Архива

Posts Tagged ‘subotica’

СПОКОЈСТВО ДОМАЋИНА ЗБОГ ДОЛАСКА, КРЕТАЊА И БОРАВКА МИГРАНАТА У НАШОЈ ДРЖАВИ КАО ПАРКИРАЛИШТА ЗА ЊИХ??

22. фебруара 2017. Коментари су искључени

 

Мигранти се већ сада организовано баве криминалном у Србији, а стране безбедносне службе упозоравају да је то најава сигурних и скорих терористичких напада.

Поједина европска министарства спољних послова упозоравају држављане својих земаља на опасност од тероризма у Србији, стране службе су идентификовале више места на којима се у Србији окупљају и припремају терористи из иностранства, али овдашња власт уопште не реагује на та упозорења. Када буду пале прве жртве биће касно.

 

                    Милан Маленовић

 

Америчка консултантска фирма „Мерцер" објавила је крајем марта 2016. листу 250 најризичнијих градова у свету, међу којима је 17 из Европе. Престоница Србије је на неславном другом месту међу европским градовима, одмах иза Кијева.

Као најважнији разлози за високо позиционирање Београда наведени су: корупција, крађе и вандализам. У извештају за 2017. њима ће се придружити и опасност од терористичких напада.

До краја прошле године је већина европских држава почела да упозорава своје грађанe који би да путују у Србију, како у њој може да дође до терористичких напада, што претходних година није био случај. Најдаље је отишао британски Фореигн Оффице (министарство спољних послова) који потенцијалне путнике обавештава на следећи начин: „Истичемо да постоји ризик од тероризма."

Они који познају језик дипломатије знају да је израз „истичемо" последњи степен пре позива да се у дотичну државу уопште не путује. Овако висок степен упозорења на опасности за стране држављане у Србији није био на снази од бомбардовања 1999. године. Проблем је, међутим, што идентични ниво опасности постоји и за домаће становништво, пошто у својој следећој реченици Фореигн Оффице објашњава: „Напади могу да буду насумични, укључујући и места на која долазе странци".

Британске службе, очигледно, очекују терористичке нападе у Србији који су првенствено уперени против српских циљева, али да у њима могу и странци да буду жртве, односно колатерална штета.

Немачко министарство спољних послова (Аусwаертигес Амт – АА) на свом званичном сајту упозорава немачке грађане да у Србији избегавају велике скупове. У упозорењу се не наводи који су разлози ове забринутости, али у интерним документима АА се наводи како немачка обавештајна служба БНД процењује да у Србији постоји високи ризик од „мигрантског криминалитета, укључујући и тероризам".

У суштини и британски Фореигн Оффице и немачки АА долазе до закључка како Србији прети непосредна опасност од терористичких напада и то од стране миграната који се несметано крећу по нашој земљи.

Странци који бораве у Србији, посебно они који су илегално ушли у намери да траже азил, имају законску обавезу (о чијем се спровођењу нико не стара) да се у року од 48 сати пријаве надлежној полицијској станици.

Они који траже избеглички статус (азил) пребацују се у посебне центре у којима им се узимају подаци, укључујући и оне биометријске, који се затим упоређују са подацима Интерпола, Европола и домаће полиције. Тако је бар предвиђено у теорији, али је пракса сасвим другачија.

Нико са сигурношћу не може да каже колико избеглица у овом тренутку борави у Србији, јер се велики број њих не пријављује надлежним центрима, а домаћа полиција их на то ни не приморава. Ко хоће може да се пријави, ко неће не мора, мада закон каже нешто друго.

У децембру је дошло до једног од домаће јавности скривеног инцидента на граничном прелазу Бачки Брег, када су припадници српске пограничне полиције ухапсили једну особу из Сирије која се налазила на Интерполовој потерници и која им је затим побегла искористивши нашу лошу организованост.

Извештај српског МУП-а тврди како је дотично лице ухапшено приликом покушаја да напусти Србију у правцу Хрватске, што би значило да је оно несметано пропутовало целу земљу упркос црвеној потерници.

Извор Магазина Таблоид из Интерпола тврди, међутим, како је вероватније да је та особа ухапшена приликом покушаја уласка у Србију из правца Хрватске, јер се доводи у везу са терористичким нападима у Западној Европи у којима није могла да учествује да је у то време била у Србији. Било како било, човек који се сумњичи да је терориста побегао је српским полицајцима и сада се, највероватније, несметано креће по Србији.

У Београду се избеглице у великом броју окупљају на три места: у околини Главне железничке станице у центру, код тржног центра „Ушће" и на обали Саве у Блоку 70 на Новом Београду. Полиција никада није извршила контролу ко борави на овим, свима познатим локацијама, па су ова места идеална скровишта за терористе и друге криминалце.

Посебно упада у очи чињеница да се мигранти који илегално бораве у Србији не крију, већ напротив: они бораве на местима на којима одмах упадају у очи. Осим тога, упозоравају стручњаци, није случајно што се налазе поред места на којима се окупља велики број локалног становништва и туриста, као што су железничка и аутобуска станица, или велики тржни центри, који су идеалне мете за терористичке нападе.

По западним изворима, први талас избеглица су чинили најбогатији, док су са сваким следећим таласом долазили све сиромашнији, а ови који сада бораве у Србији могли би се народски назвати „ голи ко пиштољи". То је најсиромашнији слој становништва из Авганистана, Пакистана, Ирака и Сирије, људи који су годинама прикупљали новац за ово далеко путовање. Осим веома скромних новчаних средстава, они су са собом понели нешто што је веома распрострањено на поднебљу са кога долазе, тамо је јефтино, а у Европи тражено: хашиш и сирови хероин.

Средњи Исток је вековима познат по узгоју индијске конопље, биљке од које се добијају марихуана и хашиш. У Србији годинама у назад скоро да уопште није било хашиша, чија је цена раније била за око 20 до 25 одсто виша од цене марихуане, другог и слабијег деривата. У међувремену на београдским улицама се хашиш продаје за по само 10 одсто вишој цени од такозване „прскане домаћице", марихуане из домаћег узгоја изузетно лошег квалитета, а понегде су цене и изједначене.

Велике количине хашиша су у Србију стигле са последњим таласом миграната којима је то, најчешће, једино средство плаћања. Они ово опојно средство продају „на шаку", односно колико одломе од „цигле" (облик у коме се хашиш преноси). Тренутно за „шаку", односно за око 15 грама мигрантима се плаћа 2.000 динара, иако грам ове супстанце на улицама вреди између 1.000 и 1.100 динара.

Српској полицији је ова трговина позната, али она ништа не предузима упркос упозорењима из иностранства. Осим на овај такозвани ситни криминал којим се баве мигранти, страни извори указују и на опасност од тероризма, што је увек непосредна следећа фаза, како показују искуства других земаља.

Терориста из Берлина, Анис Амри, је у својој видео поруци снимљеној пре напада рекао како жели „да убија крсташке свиње". И претходни терористи су слично говорили, што показује да на удару исламиста нису само државе учеснице ратова на Блиском и Средњем Истоку, већ све, апсолутно све хришћанске земље, па тако и Србија.

По изворима Магазина Таблоид из Интерпола, у Београду, осим поменуте три локације на којима се скупљају мигранти, постоји и четврта, коју користе само појединци. Ради се о „молитвеном простору" у близини Палате „Србија" у којој је седиште Министарства унутрашњих послова.

„Молитвени простор" је назив који се користи за места заједничких молитви муслимана која нису у рангу џамије. Поменути простор је обичан изнајмљени стан на Новом Београду у коме се петком обављају групне молитве, а осталим данима се ту држе наводна предавања из Курана и ислама уопште. Та „предавања" су само маска за несметано окупљање одабраних миграната за које наш извор из Интерпола тврди како су, у ствари, будући терористи. Они ту добијају не само инструкције, већ и новац за наставак свог путовања ка Западној Европи.

И у Суботици, тренутно граду са највећим бројем избеглица у односу на домаће становништво, ситуација је слична. Сви мигранти уз помоћ мапа, које добијају током путовања, долазе до старе циглане, где се распоређују: највећи број њих одлази у неформалне избегличке кампова у близини границе, доста мање њих се упућује да се пријави у државне центре за смештај избеглица, а најмањи број се шаље на адресу Карађорђев пут 62, према Келебији, где се налази „Цами месцит Мухацир" џамија у којој свако од њих, исто као и у Београду, добија даља упутства и по 300 евра за наставак путовања до следећег зборишта.

Особе које се окупљају у београдском „молитвеном простору" и у суботичкој џамији никада се нису пријавиле српским државним органима, нити је било где евидентиран њихов боравак у Србији. За овдашње власти они не постоје.

Забрињавајуће је посебно то што се западне безбедносне службе баве искључиво мигрантима који би из Србије да уђу у Мађарску и Хрватску, односно онима који се налазе на северу наше земље. Ни један извештај не обрађује детаљније стање на југоистоку Србије, односно на територији преко које мигранти долазе у нашу земљу. Ово наводи на закључак, како је Европска Унија заинтересована искључиво да смањи и потпуно прекине долазак нових миграната на своју територију, а Србију посматра као „паркиралиште" за избеглице.

Извештаји са терена показују да би домаће службе безбедности лако могле да открију руте којима се мигранти крећу.

У деловима Србије у којима се избеглице крећу на путу ка границама са Мађарском и Хрватском, проваљено је у скоро све куће чији их власници не користе редовно (на пример викендице). Оне служе као привремено склониште, а из њих је однето све што има било какву вредност.

Исти је случај и у југоисточној Србији, тако да је јасно да путем који прати низ обијених и опљачканих кућа иду главне избегличке колоне које илегално прелазе границу, тврди извор из Интерпола.

 

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије

U SRBIJI SU DOZVOLJENI FIKTIVNI BANKARSKI POSLOVI, MEŠETARENJE I PRANJЕ ILEGALNO ZARAĐENIH PARA!??

8. јуна 2016. Коментари су искључени

 

Kada se udruže Ivica Todorić iz Hrvatske, Andreas Vgenopulos iz Grčke i Radomir Živanić iz Srbije, ovdašnja vlast njihove privatne interese proglašava javnim i od građana otima imovinu koja je zapala za oko ovim tajkunima.

Iza svega stoji misteriozna „Marfin Banka" u Srbiji, čiji se pravi vlasnik krije iza anonimnog računa, a o čijem poslovanju duže vremena istragu vodi Evropska komisija uprkos pokušajima ovdašnjih organa da prikriju sve tragove.

 

                     Igor Milanović

PAKOVANJE PARA

 

U Trećem Rajhu je postojao zakon po kome Jevrejima i drugima koji su smatrani državnim neprijateljima država sme da oduzme imovinu i da je zatim proda nekom privatnom licu. U današnjoj Srbiji nema potrebe da se neko trudi da postane državni neprijatelj kako bi mu bila oduzeta sva imovina. Dovoljno je da poseduje nešto što je za oko zapalo nekom tajkunu.

Stečaj nad Robnim kućama „Beograd" pokrenut je 2002. godine, a 2007. je preduzeće za 360 miliona evra prodatо „Verano motorsu". U međuvremenu je „Verano" vlasnik samo 16,92 odsto RKB-a, dok ostatak pripada grčkom društvu „Marfin Investment Group SE" (MIG) , odnosno njegovoj holandskoj ćerki – firmi „MIG Real Estate (Serbia) B.V." iz Amsterdama.

MIG je 2006. kupio kiparsku „Laiki banku" i spojio je sa „Pireus Bank" iz Grčke u „Marfin Popular Bank" (MPB) . Pre nego što je MPB 2013. otišao u stečaj osnovao je u Srbiji „Marfin banku".

Kiparska centrala MPB-a je morala da ode u stečaj, jer je to izričito tražila Evropska komisija kako bi odobrila kredit za spas grčke ekonomije. Banka je, naime, bila jedan od motora krize, jer ju je direktor MIG-a Andreas Vgenopulos (uveliko poznati špekulant koji ne upotrebljava uvek zakonite metode rada) koristio za sopstveno poslovanje i „pranje" para. MPB je zatim podeljena na dva dela: zdravo društvo koje je pripojeno „Bank of Cyprus" i ono koje je preuzelo dugove i nenaplativa potraživanja.

Zajedno sa ostalom imovinom MPB-a „Bank of Cyprus" je dobila i „Marfin banku" u Srbiji, ali je pitanje da li je ona i danas njen vlasnik. Po evidenciji Centralnog registra hartija od vrednosti iz Beograda, 99 odsto akcija srpske „Marfin banke" poseduje „Erste bank" , tačnije jedan njen kastodi račun.

Kastodi račun je sličan investicionom fondu, odnosno njegovi vlasnici su nepoznati javnosti, a banka samo upravlja njihovim parama. Zašto bi jedna ozbiljna svetska banka, kao što je to „Bank of Cyprus", koristila kastodi račun neke druge banke i tako krila svoje vlasništvo nad nečim što legalno posluje? Odgovor je jednostavan: „Bank of Cyprus" više nije vlasnik „Marfin banke" u Srbiji.

Smatra se da je Vgenopulos anonimno preuzeo „Marfin banku" u Beogradu, kako bi preko nje nastavio sa svojim nezakonitim poslovanjem, ali da ovo pokušava da sakrije, jer se u Evropskoj Uniji još uvek vodi istraga u vezi njegovog načina „investiranja".

„Marfin Investment Group"  i „Marfin banka" u Srbiji zvanično nisu povezane, ali itekako sarađuju, posebno kada su u pitanju ilegalni poslovi.

Direktor MIG-a od njegovog osnivanja 1998. godine je Vgenopulos, o kome je ugledni nemački nedeljnik „Špigel" u martu 2014. pisao kako je jedan od najvažnijih krivaca za grčku finansijsku krizu.

Vgenopulos je raznim špekulacijama od MIG-a napravio giganta koji je danas vredan 2,725 milijardi evra. Predosećajući da će u Grčkoj doći do ekonomskog kraha, on je blagovremeno kapital sklonio iz te zemlje i u Holandiji osnovao niz ćerki kompanija preko kojih danas posluje. U Srbiji je za partnera uzeo sebi ravnog u mešetarenju – Radomira Živanića, vlasnika „Verano motors" d.o.o. u stečaju.

RK „Beograd" su imale veliki broj izuzetno vrednih objekata kada ih je preuzeo „Verano motors". Jedan od njih bila je i robna kuća u Subotici, koja je odličan primer za to kako Vgenopulos i Živanić legalizuju novac zarađen na ilegalan način.

Za pomenuti objekat je „Marfin banka" dala hipotekarni kredit u vrednosti od 350 miliona evra, procenivši kvadratni metar na neverovatnih 175.000 evra. Ugovor o zajmu sklopljen je i overen u Osnovnom sudu u Subotici potpisom Tamare Trajković.

Pošto kvadratni metar ni jedne jedine zgrade na svetu nije toliko vredan, očigledno je da prava zaloga za ovaj kredit nije hipoteka, već ilegalno zarađeni novac deponovan na nekom tajnom računu koji je dobijenim kreditom legalizovan za kontrolore iz Evropske Unije, koji već duže vreme pokušavaju da uđu u trag Vgenopulosovim mešetarenjima.

Posle ovog „pranja" para MIG, odnosno RK „Beograd", kreću u nezapamćenu pljačku građana Srbije.

Lajoš Čakanj, direktor „Vinarije Zvonko Bogdan", nadležnima u gradskom veću Subotice podnosi idejno rešenje za uređenje prostora oko pomenute robne kuće, pozivajući se na strane investitore, odnosno MIG. Između ostalog, ovaj projekat predviđa i ekspropriaciju nekoliko objekata u najstrožem centru Subotice kako bi se, navodno, napravio prilazni put do robne kuće.

Tadašnji gradonačelnik Saša Vučinić daje Vladi Republike Srbije predlog o eksproprijaciji koji Vlada prihvata rešenjem 05 br 465-8272/2011 donetim 3. novembra 2011.

Objekat RK „Beograd“ u Subotici postoji već decenijama i uvek je uredno bio snabdevan preko postojećeg prilaza, koji Čakanj „zaboravlja" da pomene u svom idejnom projektu. Razlog za ovu „zaboravnost" je taj što je bila predložena i eksproprijacija objekta od 56 kvadratnih metara u vlasništvu „Vinarije" koji je, međutim, srušen još 2004. godine?!?

Država, uprkos tome, „Vinariji" isplaćuje naknadu za oduzimanje fantomskog objekta koji se, navodno, nalazi na placu jedva stotinak metara udaljenom od gradske kuće u Subotici. Koliko je tačno plaćeno za nepostojeći objekat može trenutno samo da se nagađa. Da se radi o očiglednom otimanju velike sume iz budžeta, vidi se i po tome što je kvadratni metar u obližnjem ugostiteljskom objektu „Boss" procenjen na čak 13.000 evra.

Sa svoje strane, RK „Beograd", odnosno vlasnici ovog preduzeća Vgenopulos i Živanić, žele da eksproprijacijom dobijeni prostor pripoje svom objektu, koji je već bio rezervisan za prodaju Ivici Todoriću iz Hrvatske.

Građani koji nisu članovi pomenute kriminalne grupe, a poseduju objekte koji treba da budu eksproprisani, pukim slučajem za ovo saznaju. Vlasnik jednog od tih objekata, Zoran Medić, koji ne želi da mu država otme imanje i isto zatim prepusti stranim i domaćim tajkunima, uz pomoć advokata Miodraga i Snežane Batinić i udruženja „Spas" Upravnom sudu podnosi tužbu za poništenje pomenutog vladinog rešenja.

Veće sastavljeno od sudija Gordane Suknović Bojadžija, dr Vladana Stanojeva i Suzane Guduraš 17. oktobra 2014. donosi presudu III-4 U 2734/14 kojom Vladi Srbije nalaže da poništi svoje rešenje o eksproprijaciji, jer za istu ne postoji nikakav javni interes.

U Srbiji su, međutim, privatni interesi pojedinaca bliskih državnom vrhu iznad svega, pa i samog suda i zakona. Pomenuta presuda, iako pravnosnažna i izvršna, do dana današnjeg nije sprovedena, niti oteta imovina vraćena stvarnim vlasnicima.

Punomoćnici Medića 25. aprila 2015. traže od Upravnog suda u Beogradu da izvrši presudu suda u Subotici i ništavnim oglasi rešenje Vlade, kao i da novčano kazni odgovorno lice iz Vlade koje nije postupilo po presudi. Upravni sud iz Beograda ćuti do danas.

Gradski pravobranilac Subotice, koji zastupa grad u ovom sporu, sada je Slavica Petrović Damjanov, koja je ranije bila advokat i zastupala Lajoša Čakanja.

Antikorupcijska liga Balkana i udruženje „Spas" upravo su na ovom subotičkom primeru Evropskoj komisiji pokazali kako se „pere" ilegalno zarađeni novac u Srbiji.

Evropski organi i dalje sprovode istragu protiv MIG-a i „Marfin banke" u Srbiji, kojom su u međuvremenu obuhvaćeni i RK „Beograd" i „Verano motors". Ovdašnji organi se, međutim, prave da ništa ne znaju, jer su im od zakona i pravde važniji interesi Vgenopulosa, Živanića i Todorića, pošto od njih imaju ličnu materijalnu korist.

Vlada Srbije se čak oglušila i o zahtev za dostavu informacija od javnog značaja i podnosiocu nije odgovorila na pitanje ko plaća porez za imovinu koja je oteta. jer bi se iz toga videlo da je ono što je proglašeno „javnim interesom" u stvari privatni interes.

 

    A 1. Zatiranje tragova

„Laiki bank" je osnovana 1901. na Kipru. Svoje prvo predstavništvo u Srbiji otvorila je 1997. godine, a 2005. preuzima ovdašnju „Centrobanku". „Marfin Investments Group" 2006. stiče većinu akcija i preimenuje banku u „Marfin Popular Bank". Pošto je 2011. većinu akcija preuzela filijala u Estoniji, vraća se staro ime „Laiki Bank". Republika Kipar je 2012. preuzela 85 odsto akcija kako bi banku spasla bankrota, a 2013. grčki izdanak uzima ime „Cyprus Popular Bank".

„Marfin Investments Group" osnovan je 1998. godine pod imenom „Marfin Financial Group S.A." (sadašnje ime uzima 2001.). Državno preduzeće "Dubai Group" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata godine 2006. stiče 35 odsto akcija MIG-a i tako postaje dominantni akcionar.

"MIG Real Estate (Serbia) B.V." je registrovan na adresi Claude Debussylaan 24, Amsterdam 1082 MD, ali ni uvek odlično informisani "Bloomberg" nije uspeo da otkrije ko zapravo vodi ovo preduzeće.

Vasileios Kakagiotis je jedan od direktora "Robnih kuća Beograd", najverovatnije postavljen od strane većinskog vlasnika iz Holandije (drugi direktor je Krsta Sandić iz Beograda). Po poslovnom izveštaju MIG-a iz 2013. godine, RKB ima ukupno 208.000 kvadratnih metara poslovnog prostora u 35 lokala (od kojih je devet u Beogradu), četiri prodavnice u Crnoj Gori, logističkom centru i upravnoj zgradi u Beogradu.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

HAPŠENJE “MAFIJAŠKIH ŠEFOVA – DONATORA” IZ DEMOKRATSKE STRANKE

24. октобра 2012. Коментари су искључени

 

Vlasnik je preduzeća Metropolit d.o.o. koje je doniralo 400.000 dinara Demokratskoj stranci, Žarko Radonjić, uhapšen pod sumnjom da je organizator kriminalne grupe koja je malverzacijama na uvozu i carinjenju robe oštetila budžet Srbije za oko 10 miliona evra.

 

Piše: Ivan Ninić

Metropolit Firma~1

 

U finansijskom izveštaju koji je na svom sajtu objavila Demokratska stranka navodi se da je 3. maja 2012. (tri dana pred održavanje izbora) od preduzeća Metropolit primljena donacija od 400.000 dinara.

U rubrici koja označava mesto navodi se Subotica, što osim sedišta donatora može da ukazuje da je stvarni korisnik ove donacije bio Opštinski odbor DS u Subotici, na čijem čelu je Modest Dulić, brat bivšeg ministra i poslanika DS Olivera Dulića.

Podaci APR-a pokazuju da je direktor i vlasnik firme za uvoz-izvoz i špediciju Metropolit Željko Radonjić, koji je ujedno i suvlasnik preduzeća za uvoz-izvoz i špediciju Moraveks d.o.o. iz Subotice.

APR 1

APR 2

Pripadnici SBPOK-a i Žandarmerije su u akciji „Bazar“ 31. maja ove godine uhapsili 22 lica, i to osam službenika Uprave carina i četrnaest direktora, odnosno privrednika, među kojima je bio i Radonjić.

Između ostalog, tada je izvršen pretres kuće Nermina Smailovića, brata muftije Muamera Zukorlića, jer je na toj adresi registrovana firma Nermeks d.o.o. koja je predmet istrage. Smailović je bio priveden na saslušanje, a potom pušten.

Ova kriminalna grupa nazvana „carinskom mafijom“, prema navodima MUP-a i Tužilaštva za organizovani kriminal, nanela je štetu budžetu Srbije od milijardu dinara, odnosno 10 miliona evra.

Vlasnici i direktori preduzeća su uvozili tekstilnu robu i odeću iz država EU i evroazijskih zemalja, a potom su preko fiktivnih faktura u dogovoru sa carinicima robu carinili po umanjenim cenama.

Prema pisanju medija, kao organizator kriminalne grupe označen je upravo Žarko Radonjić.

Policija je uhapsila i suvlasnika istog preduzeća Dejana Antića, koji je inače predsednik odbora Socijaldemokratske partije u Subotici.

 

Druga Radonjićeva firma, Metropolit, koja se u zvaničnim izveštajima pojavljuje kao finansijer DS, takođe se dovodi u vezu sa nezakonitim aktivnostima prilikom uvoza i carinjenja robe.

Tužilaštvo tvrdi da je uhapšena kriminalna grupa delovala još od 2009. godine, što dodatno baca senku na poreklo novca koje je Metropolit donirao Demokratskoj stranci.

U prilog tome ide i izjava Slobodana Homena da je Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom privremeno zaplenila 314.095 evra, 1.300 švajcarskih franaka i 800 američkih dolara od „pripadnika kriminalne grupe“ Žarka Radonjića i Dejana Antića.

 

Ovo nije jedini slučaj da su donatori Demokratske stranke pravna lica čije je poslovanje pod lupom policije i pravosudnih organa.

Nedavno je u javnosti obelodanjen podatak da je firma Intelkom d.o.o. iz Beograda 10. maja ove godine donirala pet miliona dinara za kampanju DS.

Vlasnik ove firme je kiparsko preduzeće „Eymard limited“ koje istovremeno i vlasnik firme Nuba invest d.o.o. iz Beograda.

 

©Geto Srbija

Creative Commons лиценца

“Dulić traži međunarodnu zaštitu, a njegov DG Company dobio 16,8 miliona iz Fonda za životnu sredinu”!!!

1. октобра 2012. Коментари су искључени

 

Oliver Dulić izjavio je da će zatražiti pomoć međunarodnih organizacija zaduženih za zaštitu ljudskih prava i predstavništava stranih zemalja, jer mu je, kako tvrdi, ugrožena bezbednost.

dulic

 

Bivši ministar za zaštitu životne sredine tvrdi da mu je ugrožena bebednost zbog medijske kampanje jednog beogradskog lista protiv njega i njegove porodice i najavio da će zatražiti zaštitu međunarodnih organizacija.

„Podmetanja i falsifikati koji se nedeljama unazad iznose imaju za cilj da me kriminalizuju i predstave kao prebogatog korumpiranog političara. Što je najgore u toj kampanji nije pošteđena ni moja porodica, zbog čega nam je ugrozena bezbednost“, naveo je Dulić u pisanoj izjavi.

On je podsetio da poslednjih 20 dana nijedan broj jednog dnevnog lista nije izašao bez njegove slike na naslovnoj strani, i napomenuo da agraesivna kampanja ne prestaje, iako je protiv tog lista podneo niz tužbi zbog iznetih neistina.

„Budući da tokom trajanja ovog procesa nisam dobio adekvatnu zaštitu nadležnih državnih organa, prinuđen sam da pomoć i zaštitu zatražim kod međunarodnih organizacija zaduženih za zaštitu ljudskih prava i predstavništava stranih zemalja u Beogradu“, naglasio je Dulić.

On je takođe zatražio da istražni organi provere svaku rečenicu napisanu o njemu i da o toku i ishodu istrage obaveste javnost, a ponudio je da se uporedi njegova imovinska karta od dana kada je preuzeo državnu funkciju do danas.

 

DOKAZI GOVORE DRUGAČIJE:

 

Piše: Ivan Ninić

 

Angažovanje preduzeća porodice Dulić DG Company d.o.o. iz Subotice na sanaciji deponije u tom gradu plaćeno je sredstvima Fonda za zaštitu životne sredine Republike Srbije koji je za tu namenu obezbedio 16,8 miliona dinara.

 

slika

 

 

Predsednik Upravnog odbora Fonda bio je tadašnji ministar Oliver Dulić, dok je ugovor o izvođenju radova sa JKP Čistoća i zelenilo iz Subotice potpisao ministrov brat Igor Dulić, koji je za odgovornog rukovodioca na sanaciji deponije imenovao njihovog oca i vlasnika DG Company d.o.o. Ivana Dulića.

Prvi korak podrazumevao je da Fond za zaštitu životne životne sredine odobri Gradu Subotici 16,8 miliona dinara za sufinansiranje projekta „Fazna sanacija, zatvaranje i rekultivacija deponije u Subotici“.

Ugovor (br: 401-00-167/2010-01/2) između Fonda i Grada Subotice potpisan je 17.3.2010. godine, a tek naknadno, 25.3.2010. godine, JKP Čistoća i zelenilo dostavilo je Fondu specifikaciju planiranih radova na deponiji.

Dakle, nakon što Oliver Dulić odobrava sredstva, JKP Čistoća i zelenilo i gradonačenik Subotice, 15.4.2010. godine, potpisuju ugovor o sufinansiranju projekta (br: II-401-127/2010) i članom 2. ugovora preduzeće se obavezuje da sredstva utroši namenski, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

Na kraju sva sredstva sa računa JKP prebacuju se sukcesivno na račun preduzeća čiji je vlasnik Ivan Dulić, a direktor Igor Dulić.

Da je preduzeće DG Company d.o.o. iz Subotice „sporednim“ putem dobilo novac iz Fonda za zaštitu životne životne sredine, potvrđuje i odluka o pokretanju javne nabavke (br. 1137-10 DF/ET), koju je 11.6.2010. godine doneo direktor JKP Čistoća i zelenilo.

„Sredstva za realizaciju 1. faze nabavke obezbeđena su iz Fonda za zaštitu životne sredine Republike Srbije u visini od 16.800.000 dinara, dok za izvođenje radova II faze sredstva će obezbediti JKP Čistoća i zelenilo Subotica iz drugih izvora“, stoji u tački 5. odluke.

 

„Mi smo od grada dobili samo 16.800.000 dinara i u toj vrednosti smo sklopili ugovor sa firmom DG Company d.o.o. Cena njihovih radova bila je 17.559.000 dinara, što sa PDV ukupno iznosi 20.719.643 dinara“, izjavio je za dnevni list Informer direktor JKP Čistoća i zelenilo Vladimir Dragin.

Direktor Dragin je obmanuo javnost kada je za Informer rekao da su sredstva obezbeđena od Grada Subotice, što demantuje i odluka o pokretanju javne nabavke koju je lično potpisao 11.6.2010. godine.

U ovom slučaju Grad je bio samo „protočni bojler“ između Fonda za zaštitu životne sredine i firme DG Company d.o.o.

Takođe se izjava direktora Dragina ne poklapa sa ugovorom o izvođenju radova koji je saradniku Pištaljke dostavljen, a koji je zaključen između JKP i DG Company.

Direktor Dragin tvrdi da su radovi koštali 17.559.000 dinara, odnosno 20.719.643 dinara sa PDV, dok je članom 3. ugovora bilo definisano da radovi koštaju tačno 16.800.000 dinara, odnosno 19.824.000 dinara sa PDV.

Odakle razlika u ceni 895.643 dinara?

Da je tenderski postupak sproveden na krajnje problematičan način pokazuje podatak da je preduzeće DG Company d.o.o. u svojoj ponudi dalo cenu od 47.029.403 dinara (sa PDV) koja je prihvaćena, u odnosu na ponudu firme Expres-servis d.o.o. koja je iznosila 51.010.729 dinara (sa PDV).

JKP je imalo obavezu da rezultate tendera i podatke o zaključenom ugovoru objavi na Portalu javnih nabavki Uprave za javne nabavke.

Na portalu stoji podatak da je 16.8.2010. godine JKP Čistoća i zelenilo potpisalo ugovor sa DG Company d.o.o. u vrednosti od 47.029.000 dinara.

Međutim, vrednost ugovora o izvođenju radova na deponiji (br. 1602-10 ĐF/ET) koji su 16.8.2010. godine potpisali direktor DG Company d.o.o. Igor Dulić i direktor JKP Vladimir Dragin iznosi 16.800.000 dinara, odnosno 19.824.000 dinara sa PDV.

U pitanju je razlika od 27.205.000 dinara manje u odnosu na ponudu, izbor, javno objavljene podatke i podatke iz ugovora!?

 

Podatak da je tendersku dokumentaciju preuzelo šest preduzeća, a da su ponudu dostavile samo dve firme ukazuje na mogućnost da su preostali potencijalni ponuđači u međuvremenu shvatili da bi njihovo učešće na tenderu bilo bespredmetno.

Inače, ponude firmi DG Company d.o.o. i Expres-servis d.o.o. primljene su istog dana (26.7.2012), jedna ponuda je primljena u 8:00 časova, a druga u 8:20 časova.

Ponuda DG Company d.o.o. bodovana je sa 96 pondera (od maksimum 100 pondera), a ponuda firme Expres-servis d.o.o. sa 70,85 pondera.

Interesantno je da se u ponudi Dulićeve firme navodi da će posao vredan 47 miliona dinara okončati za 20 dana i to samostalno, bez angažovanja podizvođača.

Drugi ponuđač Expres-servis d.o.o. naveo je da planira angažovanje dva podizvođača i da mu treba 65 dana kako bi okončao radove na sanaciji deponije.

Odgovorni rukovodilac radova na projektu „Fazna sanacija i rekonstrukcija gradske deponije Aleksandrovačka bara Subotica“ bio je Ivan Dulić.

Njemu je tu ulogu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnju poverio njegov sin i direktor DG Company d.o.o. Igor Dulić, koji je 24.9.2010. godine doneo rešenje o imenovanju odgovornog rukovodioca-izvođača radova.

 

Kako javnost ne bi stekla uvid u profitabilne poslove porodične firme tadašnjeg ministra Olivera Dulića, rukovodstvo subotičkog JKP Čistoća i zelenilo je petnaest meseci odbijalo da obelodani podatke o realizaciji posla na sanaciji deponije „Aleksandrovačka bara“ u Subotici.

Menadžment preduzeća je odlučio da po nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja obelodani traženu dokumentaciju tek 25.9.2012. godine, nakon što je Pištaljka o ovome informisala javnost.

 

1. Ugovor o prenosu sredstava Fonda između Grada Subotice i JKP Čistoća i zelenilo: ( strana 1, strana 2, strana 3 ).

2. Odluka o pokretanju javne nabavke

3. Ponuda “DG Company”: ( strana 1, strana 2 ).

4. Ponuda “Expres-servis”: ( strana 1, strana 2 ).

5. Odluka o izboru najpovoljnije ponude

6. Ugovor o izvođenju radova: ( strana 1, strana 2, strana 3 ).

7. Rešenje o imenovanju odgovornog rukovodioca radova

8. Račun “DG Company” za radove na sanaciji deponije: ( strana 1, strana 2, strana 3, strana 4 ).

 

#Geto Srbija

Materijal:Pištaljka

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: