Архива

Posts Tagged ‘transport’

НОВОСАДСКА РЕЧНА СИГУРНА ЛУКА ЗА ВЕЛИКИ И ВАЖАН ТРАНСПОРТ ДИПЛОМАТСКЕ ПОШИЉКЕ ЗА АМЕРИЧКОГ АМБАСАДОРА!??

5. новембра 2017. Коментари су искључени

 

Шта је у Луци Нови Сад, 29. фебруара прошле године било у претовареној пошиљци из Франкфурта на Мајни, која је шлепером од 25 тона превезена, без царинског прегледа, у Амбасаду САД-а, а истовар надгледао новопостављени амбасадор Кајл Скот?

 

 

                         Арпад Нађ

NAMESTAJ ZA AMBASADORA-BLIZA NOVOSADSKA OD BEOGRADSKE LUKE

 

Уочи једног обичног зимског викенда, у петак, 5. фебруара 2016. године, нови и тада тек именовани амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији, Кајл Скот (за Вучића и његове послушнике – "Скат"), на течном српском језику обратио се овдашњим медијима, рекавши: "…Једва чекам да упознам вашу лепу земљу и великодушно гостопримство које је познато широм света"

И заиста, господин Скот је био нестрпљив да упозна све благородне људе овога поднебља, па је већ 29. фебруара (дакле, само три недеље касније), дошао у Нови Сад, где га је дочекао напредњачки градоначелник Милош Вучевић, са којим се кратко задржао у куртоазним разменама љубазности и празних речи.

Јер, како се испоставило, новом америчком амбасадору се веома журило. Циљ његове посете била је Лука Нови Сад на обалама Дунава. Ту га је већ чекао и директор Луке Нови Сад, скандалозни и у криминал огрезли професор Медицинског факултета у Новом Саду, Александар Бата Милованчев, човек са озбиљним мафијашким педигреом, још из мрачних деведесетих година.

Био је то први "излет" амбасадора Скота ван Београда, за који се није могло закључити да ли је био формални или неформални, дакле, службени или неслужбени. Извесно је само то, да је Скот дошао са својом супругом, да је 29. фебруара био у Новом Саду и да се кратко сусрео са градским челницима, те да га је, одмах потом, у Луци Нови Сад дочекао др Александар Бата Милованчев (са супругом и сином), где су у здрављу и весељу ручали на једном броду-ресторану на Дунаву.

Два сата пре овог ручка, Дунавом је допловио теретни брод из Немачке, тачније из Франкфурта на Мајни, који је у Луци Нови Сад искрцао терет непознате садржине а који је адресиран на америчку амбасаду у Београду. Одатле је претоварен на камион-шлепер запремине 25 тона и он је након утовара кренуо ауто-путем ка Београду.

Не постоји ни минимум могућности да је амбасадор Скот у виду "дипломатске пошиљке", преносио из Немачке свој намештај, покућство или било шта слично, јер је, много раније, потпуно опремио свој београдски дом. А, није претходно ни службовао у тој држави.

Не, господин Скот је, очигледно, имао сасвим друге разлоге за угодни ручак са др Александром Милованчевим (чију је криминалну биографију, верујемо, ипак није знао). Наиме, овај искусни дипломата који је добро исковао свој занат, имао је јасан циљ: да поменути терет-пошиљка, не буде отваран, провераван, царињен или било шта слично, јер постоји лимит и за оно што се зове "дипломатска пошиљка".

Овде се одмах може поставити једно рационално питање: зашто терет није стигао до Луке Београд? Зашто амбасадор Скот није ову тајанствену пошиљку сачекао у Луци Београд или Луци Панчево, него баш у Луци Нови Сад? Очигледно, да је постојао безбедносни ризик. Ако је тако, а све говори да јесте, шта је то стигло у зграду бившег Маршалата на Дедињу који је пре неколико година претворен у праву фортификацију, утврђење са подземним и надземним комплексом просторија?

Подсећања ради, 2010. године, влада у Вашингтону је одобрила чак 117 милиона долара за изградњу новог, овог, сигурно највећег дипломатско-обавештајног центра на Балкану.

Комплекс амбасаде је заштићен грандиозним безбедносним зидом, који је послужио као образац и безбедносни стандард који сада важи за све нове амбасаде и конзулате САД у свету. Изградњу овог дворца-амбасаде САД у радила је америчка фирма Фрамако Интернешнел која је, што се градње оваквих објеката тиче, "положила" све безбедносне испите код америчких обавештајних служби.

Већ поменутог дана, 29. фебруара 2017. године, у касним поподневним сатима, искрцана је у овом објекту "роба" која је делимично пловила Дунавом а делимично допремљена ауто путем у пространом шлеперу.

Амбасадор Скот је и касније долазио у Нови Сад "на ноге" породици Милованчеву и клану Вучевић. Али, за најширу јавност у Србији, то се једноставно никада није ни десило! Пала су и нагађања међу сведоцима овог "великог транспорта": шта је то тако важно путовало водом и копном преко пола Европе, да је чак и амбасадор Скот заврнуо ногавице и мало се уквасио?

Један сасвим релевантан и добро обавештен извор тврди да су сви амерички дипломатско конзуларни центри у свету, у последњих две године опремани најмодернијим наоружањем и обавештајном опремом, због реалне опасности од терористичких напада.

Београд више није "мирна лука" као што је некада био. Најезда Вучићевих "пријатеља" из појединих арапских земаља на овај део Балкана и Европе, све више постаје безбедносни терет. Коначно, ваља се одбранити и у случају грађанских немира у Србији, јер у таквим околностима, амерички дипломатски центар на Дедињу, лако може да постане својеврсна тврђава Аламо.

Коначно, треба рећи и да "ђаволов доктор" Александар Бата Милованчев, има велико искуство у шверцу оружја, још из деведесетих година. Тако рећи, идеалан човек! Није тајна ни да нарко-путеви воде у правцу (и из правца) Луке Нови Сад. Тамо где има оружја има и дроге. Тамо где је Милованчев има и црне берзе, мафијашких споразума и "великих транспорта".

Са друге стране, господин Скот је школовани обавештајац. Био је толико добар, да су га 1994. године "позајмили" из дипломатије и поставили за предавача на катедри за националну безбедност на Хуверовом институту Универзитета Стенфорд. Деценију касније, 2005. године, постављен је за заменика шефа америчког представништва при ОЕБС-а у Бечу. Задатак му је био да контролише стварног шефа, "чисти терен" око њега и евентуално исправља његове грешке.

И амбасадор Скот и његове раније колеге у америчкој амбасади у Београду, знали су да је Милованчев човек криминалних апетита, и да се као такав доказао још у време Милошевићевог режима. Он је човек чији је прљави веш депонован у досијеима више страних и домаћих обавештајних служби. Он и његов партијски шеф, Александар Вучић, болују од исте, неизлечиве болести. Сахраниће их мало већи мафијаши од њих.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

%d bloggers like this: