DA LI JE TIM ZA UPRAVLJANJE VUČIĆEVIM KABINETOM U STVARI PRODUŽENA RUKA ENGLESKE VLADE!!???

 

U sumrak najgore epohe u novijoj istoriji, na zgarištu onoga što je ostalo posle užasnih pljački koje je napravio režim Aleksandra Vučića, u još crnjem obliku nego prethodni vladari, vidljivo je da Srbija vapi za jasno definisanom strategijom. Kako državnom tako i nacionalnom.

Na političkom nebu nema novih lica i ideja, ali, međunarodne prilike su takve, da je više nego ikada jasno kuda i sa kim Srbija treba da ide. Polovinom decembra meseca, počinje zasedanje Rusko-srpskog međuvladinog komiteta, kojim će predsedavati Dimitrij Rogozin, potpredsednik Vlade Ruske Federacije. Nakon toga će i doći do razjašnjenja oko strateškog kursa srpske države.

Vučićev kabinet je pod prinudnom upravom britanske vlade i za njegovo pokajanje je već kasno. Kako na Istoku tako i na Zapadu.

 

                     Nikola Vlahović

 

Povratak Aleksandra Vučića iz jalove višednevne posete Kini, još jednom je podsetio na činjenicu da je ovaj neuravnoteženi čovek doneo Srbiji više štete nego ijedan njegov prethodnik koji je sedeo u fotelji predsednika Vlade Srbije.

Jer, činjenice govore da iza njegovih poseta stranim državama, koje je on redom proglašavao "istorijskim", nije stajalo ništa časno i za državu korisno. Naprotiv, on je sve svoje snage upotrebio kako bi najbolju radnu snagu u Srbiji pretvorio u najjeftinije belo roblje, koje danas radi za mizernu nadnicu, bez ikakvih radničkih i sindikalnih prava, znatno gore nego fabrički radnici na početku dvadesetog veka.

Istovremeno, Vučić je svim stranim kompanijama ponudio najveće moguće subvencije iz budžeta Republike Srbije, zvanično jedne od najsiromašnijih zemalja sveta. Potvrdivši opravdane sumnje da je ozbiljno poremećen, Vučić je nedavno za ovako širokogrud odnos prema strancima rekao i ovo: "…To što smo mi ponudili, to niko normalan ne bi ponudio!".

Uprkos svemu tome, on i njegova vlada nisu uspeli u Srbiju da dovedu nijednog istinski velikog investitora, a sve njegove priče o silnim milijardama evra, koje će američke i evropske kompanije ovde uložiti, obična su prevara, a ponekad i plod šizofrenih fantazija najluđeg čoveka koji je ikada izabran za predsednika Vlade Srbije.

Nakon tri godine njegove pogubne vladavine, prirodno je postaviti pitanje: da li je Vučić iz najnižih pobuda, dirigovan destruktivnom politikom SAD, Velike Britanije i Evropske unije, smišljeno i sistematski radio na likvidaciji Srbije kao države?

Da li je planski radio na uništavanju nacionalnih resursa, institucija, ubijanju domaće proizvodnje, likvidaciji sela i agrarne politike, kriminalizaciji javnih preduzeća, komunalom nasilju nad građanima, rasterivanju najpametnijih i najsposobnijih stručnjaka i sistematskoj instalaciji najgorih polu-idiota u vrhove državnih institucija?

Da je Vučić zaista lud, u to više nema nikakve sumnje, ali neko takav nikada ne bi, bez pomoći sa strane, tako precizno uspeo da udari u neuralgične tačke države, u ono što čini njen temelj i njen opstanak. To objašnjava sve razloga zbog koga je do sada opstao na vlasti, i zbog čega ga je takozvani strani faktor čuvao. Istina, i oni su digli ruke od njega. Šta je uradio, uradio je. Vreme mu je i kod njih isteklo.

Na žalost, dolazi vreme za sabiranje štete koju je Vučić napravio, zajedno sa grupom svojih ministara-štakora, te grupe najgorih čankolizaca i ljudskog smeća koje se ikada sastavilo u zgradi Vlade Srbije.

Sa druge strane, Vučićev kabinet je stavljen pod najstrožiju kontrolu od strane britanske vlade početkom ove godine.

Sredinom decembra meseca, počinje zasedanje Rusko-srpskog međuvladinog komiteta, i dolazak potpredsednika Vlade Rusije Dmitrija Rogozina, koji zajedno sa Ivicom Dačićem predsedava ovom organizacijom. Zasedanje treba da otvori i pitanje daljeg uplitanja Zapada u vojnu neutralnost Srbije.

Jasnije rečeno: postaviće se pitanje validnosti svega što je Vučić u Moskvi pričao. Naime, neposredno posle Vučićevog povratka iz Moskve, ruski ambasador u Srbiji, Aleksandar Čepurin je za "Sputnjik" izjavio da mu nije poznato da je srpska strana tražila kredit za nabavku ruskog naoružanja, te da srpska strana nije ni postavila ovo pitanje.

Britanska duga ruka takođe želi da se ratosilja Vučića…Njima takav profil licemera odgovara samo sezonski. Takav čovek, koji je naučio da pliva po površini, vođen politikom sitnog lokalnog prevaranta (sa svakim srdačno, ni sa kim iskreno), odgovarao im je samo privremeno, sve dok nije obavio najprljavi poslove.

 

       Ko, ustvari, upravlja Srbijom?

 

Kao znak najvećeg nepoverenja prema sumanutom profilu Vučićeve ličnosti, njegovim kabinetom, od početka 2015. godine, počela je da upravlja produžena ruka britanske vlade, preko sistema poznatog kao Deliveri junit (Delivery unit), što u doslovnom prevodu znači, "jedinice za isporuku".

Upravljanje Vučićevim kabinetom, osmišljeno je na osnovu nekadašnjeg modela rada kabineta britanskog premijera, koji funkcioniše pomoću timova koji su zaduženi za povezivanje svih institucija (tačnije, imaju odrešene ruke za izdavanje direktiva ministrima, direktorima velikih javnih preduzeća i svima koji vrše istaknute državne funkcije). Troškove za ovakvo "modeliranje" Vučićevog kabineta, na sebe su preuzeli trgovci i mešetari iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Mada se to drži u najstrožijoj tajnosti, većina od 15 članova takozvanog Deliveri junita su stranci. Izuzetak čine Igor Lončarević – zadužen za infrastrukturu, Dragan Glamočić – za poljoprivredu i Srđan Kuprešanin – za privatizaciju državnih preduzeća.

Ova kolonijalna administracija, predvidela je i upravljanje medijima, pa je čak i Emi Loson, šefica pres-službe aktuelnog britanskog premijera Dejvida Kamerona, održala nedavno u Beogradu predavanje i trening za ministre i njihove savetnike za medije, kako da se ponašaju i šta da pričaju i da li uopšte da pričaju.

Britanski tim, koji upravlja Vučićevom vladom, napravio je takav sistem rada, da direktor "Jedinice za implementaciju strateških projekata i ciljeva" rukovodi timovima za direktne strane investicije, za restrukturiranje javnih preduzeća, za reformu javne uprave, za infrastrukturu i za poljoprivredu, ali sve pod direktnom komandom iz Londona.

Nekoliko britanskih državljana, operativnih profesionalaca i jedan analitičar (obaveštajac) zadužen za prikupljanje potrebnih podataka, statistiku i pripremu izveštaja o statusu projekata, "mozgovi" su celog projekta upravljanja Vučićevim kabinetom, njegovom vladom, pa na kraju i kompletnom državom.

Ivan Bender, stariji partner u beogradskoj PR agenciji "Ruskin & Hunt", čovek koji se nalazio u takozvanom Kreativnom timu Srpske napredne stranke, zadužen za vođenje predizborne kampanje u Srbiji, od početka je učestvovao u ovom britanskom timu za "upravljanje Vučićem". Benderov "rezident", Eisin Asaf, inače poznati izraelski stručnjak za odnose sa javnošću, posredno je takođe uključen u taj posao.

Takozvani Deliveri junit tim, doveo je do toga da se intenzivno radi na privatizacija Telekoma, rasturanju EPS-a i priprema modela koji bi doveo do davanja koncesije za beogradski Aerodrom "Nikola Tesla". Koncesija za Aerodrom, nije teško zaključiti, pripremljena je za potrebe Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Na redu je spajanje javnih preduzeća "Putevi Srbije" i "Koridori Srbije"  po modelu koji se još u Britaniji razrađuje.

Na ovakve i slične načine, rasturanjem državne imovine, direktnim "pogodbama", bez rasprava u parlamentu, bez učešće ijedne nadležne državne institucije, na sceni je klasičan oblik britanskog kolonijalizma, nepromenjenog poslednjih dvesta godina. U konkretnom slučaju, na Srbiji se primenjuje model koji je primenjen u Maleziji i Pakistanu, gde Britanija drži osnovne poluge vlasti preko sličnih Dileviri junit organizacija.

Ili, kako to reče samozvani filozof nove srpske destrukcije, Aleksandar Vučić:"…Da bismo postojali, moramo da se menjamo iz korena". Mada je ovde reč o čupanju iz korena, a ne o bilo kakvoj promeni…

U tekstu koji je nedavno objavio američki časopis "Forin polisi",  nepotpisani autor tvrdi da su Britanci tek ove godine preuzeli pune komande iz Vučićevih ruku, "samo zato što više ne moraju da budu pažljivi sa njim, kad je Kosovo u pitanju". Jednostavnije rečeno, sve što je trebalo da bude potpisano, već je potpisano…

Do koje mere su strani protektori u Srbiji silni i drski, svedoči i činjenica da američkog ambasadora u Srbiji, Majkla Kirbija, čuva Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) koja pripada Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Tako se Kirbi hvali: "…U Srbiji imate dobro obučene ljude, ljudi koji čuvaju mene iz SAJ-a, iz PTJ i druge, koji su veoma obučeni da razumeju ovaj fenomen, ali proces terorizma se u međuvremenu menja, od uzimanja talaca na klasičan način, do ljudi koji su sada spremni da ubiju i sebe i da ugroze živote drugih ljudi…".

U informatoru MUP-a, koji je objavljen na internet stranici ovog ministarstva, potvrđeno je da SAJ, između ostalog, obezbeđuje zgradu ambasade SAD, ambasadora SAD i njegovu rezidenciju.

Tako je Kirbi zaštićen od terorista. Ali, ko će Srbiju da zaštiti od Vučića? Ili, od Majkla Kirbija? On je prvom polovinom novembra zablokirao pola Beograda, samo da pokaže oružanu silu i zapreti kako će se obračuna sa građanima ako im padne na pamet da izađu na demonstracije i pobune se protiv neljudskih uslova života i terora njegove vlasti.

 

       Život kao u robovlasničkoj koloniji

 

Više od 1.000 dana Vučićeve apsolutne vlasti, što formalne što neformalne, obeležene isključivo lažima i izmišljenim aferama, govori da on neće birati sredstva radi očuvanja gole vlasti. Koliko mu je do nje stalo, govori i činjenica da ga život u njegovoj "političkoj bazi" uopšte ne zanima (osim kad je njegovo najbliže okruženje u pitanju).

Naime, dok se u lokalnim odborima Srpske napredne stranke dešavaju svakodnevni raskoli, a ponegde i fizički obračuni, na vrhu državne vlasti, Vođa i dalje slepo sprovodi zadatak razaranja države i nasilja nad građanima.

Surova pljačka javnih preduzeća, na čijem čelu su njegovi lokalni mafijaši, traje nesmanjenim tempom. Od početka ove godine, zbog pljačke i stranačkog upravljanja državnom imovinom, iz njih je ispumpano preko milijardu i po evra, a sve je otišlo u džepove vodećih ličnosti vladajuće stranke i u budžete njene propagandne mašine.

Zbog takve politike, tri petine ukupnog gubitka srpske privrede u prošloj, 2014. godini, otpalo je na podmirivanje ogromnih apetita Vučićevih skakavaca. Tačan podatak je da su gubici preduzeća u restrukturiranju 77 milijardi dinara, a 30 milijardi dinara je manjak firmi u stečaju i likvidaciji.

To je, dakle, više od 100 milijardi dinara gubitaka i to onih koji su javno priznati! A, prema nezvaničnim informacijama, barem još polovina te sume negde nedostaje. O kakvoj je pljački reč, govori i podatak da je javno objavljeno kako su 482 javna preduzeća u 2014. godini smanjila gubitak sa 48 milijardi dinara, koliko je iznosio u 2013. godini, na 42 milijarde dinara u 2014. godini! Ali, to je kap soli u moru, ta preduzeća gubitke i dalje beleže!

Pre samo godinu dana, uoči Nove 2015. godine, Vučić je izgovorio i jednu od najvećih laži tokom svog mandata, da je Srbija po rastu privrede među 10 vodećih zemalja u Evropi!

A, kako radnici žive u njegovom modelu "liberalnog kapitalizma", govore i oglasi stranih kompanija u Srbiji poput ovog: „..Za mesto operatera u proizvodnji nije potrebno prethodno iskustvo. Minimalni nivo obrazovanja koje zaposleni treba da imaju je II stepen, odnosno osnovno obrazovanje, kao i III, IV, V, VI i VII stepen stručne spreme. U obzir dolaze svi profili obrazovanja. Posao zahteva osmočasovno stajanje, zbog čega kandidati moraju da zadovolje zdravstvene uslove, a to znači da su sposobni da stoje osam sati dnevno. Osim tog uslova za zaposlenje, ne postoje drugi."

Nikakvo obrazovanje, nikakvo znanje, samo fizička sposobnost! Ovako se uništava srpsko društvo i ponižava svaki građanin, pod izgovorom „otvaranja novih radnih mesta" u Vučićevoj robovlasničkoj koloniji.

U međuvremenu, zaposlio je više od 32.000 ljudi, sve članova Srpske napredne stranke i njihovih koalicionih partnera, kao i njihove bliže i dalje srodnike. Sa jedne strane, glumio je da rešava pitanje prevelikog broja zaposlenih u državnih upravi, a sa druge radio sve protiv toga. Ali, to je samo jedan mali deo njegovog bipolarnog poremećaja i duboke unutrašnje podeljenosti. Ipak, rešenje za ovu sociopatiju, našli su oni koji upravljaju njime.

Naime, prema planu britanskih službi koje upravljaju njegovim kabinetom, za sledeću godinu je obezbeđen priliv novih socijalnih slučajeva koji će biti prinuđeni da rade za 200 evra mesečno. Na žalost, nikome ne pada na pamet da se pita, da li je onih 10.000 evra subvencije stranim firmama koje daje Vučićeva vlada, svrsishodnije dati sirotinji za početak novog života ili ih je lakše baciti u kasu stranih osvajača? Da li je svaka strana banka u Srbiji ovlašćeni zelenaš koji nema nikakvu obavezu prema državi i deponentima, osim lihvarenja i pljačke?

Primera radi, u Evropskoj uniji, sve banke plaćaju kamatu centralnim bankama, koje imaju deponovane velike sume novca. Na taj način ih teraju da finansiraju privredu. U Mađarskoj je, odlukom premijera Orbana, svaka strana banka još dodatno oporezovana. Samo u Srbiji bankarska mafija radi šta joj se hoće, pa i to da diktira pravila monetarnog sistema i politiku Narodne banke.

Ali, za Vučićeve prohteve, para ima sve manje. Ipak, on svim silama pokušava da pronađe novac kod onih koji hoće da plate i najprljavije poslove. Tako je krenuo da se nudi kao "faktor" u rešavanju takozvane imigrantske krize. Ponadao se da će barem milijardu evra uzeti iz evropskih fondova za sprečavanje dalje invazije islamskih masa u Evropu.

Istog dana kad je sastavljen Vučićev tim za pitanje imigranata koji se kreće u trouglu Preševo-Subotica-Šid, počelo je i masovno krečenje starih kasarni JNA, neupotrebljenih hala i skladišta, masovna adaptacija objekata koji nisu imali jasno definisanu namenu i slično, a sve po direktivi koja je stigla iz Brisela, kako bi se postojeći kontigenti islamskih imigranata zaustavili u Srbiji.

Za samo pet poslednjih meseci, od Preševa do Beograda registrovano je ni manje ni više nego skoro pola miliona ilegalnih ulaza iz arapskih zemalja. Uprkos tome, Vučić širi i ruke i granične prelaze, kako bi prigrlio što više njih i kako bi se što više dopao orijentalnim despotima, čija je namera da pokore centralnu Evropu, na radost kriminalnih stratega iz SAD i Velike Britanije.

Ali, para opet nema. Ni iz Evrope ni od "arapskih prijatelja". Zatočen je, u žicama sa svih strana, zajedno sa svojom "islamskom braćom" koja hoće da se sjure u Evropu i podeli je na sandžake i nahije. Zato je i njegov kabinet je pod prinudnom upravom britanskog komonvelta.  Da ne ode predaleko u svojim suludim namerama. U stranci kojom predsedava, isto je kao i u njegovoj glavi: vlada haos i paranoja.

 

    A 1. Ko će da brine, o braći preko Drine

Mada je svojom destruktivnom politikom zatvorio sva vrata prema zemljama nekadašnje Jugoslavije, za neupućene je najveće iznenađenje bila Vučićeva prošlogodišnja "promena kursa" prema vladi Milorada Dodika u Republici Srpskoj. Ali, samo za neupućene. Vučić je od prvog dana svog mandata imao zadatak da se pokloni unitarnoj Bosni i Hercegovini a da Republiku Srpsku kao entitet uopšte ne spominje.

Njegovi PR stručnjaci, radili su čak i u izbornim štabovima Dodikovih protivnika, a njegova poslednja poseta Sarajevu jasno je nagovestila da je spreman da okrene leđa svakoj srpskoj vladi u Banjaluci. I na ovaj detalj su obratili pažnju ruski posmatrači. Sredinom decembra, kad Rogozin bude u Beogradu, treba očekivati da se ubuduće jasno definiše i odnos prema Republici Srpskoj.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NEMAČKA: EVROPSKE DEMOKRATSKE NEPRAVDE I ISPROBANI RECEPTI ZA OGRANIČAVANJE I SUSPENZIJU DEMOKRATSKIH SLOBODA!!!

 

Zapad se umorio od demokratije. Sve su vidljiviji počeci uvođenja diktature odnarodovanih centara moći. U Nemačkoj tajne službe, tvrde poznavaoci, ubacuju provokatore među mirne demonstrante koji kritikuju liberalni stav vlade prema izbeglicama, kako bi se izazvali incidenti koji će poslužiti kao alibi za ukidanje nekih građanskih prava. Nemačka se panično plaši dolaska novog Hitlera, ali je upravo taj strah gura u zagrljaj neonacista i sličnih čvrstorukaša.

 

        Fridrih Emke (dopisnik iz Frankfurta)

 

Po završetku Drugog svetskog rata svi Nemci su se suočili sa otrežnjujućom činjenicom da su oni bili među najvećim žrtvama Hitlerovog ludila. Firer, koji je na vlast došao pričom kako će nemačku naciju uzdići iz pepela i postaviti je na prvo mesto među nacijama, okončao je u ruševinama Berlina kao jedan od desetina miliona nemačkih leševa.

Da bi se izbegle reprize tog ludila, Savezna Republika Nemačka je posle rata bila jedan od najjačih bastiona demokratije u Evropi. Samo vladavina prava može da spreči vladavinu čvrste ruke, smatrali su posleratni nemački državnici.

Sada je došlo vreme da se sve više intelektualaca ne samo u Nemačkoj, već na celom Zapadu, pita da li je demokratija još uvek održiva.

U noći između 12. i 13. jula 2015. pokazalo se da su „demokratija" i „suverenitet" postali reči bez ikakvog značenja. Te noći je Grčka vlada pristala na sve uslove koje su joj poverioci postavili i faktički se odrekla suvereniteta svoje zemlje i pogazila volju naroda izraženu na demokratski sprovedenom referendumu.

Tim povodom je irski dnevni list Irish Times napisao: "Koja je razlika između mafije i vođstva EU? Mafija vam da ponudu koju ne možete da odbijete. EU vam da ponudu koju ne možete ni da odbijete, a ni da prihvatite bez da sebe ne uništite."

Američka prekomorska teritorija Porto Rico je najzaduženija država na svetu sa dugom od preko 72 milijarde dolara. U njoj 56 odsto dece živi u punoj bedi, a sada je vlast morala da zatvori 100 škola i otpusti osoblje, kako bi uštedela novac da vrati dugove. Planiraju se i nova zatvaranja.

U Etiopiji vladajuća stranka na poslednjim izborima osvojila 100 odsto glasova. Čista demokratija, kao u Severnoj Koreji. Za razliku od pomenute dalekoistočne zemlje, Etiopija je američki saveznik. Zbog toga je Barak Husein Obama prilikom nedavne posete Adis Abebi istakao kako je Etiopija demokratska država?!?

Suočena sa socijalnim tenzijama zbog visoke stope nezaposlenosti, zaduženosti zemlje od preko 120 odsto bruto domaćeg proizvoda i separatističkim tenzijama u mnogim regionima, Španija je odlučila da zaoštri kaznenu politiku kada su u pitanju politički delikti. Tako, na primer, učesnik nedozvoljenih demonstracija može da bude kažnjen novčano do pola miliona dolara ili odgovarajućom kaznom zatvora.

Vladajuća oligarhija na Zapadu uopšte više nema kontakta ni sa realnošću, a ni sa sopstvenim narodom. Britanski list Telegraf nedavno je pisao o jednoj baronesi, članici gornjeg doma parlamenta, koja od kuće do posla prelazi razdaljinu od samo 183 metra, ali uprkos tome uzima paušal za „putne troškove" u visini od oko 430 evra dnevno!?!

Pri tome je i britanski list Daily Mail izračunao da prosečni Britanac, zaposlen u Londonu može godišnje da uštedi oko 7.000 evra, ako bi se iz Londona preselio u iznajmljenu stan u Madridu i odatle svaki dan avionom dolazio na posao!

Kirije su u britanskoj prestonici bukvalno podivljale zahvaljujući poslovnoj orijentaciji na izgradnju luksuznih kuća i apartmana za arapske šeike. Država ulaže još samo u jeftine stanove za socijalne slučajeve, na koje prosečan Londonac nema pravo.

Ni u Nemačkoj nije mnogo bolja situacija. Nedavno su pojedini mediji objavili jednu u tajnosti državnu studiju o načinima jačanja države na uštrb ljudskih prava.

Gerhard Višnjevski je nemački publicista, koji je 1992. na sebe skrenuo pažnju knjigom „Fantom RAF" po kojoj je 2000. snimljen brojno nagrađivani film (između ostalih dobio i Gremi nagradu). Ovaj ekspert za nemačke terorističke organizacije i njihovo funkcionisanje, tvrdi kako tajne službe nameravaju da iskoriste neraspoloženje u narodu protiv azilanata, izazovu eskalaciju nasilja i time državi daju alibi da pooštri zakone kojima se ograničavaju građanske slobode.

U ovoj godini je prijavljeno već 202 napada na azilante, odnosno objekte u kojima oni žive. Ovaj podatak je uznemirio nemačku javnost koja u podsvesti još nosi slike početka Hitlerove strahovlade: sve je počelo napadima na lokale Jevreja, a zatim je buknuo Rajhstag i za tren oka su stigli koncentracioni logori, gasne komore, masovne egzekucije, krematorijumi za ubijene…

Ne, do novog nacističkog terora ne sme da dođe, jedinstvene su sve stranke nemačke političke scene. Ako treba, da bi se to sprečilo daćemo policiji i tajnim službama još šira ovlašćenja. Međutim, statistički podaci o navodno masovnim napadima na strance su manipulisani.

Među preko 200 napada na strance ima samo 22 onih sa elementima nasilja. To jeste 22 napada previše, ali je daleko od zastrašujućeg broja koji je prikazan javnosti.

Višnjevski ukazuje da je 23. jula 2015. list Osnabrücker Zeitung objasnio šta se sve tretira kao napad na strance: „…Napad nije samo namerno postavljanje požara u domu za azilante, već i protesti ispred tih ustanova".

Dakle, mirni demonstranti koji koriste svoje ustavno pravo da javno kritikuju vladinu politiku prema izbeglicama namerno se u statistici kriminalizuju, kako bi se stekao utisak da su stranci životno ugroženi. Pri tome, da sve bude još grotesknije, neki od ovih protesta su upereni protiv, kako demonstranti tvrde, isuviše oštre politike prema izbeglicama.

Sledeći korak je, tvrdi Višnjevski, izjednačavanje kritičara politike otvorenih vrata za izbeglice sa teroristima. Ovaj autor tvrdi i kako su neki od pomenta 22 napada na azilante izveli provokatori ubačeni od strane tajnih službi kako bi se zaoštrili sukobi.

Među oprobane metode spada i huškanje do sada mirnih stranaca u krajevima nemačkih gradova u kojima čine dominantnu većinu. Neke četvrti Berlina, Dizeldorfa, Kelna ili Hamburga su potpuno u rukama turskih migranata. Po pravilu je ovde stopa kriminaliteta čak i nešto ispod saveznog proseka, a posebno je zanemarljiv broj protesta sa elementima nasilja, kao onih koji mogu da se vide na ulicama francuskih gradova.

Sada će to biti izmenjeno, jer će u te krajeve da dolazi sve više ratobornih izbeglica iz ratom zahvaćenih područja, koji će prvo da se sukobe sa dosadašnjim stanovnicima tih krajeva, a zatim će nasilje da se prenese i na ostale stanovnike gradova. Ulični rat nije više isključen.

Ako stranci ne budu dovoljno agresivni da dignu bunu, biće stvorene „desničarske" terorističke grupe po ugledu na NSU, čijoj se preživeloj članici sada sudi, koje će terorisati ne samo strance, već i same Nemce.

Konačno će u stanovništvu prevladati mišljenje kako je prihvatljivo „privremeno" suspendovati neke od ustavom zagarantovanih sloboda kako bi se stalo na put desničarskom terorizmu i nasilnim protestima stranaca. Ovaj recept je već isproban u Sjedinjenim Američkim Državama izmenom zakona posle terorističkog napada od 11. septembra 2001. godine.

Tako će Nemci, konačno, postati žrtve svog opravdanog straha da će se iz nekog novog haosa uzdići novi Hitler. Davanjem širih ovlašćenja policiji i tajnim službama oni modernim nacistima upravo popločavaju put do vlasti.

Sedam decenija posle samoubistva najvećeg germanoubice u istoriji, Nemci su zaboravili recept kojim je sve ovo vreme čuvana demokratija. Izlaz nije ni u kakvoj čvrstoj ruci, niti u većim ovlašćenjima za policiju, izlaz je u razumnoj i razumljivoj politici prema svakom izazovu, pa tako i ovom talasu izbeglica.

Kriminalizacija mirnih demonstranata, kao što su pristalice PEGIDE iz Drezdena, nije nikakvo rešenje. Svako ima pravo da mirno iznosi svoje mišljenje (dok ih mirno iznosi!), a država je dužna da na prvom mestu štiti svoje građane.

Višnjevski u svom tekstu ukazuje da na zgradi parlamenta u Berlinu stoji natpis „Nemačkom narodu", što je u kamen urezani zavet. Vlast koja proizilazi iz odluka donetih u tom zdanju dužna je na prvom mestu da služi nemačkom narodu. U ovom trenutku izgleda kao da vlast služi samoj sebi i onim krugovima koji su je stvorili i finansirali.

Konačno, kao krajnje rešenje i izlaz iz ovakve situacije Višnjevski ukazuje na član 20 stav 4 nemačkog Ustava, koji garantuje građanima pravo na pobunu protiv vlasti koja se okrenula protiv naroda.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

Mobilizacija albanskih terorista kao adut Prištine u dijalogu sa Beogradom

 

Praksa je da se pred svaku rundu dijaloga o Kosovu i Metohiji, iz Prištine nameću kao neprikosnovena rešenja o onome o čemu tek treba pregovarati.

Različiti su, od slučaja do slučaja, taktika i akteri koji nameću ta rešenja.

 

 

Nekada su to prištinski "zvaničnici" koji potpaljuju homogenizaciju navodno ugroženih Albanaca i njihovih interesa, a neretko su, kao dodatak i terorističke grupacije čiji pripadnici, maskirani i naoružani do zuba, pretnjama Srbiji i njenim građanima, podupiru te priče.

Elektronski mediji u Prištini pre par dana emitovali su video materijal na kojem se vide pripadnici terorističke albanske nacionalne armije ANA, kako javno proglašavaju mobilizaciju na etničkim teritorijama gde žive Albanci, a čiji je cilj, kako su naveli, "borba protiv srpskog okupatora koji preti na severu Kosova i u Preševskoj dolini“.

Takozvana ANA tvrdi da su tri opštine na jugu Srbije albanska teritorija i traži prekid svih razgovora s Beogradom, koji navodno vodi antialbansku politiku.

U video prilogu se ne vide lica osoba u crnim uniformama, ali se jasno ističe arsenal naoružanja kojim se otvoreno preti.

Srbi na Kosovu i Metohiji, neprekidno su izloženi pretnjama, provokacijama, hapšenjima, maltretiranjima od lokalnih Albanaca, bilo da se to radi kroz institucije kosovske vlasti ili kroz paramilitarne terorističke organizacije, koje se kao sada, pojavljuju s vremena na vreme.

Cilj je očigledno, održavanje visokog nivoa nesigurnosti za Srbe koji bi u krajnjoj fazi rezultirao potpunim etničkim čišćenjem, ali i svojevrsnoj poruci da su rešenja problema koja nude Albanci, jedino moguća.

 

 

 

 

Sprega albanske politike i ekstremizma u sadašnjem obliku, datira još od sredine 90-ih prošlog veka, kada je tadašnji lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova glumio pacifistu, a takozvana OVK, kidnapovala i ubijala Srbe.

Bilo je to vidljivo i kasnije, uoči svih bitnijih događaja, jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, otvaranja dijalog u Briselu, pritiska na Srbe na severu Pokrajine, pojačanog interesovanja Srba za povratak…

Maskirani naoružani ljudi, najpre su se pojavljivali u medijima, a potom su presretali ljude na putevima, paradirali povratničkim selima, otimali stoku, pretili.

Bezbednosne strukture u Pokrajini, i lokalne i međunarodne, ostaju neme i pasivne i navodno i dalje ne znaju ko su ti ljudi i gde „stanuju“.

Međutim, ćutanjem se ne može sakriti praksa koordinisanog delovanja albanskih ekstremista i političkih struktura na zaoštravanju situacije u Pokrajini i šire u regionu, kad god to albanski „tribuni“ ocene da je svrsishodno.

Albanski ekstremizam i terorizam, oličen u tzv. ANA, učvršćuje svoju ulogu u tome, zahvaljujući pre svega, potpunom izostanku reakcije međunarodnih političkih i bezbednosnih struktura na KiM.

Nekadašnji šef Unmika Mihael Štajner, istina, bavio se fenomenom pojavljivnja pripadnika tzv. ANA s vremena na vreme, i proglasio je terorističkom organizacijom 2005. godine, nakon akcije postavljanja eksplozivne naprave na mostu u Lozištu kod Banjske u severnom delu Kosmeta.

Takođe, jedan francuski general je 2006. godine govorio o poligonima terorista na planini Bajgora, ali je brzo zaćutao.

Poslednjih nekoliko godina, na opšte čuđenje, niko iz međunarodne zajednice o tome ne želi da govori.

Vukomir Petrić/M. Radio Srbija

©Geto Srbija

KOSOVO: PRIVATNI “RANČ” PORODICE KLINTON

 

U Srpskoj i međunarodnoj javnosti u više navrata su prezentirani tekstovi u kojima se jasno kaže da se  „ovih dana“  vojska kosmetskih Albanaca ne stvara, kako tvrde albanski zvaničnici sa KiM obmanjujući pre svega srpsku javnost, već da je ta vojska odavno stvorena i da je već nekoliko godina ona u operativnom stanju.

Piše: Dragoljub Gajević

 

 

Dakle, radi se o stvorenoj, a ne vojsci „u stvaranju“.

Vojska kosmetskih Albanaca se ne stvara ona je stvorena u prvoj godini posle završetka rata na KiM 1999, kada je faktički i izbrisana granica između Srbije i Albanije na Kosovu.

U toku je njena modernizacija: naoružavanje i obuka po NATO standardima.

Sadašnja albanska vojska, formirana pod okriljem Kosovskog zaštitnog korpusa koji je nastao 2000, izrasla je iz redova terorističke OVK čije su vođe danas poznati kosmetski političari, biznismeni i komandanti.

Reč je o nekadašnjim teroristima protiv kojih je Tužilaštvo bivše SRJ u 99 odsto slučajeva podnelo krivične prijave za teror, ubistva i zločine kako nad Albancima tako i nealbancima, pre rata, za vreme rata i posle rata 1999. godine.

Iako je nesporna činjenica da su formiranju albanske vojske na Kosovu temelje udarile SAD, čini se da niko živ na KiM, pa i NATO stručnjaci, ne znaju brojno stanje ove albanske vojske.

Broj o kom govori EULEKS ili KFOR, a koji se kreće od 1.000 do 5.000 vojnika je više nego smešan i vezan je za pripadnike Kosovske policiske službe i pripadnike Kosovskih bezbedonosnih snaga.

Pravi broj ljudi pod oružjem Albanci kriju, jer je mnogo mladih Albanaca na stalnoj vojnoj obuci, ne samo po kampovima na KiM, već i u Zapadnoj Makedoniji, Albaniji, Turskoj, a nije tajna da ih ima i po kampovima NATO širom Evrope, SAD, Saudiske Arabije…

Jedan broj Albanaca sa KiM bori se i u Siriji, na strani pobunjenika protiv režima Bašara el Asada.

Ono što dobronamerme na KiM brine jeste nekontrolisano naoružavanje Albanaca, koje je ponovo aktivirano.

I to ne samo na Kosovu, već i u Albaniji, Makedoniji, na jugu centralne Srbije, u Crnoj Gori.

Iz albanskih baza u ovim zemljama se regrutuje veliki broj mladih koji odlaze na vojnu obuku po raznim kampovima i oni, zapravo, čine gro albanske vojske na Kosovu.

Prema informacijama koje se mogu čuti u bezbednosnim krugovima, oružje Albancima u 80 odsto slučajeva stiže iz Amerike, državnom i privatnim linijama – kao pomoć, lovačko naoružanje i slično.

Amerikanci su po svim linijama glavni mentori nove, ujedinjene albanske vojske.

Oni su ti koji obezbeđuju uniforme i radio-opremu, otvorili su školu za članove KBS-a, koji se čak školuju i na Vojnoj akademiji u Fort Blisu u Teksasu i na nekoliko vojnih koledža u SAD.

Kosovo je već spareno sa Nacionalnom gardom Ajove koja je njihov mentor i zadužena je da šalje članove KBS-a u Nemačku na borbene podoficirske treninge.

Ti treninzi su sada uvedeni u strukturu KBS-a uz veliku pomoć američke vojske.

Podsećanja radi, državnu liniju je 20. marta 2008. godine odobrio i potpisao tadašnji predsednik SAD Džordž Buš, tom linijom je naoružavana i danas se naoružava Kosovska policijska služba (KPS), uključujući i Kosovski zaštitni korpus, koji je nakon više preimenovanja danas „proizveden“ u Kosovske bezbedonosne snage.

Privatnim linijama, ili švercom oružja, zarađuju se ogromne pare.

Pri tom, prema procenama bezbednosnih krugova, u organizaciji vodećih političkih lidera Albanaca, za potrebe njihovih sunarodnika, na Balkan je stiglo taman toliko oružja i oruđa raznih tipova i namena da se dobro naoruža armija od oko 70.000 vojnika!

Reč je o najsavremenijim tipovima oružja za pešadijske jedinice (mitraljezi i snajperi), protivoklopno dejstvo, uključujući čak i sisteme za protivazdušnu odbranu.

Kosmetske bezbednosne snage su legalizovane i u potpunosti su pod kontrolom SAD i NATO.

Kontigent Bezbednosnih snaga Kosova (KBS) često prisustvuje vežbama NATO saveza.

Uostalom, da se to i ne krije potvrdio je napis u američkom vojnom časopisu „Stars end strajps“ (Stars and stripes“) gde se navodi da SAD žele da naprave vojsku Kosova koja bi što pre mogla da se priključi NATO.

 

 

 

 

“NE”OBAVEŠTENA SRBIJA

Da su pripeme ozbiljne a nadanja velika potvrdio je i izjavom Agim Čeku, ministar bezbednosti takozvane države Kosovo, koji je rekao da očekuje da će ove, 2013. godine, Kosovske bezbednosne snage prerasti u vojne snage odnosno, da će i formalno biti nazvani onim što zapravo već jesu – Vojska Kosova.

Prilikom ispraćaja pripadnika KBS u Holandiju, gde su pripadnici ove jedinice učestvovali na tradicionalnom vojnom maršu u Nijmegenu, koji je održan od 17. do 20. jula 2012. godine, na svečanosti održanoj u kasarni „Adem Jašari“, u Prištini, komandant KBS general potpukovnik Kadri Kastrati rekao je da pripadnici KBS drugi put učestvuju na maršu gde se takmiče u obuci i učešću u mirovnim operacijama, i da su do sada postigli zavidne rezultate.

Komadant KBS je tad naglasio da su KBS uvežbane i osposobljene da pod okriljem NATO-a, UN-a, ili EU učestvuju u svim mirovnim operacijama.

Imajući u vidu činjenicu da su često pozivani od strane nekih članica NATO na vojne marševe i demonstracije vojne sile druge vrste, jasno je da pripadnici KBS, nepriznate države Kosovo, već odavno učestvuju u vojnim misijama ili se pripremaju za učešće u misijama pod okriljem UN, iako takozvana država Kosovo nije članica ove organizacije, a pitanje je kad će to postati.

Međutim, Srbija o svemu ovome očigledno ćuti.

Kad zvaničnici države Srbije o tome i progovore, vidljivo je da su više nego neobavešteni (ili, barem, tako izgledaju) o tome šta se, zapravo, na Kosovu i u okruženju Srbije događa.

Prosto je neverovatno koliki broj vodećih srpskih političara govori o opasnosti stvaranja još jedne albanske vojske na Balkanu, kao da im nisu poznate sve gore navedene činjenice.

Čini se da spona srpske tajne službe i zvanične politike ne funkcioniše, ili pak Srbija nema tajne niti bilo koje obaveštajne službe?!

Da funkcioniše, srpski politički vrh bi znao da KiM i Albanija, između kojih ne postoji granica, imaju jednu zajedničku i po mnogo čemu jedinstvenu vojsku.

Prevedeno, priča o stvaranju Vojske KiM ne drži vodu, osim možda za neobaveštene.

Jer, u pitanju je velika varka koju proturaju albanski političari sa Kosova (poput ministra odbrane Agima Čekua, koji ovih dana po ko zna koji put obaveštava javnost o stvaranju albanske vojske na KiM) da se oni nadaju i očekuju da će dobiti vojsku, dok se sve to vreme ta vojska uveliko formira, naoružava i obučava!

Mada, cinici bi rekli, praveći vojsku Kosova pored vojske Albanije, Čeku se očito drži Ahtisarijevog plana koji je izričit da nema ujedinjenja KiM sa susednim državama, što naravno ne isključuje mogućnost da se te druge susedne države (pre svega Albanija) ne ujedine sa samozvanom državom Kosovo.

Agim Čeku, zapravo, pokušava da sakrije činjenicu da Albanci sa KiM i iz Albanije već sada imaju jednu jedinstvenu vojsku, koju brižno neguju i da oni zajedno predstavljaju albansku vojsku!

Možda će neko pitati šta su Kosovske bezbednosne snage koje sada deluju kao, formalno, jedina oružana sila kosovskih vlasti?!

KBS predstavlja stecište bivših pripadnika OVK kojima je to zapravo nagrada za minuli rad u ratu protiv SRJ.

Pripadnici ove jedinice su danas zapravo vojni instruktori, pod čijom rukom se obučavaju budući vojnici Vojske Albanije.

Dakle, nakon svega, nameće se da su pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga zapravo deo komande Vojske Albanije na Balkanu, čije je zvanično sedište danas u Tirani, a konspirativno u Prizrenu, na (izbrisanoj) granici dveju albanskih država.

 

 

 

 

PENTAGON VODI RAČUNA O SVEMU

O tome koliko SAD zapravo vode glavnu reč kada je posredi organizovanje, obuka i naoružavanje nove Albanske vojske, svedoče i sledeći podaci:

U septembru 2012. godine na ceremoniji KBS-a u bazi u Uroševcu, savetnici američke vojske su prvi put pozdravili starije diplomirane podoficire kursa koji je sproveden na Kosovu.

Još upečatljivije deluje izjava komandanta KBS-a, generala Kadri Kastratija: „SAD su naš strateški partner i uvek će biti naš prvi strateški partner.

Sve što radimo mi radimo u koordinaciji sa američkim vojnim atašeom u Prištini i našim kolegama koji rade u savetničkom timu NATO-a ili Kancelariji bezbednosnih operacija Američke ambasade u Prištini“.

U Ambasadi SAD na KiM ne kriju da u okviru kosovskih institucija rade 33 službenika imenovana od Stejt departmenta, dva tužioca iz ministartsva pravde SAD i osam policijskih savetnika koji rade direktno sa Vladom Kosova i kosovskim institucijama.

Ipak, niko od službenika Američke ambasade u Prištini vam neće navesti ime nijednog američkog oficira ili vojnika koji je u direktnoj vezi sa vladom samozvane države Kosovo.

Kako neki novinari cinično kažu, i da hoće to da učine u ambasadi SAD – ne mogu jer ni oni ne znaju.

Prema tvrdnjama upućenih, vojna pitanja na KiM su pod direktnom ingerencijom Pentagona.

Na Kosovu se tvrdi da oko vojnih pitanja danas radi više od 100 pripadnika američke vojske, mimo komande vojne baze Bondstil.

Način finansiranja nove vojske je takođe zanimljiv.

Kosovske bezbedonosne snage su plaćena vojska koja se finansira iz budžeta Kosova koji se puni iz donacija zemalja koje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu.

Taj budžet za 2013. godinu iznosi blizu 40 miliona evra, a rebalansom biće uvećan još za 20 miliona evra – koliko se planira da se izdvoji za kupovinu dva helikoptera za potrebe KBS.

Odgovorno lice za realizaciju nabavke prvih letelica za potrebe jedinica policije i KBS-a je Ismet Ibiši, zamenik ministra unutrašnjih poslova KiM.

Predviđeno je da se nakon nabavke prva dva helikoptera, koji će biti stacionirani na prištinskom aerodromu „Adem Jašari“, nabavi još letelica, a u tom cilju izvršena je i selekcija osoba koje će se obučavati za pilote.

Ovo, međutim, zvuči prilično naivno za upućene.

Naime, već nekoliko godina unazad oko 50 mladih Albanaca sa KiM već obučava letenje na raznim tipovima aviona u Albaniji, Turskoj i SAD.

Uz to, do sada su u okviru KBS-a evidentirana 62 vazduhoplovna stručnjaka koji su pretežno bili u sastavima jugoslovenskog RV-a i PVO-a.

Slično je i sa oklopno-mehanizovanim jedinicama, posadama tenkova, transportera i drugih borbenih vozila su spremne i obučene.

Pred ovim činjenicama Srbija ne sme da zatvara oči i zabija glavu u pesak i da se pretvara da ne zna kolika je moć albanske armije, čija snaga leži u činjenici da su KiM i Albanija teritorije na kojima živi najmlađe stanovništvo na tlu Evrope.

Po procenama NATO stručnjaka albanska vojska bi u ovom trenutku, u slučaju rata mogla da pokrene čak blizu 150.000 vojnika i to dobro obučenih, naoružanih i visokog morala.

 

 

 

 

“RANČ KLINTONOVIH”

Ukoliko rezimiramo sve pretohodne podatke dolazimo do sledećeg zaključka: Albanska vojska, koja je defakto stvorena, prestavlja veliku opasnost za čitav region Balkana.

Reč je o vojsci koja je opijena i zadojena pričom o stvaranju Velike Albanije.

Pritom, kako tvde pojedini albanski anlitičari na KiM, poput Zejnela Zejnelija: Albanci već gube strpljenje.

Ma koliko je Hilari Klinton mislila da je nazivanjem Kosova kao „Ranč Klintonovih“ prilikom poslednje posete Prištini oduševila Albance, nije shvatila da takvu perspektivu oni neće prihvatiti.

Istorija Albanaca pokazuje da oni stalno pružaju otpor svakoj vlasti.

“Ona ih je, dakle, pripremala za ranč Kosovo”, kaže Zejneli.

Samo zbog toga što je Kosovo, očigledno postalo „ranč Klintonovih“ to nikako ne znači da je Kosmet toliko važno spoljno političko pitanje za SAD i za EU, kao ranije.

Kada se „ranč“ ogradi državnim linijama, koje se sada pominju sve više, kada pristignu šleperi i ostala prevozna sredstva koji će odnositi sa Kosmeta sve što vredi, a da se ništa ne menja u kvalitetu života albanskog naroda, i te kako će Albanci shvatiti da su izneverena mnoga njihova očekivanja, nade, planovi i da su viđeni kao jeftina radna snaga na „ranču Klintonovih“, kojima su tokom 78 dana bombardovanja pomogli da Hilari i njena porodica dođu u posed južne srpske pokrajne.

Kada se to nezadovoljstvo nakupi i prelije, i pritom imate ovako obučenu i opremljenu vojsku – ko će, prvi, (opet) da strada?!

Albanci na Balkanu ne samo što idu ka tome da imaju dve države, već, kako navedeni podaci pokazuju, imaju i dve vojske koje se organizuju i obučavaju tako da suštinski deluju kao jedna.

Ovde valja podsetiti da je svojevremeno, 2006. godine, pod pritiskom međunarodne zajednice ukinuta Vojska Republike Srpske i primorana da uđe u sasatav Vojske BiH pod izgovorom reforme bezbednosnog sistema u toj zemlji.

Dakle, dok se inteznivno radilo na stvaranju druge albanske vojske na Balkanu, u vreme kada kosovo za „zapadne partnere“ još uvek nije bilo nezavisno – ugušeno je pravo srpskog naroda u Republici Srpskoj da ima svoje snage za odbranu.

Ako se ovome dodaju i sveopšte kritike bivših iskusnih oficira i generala vojske Jugoslavije, koji smatraju da je reforma vojske proteklih godina potpuno rasparčala ionako teško oštećen i oslabljen vojni sistem koji je upropašćavan i u vreme Miloševića, čini se da je jasno da se u regionu stvara nova vojna i, defakto politička sila, a da je Srbija u toj priči – novi „bolesnik na Balkanu“.

 

 

 

 

©Geto Srbija

Materijal: Svedok

EKSKLUZIVNO: NOVE PRETNJE SRBIMA ŠIPTARSKIH TERORISTA SA KOSOVA ! ( VIDEO)

Posle pretnji Albanske nacionalne armije preko štampanih medija, KTV je dobila video snimak sastanka članova ANA-e na Kosovu, na kome se pominju ljudi koji sebe nazivaju oficiri ANA, kako razgovaraju o situaciji u Preševskoj dolini i Severnom Kosovu.

 

 

 

Svojom konačnom odlukom,  ANA zahteva mobilizaciju svih svojih članova i poziva ih da budu spremni da zaštite albanske zemlje.

Oni tvrde da imaju moderno oružje koje je bilo vidljivo na više fotografija.

Na jednom delu snimka uočava se maskirano lice koje izdaje naredbe i koji sebe naziva komandantom specijalne jedinice „Kobra“.

Posle odlaska takozvanog komandanta, sastanak se nastavlja pri čemu se razrađuju „konkretni planovi“.

„Neka po dva specijalca budu spremna za svaku situaciju“, čuje se govor u filmu, kao i „naši snajperisti su 24 sata u osmatranju“.

“ KTV je prikazao dokument sa  faksimilom potpisan 9. januara 2012, u Vučitrnu, od strane „komandant Kočaku“ i „Komandant Klini“, koji zahtevaju mobilizaciju pripadnika ANA.

Snimkom sa tog sastanka teroristi su hteli da pokažu svoju odlučnost, pri čemu su iskoristili Televiziju Kosova da poruče Srbima da je igra je završena i da ANA predstavlja ozbiljnu, a ne „virtuelnu vojsku“.

 

 

©Geto Srbija

Izvor: KTV

Šta nam zaista poručuje spomenik u Preševu

 

Poručuje nam da smo budale, da slušamo lupetanja o rokovima za uklanjanje te budalaštine, pretnjama prekidom pregovora i lažima o razgraničenju i automonomiji za Sever.

Javnost u Srbiji danima je izložena maltretiranju pričom o nekim teroristima koji dižu sebi spomenike usred Srbije i reakcijama raznih, među kojima i ministra policije koji to neće tolerisati te analizama šta li bi taj spomenik mogao da znači.

Piše: Ana Radmilović

 

 

Udruženje terorista-veterana u Bujanovcu uredno registrovano

Javnost u Srbiji, međutim, nije upućena u to da Udruženje veterana OVPBM, uredno registrovano u Bujanovcu, postoji više od deset godina.

Takođe, ona nije upoznata s podatkom da to udruženje ne samo što niko nije zabranio a članove (kao teroriste) pohapsio nego je svojevremeni predsednik tog udruženja izvesni Nagib Aliju (jedan od onih što su švercovali oružje iz Gnjilana) mrtav hladan izjavljivao – za srpsku štampu – kako nije u redu što država (misleći na Srbiju, to je država u kojoj se nalazi Bujanovac) ne vodi računa o veteranima.

Pričao je o deci ratnih invalida, o porodicama poginulih, uopšte – o jednom obespravljenju i skrajnutosti ovih boraca za oslobođenje Kosova i, razume se, prisajedinjenje juga Srbije slobodnom Kosovu.

 

 

 

Gradonačelnik Preševa je separatista, ali ga niko ne dira

Zašto ne pričamo o tome?

Zašto ne pričamo o tome kako gradonačelnik Preševa Ragmi Mustafa vrlo javno sastanči u Gnjilanu a na temu svealbanskog sjedinjenja?

Zašto ga, kao službenika Republike Srbije, niko makar ne otpusti ako već nema hrabrosti da ga uhapsi.

Na kraju, zašto se danima bavimo jednim spomenikom koji se da srušiti za pet minuta umesto da se bavimo pregovorima, famoznom platformom, prestrojavanjem krimi Srba iz vlade Kosova ili tačnije pokušajem prebega od Tačija kod Haradinaja – u nadi da će ih novobrendirani Haradinaj spasiti skoro izvesnih hapšenja.

 

 

 

Drecunu se promenilo

Recimo, meni deluje interesantno to što Milovan Drecun izjavljuje kako je u redu pregovarati s čovekom koji je – napisao je knjigu o tome – počinio verovatno sve postojeće ratne zločine jer se (eto) situacija promenila.

Njegova. Situacija na Kosovu se nije promenila, osim malo na gore.

Takođe, deluje mi interesantno to što je vlada Srbije napokon postala transparentna u svojoj politici koja je identična politici koju su do sada zatajno vodili članovi SLS (stranka Tačijevih Srba) i neki ostaci SPS po Kosovu.

Razlika je samo u imenu. Haradinaj je novo staro lice, baš kao i naši pregovarači.

I, dok se pred njegovim vratima već formirao ozbiljan red Srba koji će tamo potražiti sreću za nastavak političkih (i drugih) karijera ili bar spas od zatvora, umesto da se bavimo time – ne u smislu denunciranja ko je s kim sastančio i šta se dogovarao, nego malo ozbiljnije, na primer šta to znači za mesec, godinu, dve dana – mi pričamo o nekakvom spomeniku u Preševu i ponovo se bavimo maglom u vidu priče o nekakvom razgraničenju.

Premijer kaže kako je, eto, bio u pravu kada je pričao o tome, i neko zlonameran mogao bi da stekne utisak da su Albanci s juga Srbije pomogli vladi Srbije da ponovo sve manje zainteresovane građane zamajava besmislenim pričama o srpskom Severu i još besmislenijim pričama o prekidu pregovora zbog nekog blesavog spomenika.

Neće biti srpskog Severa

Neće biti srpskog Severa, nema platforme koja će to izvojevati (niko se i ne trudi, ovo je sve simulacija) i nema nikakvog razgraničenja, a o prekidu pregovora ne smemo ni da razmišljamo, sve i da nam u svakom gradu u Srbiji podignu po jedan sličan spomenik.

Ponovo se, naime, bavimo simbolikom.

Ne pričamo o tome šta će ostati kada srpske institucije na Severu (i na Jugu) budu sasvim ugašene.

Ne pričamo o tome kakvu će ulogu (i kakve mogućnosti) imati ambasade alijas „oficiri za vezu“, i da li će ta tela moći da uopšte nešto urade za Srbe s Kosova ili će biti jalova kao Kancelarija za KiM.

Ne pričamo o kadrovima koje će Srbija (cenim da će se raditi o najboljima, što znači o onima koji ništa ne znaju niti ih interesuje a da je u vezi s Kosovom) postavljati na to malo preostalih funkcija koje preteknu kada sve bude ugašeno.

I, naravno, ne pričamo o tome ko će predstavljati Srbe u kosovskom parlamentu i zašto je to dobro ili loše za taj narod.

 

 

 

Budale ili varalice

To nije, naravno, razočaravajuće, nego je očekivano.

Samo je postalo još dosadnije – a ne bi smelo da nam bude dosadno to naše Kosovo iako je sve urađeno da nam se smuči – i postalo je očigledno da se ne radi o kontinuitetu kojim ova vlada nastavlja politiku prethodne, nego o kontinuitetu jedne ignorantske, lenje i lažne politike, koja traje još od kraja devetnaestog veka.

S jednom malom razlikom. I tada se, naime, na Kosovo išlo po kazni ili ako neko ne zna gde bi drugde.

Išli su Crnogorci bezemljaši, išli begunci od zakona, išli konzuli posle robijanja.

Ali naš tadašnji konzul, bivši robijaš, zvao se Branislav Nušić.

Ako i nije mogao da reši kosovsko pitanje, za šta se preporučuju samo budale i varalice, ostavio je dokument za pokoljenja.

Sada su nam konzuli polusvet koji svakako neće ostaviti ništa, sem pustoši koja će ostati iza njih nakon nikad dovoljnog profitiranja na jednom haosu i to su konzuli takvih kapaciteta da će ih istorija, čak i kao negativne figure, po svoj prilici zaobići.

Kompliment je nazivati ih janičarima jer je u srpskoj istoriji bilo dovoljno svetlih primera mudrih saradnika s osvajačem, koji su iza sebe ostavljali mostove, gradove i hramove.

Neimarstvo ovih današnjih završava se na kućama za lične potrebe i kolima.

Šta, dakle, poručuje spomenik u Preševu?

Da smo budale i da nemamo državu.

Kao takvi, danima se bavimo jednom budalastom instalacijom koju je neko podigao da provocira i slušamo lupetanja najviših državnih zvaničnika o nekim rokovima za uklanjanje te budalaštine, pretnjama prekidom pregovora – na šta su se svi prestravili – i lažima o razgraničenju ili makar automonomiji za Sever.

Neće biti nikakve automomije, tretman građana Republike Kosova na njenom severu i na njenom jugu biće isti, Srbija će biti nestabilna kao i Makedonija jer Albanci nemaju nameru da prestanu da podsećaju na svoje intencije i tako nestabilna nikada neće ući u Uniju.

To znaju građani, zna i vlada Srbije, znala je i prethodna i – pošto smo spram stvarnosti sasvim ravodušni – to sve i dalje ne predstavlja ni najmanji problem.

Kao ni višednevno celodnevno slušanje o jednom glupavom spomeniku koji bi nestao i pre nego bi bio podignut da u ovoj državi postoji ikakva ozbiljna namera da se makar pravi da je država.

©Geto Srbija

Novi standard