprednjaka

 

Kada je došlo vreme da se prelazi u SNS, Branko je tamo otišao sa celom ekipom, Ljubom i Srećkom. To je bilo godinu dana pred izbore, a Ćeran se nije bunio i držao ga je na direktorskom mestu jer su novci iz Kanade pristizali. Za firmu u Kanadi se u Lazarevcu ne bi ni saznalo da sveže razvedeni Branko nije postao plejboj i da nije počeo devojčicama po diskotekama da deli vizit-karte svoje kanadske firme. U svojim noćnim provodima upoznaje Ivana Marinkovića, tada člana omladine DS i rođaka određenog agenta DB.

Prevodi i malog Marinkovića u SNS i postavlja ga za predsednika omladine SNS. Branko sve manje novca počinje da daje Ćeranu, a sve više u SNS. Povezuje se sa magistrom rudarstva Mićovićem, starim kadrom KPJ i SPS, koji je svojevremeno bio jedan od glavnih direktora Kolubare i direktor Površinskih kopova, a koji je te 2011. bio u samom vrhu SNS i bio viđen za budućeg generalnog direktora Kolubare.

Postaju nerazdvojni i on Branku obećava da će mu biti zamenik, a pošto ovaj nema mnogo do penzije, on bi trebalo da ga nasledi na mestu generalnog direktora. Ponesen obećanjima koja su u tom trenutku sasvim realno izgledala, Petrović upumpava ogromne količine novca u SNS, otete od Kolubare, naravno na ime provizija, a sve preko svoje kanadske firme.

Kada je formirana Vlada 2012. Mićović treba da dobije obećano, i zaista na predlog Ministarstva rudarstva, Upravni odbor EPS donosi rešenje o postavljenju Mićovića za generalnog direktora Kolubare. Međutim, sutradan Ministarstvo energetike i Vlada Srbije daju nalog UO EPS da izabere Milorada Grčića za gen. direktora Kolubare a Mićović i ceo SNS Lazarevac to saznaju iz jutarnjih novina "24 sata"!

U tom rešenju o postavljenju su čak i pogrešili ime novog direktora i napisali Mića, umesto Milorad jer nisu ni znali koga postavljaju. Izgledalo je da je taj Mića bio veći finansijer stranke i da mu je uloženo trebalo vratiti sa kamatom.

Prvog dana mandata novog direktora, nesuđeni generalni direktor Mićović je dobio rešenje o penzionisanju. Osećajući da mu je egzistencija ugrožena Branko Petrović uz pomoć profesora Veličkovića (profesor na nekom isturenom odeljenju nekog državnog fakulteta iz unutrašnjosti, nikako pravi profesor, a inače kadar JUL, sada SNS) organizuje ogromnu medijsku kampanju protiv novog direktora Kolubare, iznoseći istinu za posao sa pečenjarom i laži da je kockar i kabadahija, a sve preko starih drugara iz DS i SPS. Sa novom tranšom priloga u centrali SNS, Branko Petrović uspeva da se umili Prvom i da ostane na mestu direktora investicija, gde razvija svoj biznis.

 

     Koga lovi Ljuba Lovac?

 

Polako pokazuje i Grčiću kako se radi, ali daje mu samo mrvice. I dok direktori Kolubare iz SPS, Grčića vodaju kao mečku po vašaru, iz straha da ne budu smenjeni, vodeći ga na razne proslave, manifestacije, uručenja Vidovdanskih nagrada, igranke, za to vreme Branko Petrović učvršćuje svoje pozicije u Kolubari i postavlja više nego ikad svoje ljude na mesta odakle može da deluje nesmetano i organizuje mrežu uticaja u Kolubari.

Koga god Grčić da dovede za saradnika, Branko Petrović daje zadatak Goranu Perišiću, šefu kabineta generalnog direktora, da tom saradniku nabaci žensku, zaludi ga i diskredituje ga. I Perišić koji je na tom mestu ispratio dva direktora, ima interes da opstane kao član DSS, pa bespogovorno izvršava Brankove naloge.

Dolazi trenutak kada Ljubodrag Milivojević, Brankov mafijaški knjigovođa odbija da izvrši određene radnje, koje bi ga sigurno odvele u zatvor. Branko Petrović, sujetan kakav jeste, ne oprašta Ljubi Lovcu neposlušnost. To je bilo pred samo postavljenje Ljube Lovca za direktora knjigovodstveno-finansijskog sektora Kolubare (popularno: Interne banke), koje je bilo najavljeno.

Ljuba Lovac ne samo da nije dobio obećano direktorsko mesto, već je na adrese 12 glavnih direktora Kolubare, uključujući i generalnog stiglo 12 belih koverti, bez poštanske marke i žiga, koje su se eto tako pojavile kod kurira, a zatim na stolovima direktora, u kojima se nalazila fotokopija novinskog članka iz Blica o hapšenju Ljube Lovca za mito. Ovo je bilo delo Gorana Perišića, samo on je mogao kao šef kabineta da nesmetano ubaci koverte preko arhive. Branko je opet pokazao kako surovo kažnjava neposlušnost.

Kako bi nesmetano preuzimao sektor po sektor u Kolubari, Branko smišlja priču Grčiću kako će on napraviti "Grčićevu struju" u SNS Lazarevac. Angažuje mladog Marinkovića da lobira, da obećava zaposlenja u Kolubari, sve što treba samo da se smeni rukovodstvo stranke Dragan Jevtić i Bojan Stević.

Za to vreme Grčić se zabavlja idejom kako će njemu iz Obrenovca, neko obezbediti vlast i u stranci u Lazarevcu, umesto da se zanima Kolubarom. Bojan Stević, koji je kum Nebojše Stefanovića odlazi do svog kuma po podršku i brutalno smenjuje Marinkovića sa mesta predsednika omladine SNS, javno ga izrugujući da je zapošljavao za pare i uzimao mito od fudbalskog kluba iz Ljiga.

Za to vreme ni Stević ni Jevtić, ni Grčić nisu stigli da se bave Kolubarom, ali Branko je uspeo da značajno izgradi svoju mrežu uticaja po preduzeću. Mladi Marinković je najsurovije iskorišćen, izmanipulisan i potrošen od strane starijeg čoveka, kojem je verovao, ali Branko Petrović nema prijatelje, već samo privremene saveznike, koje uvek na kraju izda.

 

     Grčić na jednu, a koferčić na drugu stranu

 

Trebalo je staviti šapu na komercijalni sektor, jer ipak taj se sektor pita za javne nabavke i tu su pare. Zato je Branko uspeo da postavi Stojanović Miroljuba- Mišu Eru, na mesto rukovodioca komercijalnog sektora, a da istovremeno ubedi Grčića kako je to njegova odluka.

Miša Era je poslušno izvršavao naloge, ali je preterao sa postavljanjem švalerki na šefovska radna mesta i sa orgijanjem za vreme posla, tako da je dobio pravu pobunu zaposlenih. Grčić uviđa grešku i smenjuje ga i dovodi Kovača, čoveka od Vuka Hamovića.

Branko Petrović suočen sa novonastalom situacijom gleda kako da napravi protivtežu i uspeva da dovede za finansijskog direktora Kolubare Metal, koja postaje ogranak RB Kolubara, čoveka koji je njegov prijatelj a radio je za Vojina Lazarevića.

Taj čovek je Drago Milošević, koji je inače pre sedam godina uzeo otpremninu iz Kolubare Metal u visini od 13.000 evra i potpisao sporazuman raskid radnog odnosa, u kojem stoji da se više nikad neće zaposliti u Kolubari Metal, niti u jednoj drugoj državnoj firmi.

Kolubara Metal sada kao ogranak RB Kolubare će nabavljati sve preko komercijalnog sektora Kolubare, a Drago će se već dogovoriti sa svojim starim kolegom, sada u komercijalnom sektoru, i eto i tu rupu Branko Petrović je popunio. Ništa mu ne promiče.

Sledeći rat u Kolubari koji je usledio bio je oko toga ko će kontrolisati otpadno gvožđe Kolubare. Branko je imao svog kandidata za mesto direktora sektora zaštite životne sredine, sa njim i njegovom ćerkom Branko često izlazi u grad. Protivkandidat Brankovom čoveku bio je dr Slobodan Radosavljević (doktorat iz ekologije pazario na nekom isturenom odeljenju nekog fakulteta na jugu Srbije).

Slobodan Radosavljević nije hteo da se preda bez borbe. Kada je već bilo izvesno da Slobodan neće biti postavljen, on uzima spisak članstva pošto je funkcioner SNS i svim članovima prosleđuje sms poruku kako određeni čovek podvodi svoju ćerku Branku da bi dobio direktorsko mesto od njega, a za ćerku mesto šefa kabineta tj. Perišićevo mesto. Tu se i Perišić uspaničio, iako je do sada izvršavao sve Brankove naloge bespogovorno, ali je brzinski prešao u SNS zlu ne trebalo.

Ova afera je izazvala gađenje i taj čovek ispada iz trke za direktora sektora zaštite životne sredine. Slobodan Radosavljević se dočepao prava da prodaje Kolubarino gvožđe, ali je na kraju ipak morao da se udruži sa Brankom Petrovićem jer niko nije hteo da posluje sa njim bez Branka. Kada je biznis u pitanju, Branko je spreman da zanemari sve što se dešavalo, a i Slobodan je takav. Kolateralna šteta i ovaj put ostali su Brankovi saveznici, taj čovek i njegova ćerka.

Još jedan sektor u Kolubari u kom se nikad ne gleda koliko novca u njega ulazi, a koliko izlazi je Sportsko-rekreativni centar Kolubare. Na mesto direktora tog centra je postavljena iskusna "peračica novca" Rada doskora direktorka KBC banke u Lazarevcu, koja je godinama prala novac mafiji.

Branko ni ovu sportsku zanimaciju nije hteo da ostavi nekom drugom. Imao je mali problem da je tu postavi jer to mesto zahteva sedmi stepen stručne spreme, a ona ima šesti, ali je blagovremenom intervencijom na nivou EPS, sistematizacija radnih mesta, izmenjena.

U celoj ovoj priči najmanje se pominjala osnovna delatnost preduzeća, a to je kopanje uglja. E, pa i to je došlo na red, jer je Branko za direktora površinskih kopova postavio svog starog partijskog druga iz DS, Dejana Milijanovića do skora direktora kopa Polje D. Naravno i njega je učlanio u SNS.

Branku proizvodnja nije toliko važna, a ni Dejan Milijanović nije neki tehnolog kojim bi se proizvodnja mogla pohvaliti, ali je koristan da bude direktor svih kopova kako bi podizao pobunu kad treba protiv Grčića i smanjivao intenzitet pobune protiv Branka kad ovaj postane generalni direktor.

Sva sreća pa je Grčić posegao za kadrovima SPS, koji zaista znaju tehnologiju i na mesto svog zamenika postavio Mihaila Petrovića-Mikicu (nije u rodu sa Brankom Petrovićem), inače bi proizvodnja otišla dođavola. U situaciji kada se generalni direktor slika za bilten, direktor investicija ispumpava pare iz svih sektora, a direktor površinskih kopova pojma nema o tehnologiji, mora neko i da se brine da se taj ugalj kopa i doprema termoelektranama.

Inače, nije ovo bila Grčićeva originalna ideja, Mihailo Petrović je nametnut od strane Državne bezbednosti, kao provereni saradnik, ali, ipak, to je bio dobar potez. Formalno je morao da se učlani u SNS, što je i učinio.

Najveći gaf Grčić je napravio kada je pustio Branka Petrovića samog da otputuje u Nemačku i dogovara nabavku rudarske opreme i mašina iz kredita koji je Kolubara dobila od KfW banke u vrednosti 185 miliona evra.

Branko se tad sve lepo dogovorio za sebe, a Grčić samo otišao kasnije sa njim na potpisivanje ugovora. Zato i ne čudi da je koferčić sa parama koji je Grčić poslao u centralu stranke za njeno finansiranje bio mnogo tanji od onoga koji je poslao Branko, i time dokazao da je materijal za novog generalnog direktora. Inače, svi koferi para koji odu u stranku, nose se u Jajince, u kuću Prvog čoveka.

Ovih dana se očekuje da Prvi (Aleksandar Vučić) na ime zasluga za donošenje priloga inauguriše Branka Petrovića za novog generalnog direktora Kolubare, u okviru "sveobuhvatne, suštinske i dubinske rekonstrukcije".

Grčić će morati da se zadovolji mestom predsednika opštine Obrenovac, odakle je i došao. Ostaće upisano u istoriji Kolubare da niko do sada nije tako brzo napravio svoju mrežu uticaja kao što je to učinio Branko Petrović na svom putu do vrha.

Za manje od godinu dana dok je generalni direktor bio zauzet poziranjem za bilten preduzeća, gde se na svakoj stranici nalazi njegova slika u nekoj drugoj pozi i drugom odelu, Branko je stvarao imperiju. Međutim, Prvi bi trebalo da se zapita, ako je Branko toliku količinu novca dobrovoljno doneo stranci, odnosno njemu, koliko li je tek zadržao za sebe?

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: