POKORAVANJE DRŽAVE: PLJAČKA I ČERUPANJE DRŽAVNIH RESURSA KROZ MEHANIZAM RADA REGULATORNIH TELA

 

Umesto da sprečavaju pranje novca, štite građane od kriminalnih apetita povlaštenih korporacija i čuvaju nacionalne interese, takozvana nezavisna regulatorna tela u Srbiji direktno učestvuju u svakom kriminalu, najčešće pod patronatom stranih obaveštajnih službi, tajkunsko-mafijaških klanova okupljenih oko vladajuće koalicije ili oko aktuelnog Vođe.

Srbija je za samo nekoliko godina, do gole kože opljačkana preko "regulatornih" mafija iz Agencije za privatizaciju, Komisija za hartije od vrednosti, Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Republička agencija za elektronske komunikacije i drugih "nezavisnih" tela. Njima danas upravljaju iznajmljene ekonomske ubice, domaće i strane, a Vučićev režim ih je pretvorio u takve centre moći da ne moraju ni zakone ni Ustav Srbije da poštuju.

 

                      M. Malenović, N. Vlahović

 

Na zvaničnoj internet prezentaciji Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, na spisku takozvanih regulatornih tela, između ostalih nalaze se i Agencija za privatizaciju, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, Agencija za energetsku efikasnost i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika…

Svaka od ovih "regulatornih" agencija, od svog osnivanja, predstavlja je kriminalni mehanizam pomoću koga je izvršena pljačka Srbije biblijskih razmera. Među regulatornim telima koja funkcionišu na kriminalan način, posebno se ističu i Komisija za hartije od vrednosti (KHOV), Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL), Republička radiodifuzna agencija (RRA)…

Kako bi sebi lično pribavio apsolutnu moć, kao i svaki diktator, Aleksandar Vučić je neustavnom i nezakonitom odlukom Vlade Srbije dobio ovlašćenja da koordinira, kontroliše i upravlja radom nezavisnih regulatornih tela. Sva ona služe danas samo njemu i njegovoj stranci, čime su građani umesto institucionalne zaštite, dobili organizacije koje danas imaju sve oblike kriminalnih organizacija.

Tako je, na primer, Komisija za hartije od vrednosti (KHOV), regulatorno telo koje je zvanično ustanovljeno sa ciljem da kontroliše trgovanje na jednoj jedinoj srpskoj berzi vrednosnih papira i da obezbedi da se ono odvija u okvirima zakona, postala produžena ruka zelenaških banaka, tajkuna i kriminalaca, pomoću koje oni pljačkaju male akcionare, odnosno sve one koji su dovoljno naivni da pokušaju da špekulišu na Beogradskoj berzi.

Da bi i zaposleni u Komisiji bili zadovoljni i držali jezik za zubima data su im primanja o kojima prosečni, gladni i obespravljeni radnik u Srbiji ne ume više ni da sanja. U 2014. godini prosečna plata je iznosila 170.000 dinara, dok je predsednik KHOV zarađivao i celih 340.000 dinara mesečno! U međuvremenu je plata predsednika prepolovljena, tako da Žarko Milićević, sadašnji prvi čovek Komisije, zarađuje „samo" 153.912 dinara mesečno.

Uz to, on, međutim, ima i pravo na dnevnice za mnogobrojna putovanja po zemlji i svetu, ali i deo prihoda na crno koji se uzimaju kako Komisija ne bi radila ono zbog čega je osnovana.

Pre Milićevića na ovom mestu je bio Zoran Ćirović , koji je ničim izazvan na to mesto postavljen od strane Vlade Mirka Cvetkovića, jer je bio kadar tada vladajuće Demokratske stanke. Iako je rođen nesposoban i sa lepljivim prstima, sav svoj kriminalni potencijal je pokazao tek kada su na vlast došli naprednjaci u čije je redove prešao već u leto 2012. godine.

Ćirović je preko jedne saradnice u prvoj polovini 2012. upoznao Novaka Nedića, koga je Aleksandar Vučić postavio za zamenika generalnog sekretara Vlade čim je ušao u koaliciju sa SPS-om.

Nedić, ubeđen da je neodoljiv za žene, bio je zaljubljen u pomenutu poznanicu, a lukavi Ćirović mu je obećao da će mu je privesti u krevet, ako Nedić izdejstvuje u Ministarstvu finansija da on ostane na čelu KHOV-a.

Tako se i dogodilo, ali je umesto u Nedićev krevet pomenuta gospođa otišla pred Komisiju čije je članove početkom 2014. obavestila o svim tajnim i nemoralnim dogovorima generalnog sekretara Vlade Srbije i predsednika KHOV-a!

Ni Nediću ni Ćiroviću, ništa se nije desilo zbog ovog pokušaja trgovine belim robljem: obojica su zahvatila malo dublje u svoje vreće para i namirili Aleksandra Vučića, kupivši tako i njegovu zaštitu.

Ćirović je, ipak, bio smenjen krajem 2015. godine kada je i po lopovluku poznati vrh SNS-a procenio kako je preterao u pražnjenju republičkog budžeta. Predsednik KHOV-a je, naime, za putovanja po svetu i dnevnice samom sebi godišnje dodeljivao po nekoliko desetina miliona dinara. Iako je to više nego očigledni sukob interesa, Ćirović je bio postavljen i za predstavnika Srbije u CEB banci Saveta Evrope, za šta je, takođe, dobijao platu, ali iz budžeta Republike Srbije, preciznije iz kase KHOV-a.

Milione koje je na ovaj način stekao, ali i uticaj u raznim akcionarskim društvima koje je štitio od mača zakona, Ćirović nije koristio samo za sebe, već i da bi pokrivao kockarske dugove svog mentora Nedića, koji na kraju više nije ni mogao, a ni hteo da mu pomaže.

Kako je izgledao rad, bolje rečeno nerad, Komisije za hartije od vrednosti u ranijem periodu, pokazuje i primer jedne samostalne zanatske kamenorezačke radnje koja je krajem 2011. na Beogradskoj berzi odjednom kupila 48.860 akcija Privredne banke Beograd.

Iako su tada morala da zazvone zvona za uzbunu u KHOV-u, koji po zakonu kontroliše ovakve transakcije, ništa se nije desilo, uprkos tome što su i sami službenici Komisije upozoravali rukovodstvo da se ovde radi o više nego očiglednoj nelegalnoj dogovorenoj trgovini preko posrednika.

Pravi udar na zdrav razum malih akcionara desio se 31. januara 2013. godine, kada se na zvaničnom sajtu Beogradske berze pojavio javni poziv akcionarima da prisustvuju skupštini akcionara preduzeća „Nissal" a.d. sa početkom u 14 časova 25. decembra 2012. godine?!? Skupština je, dakle, održana više od mesec dana pre objavljivanja javnog poziva! Komisija namerno nije primetila ovu nepravilnost, pa tako nije ni kaznila odgovorne.

Umesto kažnjavanja odgovornih za nezakonit rad, praksa je da budu kažnjeni oni koji se trude da sprovode zakon. Jedan od retkih sposobnih i zakonitom radu posvećenih zaposlenih u Komisiji bila je glavna inspektorka Ljubinka Vučetić koja sredinom 2013.godine iznenada sa te funkcije bila prebačena na mesto „pravnog savetnika za zastupanje".

Duže vremena posle ovoga KHOV nije imao glavnog inspektora, jer naprednjački kadrovi nisu mogli da se odluče ko je dovoljno nesposoban i kriminalan da bi zaslužio ovo postavljenje.

"Centralni registar za hartije od vrednosti" a.d. (CRHOV)  je još jedno regulatorno telo koje bi trebalo da unapredi i nadzire rad Beogradske berze. Prema informacijama sa sajta CRHOV-a, jedini vlasnik akcija ovog akcionarskog društva je Republika Srbija.

Na čelu CRHOV-a je Ana Jovanović, a sudeći prema izveštaju Agencije za privredne registre (APR), u ovom privrednom društvu u 2015. godini bilo je zaposleno 35 osoba, koja su ostvarila poslovni prihod od 200.075.000 dinara, odnosno dobitak u visini od 64.507.000 dinara.

Pored čak dva regulatorna tela za berzu i trgovinu akcijama, moglo bi da se pomisli kako akcionarima u Srbiji cvetaju ruže. Ima i toga, ali isključivo za tajkune i belosvetske mešetare.

Iako imamo i KHOV i CRHOV, niko od njihovih preskupo plaćenih „stručnjaka" nije ni pokušao da se usprotivi donošenju seta zakona, nazvanih „Koletova pravila", kojima su prava manjinskih akcionara u pojedinim slučajevima potpuno ukinuta. Naziv „Koletova pravila" ove zakonske izmene su dobile po tajkunu Miodragu Kostiću, kome je na ovaj način omogućeno da od malih akcionara akcije prisilno otkupi i to po ceni koju sam odredi.

Ionako krhko finansijsko tržište Srbije ovim je zadobilo „coup de grace", odnosno završni smrtonosni udarac. Iza svega ovoga ne stoje samo domaći mešetari i kriminalci, već i strane ispostave čiji je posao da dovrše pokoravanje Srbije.

USAID je "nevladina" organizacija američke vlade koja redovno dotira usavršavanje naših stručnjaka u Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno kurseve na kojima se oni uče kako da unište i ono malo što je ostalo od srpske berze.

Te "obuke" su bile toliko uspešne, posebno u domenu "otkrivanja međunarodnog lanca nelegalnog trgovanja akcijama stranih kompanija" (kako je navedeno početkom novembra 2014.), da je na kraju i sam CRHOV došao pod udar istražnih organa.

U oktobru 2015. Državna revizorska institucija ustalasala je javnost informacijom da je upravo CRHOV, zadužen za evidenciju i obavljanje prometa akcijama, vodio duplo knjigovodstvo.

"…Centralni registar nije u poslovnim knjigama za 2014. godinu evidentirao promet gotovine u domaćoj valuti na svojim novčanim računima u Narodnoj banci Srbije u iznosu od 8.036 milijardi dinara i 1,6 milijardi evra. Takođe, nije prikazao u finansijskim izveštajima, po stanju na dan 31. decembra 2014. godine, sredstva članova na svom deviznom novčanom računu u iznosu od 33,8 miliona evra (4,09 milijardi dinara), za koliko su imovina i obaveze po ovom osnovu manje iskazani…", tvrdi DRI u svom izveštaju. Očigledno je da i CRHOV i KHOV jedino regulišu nesmetano bogaćenje korporacija, tajkuna i sa njima povezanih političara i to o trošku republičkog budžeta.

Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), takođe predstavlja "regulatorno telo" koje zvanično nema nadležnost nad kontrolom lekova u prometu, ali spada u red najviše kriminalizovanih institucija ovog tipa.

Na srpskom tržištu se u prometu nalaze lekovi koji su prošli registraciju, a čije pakovanje nije usklađeno sa registracionom dokumentacijom. Zbog ovakvog stanja na tržištu lekova već godinama vlada haos, a razmere prisustva švercovanih lekova i posledice njihove primene nisu nikada ozbiljno analizirane.

Izdavanje ovakvih lekova je suprotno zakonskim odredbama. Zbog prakse izdavanja lekova neusaglašenih sa registracionom dokumentacijom niko neće biti kažnjen, jer su takve instrukcije date inspektorima koji su, naravno, korumpirani…

Agencija za lekove i medicinska sredstva, koja se zvanično bavi registracijom lekova i njihovom bezbednošću za građane Srbije, odavno je odstupila od svoje osnovne delatnosti i bavi se raznim drugim poslovima. Tako je prošle godine nekoliko desetina miliona dinara uložila u nabavku robe koja joj uopšte nije potrebna.

Osim skupocenih automobila, opreme za kuhinje, renoviranja tuđih magacina i raznih drugih ulaganja vrednih više od 68,5 miliona dinara, nabavljen je i nekakav info-pult koji je plaćen neverovatnih 5,16 miliona dinara! Ovo očigledno pranje para, samo je deo kriminalnog mozaika u ALIMS-u.

Primer banditskog ponašanja u "regulatornim" agencijama, svakako je i Republičke agencije za elektronske telekomunikacije, RATEL-a, koja je godinama plaćala samo za zakupninu poslovnog prostora preko 60.000, a mesečne plate zaposlenih su bile, kako onda tako i danas, između 3.000 i 5.000 evra. I tom im je malo pa pribegavaju svemu i svačemu.

Na primer, samo u Srbiji ova regulatorna agencija ne prihvata međunarodni CE sertifikat za elektronsku opremu, već traži dodatnu sertifikaciju kako bi još para od nekoga uzeli.

Takođe, samo u Srbiji ovakva agencija prihodi od naknada za korišćenje numeracije i naknada za korišćenje frekvencije. Taj novac ide u sefove regulatorne agencije (i džepove njenih "menadžera"), dok se u drugim zemljama ta sredstva uplaćuju direktno u državni budžet!

Zbog svega toga, rad Republičke agencije za elektronske telekomunikacije, ocenjen je najgorim kvalifikacijama od strane Evropske unije u nekoliko godišnjih izveštaja o napredovanju u pridruživanju Srbije sa EU.

Poslednjih nekoliko godina, od kako je Vučić na vlasti, u RATEL su upali stranački aktivisti SNS i njihovi "saveznici" iz nevladinog sektora, menadžeri stranih banaka i firmi koje radijske frekvencije koriste bez dozvole RATEL-a.

Vođini miljenici, RTS, Pink, SBB, Telenor, VIP i njima srodni informatičko-medijski vampiri, svakodnevno pljačkaju građane Srbije, a RATEL, kao "regulatorno telo" im u tome svojim činjenjem ili nečinjenjem pomaže isto kao i Republička radio difuzna agencija (RRA) i njima prateća "regulatorna" mafija poput Republičke agencije za poštanske usluge (RAPUS) i Registra nacionalnih internet domena (RNIDS) kojima je data potpuna nezavisnost u radu i sloboda da čine što god im je volja.

Zaposleni u ovim agencijama primaju evropske plate koje iznose od 20 do čak 70 hiljada evra godišnje! Troškovi po jednom zaposlenom u ovim "regulatornim" agencijama iznose i preko 65 hiljada evra godišnje, ali dok ima naroda da plaća biće i "korisnika" ovih "premija"…

Koga i kako zastupa RATEL, najbolje govori i podatak da je ova agencija donela odluku da državna firma "Telekom" ne može da odredi komercijalno isplative cene za korišćenje svoje infrastrukture, prema "Telenoru".

Naime, ovo "regulatorno telo" zaštitilo je stranu kompaniju na štetu domaće: propisalo je komercijalno neisplative cene po kojima je srpski "Telekom", morao norveškom "Telenoru" da stavi na raspolaganje svoju infrastrukturu!

Isti ljudi koji su ojadili "Telekom" (bivši članovi bivšeg G 17 i Demokratske stranke), dovodeći "Telenor" kao nelojalnog konkurenta, danas zajedno sa Vučićevom nezajažljivim družinom, planiraju bagatelnu prodaju (poklanjanje) ovog državnog giganta.

Za poslednjih četiri godine, Agencija za privatizaciju koja takođe ima status "regulatornog tela" u oblasti privatizacije, svakih deset meseci je u bescenje posredovala u prodaji između 300 i 500 državnih i društvenih preduzeća.

Od najmanjih do najvećih. Vrh svog nečasnog postojanja, ovaj državno-mafijaški mehanizam treba da obeleži prodajom Telekoma i Aerodroma Beograd, što je 5. juna ove godine zahtevala i Evropska banka za rekonstrukciju (EBRD), kao jedan od uslova "daljeg napretka ka EU".

Da licemerje bude kompletno, pobrinuo se Savet Evrope koji je Srbiji i nametnuo nužnost stvaranja "regulatornih tela", tačnije paradržavnih institucija, koje služe režimu na vlasti.

Naime, kad god je, recimo, Vučiću potrebno da sprovede u delo kakvu nezakonitu aktivnost, tu su "regulatorna tela", koja on predstavlja kao nezavisne institucije koja rade "po zakonu" a ne po njegovom naređenju. Istina je da od svih nezavisnih regulatornih tela, samo dve takve institucije nisu pod njegovom kontrolom: Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja!

Sasvim dovoljno, da građani ipak vide šta im radi suludi premijer i kako iz njegovog kabineta idu sve nesreće koje su ovu zemlju zadesile poslednjih godina.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NORVEŠKI OPERATER OSTVARIO DOBIT, POJEDINCI SE NOVČANO “UGRADILI”, A MEŠETARENJE VLASTI PLAĆAJU GRAĐANI SRBIJE

 

Istragu o kriminalnom poslu mobilnog operatera Telenor, teškom milijardu i po evra, gde je država opljačkana za skoro 200 miliona evra, stopirao je Aleksandar Vučić. Da bi bilo jasnije o čemu je reč, treba podsetiti da je prilikom prodaje operatera mobilne telefonije MOBI 63, ugovorena cena je bila milijardu i pet stotina trinaest miliona evra (1.513.000.000).Dok je norveška kompanija Telenor uplatila milijardu i tri stotine petnaest miliona evra (1.315.000.000), čime je država Srbija oštećena za razliku od 198 miliona evra.

 

          Vuk Stanić

 

Telenor je po ugovoru morao da uplati ceo iznos iz ugovora na račun, ali je bez obzira na to platio skoro 200 miliona manje i tako prekršio ugovor. Ko je uzeo razliku, na čije račune je Telenor uplatio preostali novac i ko su visoki državni funkcioneri koji su se obogatili ovom "transakcijom"?

Bivši ministar Mlađana Dinkić i izvršni potpredsednik kompanije Telenor, iz Norveške kraljevine, Jan Edvard Tigesen, proneverili su novac države Srbije u iznosu od 198 miliona evra prilikom kupoprodaje kompanije MOBI 63, ranije Mobtel!

Ugovorena cena za prodaju MOBI 63 bila je milijardu i pet stotina trinaest miliona evra (1.513.000.000), dok je Telenor uplatio milijardu i tri stotine petnaest miliona evra (1.315.000.000).

Kao dokaz za ove tvrdnje postoji ugovor o prodaji MOBI 63 u kojem se vidi na strani 13 da je Telenor morao da plati 1.193.000.000 evra za kupovinu udela u MOBI 63 i 320.000.000 evra za licencu, ukupno milijardu i 513 miliona. Kao drugi dokaz, u eskrou ugovoru se vidi da je Telenor uplatio 1.315.000.000 evra, odnosno 198 miliona manje.

Na strani trinaest Ugovora o prodaji u članu 4.1.1 piše da je kupac u obavezi da deponuje "pun iznos prodajne cene na eskrou račun." Dakle ugovor je prekršen ili postoje tajni aneksi. Ovo znači da nije postojala pravna mogućnost da se uplaćuje manje novca od ugovorenog.

Šta se desilo sa razlikom od 198 miliona evra? To je tema kojom se sad bavi Srpsko Tužilaštvo. Zapravo na Tužilaštvo je izvršen pritisak da se ovom temom bave malo manje. Mlađan Dinkić je 2006. godine bio ministar finansija.

Vlada Srbije ga je strogo poverljivim rešenjem broj 29/2006-01 od 2. avgusta 2006. godine, ovlastila da u ime Srbije proda udeo države u kompaniji MOBI 63. Dakle ako milioni evra nedostaju, a zna se i ko je bio ovlašćen da o njima vodi računa, gde su onda i na čijim računima?

Kompanija MOBI 063 je osnovana takođe na tajnoj sednici Vlade Srbije 4. aprila 2006. godine, tako što su se vlasnik Mobtela austrijska kompanija "Holdenhurs" i država Srbija dogovorili o udelima u novoj kompaniji Srbija 70 odsto, austrijanci 30 odsto.

U pitanju je kompanija čuvenog austrijskog mešetara Martina Šlafa, koja je na sumnjiv način od Bogoljuba Karića otkupila njegovo vlasništvo u "BK Trejdu". Za "BK Trejd" je Karić tvrdio da je većinski vlasnik Mobtela. Ovde treba podsetiti da je bivši inspektor Telekomunikacija i član Vladine komisije za vlasništvo u Mobtelu preminuli Tihomir Živanović tvrdio da je kompletan udeo "BK Trejda" u Mobtelu sporan.

Već na tajnoj sednici Vlade u aprilu 2006. godine Miroljub Labus, tada potpredsednik je za poslove oko Mobtela odredio Mlađana Dinkića. U Vladinim spisima sa te sednice piše da je udeo Republike Srbije u novoosnovanom društvu 70 odsto da će biti unet u opremi koju će Javno preduzeće PTT saobraćaja "Srbija“ pribaviti od preduzeća Mobilne telekomunikacije "Srbija" BK-PTT d.o.o. odnosno Mobtel.

Dakle kao Karićeva firma sa kojom je PTT osnovao mobtel se ni ovde ne pominje "BK Trejd" Šlafov "Holdenhurs" je vlasnik 30 odsto odlučeno je tada. Vladin zaključak sproveden je munjevitom brzinom.

Sednica Vlade Srbije na kojoj je donet ovaj zaključak pod oznakom "strogo poverljivo" počela je u 13 časova i završena je u 14 časova. Istog dana pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu potpisan je i overen Ugovor o osnivanju privrednog društva čije poslovno ime je, prema tački 2. ovog ugovora MOBI 63 d.o.o, sa sedištem u Beogradu, Knez Mihajlova 36, gde se nalazi i zgrada ministarstva finansija.

Broj overe ugovora je II Ov. br. 476/06. U ime Republike Srbije, ugovor je potpisao ministar finansija Mlađan Dinkić, kome nisu uzeti lični podaci, u obrazloženju piše da je Dinkić sudu lično poznat i gospodin Michael Hason, broj austrijskog pasoša G 05242814 – Austrija.

Prema evidenciji suda ugovor je overen već u 15 časova. Na ovaj način legalizovano je pravo Marina Šlafa na procenat od prodaje Mobtela, odnosno nove kompanije MOBI63.

Ipak prema ugovoru koji je Mlađan Dinkić potpisao sa Telenorom, norveška kompanija nije preuzela nikakve obaveze prema austrijskoj kompaniji Martina Šlafa, dok se Dinkić u ime Srbije obavezao da Telenoru proda 100 odsto kompanije.

Odmah po potpisivanju ugovora sa Telenorom, Vlada je saopštila novinskoj agencija Beta prenela da će država od prodaje MOBI63 prihodovati milijardu i 155 milona evra, dok je kompanija prodata za milijardu i 513 miliona evra.

Razlika će kako je tada objavljeno biti uplaćena "Holdenhurstu" Martina Šlafa. Ovo znači da je Austrijanac od Srbije dobio 358 miliona evra, za vlasništvo nad Karićevim "BK Trejdom" firmom koja po nekima nije imala pravo vlasništva u Mobtelu veće od 0.1 odsto.

Kada je kasnije otvoreno pitanje ne slaganja brojeva iz ugovora o prodaji MOBI63 i onoga što je po eskrou (vrsta garancije, prim. red.) ugovoru Telenor uplatio na zajednički račun, službenici zaduženi za realizaciju pravdali su se da je razlika otišla Martinu Šlafu, kako je Dinkić i dogovorio.

Ipak praćenjem uplata i jednostavnim računskim operacijama, istražitelji su shvatili da se cifre ne slažu, Telenor je uplatio 198 miliona manje, dok su Šlafu dugovali više od 300 miliona. Telenor nije ni imao obavezu da Šlafu bilo šta da plati, dok je prema Srbiji bio u obavezi da na eskrou račun deponuje pun iznos kupoprodajne cene od milijardu i 513 miliona evra.

Sa druge strane država Srbija je novac za isplatu udela Martina Šlafa pribavila prodajom licence za trećeg operatera, koji je kupila takođe austrijska firma VIP.

Slažući papir po papir slučaj je sklopljen i poslat u Tužilaštvo, ali podići optužnicu protiv moćnih ljudi kao što su Dinkić i potpredsednik Telenora Jan Edvard Tigesen, je možda prevelik zalogaj za srpske sudije i tužioce.

Ukoliko do podizanja optužnice ipak dođe, odgovornost Dinkića biće lakše dokaziva od njegovog Norveškog saučesnika. Dinkić je, dakle, tajnim dokumentima Vlade Srbije imenovan za ovlašćeno i odgovorno lice, i bio je lično uključen u sve poslove od transformacije Mobtela u MOBI63 do njegove prodaje Telenoru.

Sva nastala šteta u ovim poslovima pada na njegova leđa. On je taj koji će morati da objasni šta se desilo sa razlikom od 198 miliona. Sama činjenica da je država uskraćena za toliko novca je njegova odgovornost.

Dokazivanje štete za Srbiju neće biti teško, sa druge strane dokazati ko od učesnika je imao koliku korist ići će malo teže. Na prvi pogled najveću korist imala je norveška kompanije Telenor, ali obaveza poštenih istražitelja biće da u postupku otkriju da li je Telenor te novce uplatio na račune domaćih političara.

Da li je sa Telenorom tim povodom sklopljen još neki takođe tajni ugovor, kao i da li je Aleksandar Vučić dobio neki novac pa sada savetuje Tužiocima da malo "olabave" istragu tim povodom. Što se Norvežana činjenica je da nisu imali motiv da zakidaju 200 miliona, jer su prema rečima njihovih zvaničnika i sa 1,513 milijarde MOBI63 platili mnogo manje od onoga koliko vredi.

– „Slažem se sa ministrom finansija da je ostvario dobru cenu, ipak mislim da je ovo bila razumna cena. To kažem zbog toga što na tržištu kapitala pažljivo posmatraju Telenor i kupuju njegove akcije.

Ukoliko Telenor plati previše visoku cenu, to investitori kažnjavaju i padaju cene akcija. Ali to nije bio slučaj juče kada je cena akcija porasla, izjavio je nakon kupovine MOBI 63 Jan Edvard Tigensen“, u tom trenutku direktor Telenora za centralnu i istočnu Evropu. „

Danski stručnjak za telekomunikacije Jon Strand izjavio je tih dana da on dobro poznaje srpsko tržište i ni najmanje ne sumnja u ispravnost Telenorove odluke o kupovini. –Interesantno je da će MOBI 63 bezmalo zarađivati više od samog Telenora.

Ovako visoka cena može popraviti status ostalih firmi koje Telenor poseduje. To se uklapa u Telenorovu strategiju. Srpska firma do sada nije imala profesionalne vlasnike, ali to se ovom kupovinom menja, izjavio je tada Strand. Strandova konsultantska firma ima tri klijenta u Srbiji, zbog čega je ovaj Danac upoznat sa ovdašnjim tržištem.

-„To je zemlja koja izlazi iz izolacije. Nedavno je prošla kroz rat, krizu i političku nestabilnost. Kada MOBI 63 uđe u saradnju sa profesionalcima biće veoma uzbudljivo“, rekao je tada Strand.

Činjenica da je Telenor u Srbiji i u vreme svetske krize ovde ostvarivao velike prihode, najbolje govori o tome da Norvežani nisu preplatili ovu kompaniju. Ali i da je vreme da naši političari odgovaraju zbog loših privatizacija koje su sproveli.

Vučić se lično se raspitivao šta se dešava sa slučajem Telenor. Kasnije je preko svojih ljudi slao signale da se "spusti lopta" i "olabavi istraga" u kojoj je osumnjičeni broj jedan Dinkić, a predmet istrage je i potpredsednik ove kompanije Jan Edvard Tigesen.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije