Архива

Posts Tagged ‘sudije’

REDOVNO ČERUPANJE KOLUBARE I TENT, PO ONOJ NARODNOJ – JA TEBI VOJVODO TI MENI SERDARE !!!

17. новембра 2014. Коментари су искључени

 

Ozbiljan sukob koji plamti u vrhu Srpske napredne stranke (SNS) mogao bi da dovede do ubrzanog raspada ove političke partije, koja je od svog nastanka istovremeno i nestajala, što je fenomen koji još nije viden od uvođenja višestranačja u Srbiji. Ma koliko to izgledalo u ovom trenutku, ni raspisivanje novih, vanrednih izbora, nije daleko! Sukobi unutar naprednjaka, nisu samo lokalnog karaktera, ali su tamo najvidljiviji. Predsednik stranke Aleksandar Vučić verovatno neće uspeti da ih narednih meseci stavi pod kontrolu, jer je u pitanju pravi rat.

 

                Vuk Stanić

 

Naime, SNS je duboko podeljena na pet različitih struja. Prva podela u SNS desila se nakon pobede Tomislava Nikolića, na predsednickim izborima kada je Vučić započeo njegovu politicku i medijsku marginalizaciju.

Istražujući stalne sukobe u mesnim odborima SNS, istraživački tim redakcije posebno se bavio stanjem u Lazarevcu (Kolubari) i Obrenovcu, jer su u pitanju najosetljivije tačke za svaku vlast koja se pojavila u Srbiji posle 5. oktobra. Jedan od razloga žestokih sukoba u stranci, svakako je i poguban uticaj jednog od ključnih finansijera stranke, zašticenog svedoka, Ljubiše Buhe Čumeta.

Medu dobro obaveštenim ljudima u političkim strankama i medijima, već godinama kružili detalji o sukobu Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, koji datira još iz vremena dok su bili radikali (SRS).

Njihov sukob u SRS navodno je dodatno potpirivao lider te stranke Vojislav Šešelj, ali je Vučić u nekoliko navrata, vrlo neubedljivo pokušao da demantuje ovakve tvrdnje. Kada se na poslednjoj slavi Srpske napredne stranke nisu pojavili predsednik Srbije Tomislav Nikolić i njegov sin Radomir, takode funkcioner SNS, sukob izmedu Vučića i Nikolića bio je više nego očigledan. Bojkot ovog dogadaja od strane Nikolića, ustvari je poruka upućena Vučiću.

I potpredsednica Vlade Srbije i ministarka gradevinarstva saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlovic, već duže vremena je u sukobu sa najmoćnijim covekom SNS, Nikolom Petrovićem, generalnim direktorom Elektromreže Srbije. Petrovićeva moć je danas već javna stvar.

Ministarka Mihajlović je ozbiljno zaratila i sa delom stranke koji finansira Ljubiša Buha Čume, a predvodi Milorad Grčić, direktor Kolubare, kada je najavila da će Buhi porušiti sve nelegalno podignute objekte.

Pored sukoba sa Buhom i Petrovićevom frakcijom u stranci, Mihajloviceva je tražila od Vučića da smeni i njemu dragog Nebojšu Stefanovića sa mesta ministra unutrašnjih poslova.

Ovim hrabrim potezom, postala je peta frakcija SNS-a, a koja je zaratila sa svim ostalima istovremeno. Hrabro (mnogi kažu i nepromišljeno) je zauzela stav da ljudi koji su završavali dopisne škole, prepisivali doktorate ne treba da budu na odgovornim funkcijama.

Ja sam se dobro pomučila za svoju diplomu – negodovala je Mihajlovićeva posle svade sa Vučićem, kada su njeni zahtevi za Stefanovićevom smenom odbijeni.

Iz ovog sukoba Stefanović je izašao kao pobednik, ali, ovaj dogadaj je duboko sukobio Mihajlovicevu i Stefanovica pa oni više i ne komuniciraju medu sobom ni službeno.

Zbog (ranije) bliskosti sa Vučićem, Zorana Mihajlović nema dobar odnos ni sa Tomislavom Nikolićem, koji se za sada izvukao od Vučićevog svilenog gajtana.

Ni tu nije kraj svim sukobima u koje se Mihajlovićeva upustila. Čeprkala je po poslovima raznih kriminalaca, koji su ranije delovali u njenom resoru. Otkrila je nepravilnosti i malverzacije sa dozvolama za transport koje su radili ljudi Velimira Ilića i on sam. Mnogo ranije, otvoreno se sukobila i sa Dušanom Bajatovićem i Milutinom Mrkonjićem iz SPS-a.

Ipak, ma koliko moćno delovala žena koju je Vučić svojevremeno opisao kao "buldožer" koji je neophodan Vladi Srbije, da rašcisti oblast gradevine, njena je pozicija nedavno oslabljena kada su stranačke kolege pokrenule izbacivanje njoj bliskog Saše Mirkovića iz SNS-a. Izvor svih ovih konflikta treba potražiti u njenoj politici "zaokreta" prema ruskim energentima, jer je na delu pokazala da je prihvatila realnost.

 

      Zbog Buhe, podela i potpuni raspad

 

Izvor iz obrenovačke opštine koji nam je pomogao da sklopimo sliku sukoba unutar SNS-a, tvrdi i da su lazarevacki i obrenovački odbori, kao i mesta direktora TENT-a i Kolubare ključne tačke oko kojih će ljudi Ljubiše Buhe i Petrovića voditi rat narednih meseci.

On takode tvrdi da je samo delimično tačna informacija da je jedan od poznatih Surčinaca, Milan Narandžic Limun, posredovao da Milorad Grčić, danas direktor Rudarskog Basena Kolubara (RB Kolubara) dobije diplomu na privatnom fakultetu Ljubiše Buhe Cumeta.

Informacuju je, kaže on, preko svojih ljudi u javnost poslao Branko Milojevic, bivši policajac, danas Grčićeva desna ruka u Kolubari. Nas izvor dalje kaže da su se Nerandžic i Grčić poznavali još u vreme dok je drugi držao pečenjaru pored zgrade obrenovačke opštine.

Istina je i da se njih dvojica i danas redovno vidaju. Istina je i da Nerandžić ima zajedničke poslove sa Buhom, ali posredovanje vezano za Grčićevo visoko obrazovanje obavio je Dejan Dimitrijević vlasnik firme "Putarac".

Investicija u kadrove koji se kasnije postavljaju na odgovorna mesta javnih preduzeća, svodi se na to da oni po imenovanju na funkciju odmah počnu da nameštaju poslove firmama bliskim sa onima koji su im pomogli da sednu na te funkcije.

U jednom trenutku delovalo je da je monopol onih firmi koje kupuju ugalj u Kolubari razbijen. Objavljena je i vest da je uhapšen i vlasnik firme "Deviks", Vitomir Dimitrijevic, ispostavilo se da njegovo hapšenje nije sprecilo da firme njemu bliske uđu na mesto na kome je ranije bio "Deviks". Tako su firme fiktivno promenjene, ali posao završavaju isti ljudi.

Upravo tu je i poenta, u imenovanju direktora na mesto javnih preduzeca TENT i Kolubara. Onaj ko ima svog direktora ima i poslove u toj firmi. Kako su TENT i Kolubara firme iz oblasti energetike, Nikola Petrović smatra da na celu tih firmi treba da budu njegovi ljudi.

Sa druge strane, u Kolubari mesto direktora čvrsto drži naprednjak Milorad Grčić, koji je u poslovnim "kombinacijama" sa Ljubišom Buhom. Iako deluje da Buhini ljudi čvrsto drže Kolubaru pod kontrolom i tu je došlo do podela.

Čulo se u Kolubari i da su se Milorad Grčić i Branko Milojević (šef unutrašnje kontrole u Kolubari, "diplomirani oficir policije") sukobili se oko jedne lepotice u upravnom odboru. Ovo je Milojevića toliko razljutilo da je koristio sve veze koje je imao da potpomogne Grčićevu smenu u mesnom odboru SNS u Obrenovcu. Potom je lokalnim medijima neuspešno plasirana informacija da je Milojević, svoju suprugu zaposlio u Elektrodistribuciji Šabac, kako bi je što rede vidao.

 

      Ugovor sa "Macolom"

 

Naravno, sukobi unutar SNS odbora u Obrenovcu i Lazarevcu nisu doveli do prekida sumnjivih poslova u TENT-u i Kolubari. Naime, u Kolubari je ponovo uvedena kupovina uglja preko takozvanih "zaključnica". Ovakav način kupovine je ranije ukinut, jer se smatralo da proces prodaje čini netransparentnim i da ostavlja mnogo mogućnosti za korupciju.

Sa druge strane, predsednik opštine Lazarevac, Dragan Alimpijevic, član SPS-a, koji se inicijalno nije slagao sa Grčićem, sada je sa njim našao zajednički jezik. Uspeo je da ubaci nekoliko njemu bliskih firmi u posao sa Kolubarom. Dobri odnosi sa predsednikom opštine Lazarevac su jako bitni i za Milorada Grcica, jer je to opština na čijoj se teritoriji nalazi i sedište Kolubare.

U samom Lazarevcu, narod je nezadovoljan nacinom na koji Alimpijevic i njegova družina vode opštinu, pa su aktivisti Srpske napredne stranke, pokretali pitanje zašto Alimpijevic, sa davno napunjenih 65 godina starosti, vec jednom ne ode u penziju. Za Aleksandra Vucica je pripremana dokumentacija o tome da je Alimpijevic, zajedno sa bivšim predsednikom opštine Lazarevac, Brankom Boricem, ranije ucestvovao u kupovini polovnog klizališta, koje je placeno daleko više nego što mu je stvarna cena.

Opština je tom prilikom finansijski oštecena, ali je finansijsko stanje Alimpijevica i Borica iz godine u godinu sve bolje. U dokumentaciji koja je spremana kao pritužba na Alimpijevica, navodi se i da je on prezadužio komunalno preduzece koje je ranije vodio.

Zadužio ga je navodno toliko tako da radnici sad ne mogu redovno da primaju plate. Umesto da pomogne naprednjake iz Lazarevca da smene Alimpijevica, Grcic je sa njim uspostavio zajednicki jezik.

Primer koliko se saradnja Grcica sa lokalnom vlašcu popravila je slucaj preseljenja groblja: opštinska vlast u Lazarevcu, odnosno Alimpijevic, optužena je da je ukljucena u uzimanje provizija od privatnog kamenoresca Bore Matijaševica za preseljenje groblja iz sela Vreoci. Inace, preseljenja groblja i stanovništva u opštini Lazarevac su normalna stvar koja se obavlja zbog konstantne eksploatacije uglja.

Nakon što je Matijaševićevo ime spomenuto u kontekstu uzimanja visoke provizije, on je sklonjen iz posla, a angažovana je druga privatna firma iz Beograda. Ova firma je dala nisku cenu za taj posao i verovatno lepu proviziju lokalnim političarima, ali je zato loše radila.

To potvrduje i činjenica da je više skupih spomenika – nadgrobnih ploča, slomljeno već tokom transporta! Zbog svega ovoga, Dragan Alimpijević konstantno kritikovan u lokalnim novinama "Palež", koje finansira RB Kolubara, odnosno Grčićeva "administracija". Kako je sa Grčićem uspostavio dobre odnose, ovaj mu je otvorio i vrata da može finansijski da pomogne "Palež", posle čega su kritike prestale.

U papirima dostavljenim našoj redakciji ovo je objašnjeno narodnim jezikom: "…Milorad Grčić je Draganu Alimpijeviću omogućio da plati donaciju od 736.000 dinara listu "Palež", a vlasnik "Paleža" je prestao da ga kritikuje. Umesto kritika usledilo je veličanje lika i dela, Alimpijevića i Grčića". Ovo tvrde i lazarevački naprednjaci.

Dok se oni žale "centrali" Srpske napredne stranke, na terenu je Grčić uspeo da preko Alimpijevića ostvari uticaj u svim organima opštine Lazarevac. Sve ovo su kao veliku nepravdu shvatili lokalni lideri SNS, Stević i Jeftić koji su iskoristili dobre odnose sa Nebojšom Stefanovićem ministrom policije i pomogli da ovaj izgubi sve funkcije u lokalnom odboru SNS u Obrenovcu.

Stević i Jeftić očekivali su i da Grčić bude smenjen sa mesta direktora Kolubare, ali se to na njihovu žalost nije dogodilo. Grčić im nije ostao dužan, pa su po njegovoj direktivi i njih dvojicu ocrnili u lokalnom listu "Palež". Sve ovo bi bilo smešno kada bi stanovnici opštine Lazarevac u kojoj se vadi ruda vredna milijarde evra živeli pristojno.

Na žalost u Lazarevcu, ali i u Obrenovcu u kome se u TENT-u proizvodi struja za pola Srbije, prosečni građani žive prilično bedno. Istovremeno tamošnja vlast niže jednu za drugom promašenu investiciju. Jedan od primera kako je novac neracionalno potrošen je izgradnja nove osnovne škole i sportske hale u mesnoj zajednici Baroševac.

Baroševac je dobio prelepu veliku školu i halu, nažalost u toj mesnoj zajednici nema dovoljno daka da se popuni kapacitet takve škole i hale, jer je bela kuga smanjila broj dece u toj mesnoj zajednici.

Ovaj podatak bio je poznat i pre gradnje ovih objekata. Da su opštinske vlasti ovaj novac iskoristile za iseljene zaseoka Zeoke u Vreocima oslobodila bi se zemlja za eksploataciju rude.

Eksploatacijom bi se došlo do još novca pa bi praktično drugačijim rasporedom ulaganja bilo moguće izgraditi i školu i preseliti Zeoke. Zeoke su mogle da budu preseljene u blizinu nove škole, pa objekat ne bi zvrjao toliko prazan, mada ni u Zeokama nema dovoljno dece da se takvi kapaciteti popune…

 

      Grčić zloupotrebio položaj

 

Generalni direktor, Rudarskog basena Kolubara (Kolubara), Milorad Grcic zloupotrebio je položaj i sklopio protiv zakonit ugovor sa firmom "Sekuriton d.o.o." iz Beograda, vredan dvadeset sedam miliona odnosno 27.353.765,18 dinara.

Ovim ugovorom Grčić, je "Sekuritonu" pribavio veliku materijalnu korist, i mogućnost da mimo tendera Kolubari prodaju protivpožarnu opremu! Oprema ne funkcioniše kako bi trebalo, utvrdile su stručne komisije Kolubare.

Najbolji primer koliko je posao protivpožarne zaštite u Kolubari loše izveden govori primer nesreće u kojoj je živ izgoreo rudar Milan Sika. Posao sa Sekuritonom je protiv zakonit i započeo ga je Grčićev prethodnik, Nebojša Ćeran.

Sa firmom "Sekuriton" u vreme Ćeranovog direktorovanja, sklopljen je ugovor o izvodenju radova u oblasti protiv požarne zaštite. Kada su poceli sa izvodenjem radova, firma "Sekuriton" je ugradivala i protiv požarnu opremu, a to nije bilo ugovoreno, niti je bilo predmet javne nabavke.

Jasno je da je na taj način Sekuriton bio u mogućnosti da jeftiniju ponudu od drugih ponudača za radove. Manjak novca od izvedenih radova "Sekuriton" je mogao da nadoknadi ekstraprofitom od protiv požarne opreme koju prodaje Kolubari.

Vrednost te opreme je preko dvadeset miliona i ona daleko prevazilazi komercijalnu vrednost radova. Drugi ponudači nisu ni očekivali da će moćči da se zaradi na prodaji opreme, već su mogli da daju samo komercijalne cene za radove koji su bili zvaničan predmet nabavke. Ipak, kada je u stručnom mišljenju Ćeranu saopšteno da tako nešto nije po zakonu, on je polako prestao da potpisuje finansijske dokumente vezane za opremu i poslove sa "Sekuritonom".

Na terenu su se pojavile i druge komplikacije jer je deo opreme plaćen pre ugradnje i izvedenih radova, odmah po isporuci. Radovi nisu adekvatno vodeni u građevinskoj knjizi, a ni predračuni potrebnog materijala za ugradnju nisu odgovarali stvarnim potrebama ustanovljenim u toku izvodenja radova. Ipak, 2014. godine, već Grčićevom mandatu, "Sekuriton" je počeo da ucenjuje "Kolubaru" i da traži da plate svu opremu i sve izvedene radove.

Ljudi iz "Sekuritona" naveli su u zahtevali da im se plate "ne ugovoreni radovi" i pretili da u protivnom nikada neće potpisati tehnički prijem objekata. Tim povodom stručnjak za komercijalne poslove Kolubare, Igor Smiljković, napisao je: "…Izvodač traži da mu se plate izvedeni, a ne ugovoreni radovi, on je naveo i da je Izvodac svestan da ugovora nema, ali da se pozivaju na knjigu izvedenih radova. Komercijala ne može retrokativno da zaključuje ugovore. Na sastanku smo konstatovali da je jedini način za rešenje navedenog problema vansudsko poravnanje…".

Ovaj dokument je poslat Grčiću zajedno sa dopisom koji su potpisali diplomirani inženjer Nikola Mitrović i rukovodilac centra za unutrašnju kontrolu odbranu i bezbednost Branko Milojević, po zanimanju diplomirani oficir policije. Milojević i Mitrović su u dopisu naveli da je dokazano da u nekoliko slučajeva "Sekuriton" uopšte nije ugradio opremu koja se navodi u Gradevinskim knjigama.

-U devet pozicija bilo je i viškova i manjkova, zaključili su inženjer i bivši policajac i 08.7.2014. pismeno upozorili Grčića. Znajući za sve ovo, kao i da nije po zakonu da se naknadno sklapa ugovor o izvedenim, a ne ugovorenim poslovima Grčić je ipak 25.08.2014. sa "Sekuritonom" sklopio ugovor pod naslovom "Ugovor o izvodenju dodatnih radova", koji je u ime ove privatne firme potpisao direktor Rade Mandić. Osim Mandića i firme Sekuriton, ugovorom su obuhvaćene i firme "S & R Magma" i "AR Gradnja" iz Beograda koje su zastupali Ratomir Bogetić odnosno Predrag Radonjić.

Povodom ovog posla policijskoj upravi dostavljen je dopis sa pratećom dokumentacijom u kome se navodi, da je Javna nabavka br.P/-2BN, a koja je pokrenuta kao nabavka radova suprotno ugovoru i raspisanom tenderu ustvari bila isporuka opreme i ugradnja opreme, da je vrednost opreme i ugradnja iste daleko prevazišla samu vrednost ugovorenih radova.

Zbog svega navednog, firmi "Sekuriton" je omogućen povoljniji položaj u odnosu na druge ponuđače, što povlači krivičnu odgovornost ljudi koji su omogućili da ovakav posao bude realizovan. Ističe se da su krivi generalni direktor Milorad Grčić i njegov prethodnik Nebojša Ćeran. Prvi jer nije raspisao nabavku u skladu sa potrebama, drugi jer je pristao da plati ne ugovorene radove.

U dokumentaciji koja je dostavljena Redakciji, navodi se i da fakturisani radovi čak nemaju ni podlogu u građevinskoj knjizi, dok su dodatni radovi koje je investitor naplatio izvedeni pre donošenja odluke o sprovodenju pregovarškog postupka, što je suprotno Zakonu.

Pored navedenog dokazano je i da su dodatni radovi izvodeni bez validne projektno tehničke dokumentacije. Navodi se i da funkcionalnost sistema koja je obaveza izvodača (firma "Sekuriton") po osnovnom ugovoru nije dokazana i da je nije moguće dokazati iz razloga što optički sistem za ranu detekciju inicijalnih požara ne može da funkcioniše automatski zbog znatno veće zaprašenosti u pogonu od nivoa koji je dat u podlogama za izračunavanje požarne opasnosti pri izradi projekta zaštite od požara Sušare. Takode, tu je i visoka zaprašenost pogona Sušare, je takva jer sistem otprašivanja nikada nije pokazao svoju funkciju.

To je inače i predmet slučaja "Finpneumatik" koji još nije okončan već je predmet Odeljenja za privredni kriminal policijske uprave Beograd i višeg javnog tužilaštva. Funkcionalnost ugradenog sistema "Drencer" nije moguće dokazati bez rezervoara od 500 kubika čiste vode prema projektu i odgovarajuće pumpne stanice, sposobne da tako veliku količinu vode izbaci na svaku kotu pogona u kratkom vremensko periodu…

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

NJIH NE TREBA ŽALITI: SLATKE PARE LEGALIZOVANIH UTERIVAČA DUGOVA

18. августа 2014. 3 коментара

 

Grupa privatnih izvršitelja je, poput roja skakavaca, napala na mizerne penzije, i bez sredstva za život ostavila, najmanje, dvesta hiljada starih i siromašnih ljudi, puneći tako, osim svojih, i džepove doskorašnjeg pomoćnika ministra pravde Miloša Vazure i genralnog sekretara Vlade Srbije Novaka Nedića, koji potom procenat, kako tvrde, daju svom gazdi Aleksandru Vučiću. Smrt, od napada privatnih izvršitelja, nadvila se kao gradonosni oblak nad Srbijom. Oni ne dolaze kući, uglavnom ne plene ništa, ali uzimaju sve.

 

              Pišu: Insajderi I- 4 i 7

 

Pošalju penzionom fondu dopis, blokiraju isplatu dve trećine penzije, naplate kamatu, takse, sudske i svoje, te honorare za uspešno obavljen posao. A to sve toliko košta da “izvršni dužnik“ do kraja života ostaje u ropstvu, a izvršiteljima kaplje li kaplje. Naravno, oni daju deo Vučićevim dečacima, a oni svom gazdi. Objavljujemo pismo pouzdanih insajdera koje rasvetljava ovaj zločinački poduhvat

Bivša ministarka pravde Snežana Malović i državni sekretar Slobodan Homen osmislili su način kako da opljačkaju najsiromašnije građane, koji ne mogu da pružaju otpor. Ustrojili su privatne izvršitelje, organizovali njihovu obuku, polaganje ispita, pljačkajući sve ostale kandidate skupim taksama za ispite, osim onih koji su bili predviđšeni za izbor, jer su pripadali žutoj mafiji.

Pljačka je višestruka. Tako su javna komunalna preduzeća, poput Infostana Beogradskih elektrana, EPS-a, Vodovoda i kanalizacije, PTT-a, novosadske Informatike i drugih javnih komunalnih preduzeća po gradovima Srbije, po nalogu svojih direktora, koji su pripadali bandi iz DS-a, po nekoliko desetina hiljada predmeta prosleđivala privatnom izvršitelju.

Stručne službe bi, u ime izvršitelja, i sa njegovim pečatom, dužnicima dostavljale rešenje o izvršenju, koje je dostavljano i penzionom fondu, ili preduzeću ili ustanovi u kojoj dužnik radi. Izvršitelj bi odmah dobio avans od po 4.300 dinara po svakom predmetu, bez obzira da li će izvršenje moći da se sprovede, jer veći broj dužnika nema ni posao, ni penziju, mora se pleniti ono što ima u kući, ako je ima, a možda će otimati i decu…

Grupa izvršitelja je, tako, bez ikakvog truda i rada, dobila na račun po nekoliko miliona evra, koje su delili sa bandom Snežane Malović, a danas to rade sa Milošem Vazurom, doskorašnjim pomoćnikom Nikolice Selakovića i Novakom Nedićem, generalnim sekretarom Vlade Srbije. I oni, kažu, dele plen sa nezajažljivim Aleksanrom Vučićem.

Nekoliko stotna hiljada penzionera i zaposlenih građana dobijaju zabranu na dve trećine mesečne penzije, ili plate, zbog duga za kounalne usluge. Primera radi, penzioner sa prosečnom penzijom od 15.000 dinara ostaće samo sa pet hiljada dinara mesečno da živi!

Naravno, to je nezamislivo u zemljama Evropske unije, u SAD-u i drugim zemljama koje, koliko toliko brinu o svojim građanima. Aleksandra Vučića zanima samo grabež. Kada ispred vrata ugledate privatnog izvršitelja, ostanite pribrani. Pogledajte mu u oči. I palite. Nećete pogrešiti.

A ko su ti ljudi? Evo šta pišu oni koji znaju ko su oni i njihova nedela.

“…Obaveštavamo Vas da je korupcija najveća oko premijera i da nismo u stanju da reagujemo.

Recimo, nakon kriminalne podele predmeta EDB-a izvršitelju Isidori Ranković, krenuli smo da ispitujemo ovaj slučaj, jer je očigledno da je neko dao, a neko primio mito. Ispitivanjem ovog slučaja saznali smo da je još jedna kriminalna podela predmeta dogovorena.

Reč je ovog puta o preduzeću EPS Snadbevanje. Preduzeće EPS-a poseduje u ovom trenutku oko 200 hiljada predmeta koje sprema da podeli. Predmeti se prodaju za određeni procenat, i taj iznos uzimaju ljudi iz EPS-a, konkretno kontakt čovek je Dragan Veljić, direktor direkcije za pravne i opšte poslove.

Ovaj gospodin kod direktora EPS Snadbevanja Žarka Markovića lobira da se predmeti dodele kancelarijama koje su pristale na davanje mita, a to suMihajlo Dragović, Dragana Stojkov, Tamara Cenkov, Mile Simojlović, Ivana Bukarica, Ivan Mladenović, Miloš Mitrović, Dragana Dobrilović, Nenad Jovanović (budući izvršitelj).

Novak Nedić i Miloš Vazura se ugrađju na ovaj procenat.

Glavni čovek za izvršitelje je Miloš Vazura, pomoćnik ministra pravde. On je došao na mesto pomoćnika samo kako bi bio u kontaktima sa izvršiteljima, jer je čuo da su tu lepe pare. Ceo plan oko EPS-a je upravo on smislio.

Svom kumu Novaku Nediću je predložio ceo plan. Novak Nedić je generalni sekretar Vlade Srbije. Voli skupe satove i automobile, plan mu se svideo. On je lično pre dva meseca još intenzivirao druženje sa Draganom Veljićem, kada je i upoznao Veljića i Vazuru, i tom prilikom predočio da je njegov kum glavni za izvšitelje u ministarstvu, i da imaju plan.

Ishod celog sastanka bio je da se predmeti podele samo onim kancelarijama koji su voljni da daju novac, a da izvršitelje nađe Miloš Vazura. Da je plan unapred smišljen i odrađen od strane ovog doskorašnjeg pomoćnika, govori i sledeća činjenica. Miloš Vazura svojim ljudima sređuje ispit za izvršitelja i imenovanje, a onda predmete EPS-a. A to je recimo Miloš Mitrović.

Dokazi su sledeći: do sada je bila praksa da kada jedna grupa položi ispit, kandidati dostave biografiju, pa se imenuju za određeno područje suda. Tek kada se ta grupa, koja je prethodno položila ispit imenuje za određene gradove, zakazuje se novi ispit. Međutim, pošto Miloš Mitrović nije ispunjavao uslove do pre mesec dana za polaganje ispita, ljudi koji su položili ispit još pre pola godine, nisu mogli da se imenuju, jer nije bilo konkursa za imenovanje.

Tek kada je Miloš Mitrović stekao uslov da bude izabran za Beograd, zakazan je ispit. To sve zato što je za Beograd ostalo samo još šest mesta za izvršitelje. Da se poštovala ranija praksa, ovaj kandidat ne bi mogao da upadne u Beograd, jer bi se popunilo svih šest mesta za Beograd, iz one grupe kandidata koji su prethodno položili ispit.

Dokaz svemu ovome je i činjenica da se žurilo sa polaganjem zakletve koja je bila 10 jula. Zašto im se žuri? Upravo zato što je pomoćnik Vazura dogovorio sa Draganom Veljićem iz EPS-a da se predmeti izvršiteljima podele do 15. jula. Dakle imenovanje je obvljeno pet dana pre podele predmeta u EPS-u.

Da je ovo sve tačno govori i broj bodova na ispitu. Recimo Miloša Mitrovića, jer je bio prvi na listi, iako nigde nije radio, barem ne izvršenja (piskarao je nešto u komori izvršitelja, gde ga je zaposlio pomoćnik ministra, preko bivšeg predsednika komore, u stvari nije ništa ni radio, jer je predsednik komore znao čiji je Miloš Mitrović drug).

On je, recimo, imao više bodova na ispitu od jedne sudije, koja ceo život radi izvršenja, i ne samo to, nego je i predsednik Izvršnog odelenja u Prvom osnovnom sudu u Beogradu (sudija Mirjana Dimitrijević).

Kako je moguće da on ima više bodova od jedne sudije koja je učestvovala i u pisanju zakona? Miloš Vazura je sredio da se za izbor izvršitelja gleda najviše ocena na testu. Tako je njegov drug bio prvi na listi, sudija pretposlednja. Kriterijumi nisu nigde propisani, niti stalni, menjaju se iz ispita u ispit.

Idemo dalje: pisali ste o Isidori Ranković i o tome kako je dobila silne predmete u EDB-u. Miloš Vazura je pomogao Isidori Ranković da dobije predmete EDB-a, preko svog kuma, koji je u to vreme bio zamenik generalnog sekretara (a sada je generalni sekretar) Novaka Nedića, još je istu otvoreno zaštitio u ministarstvu.

Naime, posle takve podele predmeta u EDB-u, svi od izvršitelja su sumnjali na korupciju, pa su onda teškom mukom uspeli da smene dotadašnjeg predsednika komore, koga je isto tako štitio Vazura. Kada je pomoćnik osetio da će Mihajlo da bude smenjen, pokušao je da za predsednika instalira svog čoveka, Bojana Kostića, ali mu plan nije uspeo.

Posle smene izabrano je novo rukovodstvo, koje je odmah nakon ustoličenja tražilo da se iz disciplinske komisije isključi Isidora Ranković, i Aleksandar Pavlović (dobio isto puno predmeta u Kraljevu, preko Miloša Vazure) umesto njih imenuju drugi izvršitelji.

Naravno, bez obzira što komora predlaže dva izvršitelja za disciplinsku komsiju, odgovor iz ministarstva bio je negativan. Navodno, ministar Nikolica Selaković ih je izabrao na četiri godine.

Dakle, umesto da se ministarstvo samo zapita ima li korupcije tu gde neko dobije 15 hiljada predmeta, i da samo inicira da se iz disciplinske komisije isključe takvi ljudi, ali ne, ono ih štiti, ne da. Naravno, jer sva korupcija i kreće iz ministarstva, od ovog dečka koji nema formalno jaku funkciju, ali je pozivanjem na kuma i Vučića, uspeo da ima veliku moć u ministarstvu.

Zapravo, koja je njegova uloga u ministarstvu, to niko ne zna, kao ni šta radi. Isti princip bio je i sa Draganom Stojkov, i nju je novo rukovodstvo razrešilo iz komisje za izradu zakona, ali princip je isti. Buduća notarka je ostala u komisiji. Istine radi, Novak Nedić je lično zvao Nemanju Protića (obzirom da je on predsednik Izvršnog odbora) da nikako ne dozvoli da se Isidora smeni iz komisije. Otkud generalnom sekretaru Vlade pravo da se u to meša, sem novca?

Što se Novaka Nedića tiče on je glavna zaleđina pomoćniku ministra Vazuri. Oni su i kumovi. Kada su neki izvršitelji otišli kod Novaka Nedića u Vladu, koji su takođe članovi SNS-a (Novak Nedić je i predsednik pravnog saveta stranke) da se žale na Miloša Vazuru, i ukazivali na sumnju da je korumpiran i da im je tražio pare za predmete, Novak Nedić ih je ubeđivao da je to zato što je u stvari Miloš Vazura određen ispred stranke da otkrije korupciju u redovima izvršitelja, i da je agent provokator, te da će svi koji su spremni da daju mito, biti brzo pohapšeni.

Izvršitelji koji su bili na ispiranju mozga kod Nedića su: Jelena Burmazović, Nikola Sćepanović i Nemanja Protić. Njima je Nedić obećao predmete, naravno pošto je video kakvi su bez provizije. Time, je u stvari, zaštitio kuma. Naravno, nakon što ih je ubedio, otišao je sa kumom u restoran, i sit se ismejao zajedno sa Mihajlom Dragovićem i Draganom Stojkov.

Za još nešto je Miloš Vazura pre mesec dana uzeo pare. On je obećao Dragani Stojkov, nakon što joj je sredio ispit za notara, da ode u notare, a da istovremeno ima i izvršiteljsku kancelariju. Obzirom da je to nemoguće po zakonu, smislio je sledeće.

Da Dragana Stojkov imenuje nekog za svog zamenika, pa će on mimo konkursa da ubedi ministra da se zamenici, koji imaju ugovor sa izvršiteljem imenuju za izvršitelja, za područje tog suda, da se ne bi gasile kancelarije!

Dakle, ovako bi se mimo konkursa i zakona imenovali ljudi, bez konkurencije za sud koji žele. Da su Milošu Vazuri od značaja Dragana Stojkov i Mihajlo Dragović, govori i sledeća činjenica. Nekada su ovi ljudi bili u organima komore. Izvršitelji su imali ogromnu većinu da ih smene, čak su i skupili polovinu potpisa od ukupnog broja izvršitelja za zakazivanje skupštine, iako je dovoljno samo 10 odsto.

Ni tada, iako je skupština morala da bude zakazana po statutu u narednih mesec dana, nisu uspeli da je zakažu i smene Stojkovu i Mihajla. Upravo zato što su pare zbližile pomoćnika i ovo dvoje. Onda su izvršitleji upali u kancelariju kod izvršitelja Dumića, koji je po statutu i mogao jedino da zakaže skupštinu, i rekli mu da ne idu iz kancelarije dok ne zakaže skupštinu. Tako je pučem unutar same komore zakazana skupština.

Međutim, ni tada se Miloš Vazura nije smirio. Istog dana je zvao Jelenu Burmazović i Nikolu Sćepanovića da dođu u ministarstvo i obećao im predmete, ali da ovog puta podrže Mihajla Dragovića i Draganu Stojkov.

Cilj im je bio, pošto je skupština zakazana, da se ne održi, odnosno da tačka o smeni bude poslednja, a da do tada se skupština odugovlači. Tako je Jelena Burmazović pričala satima neke gluposti, čak je i Isidora Ranković pričala sat vremena, samo da ne dođe do smene, tj. poslednje tačke.

Skupština je trajala osam sati, ali na kraju ishod je bio sledeći – Mihajlo Dragović 20 glasova, Aleksandra Trešnjev 80 glasova. Međutim, Jelena Burmazović je opet ostala na obećanjima za predmete, nju smatraju za budalu, i koriste je kako stignu. A takođe i Kostu Aleksića iz Novog Sada je zvao neko iz firme (mislim direktor) "Informatika" i rekao mu da mu je iz ministarstva rečeno da ne ide na tu skupštinu. Isti je ovo ispričao na samoj skupštini, bio je sav izbezumljen, ali, ipak je došao na skupštinu. I tu postoji priča.

Preduzeće "Informatika" iz Novog Sada je sve predmete jedno vreme davala jednom izvršitelju, otprilike 40 hiljada godišnje, i to Sveti Ćurčiću. Dečko je polu-nesposoban.

Protiv njega je pokrenut ozbiljan disciplinski postupak, predmete nije zavodio, pare na namenskom računu koje služe samo da bi se prebacilo preduzeću nije prebacivao. Dakle, i samo preduzeće je tu oštećeno. (Namenski račun je, u stvari, račun na koji građani upalaćuju dug za koji su utuženi, a onda izvršitelj taj iznos prebacuje preduzeću, po pravilu taj račun treba da bude uvek na nuli, jer su to pare, u stvari, komunalnog preduzeća. Kod ovog izvršitelja on je u milionima izražen, što je ustanovila nova disciplinska komisija, koju je poslalo novo rukovodstvo).

Naravno, sve je moguće kad imate Vazuru za saveznika, sa prvom prijavom koja je bila protiv ovog izvršitelja se ne zna kako je završila. Tako je Svetislav Ćurčić ostao i dalje bez ikakvih posledica da radi.

O svemu ovome došli smo operativnim saznanjima, jer smo se bavili ovom temom, nakon natpisa u novinama i nekih indicija koje smo imali. Ono što smo nesumnjivo utvrdili je da se Novak Nedić sastajao sa direktorima JKP-a, i da ih je lobirao za određene izvršitelje. Preko baznih stanica može lako da se utvrdi da je Novak Nedić kontaktirao određene direktore i da je pred svaku podelu predmeta on, odnosno njegov kum, učestalo zvao direktore, kako bi ih lobirao."

(Grupa policijskih službenika)

 

©Geto Srbija

materijal: list protiv mafije

KOZMETIČKE PROMENE U PRAVOSUĐU SE OGLEDAJU U DOVOĐENJU ODANIH LJUDI NA KLJUČNA MESTA U SUDOVIMA

2. јула 2014. Коментари су искључени

 

Na sednici Visokog saveta sudstva održanoj 8. i 9. maja doneta je odluka kojom se Narodnoj skupštini Srbije predlaže kandidat za predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu, kandidati za predsednike viših, osnovnih, privrednih i prekršajnih sudova u Srbiji.Od 1. januara 2010. godine ovim sudovima su rukovodili vršioci funkcije predsednika suda! Duže od četiri godine sudovi u Srbiji su bili u v.d. stanju. Predsednici sudova su od 1. januara 2010. godine bili kod izvršne vlasti “na probnom radu“.

Sunovrat srpskog pravosuđa nastavlja se nesmanjenom žestinom.

 

            Milan Glamočanin

 

Po drugi put za ministra pravde izabran je mladoumni ministar Nikolica Selaković, koji se dokazao kao slepi izvršilac svih Vučićevih perverznih zamisli u nameštanju sudskih procesa. On je jedini ministar u dugoj istoriji Srbije koji nema položen pravosudni ispit, a postavljen je za ministra samo zato što je homoseksualac!

I takav, kakav je, Nikolica se, stupanjem na dužnost, odredio prema zatečenom stanju, opisujući srpsko pravosuđe da je u stanju nokdauna.

Godina 2009. pokazala se kao kobna za srpsko pravosuđe. Glavari Demokratske stranke doneli su te godine odluku o “reformi pravosudnog sistema.“ Tada je na čelu ministarstva pravde bila Snežana Malović, sa nepune 32 godine života!

Demokrate su rešile da reformom, poput stvaranja nove mreže sudova i javnih tužilaštava u Srbiji, iz pravosuđa oteraju sve sudije i tužioce za koje su sumnjali, ili su to oni i pokazali, da ne služe interesima te vladajuće klike.

Krajem decembra 2009. godine, da podsetimo, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca , u postupku reizbora, ostavili su bez posla skoro 800 sudija i još toliko javnih tužilaca. Njih su, na poslu, zamenili novoizabrani delioci pravde.

Seča sudija i tužilaca dobrano je uzdrmala pravosudni sistem, ali je učvrstila na vlasti mafiju Borisa Tadića.Na udaru ministarke Malović našli su se i zaposleni u sudovima i tužilaštvima, bez koji pravosuđe ne može da funkcioniše.

Četvrtina, tj. oko 3.000 najiskusnijih zaposlenih, napustila je pravosuđe u dva talasa: 2007. i 2009. godine, kada su bili prisiljeni da pristanu na socijalni program. Sada oko 900 zaposlenih (skoro 10 odsto od ukupnog broja) u pravosudnoj administraciji čiji je status nesiguran, jer rade na određeno vreme po pet i više godina, uz prekide od po mesec i po dana na svakih šest meseci.

Od njih se, ipak, očekuje da i u vreme prekida dolaze na posao i da tada rade, čak i na suđenjima, besplatno. Kada primaju platu, rade za 250 evra u dinarskoj protivvrednosti, što je za 40 odsto niže od prosečne plate.

Poseban je problem sa skoro 2.000 sudijskih pomoćnika, koji su u pravosudni sistem ušli da bi postali sudije, pod jednim uslovima, a sada su novim zakonskim odredbama onemogućeni u tome. Ukoliko ne dođe do izmene zakona, bar na način da se tek posle izbora sudije upućuju na početnu sudijsku obuku, sudijski pomoćnici će faktički izgubiti šansu da ikada budu izabrani za sudije.

Poredeći 2013. godinu s 2008. godinom (bez prekršajnih predmeta), vidi se da je 2013. u radu bilo skoro četiri miliona predmeta, da ih je ostalo nerešenih skoro dva i po miliona, od kojih skoro dva miliona izvršnih. Nije bolje ni danas.

I Vlada Srbije je priznala u svom obrazloženju Strategije reforme pravosuđa da broj zaostalih (nerešenih) predmeta po sudovima već nekoliko uzastopnih godina prevazilazi tri miliona! Od toga, svake godine zastareva najmanje 150.000 slučajeva. Tokom parnice, smenjuju se čitave generacije sudija, a vrlo često u međuvremenu umre i onaj koji ju je poveo: ponekad, umre i neki sudija.

Kada je pre dve godine smenjena vlast Demokratske stranke, potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić uložio je sve napore da se u pravosuđu izvrše samo kozmetičke promene, a na pojedina ključna mesta u sudovima postave njemu odani ljudi, mada je sve one, koje je postavila mafija bivše ministarke Snežane Malović, Vučić duboko poštovao.

Treba napomeniti da Snežana Malović i Slobodan Homen i nakon dve godine od odlaska iz Ministarstva pravde Srbije, imaju policijsko obezbeđenje, Malovićevu čuva 40 telohranitelja, stanuje u državnoj vili, koristi deset automobila, a njeni čuvari imaju na raspolaganju i fond za reprezentaciju.

Gospođa koja je satrla srpsko pravosuđe i danas je duboko poštovana od Aleksandra Vučića!

Izbor Visokog saveta sudstva od 8. i 9 maja o izboru kandidata za predsednike sudova u Srbiji, pokazuje da pravosuđe ostaje na starim granama.

Novica Peković, sudija Vrhovnog kasacionog suda predložen je za predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu. On je jedini sudija koji nije prošao reizbor, a nakon četiri godine, po povratku na sudijsku funkciju, imenovan je za predsednika, formalno nižeg suda.

Njegov izbor je više nego štetan, jer u Vojvodini smatraju uvredljivim da sudija, koji živi u Beogradu, svakodnevno dolazi u Novi Sad, i da je na čelu suda, koji donosi pravnosnažne presude u Pokrajini. Sudija Peković je jedan od najkorumpiranijih ljudi u istoriji srpskog pravosuđa. Na to mesto postavio ga je njegov kolega Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, koji se, kao i Peković, vratio na posao odlukom Ustavnog suda Srbije.

I pod predsedavanjem sudije Milojevića, Visoki savet sudstva je za predsednike viših, osnovnih, privrednih i prekršajnih sudova 9. maja odlučio da Narodnoj skupštini Srbije predloži da izabere one koji su nametnuti od strane bivše vlasti – Demokratske stranke!

Tako je Tanja Šobat, inače sudija Apelacionog suda u Beogradu, nakon što je tri puta birana za vršioca dužnosti predsednika osnovnog suda, počev od 2008. godine, sada predložena za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu. Umesto u zatvor, Tanja Šobat će i dalje rukovoditi radom najvećeg suda u Srbiji!

Šokantan je i predlog da Ljiljana Brkić, koja bi morala da ode u penziju, rukovodi Drugim osnovnim sudom u Beogradu. Ona je do 2009. godine bila predsednica Opštinskog suda u Mladenovcu. Od 1. januara 2010. gospođa Ljiljana je bila na čelu Drugog osnovnog suda u Beogradu.

Sud je bio osnovan za teritoriju prigradskih opština. Novom organizacijom mreže sudova, osnovni sud je vraćen Mladenovcu, ali ne i Ljiljana! Dok je bila predsednica suda u Mladenovcu, Ljiljana Brkić se bavila raznim mahinacijama, tako da je i šefica njenog računovodstva, zbog pronevere novca zajedno sa predsednicom suda, osuđena na četiri godine i šest meseci zatvora, i u zatvoru je u Požarevcu. Ali, zahvaljujući njenoj Demokratskoj stranci, Ljiljana je unapređena. Premeštena je u Beograd, dobila je, kao vršilac funkcije predsednika Drugog osnovnog suda u Beogradu i stan!

Delioci pravde u Valjevu su posebno frustrirani. Predlog Visokog saveta sudstva da se za predsednicu Osnovnog suda u Valjevu izabere Ljiljana Karać, dosadašnji vršilac funkcije predsednice suda, a Biljan Savić za predsednicu Višeg suda u Valjevu, sudije, advokati i građani Valjeva doživljavaju kao veliku uvredu!

I sudija Dragan Vučićević je, nakon pet godina rukovođenja Višim sudom u Požarevcu, predložen za predsednika suda! Tako je prvo odlučila mafija iz Demokratske stranke, pre dve nedelje je to podržala i Vučićeva kamarila, na predlog ministra Nikolice Selakovića.

Ipak, niko nije očekivao da će sudija Jovan Kordić biti na čelu Privrednog suda Beograda. Posle dolaska DOS- na vlast, on je sam pobegao iz ovog suda, da bi izbegao hapšenje i sudbinu svojih kolega koji su završili u zatvoru. Povratkom socijalista na vlast, Kordić se, koji je bio stacioniran u OZ Dunav, prošle godine vratio u Privredni sud u Beogradu, u kojem je zamenica predsednika suda njegova doskorašnja supruga Natalija Kordić!

Advokati i sudije, koji poznaju sudiju Kordića, znaju da je on rasprodavao pravdu kao jagode na pijaci. Visoki savet sudstva predložio ga je za predsednika najvećeg privrednog suda u zemlji.

Poruka koju Vučićeva vlast šalje sudijama i tužiocima je prosta : Vi slušajte nas, a onda radite šta vam je volja. Mi ćemo biti uz vas, a od reforme nema ništa. Jer, nije ni za očekivati da sudije i tužioci budu moralniji od onih koji ih predlažu.

Posebno je tragičan položaj javnih tužilaštava. Na čelu tužilačke organizacije je Zagorka Dolovac, kuma Bojana Pajtića, koja je zaustavila mnoge sudske postupke, zaštitila mafiju iz izvršne vlasti i Demokratske stranke, koja je za poslednjih deset godina iz zemlje odnela preko 51 milijardu evra! Vlast je omogućila svojim tužiocima da postanu pravi tajkuni, primenjujući selektivno zakon, koji važi samo za obične i siromašne građane.

Većina koje je Visoki savet sudstva predložio za predsednike sudova odavno je izgubila čast i dostojanstvo za obavljanje sudijske funkcije. Čast im je pala, ali oni nisu.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZAPOŠLJAVANJEM PENZIONERA, UPRAVA ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA POSTALA ZNAČAJNA GERONTOLOŠKA USTANOVA

 

Nova vlast bezobzirno krši zakone kako bi na funkcije dovela svoje odane partijske vojnike, kao i zemljake raznih funkcionera. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je pravi Eldorado za one koji bi osim penzije od države da primaju i platu, a po mogućnosti još i različite dodatke.

 

          Milan Malenović

 

Svi u državi pričaju o štednji, ali se budžetska sredstva rasipaju kada su u pitanju partijski kadrovi, zemljaci ili pojedinci spremni da kradu za svakoga ko je na vlasti. Tako nas upućeni obaveštavaju da u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija pri Ministarstvu pravde radi 12 osoba koje osim plate primaju i penziju.

Skoro svi oni su sa Kosova, a predvodnik im je Velimir Vidić glavni koordinator u ministarstvu koji osim penzije od oko 80.000 dinara mesečno od države dobija i platu za koordiniranje u visini od preko 100.000 dinara, a upućeni tvrde da je pre nekoliko godina, prilikom odlaska u penziju uzeo i pozamašnu otpremninu.

Stranačka kadrovska kombinatorika novih vlastodržaca na funkcije je dovela još čitav niz ljudi čija je jedina preporuka stranačka i zavičajna pripadnost. Novi direktor Uprave je Milan Stevović koji ni sam ne ispunjava uslove za funkciju koju obavlja, jer nema nikakvih iskustava u izvršenju krivičnih sankcija.

Ni ministar pravde Nikola Selaković nema iskustva u pravosuđu iako je pravnik po struci. Zbog toga je alfa i omega Ministarstva pravde, Velimir Vidić, dugogodišnji iskusni upravnik različitih zatvora u Srbiji. Zbog toga se dešava da neki akti ne nose ministrov potpis, već samo faksimil.

Živorad Branković i Dragan Stojanović, bivši upravnici zatvora u Nišu, odnosno Negotinu, kao i Dušan Lisulov, zamenik upravnika Okružnog zatvora u Beogradu, dobili su rešenja o penzionisanju koja su imala samo faksimil ministrovog potpisa. Uz to su doneta i protivno zakonu, ali i elementarnoj logici.

Živorad Branković je nekada bio upravnik KPZ Niš koji je sa te funkcije poslat u penziju pošto je odbio usmeno naređenje tadašnjeg direktora Uprave da u otvoreno odeljenje zatvora protivno zakonu premesti jednog okorelog kriminalca. U obrazloženju tadašnjeg rešenja, koje je Upravni sud ukinuo, stoji kako se Branković umorio od napornog i odgovornog posla, zbog čega je prevremeno penzionisan. Na njegovo mesto je došao Gordan Božić, u to vreme penzioner?!

Pošto je sud ukinuo nezakonito rešenje o Brankovićevom penzionisanju, koje je potpisala ranija ministarka pravde Snežana Malović, novi ministar Selaković, odnosno vlasnik faksimila njegovog potpisa, donosi novo rešenje kojim ga retroaktivno ponovo penzioniše, ovog puta sa obrazloženjem da je tokom rada napravio velike propuste.

Ovi navodni propusti, koji su otkriveni tek nekoliko godina po Brankovićevom odlasku, u stvari su njegove izuzetne zasluge. On je, naime, svojevremeno otkrio i prekinuo put kojim su u zatvor unošeni zabranjeni predmeti, a sprečio je i šverc 18 mobilnih telefona sakrivenih u jednom televizoru.

Na ovaj način Branković se, međutim, zamerio organizovanoj kriminalnoj grupi koja pod zaštitom nadležnih nesmetano u zatvor unosi ne samo zabranjnene predmete već i drogu, a koja na platnoj listi ima i funkcionere Ministarstva pravde. Iz tog razloga Branković nije vraćen na posao, već je po drugi put penzionisan?! Inače, da su tačne optužbe za nesavestan rad, Branković bi bio izveden pred disciplinsku komisiju, a ne poslat u penziju.

Na mesto upravnika KPZ Niš, ministar pravde Nikola Selaković je u martu mesecu prošle godine postavio penzionisanog potpukovnika Vojske Srbije Aleksandra Grbovića iz Požege, odakle je i direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Stevović.

Za njegovog zamenika je postavljen Željko Gradiška koji je po sopstvenoj sudski verifikovanoj izjavi sa mesta upravnika KPZ Zabela u Niš poslat, između ostalog, i zbog članaka koje je o njemu pisala redakcija. U ovim tekstovima, čiju je tačnost i sam Gradiška potvrdio navedenom izjavom, pisalo se o njegovoj sklonosti da se intimizira sa svojim muškim saradnicima, ali i pojedinim osuđenim licima.

Iz Požege, odakle je i direktor Uprave, potiče i Miloš Rakić koji je posle penzionisanja kao policijski službenik radio kao privatni preduzetnik. Došao je na mesto Dušana Lisulova koga je Stevović, odnosno neko drugi ko poseduje Selakovićev potpis, prvo sa mesta načelnika Odeljenja za operativno-bezbednosne poslove u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija prebacio da bude zamenik upravnika Okružnog zatvora u Beogradu Zvonka Grulovića.

Samo dva meseca kasnije Lisulov dobija rešenje o prevremenom penzionisanju u kome sa kao razlog navodi da su njegove radne sposobnosti umanjene jer je „dugo godina radio u otežanim uslovima" i „imao svakodnevni kontakt sa osuđenim licima". Istini za volju on je u zatvoru radio manje od dva meseca i samo se jednom, na 90 sekundi, sreo sa nekim osuđenikom. Da li je to dovoljno da se neko iscrpi do te mere da bi prevremeno bio penzionisan?

Ljubiša Stojanović nije iz Požege, ali je odani partijski vojnik. Rođen je 1953. godine, a u trenutku postavljanja na mesto upravnika zatvora u Negotinu, bez sprovedenog javnog konkursa, protiv njega se još uvek vodio krivični postupak pred Apelacionim sudom.

Ništa od ovoga nije smetalo nekom moćniku iz Ministarstva pravde da Stojanovića postavi na mesto dotadašnjeg upravnika Dragana Stojanovića, od Ljubiše mlađeg četiri godine, koji je u penziju takođe poslat jer mu je usled starosti "opala radna funkcija".

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PROTIVZAKONITA KRAĐA VOZAČA OD STRANE PARKING SERVISA

5. децембра 2013. Коментари су искључени

 

Koristeći neobaveštenost vozača, „Parking servis“ na perfidan način vrši prevaru istih, zato što nema pravo da izdaje doplatnu kartu jer ona predstavlja kaznu, niti ima pravo da kažnjava vozače zato što nije zakonski ovlašćen za to…Kad pročitate sve natpise u štampi,zavirite u važece zakone,laički gledano stvari stoje otprilike ovako.Naplata parkiranja je komunalna usluga koja je regulisana Zakonom o obligacionim odnosima.

 

Parking-4

 

Dužni ste da platite cenu parking usluge na osnovu cenovnika „Parking servisa“. U slučaju neplaćanja parkinga, „Parking servis“ ima pravo da naplati onoliko vremena koliko ste prekoračili, tj.onoliko vremena koje je utvrdio i dokazao materijalnim dokazom kontrolor. Ako je sat parkiranja 50din a vi niste platili 3 sata onda je to 150din.

Za ta 3 sata kontrolor bi trebao da vam izda račun koji treba platiti u roku od 7 dana. U slučaju da se to ne plati, “Parking servis” ima pravo, po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, da naplati sudskim putem račun od vas (sa kamatom i sudskim troškovima) na osnovu izdate verodostojne isprave (neplaćeni račun).

„Parking servis“ nema pravo da izdaje doplatnu kartu jer ona predstavlja kaznu, a „Parking servis“ nema pravo da kažnjava niti je zakonski ovlašćen za to. Pravo na naplatu kazne imaju državni organi kojima je zakonom povereno to ovlašćenje, a ne grad ili opština na osnovu svoje odluke.

Javno preduzeće ima ovlašćenje od grada, ali odluke gradskih vlasti ne mogu biti iznad zakonskih odluka i nemaju pravni osnov za kažnjavanje neplaćanja parkiranja.

Parkiranje je regulisano Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima (ZOBS).

Kaznenim odredbama ZOBS-a nije predviđen prekršaj za neplaćanje usluge parkiranja u tačno određenom periodu niti je moguće po drugim opštim aktima klasifikovati doplatnu kartu kao prekršaj.

Neplaćanje parkiranja nije klasifikovano kao delo u krivičnom zakonu, niti kao prekršaj u prekršajnom zakonu. Da se vozilo ukloni paukom ili postavi uređaj kojim se sprečava odvoženje vozila (lisice) nalog izdaje saobracajni policajac samo ako je vozilo nepropisno parkirano ili ugožava normalno odvijanje saobraćaja po odredbama ZOBS-a član 278 stav 12., znači „Parking servis“ to ne može da radi ako nije plaćeno parkiranje.

Policija nije nadležna niti sme da proverava ako ste parkirani na mestu gde je dozvoljeno parkiranje da li ste platili parkiranje. Policija ne izdaje nalog za uklanjanje vozila sa mesta obeleženog za parkiranje ako vam je isteklo vreme ili niste platili parking.

Ako je „Parking servis“ bez naloga policajca odneo vozilo ili blokirao vozilo ‘lisicama’ treba prijaviti krađu i blokadu Policiji i uzeti potvrdu o prijavi krađe i blokade (Policija je dužna da izda) s kojom možete preko suda nadoknaditi nastalu materijalnu i nematerijalnu štetu (na vozilu,izgubljeno vreme, putne troskove, propali posao ,izmaklu korist, pretrpljeni strah sto je vozilo ukradeno,itd.) u parničnom postupku protiv „Parking servisa“ ili lica koje je protivzakonito uklonilo vozilo ili postavilo „lisice“.

Odluka Ustavnog suda Republike Srbije o zakonitosti Pravilnika o korišćenju javnih parkirališta i uklanjanju nepropisno parkiranih vozila – Sl. glasnik RS br. 49/11

Ustavni sud Srbije je 12.05.2011g. proglasio da je gradska (opštinska) odluka o plaćanju doplatne karte -kazne na zoniranom parkingu protivzakonita i da se obustavi izdavanje doplatnih karti.

To bi značilo da doplatna karta nije verodostojna isprava podobna za izvršenje po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju i da je sud neće prihvatiti.

Ako ipak dobijete na kućnu adresu od suda Rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave (doplatne dnevne karte) „Parking servisa“, imate pravo prigovora u roku od 5 dana koji ako propustite onda morate platiti traženu sumu iz rešenja.

Iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju:

Prigovor na rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave

Član 46.

Protiv rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, izvršni dužnik ima pravo prigovora.

Prigovor se može izjaviti isključivo iz sledećih razloga:

1) ako potraživanje iz verodostojne isprave nije nastalo;

2) ako je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadržaj;

3) ako potraživanje iz verodostojne isprave nije dospelo;

4) ako je obaveza izvršena ili na drugi način prestala;

5) ako je potraživanje zastarelo.

Razlozi za prigovor:

Član 47.

Izvršni dužnik je dužan da u prigovoru iznese sve razloge pobijanja i uz prigovor da priloži sve dokaze na kojima se prigovor zasniva, a u slučaju da to ne učini, gubi pravo da naknadno iznosi činjenice i predlaže dokaze.

Inače svaka ta izdata doplatna karta zastareva za godinu dana po Zakonu o obligacionom odnosima , a opomene koje dobijate od „Parking servisa“ i njihovih zastupnika da će naplatiti sve preko suda su samo pokusaj naplate da ne bi vodili sudski postupak za koji unapred znaju da ga tesko mogu dobiti.

Za naplatu doplatne karte preko suda u izvršnom postupku, mora biti postupak pokrenut u roku od godinu dana od datuma izdavanja doplatne karte, o čemu je sud dužan da vas izvesti, a kad je postupak pokrenut možete proveriti u sudskim spisima u pisarnici suda.

Poseban problem je što je doplatna karta pisana na vlasnika vozila koji mozda uopšte nije upravljao vozilom taj dan, na sudu treba dokazati da je bas vlasnik vozio.Takođe vozaču nije uručena lično, već se stavlja pod brisače (kad dođete po auto možda je i ne nađete ispod brisača), a zakon ne poznaje takvu vrstu uručenja, već je to predviđeno gradskom (opštinskom) odlukom koja olakšava posao kontroloru i stavlja se iznad zakona.

Policija uvek utvrdi legitimisanjem ili naknadnim postupkom ko je vozač u trenutku prekršaja ,a ne piše automatski kaznu na vlasnika vozila kao što radi „Parking servis“. Tu bi mogla pomoći Komunalna policija koja ima ovlaščenja da legitimiše građane da se utvrdi ko je vozio, ali to je sve mnogo komplikovano jer bi morali da idu zajedno sa kontrolorima parking servisa i da čekaju vozaca da ga legitimišu.

U svakom slučaju posavetujte se sa nekim advokatom ako dođete u ovakvu situaciju.

ZAKLJUCAK: Parkiranje treba plaćati , a doplatnu kartu ne kako rece Ustavni sud Srbije.

Udruženje za zaštitu prava potrošača Prosperitet iz Novog Sada objašnjava zakonitost doplatne karte 01.03.2012. Ne plaćati doplatne karte za parkiranje!!!

U mnogim segmentima društva, neminovna je organizovana borba građana protiv bahatosti vlasti i „partokratije“ koja je uzela maha i dostigla zabrinjavajuće granice. Život u Srbiji je pun takvih primera i nema segmenta u društvu koji nije opterećen i kršenjem zakonskih propisa.

U svakom slučaju, građani ne koriste dovljno svoja prava koja im pripadaju, što iz neznanja, što iz nezainteresovanosti i stava: gde ću ja protiv DRŽAVE, ne shvatajući da tu Državu čini USKA interesna grupa ljudi, koji vode ovu državu u, po našoj oceni, lošem smeru.

Stoga, saglasno osnovnim ciljevima, Udruženje za zaštitu prava potrošača „Prosperitet“-Novi Sad, želi potrošačima-korisnicima komunalnih usluga da ukaže na jednu od protivzakonitih odluka koje su donele Skupštine opština, odnosno gradova u Srbiji.

Korisnici parkinga u zoniranim delovima gradova, osim satnu ili dnevnu kartu, plaćaju i doplatnu kartu, kao i ukoliko dođe do utuženja od strane „Parking servisa“ i sudske troškove. To sve iz razloga što obični građani nisu u dovoljnoj meri edukovani o potrošačkim pravima, kao i usled nepoznavanja određenih zakonskih propisa.

Da bi se stalo na put diskriminaciji građana od nekih lokalnih samouprava, ovim želimo pomoći potrošačima u odbrani na tužbe „Paking servisa“ koja se sastoji u sledećem:

Činom parkiranja, vozač je stupio u obligacioni odnos sa „Parking servisom“ koji se reguliše ugovorom o pristupu ili tzv. adhezionim ugovorom gde se ne pravi pismeni ugovor jer se to smatra pravnom stvari i gde cena sata parkiranja, po odluci Skupštine grada, iznosi neku sumu para koja se menja, s vremena na vreme.

Obzirom da su u pitanju novčana davanja, Celokupan odnos je regulisan Zakonom o obligacijama.

Zakonom o obligacijama, „Parking servis“ ima pravo samo na propisani iznos naknade parkiranja za sat vremena, sa zakonskom zateznom kamatom za sledeći sat parkiranja koji nije plaćen a do dospelosti isplate.

Ne može se odlukom Skupštine grada-opštine ili Parking servisa, o visini doplatne karte, (koji je desetostruko veći od cene parkiranja) derogirati Zakon o obligacionim odnosima, tim pre što doplatna karta nema karakter prekršaja, i ne sliva se u budžet RS, već odlazi na račun privredne organizacije, u ovom slućaju „Parking servisu“.

Kaznenim odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja, nije predviđen prekršaj za neplaćanje usluge parkiranja u tačno odredjenom periodu, niti je moguće, po drugim opštim zakonskim aktima klasifikovati doplatnu kartu kao prekršaj.

Doplatna karta pretstavlja kaznu, a „Parking servis“ nema pravo da kažnjava.

Pravo naplate kazne imaju državni organi, kojima je zakonom povereno to ovlašćenje, ukoliko je u pitanju prekršaj. To ovlašćenje sigurno nema „Parking servis“. Takođe je povređen i čl. 270 stav 3. Zakona o obligacionim odnosima koji glasi:

Ugovorna kazna ne može biti ugovorena za novčane obaveze“, (to može biti samo kamata) kao pravičan iznos za neplaćen…

 

©Geto Srbija

pokretnapred.com

OCENA STANJA SRPSKOG PRAVOSUĐA, LOŠIJA OD FAKULTETSKIH OCENA ONIH KOJI DONOSE PRESUDE

26. септембра 2013. Коментари су искључени

 

Srpski sudovi još donose presude “U ime naroda“. I uglavnom protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša – nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral.

 

          Milan Glamočanin

 

Reforma pravosuđa u Srbiji, koju je naredio tadašnji srpski predsednik Boris Tadić u nameri da stvori partijsko sudstvo, zaprepastila je funkcionere u Savetu Evrope. Tadašnja ministarka pravde Snežana Malović našla je način kako da Srbija izbegne isključenje iz Saveta Evrope: tako da je svim sudijama i tužiocima koji nisu reizabrani i dalje tekao radni odnos, i primali su 70 odsto plate, sve dok Ustavni sud Srbije ne odluči o njihovim ustavnim žalbama.

A ovaj sud je, potom, usvojio sve žalbe nereizabranih sudija, nalažući da budu vraćeni na rad u sudove. Koliko je para iz mršavog budžeta Srbije otišlo za isplatu sudija i tužilaca koji nisu prošli reizbor?

Za srpsku vlastelu je najvažnije bilo da se privredni sudovi stave pod potpunu okupaciju i nadzor. Preko njih se otimaju i gase preduzeća, pljačkaju stotine miliona evra stečajne imovine.

Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Privredni sud u Beogradu je na trećem mestu po korumpiranosti svojih sudija među privrednim sudovima, a prvi je sud u državi po broju sudija koji su hapšeni i protiv kojih su se vodili, ili još vode krivični postupci zbog primanja mita i zloupotrebe službenog položaja. Tabloid poseduje dokumente iz kojih se vidi koliko sudija Privrednog suda u Beogradu, koji su prošli reizbor, nema prosečnu ocenu studija veću od – sedam. Objavili smo njihove biografske podatke, bez obzira na to što su označeni kao službena tajna.

 

     Knjige uče, s knjigama se muče

 

Privredni sud u Beogradu dobio je za vršioca funkcije predsednika sudiju Zlatana Dimitrića iz Privrednog apelacionog suda. Gospodin Dimitrić je do kraja 2009. godine bio sudija Trgovinskog suda u Kraljevu.

Dimitrić jedva poznaje grad, vidno je uplašen, jer su pritisci i zahtevi onih koji su ga na ovu vruću stolicu doveli veliki, a zahtevi nezakoniti. On je u Kraljevu poznat kao homoseksualac, valjda ga je to i preporučilo da ga reforma pravosuđa dovede u Privredni apelacioni sud u Beogradu, a potom je rešenjem v.f. predsednika Privrednog apelacionog suda postavljen 31. decembra 2009. godine za v.f. predsednika Privrednog suda u Beogradu. Sudija Dimitrić je i portparol ovog suda, predsedava 9. većem koje odlučuje po prigovorima stranaka, a takođe je član 2. i 7. veća!

Dok je Snežana Malović bila ministarka, sudija Zlatan Dimitrić nije dizao glavu. Pokušavao je da se sakrije, jer ministarka nije bila oduševljena tolikim brojem pedera na ključnim mestima u pravosuđu.

Postavljenjem golobradog Nikole Selakovića za ministra pravde, koji je ugledni peder, Zlatan Dimitrić je dobio na značaju. Pederi su povezani kao creva, i međusobno se ispomažu i štite. Sve kriminalne poslove koji idu preko ovog suda, danas osmišljava sudija Dimitrić, a preko predmeta koji se presuđuju u ovoj “kući nepravde“, obrću se milioni evra.

Za zamenike Zlatana Dimitrića postavljene su Natalija Pejić-Kordić i Lejla Bratić, koje su jedva završile pravni fakultet. To ih je i preporučilo za pozicije u sudstvu, sa kojih mogu da unište kompanije, da ih opelješe. Njima pomažu sudije, takođe loši studenti i ljudi. Evo njihovih biografija…

 

     Nisu ni prosek, nego dno

 

Natalija Pejić-Kordić, rođena u Beogradu. Pravni fakultet u Beogradu završila 1989. godine sa prosečnom ocenom – 6,32. Pravosudni ispit položila 28. februara 1994. Imovno stanje prosečno. Stambeno pitanje ima rešeno, a za sudiju Trgovinskog suda je izabrana 24. decembra 1998. godine.

Lejla (Alije) Bratić, rođena u Loznici, pravni fakultet završila 18. novembra 1982. godine sa prosečnom ocenom – 6,38. Pravosudni ispit položila 1996. Bez nepokretne je imovine, nema svoj stan, a za sudiju Trgovinskog suda je izabrana 16. jula 2003. godine.

Vesna (Slobodana) Vulević, rođena 1. juna 1973. godine u Peći, Pravni fakultet završila u Beogradu, s prosečnom ocenom – 7,44. Pripravnički staž obavila u Trećem opštinskom sudu u Beogradu i kod privatnog poslodavca Slavoljuba Jakovljevića. Za sudiju Trgovinskog suda u Beogradu izabrana 11. januara 2001. godine. Kadar je SPS-a. Vlasnica je stana od 54 kvadrata. I njena rođena sestra je izabrana za sudiju.

Gordana Aranđelović, rođena u Vrnjačkoj Banji, Pravni fakultet u Beogradu završila 1981. godine sa prosečnom ocenom – 6,20. Pravosudni ispit položila 1984. godine. Radila kao gradski sudija za prekršaje u Beogradu. Za sudiju ovog suda izabrana 25. novembra 1998. godine. Nema rešeno stambeno pitanje.

Vesna Čelebdžić-Torbica, rođena u Šapcu. Pravni fakultet u Beogradu završila 1978. godine sa prosečnom ocenom – 6,86. Pravosudni ispit položila 1992. godine. Živi u roditeljskom stanu. Za sudiju je izabrana 12. jula 2000. godine.

Mila Đorđević, rođena u Lipljanu. Pravni fakultet u Beogradu završila 1988. godine sa prosečnom ocenom – 7,00. Pravosudni ispit položila 1990. Ima stan od 69 kvadrata u vlasništvu supruga, a za sudiju Trgovinskog suda izabrana 9. novembra 1999.

Dragan Dragović, rođen u Travniku, Pravni fakultet u Beogradu završio 1989. godine, posle deset godina studiranja, sa prosečnom ocenom – 6,50. Ima neodgovarajući stan od 40 kvm. Imenovan za sudiju Trgovinskog suda 10. jula 2003.

Mirjana Jovanović, rođena u Zemunu, Pravni fakultet završila 15. novembra 1988. godine, nakon petnaest godina studiranja, sa prosečnom ocenom – 6,13. Pravosudni ispit položila 1993. Imovinsko stanje dobro. Izabrana za sudiju Trgovinskog suda 20. novembra 1998.

Mira Kastratović, rođena u Beogradu, Pravni fakultet u Beogradu je završila 1978. sa prosečnom ocenom – 6,96. Pravosudni ispit položila 26. maja 1980. Živi u stanu čiji je vlasnik majka. Za sudiju Trgovinskog suda je izabrana 12. jula 1984.

Dragana Kovačević, rođena u Beogradu, Pravni fakultet u Beogradu završila 23. novembra 1981. sa prosečnom ocenom – 6,66. Imovno stanje dobro. Stambeno pitanje rešeno. Izabrana za sudiju Trgovinskog suda 12. jula 2000.

Milica Lakićević, rođena u Beogradu, Pravni fakultet u Beogradu završila 1986, posle trinaest godina studiranja, sa prosečnom ocenom – 6,75. Pravosudni ispit položila 30. juna 1988. Vlasnik je neodgovarajućeg stana. Za sudiju Trgovinskog suda izabrana 29. jula 1997.

Brankica Meandžija, rođena u selu Majske Poljane. Pravni fakultet u Beogradu završila 1984. sa prosečnom ocenom – 6,26. Pravosudni ispit položila 28. oktobra 1986. Slabog je imovinskog stanja i nerešenog stambenog pitanja. Izabrana je za sudiju Trgovinskog suda 1. avgusta 1994.

Aleksandra Popović, rođena u Beogradu. Pravni fakultet u Beogradu završila sa prosečnom ocenom – 6,80. Izabrana je za sudiju Trgovinskog suda 3. aprila 2006. Njena majka je bila sudija Vrhovnog suda Srbije, a sestra Ana je sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Marija Elizabeta Štulić, rođena u Malmeu (Švedska). Pravni fakultet u Beogradu završila 1989. sa prosečnom ocenom – 6,93. Pravosudni ispit položila 1993. Stambeno je neobezbeđena. Za sudiju Trgovinskog suda je izabrana 14. novembra 1998.

Ljiljana Subotić, rođena u Prištini, Pravni fakultet u Beogradu završila 1982. godine. Prosečna ocena – 6,86. Pravosudni ispit je položila 1992. Živi kod roditelja u dvosobnom stanu. Za sudiju Trgovinskog suda je izabrana 12. jula 2000.

 

     Unapređena posle kriminalne presude

 

Biografije najuticajnijih sudija Privrednog suda u Beogradu pokazuju ko sve sudi u srpskim sudovima. Imena sudija ovog suda, zamenica v.f. predsednika suda Natalija Pejić Kordić i Lejle Bratić doživotno će pamtiti svi oni koji su dolazi po pravdu pred ove sudije.

Bivši muž sudije Natalije Pejić Kordić, sudija Jovan Kordić, posle promena 5. oktobra 2000 godine pobegao je od razrešenja, skrasivši se u OZ Dunav, zbog najteže korupcije. Danas je Natalija uspela da ga vrati u sud, u kojem je ona drugi čovek.

Sudije Ružica Banjalučkić, Jasmina Stanojević, Mirjana Jovanović, Marija Elizabeta Štulić, Jovan Korsić i Vesna Vulević često se pominju u javnosti zbog skandaloznih presuda i sprezi sa malom grupom advokata, sudskih veštaka i stečajnih upravnika, koji, često, deluju kao organizovane kriminalne grupe, koje opelješe imovinu posrnulog preduzeća. Na nesreću oni imaju i saučesnike u Privrednom apelacionom sudu, koji su zanat “pekli“ u Privrednom sudu u Beogradu.

Svakodnevno u redakciju Tabloida, stižu pisma u kojima građani ukazuju na neshvatljivo presuđivanje srpskih delilaca pravde. Sudije, počev od Vrhovnog (i) kasacionog suda do osnovnih sudova, bahato, zlonamerno i bez ikakve odgovornosti za svoje odluke, uništavaju živote građana.

Tako je Vrhovni kasacioni sud doneo 8. februara 2012. godine presudu kojom je odbio kao neosnovanu reviziju koju su protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru podneli tuženi u tom predmetu, Isa, Samir, Sadata Bejtović i Amela Eminović iz sela Dubova. Međutim, sud u obrazloženju navodi: “…Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399 ZPP-a, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana". Presudu je donelo veće sudija – Vesna Popović, predsednik veća, Milomir Nikolić i Lidija Đukić, članovi veća.

Značajan postotak presuda Vrhovnog kasacionog suda mogao bi sudska veća, da smo pravna država, odvesti na optuženičku klupu, zbog izvršenog krivičnog dela kršenja zakona od strane sudije i javnog tužioca.

Na žalost, Visoki savet sudstva, i pored nespornih činjenica da je srpsko pravosuđe među najkorumpiranijim, da je dobar broj sudija pravno nesposobnim za vršenje sudijske funkcije, da delioci pravde, iz ostrašćenosti, ili straha, donose često skandalozne presude, kojima uništavaju život građana, a često i porodica, poslednjih šest godina nije se oglasio. Nije pokrenut ijedan postupak protiv nekog sudije iz srpskog pravosuđa, od ovlašćenog disciplinskog tužioca.

To ćutanje Visokog saveta sudstva, u kojem i dalje rade sudije koje bi odavno trebalo da su u zatvoru, podstiče delioce pravde da se komotno ponašaju, i da mogu da rade nekažnjeno šta im je volja.

Pravda više ne stanuje u Srbiji. Disciplinski tužilac Visokog saveta sudstva je, da posetimo, sudija Višeg suda u Beogradu Mirjana Ilić, koja je osudila navijače Partizana, zbog navodnog ubistva francuskog navijača Brisa Tatona na 240 godina zatvora.

Apelacioni sud u Beogradu preinačio je njenu presudu, izričući navijačima ukupno “samo“ 120 godina zatvora. U toku je obnavljanje postupka, jer je sudija Mirjana Ilić, u saradnji sa vrhom srpske policije sakrila dokaze koji oslobađaju navijače od krivične odgovornosti za ubistvo Tatona.

Umesto da zbog 120 godina zatvora koje je izrekla bude zauvek odstranjena z pravosuđa, sudija Mirjana Ilić je unapređena za sudiju posebnog odeljenja Višeg sud u Beogradu, i čuva je, danonoćno, 20 policajaca! Umesto da taj posao, njenog obezbeđenja, obavljaju stražarke u Ženskom zatvoru u Požarevcu!

Mirjana Ilić nije pokrenula nijedan disciplinski postupak protiv sudija. Kao da smo najsavršenije društvo na planeti, sa apsolutnom pravdom.

 

     Prvi a najgori!

 

U Prvom osnovnom sudu u Beogradu u odeljenju za izvršenje, sudi 18 sudija! Oni izvršavaju pravnosnažne presude sudova opšte nadležnosti, i postupaju u izvršnom postupku, koji se pokreće na osnovu verodostojnih isprava.

Sudija Mirjana Dimitrijević je zamenica vršioca funkcije predsednika suda, a predsedava većem koji odlučuje o prigovorima na rešenja izvršnih sudija.Teško je rečima opisati kriminal i zloupotrebe nekih sudija ovog odeljenja, koje su u sprezi sa zamenicom predsednice suda Mirjanom Dimitrijević.

U ovo odeljenje većina sudija je upućena zbog “nepodobnosti“, jer su, potpuno stručno i sa pažnjom postupali u krivičnim, ili parničnim predmetima, zamerajući se tako moćnim kolegama z viših sudskih instanci, ili državnim i partijskim funkcionerima,kojima nisu išli niz dlaku.

Tako je nekadašnji predsednik Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Đorđe Mirković raspoređen u ovo odeljenje, verovatno kao “nepodoban“, a sudija Jasmina Svorcan je premeštena, mada je vrlo odgovorno presuđivala parnične predmete, ali, kada je pokušala da poziv za raspravu uruči i sudiji Apelacionog suda u Beogradu, koja je tužena za prevaru, brzo su joj oduzeti predmeti, i premeštena je na rad u odeljenje suda na Novom Beogradu.

Zamenica predsednice suda Mirjana Dimitrijević ima svoju grupu sudija, koja se može smatrati organizovanom kriminalnom grupom. Posao izvršnih sudija je relativno lak. Treba da pročitaju izvršnu presudu ili ispravu, da je upodobe sa podnetim zahtevom za prinudnim izvršenjem i da potpišu rešenje.

Teško je razumljiva praksa izvršnih sudova da na zahtevu za prinudim izvršenjem samo udare pečat na kojem piše da sud usvaja predlog, da upiše iznos toškova postupka i pouku o pravnom sredstvu. Svaka odluka suda mora biti napisana na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, mora imati uvod, u kojem je naziv suda koji donosi odluku i ime sudije, ili sudija, zapisničara, datum donošenja, zatim izreku, obrazloženje i pouku o pravnom leku, kao i potpis sudije. To isto važi i za odluke o izvršenju i obezbeđenju.

Sprega nekolicine advokata sa sudijom Dimitrijević i njenim pulenima je kobna po sud. Izbegavanje izvršenja odluke, ili njeno izvršenje prekim putem, ima svoju tarifu. Naime, kao predsednica veća koje odlučuje po prigovoru, sudija Dimitrijević u izvršnom postupku donosi konačnu odluku, koja se ne može pobijati ni redovnim i vanrednim pravnim sredstvima.

Urednicima Tabloida-Lista protiv mafije, pošlo je za rukom da o stanju u ovom odeljenju najvećeg suda u Evropi, razgovaraju sa troje sudija odeljenja. Opisivanje kriminala širokopojasne zamenice predsednice suda Mirjane Dimitrijević izaziva povraćanje. Jedan o sudija koji je bio privremeno raspoređen u ovo odeljenje tvrdi za Tabloid da u ovom delu suda vlada haos, da je Dimitrijevića agresivno-primitivna žena, da ni sa sudijama ne komunicira, ako nisu deo njenog klana, a da on nije sa njom želeo ni da se pozdravi.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SUDIJE, SVE SULUDIJE: DAVNO IZGUBLJENA ČAST SRPSKIH SUDIJA I DRŽAVNIH TUŽILACA

13. августа 2013. 1 коментар

 

Srpski sudovi još donose presude “U ime naroda“. I uglavnom protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu izdavati obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Nažalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša – nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost, ni javni moral.

 

          M. Brkić

 

Uvek su spremni da za sitnu paru, ili dodvoravanje nekom važnom čoveku iz partija na vlasti, poštenom građaninu otmu stan, imovinu, decu, proglase ga ludim, oduzmu mu starateljstvo, ili ga drže mesecima i godinama u pritvoru, sve dok ga potpuno ne slome i učine nesposobnim za život. I to sve čine nekažnjeno, a za svoj rad primaju najveće plate u državi, a imaju i mnoge druge privilegije. U ovom nastavku opisujemo zlodela sudija Višeg suda i Apelacionog suda u Beogradu

Nekažnjena rasprodaja pravde počela je “reformom pravosuđa“ koju je započela pre pet godina Vlada Srbije, na čelu sa premijerom Mirkom Cvetkovićem.

Sumanutim insistiranjem da se, po svaku cenu, Srbija mora pridružiti, kao članica Evropskoj uniji, osokolilo je bandu tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića da krene u institucionalnu zaštitu interesa upravljačke klase, koja je bila koncentrisana u vrhovima Demokratske stranke.

Ministarka pravde Snežana Malović, državni sekretar Slobodan Homen, pod upravom Miodraga Rakića, šefa kabineta Borisa Tadića, ušla je u “reformu pravosuđa“, sa ciljem da ga potpuno stavi u službu svojih interesa.

Uz pomoć kartoteka Bezbedonosno informativne agencije (BIA) i Uprave kriminalističke policije (UKP), nakon što je usvojena zakonska osnova za “reizbor sudija i tužilaca“, čija funkcija je, prema Ustavu Srbije, stalna, počelo je čišćenje pravosuđa od sudija i tužilaca koji su, barem većina njih, profesionalno, i nezavisno, sprovodili zakone.

Reforma pravosuđa imala je za cilj da se sudovi i tužilaštva za duži period, liše svakog atributa nezavisnosti, i podrede interesima bande Borisa Tadića i Demokratske stranke.

Demokrate su u opoziciji, naročito u Srpskoj radikalnoj stranci, a potom i u poslaničkom klubu Napred Srbijo, koji je formiran od radikalskih poslanika koji su osnovali Srpsku naprednu stranku, imali pseću podršku. Bilo je dovoljno da se Aleksandru Vučiću i Tomislavu Nikoliću plati pristojna svota, i oni bi izašli iz sale kada se odlučivalo o važnim pitanjima o reformi pravosuđa.

 

     Montiranje procesa, primanje mita, falsifikovanje isprava…

 

Nekoliko stotina sudija i tužilaca zamenjeno je novoizabranim deliocima prave, koji su kandidovani za ove javno-tužilačke i sudske funkcije u odborima Demokratske stranke.

Od 1. januara 2010. godine, pa do danas, nijedan sud u Srbiji nema izabranog predsednika suda! To v.d. stanje traje do danas, i ni posle tri godine i šest meseci nema ni naznake da će se, makar i formalno, ozakoniti sadašnji status onih koji predstavljaju sudove, a sve po volji i odluci bivše predsednice Vrhovnog kasacionog suda, ili sadašnjeg vršioca te funkcije Dragomira Milojevića.

Reforma pravosuđa donela je veliku nesreću Srbiji. Sudije i tužioci su upregnuti u zaštitu interesa klike koja je u izvršnoj vlasti i upravljačkim centrima vladajuće stranke. Dužnost sudija i tužilaca utvrđena je kao njihova obaveza da sprovode direktive koje im daju vršioci funkcija predsednika suda!

Lišeni svih moralnih skrupula, veći broj tužilaca i sudija, presuđuje danas po svojim kriterijuma. Nekažnjeno krše zakon, odugovlače postupak, a mnogi od njih imaju i svoje menadžere u redovima advokata, takođe članova žute partije, a danas i Srpske napredne stranke. Od kada je “reforma pravosuđa“ okončana organizacijom mreže sudova i tužilaštava i reizborom nosilaca pravosudnih funkcija, rasprodaja pravde prerasla je u najstrašnije nasilje nad građanima. Za četiri godine nijedan tužilac ni sudija nije pozvan na disciplinsku odgovornost zbog teških propusta u radu!

Umišljajno kršeći zakon na štetu građana, sudije su postale najgori nasilnici. Što su drskiji, i bezobzirniji, delioci pravde brže napreduju u službi. Doskorašnji vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu Dragoljub Albijanić postavio je svoju suprugu za predsednicu vanraspravnog krivičnog veća, koja je odlučivala o produženju pritvora, potvrđivala optužnice i rešavala o molbama za uslovni otpust.

Albijanićeva zamenica Jasmina Vasović se naročito isticala u maltretiranja advokata, koji joj nisu po volji, osuđujući, mimo svakog zakonskog osnova njihove klijente. Zbog nasilja koje je iskazala ova priprosta žena, njen bivši muž je tražio da više ne nosi njegovo prezime. Posebnu mračnu ulogu odigrala je sudija Mirjana Ilić.

Ona se proslavila osudivši navijače Partizana na 240 godina zatvora, zbog navodnog ubistva navijača iz Francuske Brisa Tatona.

Apelacioni sud u Beogradu, u veću kojim je predsedavala sudija Savka Gogić, sa članovima veća Mirom Popović i Snežanom Dimitrijević, prvo je ukinuo ovu presudu, a onda je, pod pritiskom, preinačio odluku o kaznama, smanjujući izrečene kazne za 120 godina zatvora! Sada je slučaj rasvetljen, i očekuje se ponavljanje postupka, koji je, po nalogu Borisa Tadića, okružni sudija Mirjana Ilić, u saradnji sa tužilaštvom i policijom, na najbrutalniji način montirala, osuđujući 14 mladih ljudi za ubistvo koje nisu počinili.

U svakoj pravnoj državi, sudije ovog suda Danko Laušević, Zorana Trajković, Snežana Marković, Vladan Ivanković, Jelena Vasović, Nataša Albijanić, Vladimir Mesarović, Maja Ilić i Mirjana Ilić, bile bi uhapšene i suđene zbog kršenja zakona od strane sudije, za primanje mita, za falsifikovanje isprava, i kao članovi organizovane zločinačke grupe.

Srećom, pod pritiskom međunarodne zajednice i Zaštitnika građana Saše Jankovića, sudije Ustavnog suda Srbije oglasile su sve odluke o nereizboru sudija i tužilaca kao neustavne! Ustavni sud je naložio povratak sudija i tužilaca na svoja radna mesta, tako da ih očekuje i naknada izgubljenih plata i naknada nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda.

I kada se činilo da će nove vlasti makar pokušati da utvrde odgovornost onih koji su razorili nezavisnost sudova i tužilaštava, Aleksandar Vučić je, postavljajući životnog i profesionalnog marginalca Nikolu Selakovića (29) za ministra pravde, jasno stavio do znanja da se zločinački podvig njegove velike ljubavi Miodraga Rakića, Snežane Malović i Slobodana Homena ne sme dovoditi u pitanje.

Naprotiv, krenuo je dalje, u nameri da se, zauvek, ozakoni zavisnost sudstva i tužilaštava, i da oni budu puki izvršioci zločinačkih planova izvršne vlasti…

 

     Kleptomani, alkoholičari, nasilnici…

 

Poseban napada na pravnu sigurnost građana je Tužilaštvo za organizovani kriminal, i posebno veće Višeg suda u Beogradu koje sprovodi istragu i donosi odluke u predmetima “mafijaških grupa“.

I tužilaštvo i posebno sudsko odeljenje su zločinačka organizacija! Po broju predmeta i “organizovanih kriminalnih grupa“ koji se vode pred ovim sudom u poslednjih devet godina, ispada da je u Srbiji više mafijaških organizacija nego u celoj Evropi zajedno!

Ovo tužilaštvo i sud služe vlastima da se obračuna sa političkim neistomišljenicima, ili da banda u izvršnoj vlasti, počev od Borisa Tadića, Miodraga Rakića, Snežane Malović, pa do Aleksandra Vučića, natera one koji imaju para da ih njima predaju. A sudilo se zemunskom klanu, drumsko, građevinskoj, duvanskoj, carinskoj i još desetine “mafija“.

Od kada je pre deset godina osnovano Tužilaštvo za organizovani kriminal i posebno veće Višeg suda u Beogradu, nasilje je, “u ime naroda“, postalo nesnošljivo, a budžet Srbije je olakšan za stotinu miliona evra, koliko je Srbija morala da isplati bivšim žrtvama ovog tužilaštva i suda.

Sudija Maja Kovačević Tomić je portparolka ovog odeljenja i predsednik je sudskog veća. Inače, ona je izabrana za sudiju Vrhovnog kasacionog suda, i onda vraćena da nastavi da sudi u odeljenju za organizovani kriminal. Šta je ovu ženu preporučilo da sudi mafiji?

Gospođa Kovačević-Tomić je kleptomanka! Sa dosijeom! Razvedena je. Težak je duševni bolesnik! Idealna da saopšti presude koje se donesu na drugom mestu.

Aleksandar Vujičić je devet godina, dakle mimo svih propisa, istražni sudija ovog odeljenja. Težak je alkoholičar, u teško pijanom stanju saslušava one koji su dovedeni da im odredi pritvor. A u pritvoru drži osumnjičene onoliko dugo koliko mu se kaže!

Maji Kovačević Tomić pridružila se i Mirjana Ilić, nakon obavljenog zadatka osude navijača Partizana. Sada ova korumpirana i besprizorna žena treba da nastavi da saopštava presude koje Vučićeva banda želi da čuje.

U ovom odeljenju je i Vladimir Mesarović, sin doskorašnje predsednice Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu. Njegov kolega Aleksandar Trešnjev se proslavio po drskosti i nasilju, pri izricanju presuda u Drugom opštinskom sudu u Beogradu, a za kratko vreme je u Višem sudu u Beogradu dobio reputaciju Roja Bina i unapređen je za sudiju posebnog odeljenja za organizovani kriminal.

Visoki savet sudstva još nije raspisao konkurs za izbor predsednika sudova u Srbiji! Bolje reći, nije okončao izborni postupak, po konkurs.u koji je savete bio raspisao, ali je, u promenjenom sastavu, od te odluke, po svemu sudeći, odustao.

I ako odlazeći šef delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer tvrdi da je stanje pravosuđa u Srbiji katastrofalno, može se očekivati i pogoršanje.

Novi vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu sudija Duško Milenković, koji je, neočekivano, postavljen na ovu funkciju po nalogu Aleksandra Vučića, doneo je 22. aprila rešenje o izmenama rasporeda sudija ovog suda.

Sudija Slavka Mihajilović, koja je bila predsednica krivičnog veća, koje se pokazalo potpuno nezavisnim od politike, odbijajući svaku vrstu pritiska, nakon što je ovo veće ukinulo rešenje Višeg suda u Beogradu kojim je odbijen zahtev za ponavljanjem postupka, postavljena je za drugog člana veća, kojim će sada predsedavati sudija Olivera Anđelković, dosadašnji sudija odeljenja za ratne zločine u Višem sudu u Beogradu.

Gospođa Anđelković je u sud došla iz advokature, a proslavila se kao konkubina uticajnih političarima, i po surovim kaznama koje je izricala optuženim Srbima. I sudija Dragoljub Đorđević, čije veće je po drugi put ukinulo rešenje kojim je odbijen zahtev za ponavljanje postupka navijačima Partizana, sada je imenovan za četvrtog člana veća koje presuđuje po žalbama osuđenih za organizovani kriminal, a ovaj sudija je poznat kao čestiti čovek i dobar pravnik

 

     Žuti kao dukati

 

Vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Požarevcu Dragan Vučićević je na ovu funkciju postavljen kao kadar Demokratske stranke. A upućeni veruju da zaslugu za njegovo postavljanje najviše imaju dukati! Niskama dukata gospodin Vučićević je kupio sebi položaj.

Zanimljivo je da u reizboru nisu prošle dve bivše predsednice suda – Svetlana Gaco i Milica Milosavljević. Gospođa Milosavljević je ugledni sudija u ovom gradu, i poznata je kao nepristrasni delilac pravde. Umesto nje, za sudiju ovog suda izabrana je izvesna Svetlana Savić. Ona je podobna.

Bog se, u njenom slučaju, pokazao kao šaljivdžija. Gospođa Savić izgleda kao Frankeštajn! Takva kakva je, dobra je. Piše presude kako joj se kaže. Da li su dukati pomogli i ovom prilikom gospodinu Vučićeviću, koji nedeljama po Beogradu kupuje sebi mesto predsednika požarevačkog suda. Tarife za presude će postati sada mnogo veće, da čovek izvadi štetu.

Veliko iznenađenje izazvala je odluka sudije Duška Milenkovića da sudiji Biljani Spasić produži mandat na mestu vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Valjevu.

Zanimljivo je istaći, da je za vršioca funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda izabran sudija Dragomir Milojević, koji nije bio prošao reizbor, a njegovim rešenjem je za vršioca funkcije predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu postavljen sudija Novica Peković, koji, takođe, nije prošao reizbor. Nijedan predsednik suda, koji je pao na reizboru, nije postavljen ponovo na tu funkciju. Prednost i dalje imaju oni kojima su ruke krvave do lakata.

A sudije, da ponovimo, koje služe režimu, a ne zakonu, mogu da budu spokojne. Disciplinski tužilac je i dalje Mirjana Ilić, a bez njenog predloga, sudija ne može biti pozvan na odgovornost!

Predsednica Drugog osnovnog suda u Beogradu je i dalje Ljiljana Brkić. Ona je bila predsednik Opštinskog suda u Mladenovcu. Protiv nje su zaposleni podnosili krivične prijave zbog prikrivanja 47 predmeta, koji su zastareli, jer je ona od stranaka primala apanažu. Šef pisarnice suda osuđena je na četiri godine i šest meseci zatvora, zbog pronevera, ali je Ljiljana ostala na svom položaju.

Ovih dana inspektori Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u pisarnici prebrojavaju predmete. Ljiljana zna kako se pravi para, kome treba oprostiti, kome kazna treba da zastari, kome oteti kuću, dete, traktor, imanje. Iako je ispunila uslove za penziju, sudija Ljiljana Brkić i dalje je na čelu ovog suda.

Apelacioni sud u Beogradu je posebna priča. Sudije su došle s konopca i koca, po volji opštinskih i gradskih funkcionera Demokratske stranke, prethodno se dokazavši da su kadri doneti svaku presudu, da mogu oterati nevine na tešku robiju, ostaviti ih bez imovine, porodice…

 

    A 1.

Što si gori, to si bolji

Zakonom o sudijama ("Službeni glasnik RS", br.116/2008 i 104/2009) propisano je da za sudiju višeg suda može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i koji je stručan, osposobljen i dostojan sudijske funkcije i koji ima šest godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije.

Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta. Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama.

Moralne osobine koje sudija treba da poseduje su: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti. Kriterijume i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti propisuje Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PRAVOSUĐE U SRBIJI: “SVAKO JE KRIV”- DOK SE NE DOKAŽE SUPROTNO

24. фебруара 2013. 1 коментар

 

  Pravno nevaljani dokazi ne mogu biti osnova za validnu presudu, a pretpostavka nevinosti podrazumeva da se  svako smatra nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.

  Na žalost, pred srpskom policijom i pravosuđem nije tako, nego je svako kriv dok ne dokaže suprotno, a do tada može da trune u isteražnom zatvoru neograničeno dugo.

Piše: Josip Bogić

Pravosudje

 

  Rešenje istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, kojim se obustavlja postupak protiv šesnaestoro okrivljenih pripadnika takozvane "Carinske mafije", zbog toga što je Tužilaštvo za organizovani kriminal odustalo od krivičnog gonjenja, razlog je da javnost razmisli o tome kakvu vlast ima i od čega treba da se plaši.

Ko će platiti nadoknadu bivšim pritvorenicima kojima nije dokazano krivično delo?

 

 

  Podsećanja radi, treba reći da su ovih šesnaest okrivljenih  po zahtevu za proširenje istrage tužioca za organizovani kriminal bili osumnjičeni za krivično delo zločinačko udruživanje  (KT.S. br. 18/06 od 24. decembra 2006. godine), a da je u tom trenutku najglasniji u hvalisanju ovog "poduhvata" bio sadašnji nezakoniti direktor policije Milorad Veljović.

Iznosio je činjenice da policija neće stati sa akcijom i da će istraga obuhvatiti sam vrh Uprave carina, da niko koga istraga bude obuhvatila neće biti pošteđen, da su "ojadili" državu za nekoliko miliona evra kao i da je ovo potvrda da nema nedodirljivih u borbi protiv korupcije, da je u pitanju "bespoštedna" borba protiv organizovanog kriminala, da je zadao težak udarac kriminalu  i druge bljutave fraze.

Da li je obećanje uspunio i kako, javnost je videla.

U to vreme novine su bile pune naslova „carinska mafija odrala državu", „Carinska mafija ojadila državu", i sl.

Da li će sada objaviti koliko će to eksperimentisanje Veljovića koštati državu.

On sigurno neće to platiti.

Ako se ima u vidu da jedan dan proveden u neopravdanom pritvoru košta državu najmanje 5.000 dinara, lako je izračunati koliko će poreski obveznici platiti nadoknade a ne Veljović.

Isto tako ovi nesrećnici su više od šest godina bez posla.

Sada će biti vraćeni na posao i opet će poreski obveznici sve to platiti, a ne Veljović. I to je lako da se izračuna. 

Sada vidimo da je težak udarac ustvari zadat privatnosti lica čije je fotografije i video snimke hapšenja nezakonito objavljivao, a štetu oštećenima neće platiti on već poreski obveznici.

Svedoci smo svakodnevnih objavljivanja fotografija i snimaka kako na TV ekranima tako i na stupcima gotovo svih novina, spektakularnih hapšenja raznih mafija, okorelih kriminalaca i neprijatelja države kojima se pre suda presuđuje a koji je jedini merodavan da to utvrđuje.

 

  U Ustavu Republike Srbije, poglavlje o Pravnoj sigurnosti u kaznenom pravu, član 34, stoji da se "svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda".

Isto tako u važećem ZKP-u, u članu 3, govori se o Pretpostavci nevinosti, i da se  svako smatra nevinim dok se njegova krivca ne utvrdi pravnosnažnom odlukom nadležnog suda.

Državni organi, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja građana, javne ličnosti i druga lica dužni su da se pridržavaju pravila iz ovog člana i da svojim javnim izjavama o krivičnom postupku koji je u toku ne vređaju druga pravila postupka, prava okrivljenog i oštećenog i nezavisnost, autoritet i nepristrasnost suda".

Načelo istine i pravičnosti u krivičnom postupku.

Takođe u važećem ZKP-u stoji da, Sud i državni organi koji učestvuju u krivičnom postupku dužni su da istinito i potpuno utvrde činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke.

Sud i državni organi su dužni da s jednakom pažnjom ispituju i utvrde kako činjenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist.

Pored toga u ZKP-u stoji da Pravno nevaljani dokazi ne mogu biti osnova za validnu presudu.

Pravo suda i državnih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da ocenjuju postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima.

Sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ovog zakonika, drugog zakona, ustava ili međunarodnog prava.

U Poglavlju ZKP-a koji govori o "Krivičnoj prijavi i ovlašćenjima organa pretkrivičnog postupka, u članu 231, stoji "Kad je to neophodno radi utvrđivanja istovetnosti ili u drugim slučajevima od interesa za uspešno vođenje postupka, organi unutrašnjih poslova mogu, uz prethodno odobrenje istražnog sudije, fotografisati osumnjičenog, uzeti otiske njegovih prstiju, javno objaviti fotografiju osumnjičenog i preduzeti druge radnje potrebne za utvrđivanje identiteta.

Ovi nesrećnici su bili na stubu srama kada su im objavljivane fotografija, kada su hapšeni pred TV kamerama, što predstavlja školski primer kršenja osnovnih ljudskih prava i pretpostavke nevinosti.

Svako ko je prekršio zakon treba da odgovara ali snimanje hapšenja i javno stavljanje lisica je bio hir direktora policije i dodvoravanje vlastima!

  Ovakvo ponašanje policije je protivpravno i nije u skladu sa ZKP-om jer za javno objavljivanje policija je morala da ima odobrenje istražnog sudije da u sredstvima javnog informisanja objave snimke i fotografije osumnjičenih kako to stoji u članu 231 ZKP-a.

Ovi mučenici su proveli nekoliko meseci u pritvoru iako se sada pokazalo da su nevini.

Pritvor nije kazna, već mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku i to samo izuzetno.

Ono ne može da se primenjuje uvek kao pravilo, a upravo se to dešavalo i dešava.

Pritvor je jedna od više mera obezbeđenja prisustva okrivljenog za nesmetano vođenje krivičnog postupka.

Tu pre svega spadaju poziv, zatim dovođenje, ukoli ko se okrivljeni ne odazove pozivu, zabrana napuštanja stana ili mesta boravišta, jemstvo, i na kraju kao krajnja mera pritvor

Zašto ni tužioci ni istražne sudije nisu reagovale u ovakvim slučajevima jer se očigledno radi o zloupotrebama državnih činovnika koji su naložili javno objavljivanje, ako su svi jednaki pred zakonom?

Čini mi se da ovo objavljivanje služi za zabavljanje širokih narodnih masa da bi im se odvukla pažnja od svakodnevnih problema vezanih za goli opstanak.

 

  Aktuelan je i izbor direktora policije.

U zakonu jasno piše da Direkcijom policije rukovodi direktor policije.

Direktoru policije odgovorni su načelnici uprava u sedištu Direkcije policije, načelnik policijske uprave za grad Beograd i načelnici područnih policijskih uprava. 

Organizacionim jedinicama u sedištu i područnim policijskim upravama rukovode načelnici uprava, a policijskim stanicama-komandiri.

Angažovanje specijalnih jedinica policije za posebne bezbednosne zadatke može se vršiti samo uz prethodno odobrenje ministra.

Predlog za angažovanje sadrži plan i procenu.

Tako piše u Zakonu. U praksi je sasvim nešto drugo.

Videli smo nerede na ulicama Beograda kada je zapaljena američka ambasada.

I tada je policijom komandovao neko drugi a ne direktor policije gospodin Milorad Veljović.

Zašto tada nije podneo ostavku na to mesto kada je video da policiji izdaju naređenja oni koji nisu merodavni za to?

Zašto se taj "čestiti, otresiti i pre svega moralni" direktor policije nije oglasio i rekao javno da su njegove ingerencije preuzeli neki drugi ljudi i naveo njihova imena?

Aktuelni ministar policije je u pravu kada odbija da postavi Veljovića za direktora policije, jer je do skora po naređenja išao na Andrićev venac.

Sada je našao novog nalogodavca! 

To je isti onaj direktor koji je komandovao policijom u vreme gej parade i za to dobio pohvale, koji je posle tih događaja i napredovao a nije odgovarao za propuste.

  Ko je stvarni „komandant" policije priznao je u više navrata sam direktor policije koji je izjavio da je njemu kao direktoru policije Savet za nacionalnu bezbednost nalogodavac, pre toga šef kabineta premijera, a sada se priklonio Prvom potpredsedniku Vlade?

Ovo naravno u Ustavu i zakonima o Policiji nema pravno uporište.

Policija radi na osnovu Zakona o policiji, ZKP-a i drugih podzakonskih akata.

Savet za nacionalnu bezbednost, po logici stvari ne komanduje on samo savetuje, a direktor policije treba da komanduje.

Problem upotrebe policije nije toliko nestručnost, obaveštenost i tehnika koliko sistem komandovanja i uplitanje „politikanata" u posao za koji nisu dorasli.

Veoma su skupi ti eksperimenti koji naravno papreno koštaju poreske obveznike.

Problemi u policiji su nastajali kada se politika počela mešati  u struku.

Počev od kadrovskih rešenja do samog neposrednog komandovanja istom.

Da pojedincima nije stvarno stalo do iskrene borbe protiv kriminala  već golog opstanka na vlasti,  najbolje ilustruju činjenice da  je sve koncipirano tako da je mnogo važnije da se  dotični ukoliko ne pristane na "kompromise" uhapsi, drži u pritvoru koliko je potrebno te da kao čovek, političar i privrednik propadne.

Pritvor služi kao mera diskvalifikacije političkih protivnika i neistomišljenika, a ne kao mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u postupku.

Pritvor je postao najefikasnije političko oružje vladajućih stranaka.

Na kraju su ovi kao i mnogi nesrećnici oslobođeni, ali badava im nekakva rehabilitacija  kada su kao ljudi osramoćeni, kada su im propali brakovi i kada su politički diskvalifikovani bez suđenja, a inicijatori takvog ponašanja nisu odgovarali kao ni izvršioci u tužilaštvu, sudovima i MUP-u.

A direktor policije isti!

 

  Tek kada tužioci budu odgovarali finansijski za štetu koju neosnovanim pritvorom nanose okrivljenima, tek tada će debelo da pogledaju dokaze, optužnicu i ostalo pa tek onda insistirati na pritvoru!

Svako treba da odgovara za ono što radi, materijalno, moralno i na svaki način, a ne da bude za to nagrađen foteljom direktora policije.

Račun sa kamatom bi trebalo ispostaviti Veljoviću, a ne poreskim obveznicima.

Umesto da konačno bude sklonjen zbog svega ovoga on je ponovo najozbiljniji kandidat koga podržava Prvi potpredsednik vlade Vučić!

 

 

  ©Geto Srbija

List protiv mafije

%d bloggers like this: