Архива

Posts Tagged ‘stampa’

NAPREDNJAČKI “SAVET ZA INTERNET I DRUŠTVENE MREŽE” U ULOZI ODBRANE VUČIĆA!!!

29. октобра 2014. Коментари су искључени

 

Prema stanju na Internetu, ispada da sve siromašniji narod sve više voli Aleksandra Vučića! Jedno objašnjenje bi moglo da bude u skladu sa reklamnim motom „kad si gladan, nisi sav svoj", ali je prava istina da se masovno manipuliše društvenim mrežama pomoću web programa koje je osmislila i plasirala kuhinja zla Srpske napredne stranke nazvana „Savet za internet i društvene mreže". Na domenu pod nazivom "headsgreen.com", nalaze se poddomeni "sdpr.live.headsgreen.com", povezan direktno sa preduzećem za trgovinu oružjem "Yugoimport SDPR", kao i "ministarstvo.headsgreen.com", povezan sa sajtom koji je još u izradi. Ovo znači da je novac za izradu i održavanje stranačkog programa "Valter", koji služi za obmanjivanje naroda, dobija iz državnog budžeta koji pune svi poreski obveznici Srbije, a ne samo članovi i pristalice SNS-a.

 

                        Milan Malenović

 

 Poslednjih nedelja, na internetu se pojavilo obilje materijala koji razotkriva pravu ulogu Saveta za internet i društvene mreže" Srpske napredne stranke i koji nedvosmisleno dokazuju da Vučićeva propagandna mašinerija na najmonstruozniji način pokušava da "ispira mozak" milionima ljudi.

Ali, zlo koje je u naprednjačkoj kuhinji pripremano, vratilo se kao bumerang svom pravom autoru…

Naime, naprednjački „Savet za internet i društvene mreže" formalno je osnovan 19. januara 2013. godine, mada je neformalno radio i pre toga. Prvi predsednik Saveta, glavni koordinator bio je Slaviša Mićanović zvani Mićan.

Mićanović je uz ovu imao još i druge unutarstranačke dužnosti, pa je zbog navodne preopterećenosti ubrzo mesto glavnog koordinatora prepustio svom oponentu Mariju Maletiću, u to vreme zaposlenom u Ministarstvu pravde.

Prava istina je da je u to vreme Maletić veoma aktivno radio na Mićanovićevom uklanjanju sa pozicije glavnog koordinatora, što mu, s obzirom na Slavišin više nego raskalašni način života, nije bio posebno veliki problem.

Aktivisti SNS-a iz Niša su piscu ovih redova potvrdili kako je Slaviša Mićanović, kao nekakav koordinator za jugoistok Srbije, po dolasku u Niš samo nekoliko sati bio radno upotrebljiv. Pošto bi se napio i nadrogirao, prihvatao bi društvo devojke (ponekad i momka) koju bi mu lokalni naprednjaci priveli. Naravno, sve žureći da se posveti orgijanju, prihvatao bi i sve političke predloge i zahteve svojih domaćina.

 

      "…Kako ukidate ove video klipove?"

 

Svojih pet minuta da obori Slavišu Mićanovića i postane "kalif umesto kalifa", Mario Maletić je jedva dočekao u trenutku kada je ovaj javno kompromitovao svoga šefa, Aleksandra Vučića. Raniji saradnici Mićanovića su u više navrata na društvenim mrežama posvedočili kako je upravo on idejni tvorac monstruozne laži da je "Tabloid" navodno pisao da Vučić polno opšti sa svojim sinom!

U to vreme je naš list argumentovano napadao tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade zbog mahinacija u kojima je uhvaćen, ali je istovremeno objavljivao fotografije i transkripte razgovora koji dokazuju da je Mićanović od velike količine droge i alkohola izgubio razum. U želji da naš list prikažu kao izvor najbestidnijih neistina, njih dvojica su zajednički osmislili pomenutu laž koju je Mićanović posle toga pokušao preko društvenih mreža da nametne kao istinu.

Uvidevši da je preterao kada je poslušao savet pijanog koordinatora Saveta, Vučić ga smenjuje i šalje na lečenje od bolesti zavisnosti, a na njegovo mesto dovodi Maria Maletića.

Početkom ove godine Mićanović započinje otvoreni rat protiv svog konkurenta. Njemu odani članovi Saveta više vremena su provodili prateći rad svog glavnog koordinatora, nego rad protivničkih stranaka. Na internetu se pojavljuju poverljive informacije iz rada Saveta, pa i fotografije njegovih članova, sve u organizaciji Mićanovića.

Konačni udarac Maletiću zadaje afera nazvana "Feketić". Februara meseca ove godine veliki smetovi su zavejali kolonu vozila u blizini malog vojvođanskog mesta Feketića. Umesto da odmah pošalje neophodnu mehanizaciju da oslobodi zavejane ljude i da im u međuvremenu dostavi neophodnu hranu i tople napitke, Vlada na lice mesta šalje helikoptere sa Aleksandrom Vučićem, članovima njegovog PR tima i grupom odabranih novinara, snimatelja i fotografa.

Posle toga fotografije kako Vučić navodno pomaže zavejane, a posebno snimak RTS-a kada prvi potpredsednik Vlade pokušava da evakuiše jedno dete, postaju hitovi na društvenim mrežama, ali samo zahvaljujući šaljivim komentarima na Vučićev račun. Ovako nešto se nikako nije uklapalo u politiku SNS-a u pogledu kontrole interneta, pa počinje akcija ukljanjanja pomenutih priloga.

Na Tviter nalogu Maria Maletića, tviteraš pod pseudonimom Bo_JAH ga u to vreme pita: "…Kako ukidate ove video klipove o Vučiću? Ja kada sam reportovao neki čekao sam dugo."

Na to mu glavni koordinator Saveta, Mario Maletić, nekoliko sati kasnije odgovara: "Um caruje, a i masa ljudi dobro dođe". Time je javno priznao da iza pokušaja do sada najmasovnije cenzure interneta u Srbiji stoje naprednjaci, a Mićanović je dobio dugo očekivano oružje za uzvraćanje udarca, jer su njegovi ljudi preplavili internet, ali i druge medije, snimkom ovog dopisivanja.

Maletić je, istina, odmah ukinuo pomenuti nalog na Tviteru i nastavio da se dopisuje sa rezervnog naloga "golubica_", ali je bilo prekasno da bi spasao karijeru. Velikom brzinom je ne samo smenjen sa mesta prvog čoveka „Savet za internet i društvene mreže", već i sa svih partijskih i ostalih pozicija, a danas je samo koordinator Saveta za beogradsko prigradsko mesto Barajevo. Već 19. februara njegovo ime je skinuto i sa spiska naprednjačkih kandidata za odbornike u Beogradu. Da je mogao, ženski osvetoljubivi Mićanović bi izbrisao i samo sećanje na njega.

Umesto Mićanovića na čelo Saveta tada na kratko dolazi izvesni Simo Čulić, kako rekoše dobro upućeni, jedan od najnesposobnijih kadrova Srpske napredne stranke (a u toj kategoriji je konkurencija kod naprednjaka izuzetno velika!).

Čulić je bio i onda, a i danas je, ni manje ni više, nego savetnik za medije, koji je nametnut predsedniku Srbije! Poreklom je iz Leštana, a po sopstvenim tvrdnjama od svog obrazovanja vrednog pažnje, poseduje znanja srpskog, hrvatskog, makedonskog, slovenačkog, bosanskog i crnogorskog jezika.

Poslednji put su ga mediji pominjali krajem septembra kao "slepog putnika" u avionu kojim je predsednik Republike, Tomislav Nikolić sa delegacijom, putovao na zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija. Naime, Čulić nije bio na spisku članova delegacije koji je dostavljen medijima, ali je svoje putovanje u Njujork sam objavio hvaleći se njime na svom Fejsbuk profilu!

Ista neopreznost i samohvalisanje svojevremeno su ga koštali i pozicije prvog čoveka „Savet za internet i društvene mreže" SNS-a. Mićanovićeve pristalice su ga uklonile na taj način što su u medije pustili dokument od devedeset i jedne strane pod nazivom "Internet kampanja, važnost, uloga, pristup i uticaj na birače" kojim se članovima Saveta objašnjava kako da manipulišu javnim mnjenjem, a iz koga se vidi da je njegov autor Čulić, koji je odmah posle toga bez velike pompe postavljen na mesto drugog koordinatora i tako vraćen Mićanović.

Najnoviji obelodanjeni dokumenti o radu "botova" i „Saveta za internet i društvene mreže", samo su nastavak ove kampanje, koju je prvi pokrenuo Slaviša Mićanović, a u kojoj članovi SNS-a pokušavaju da javno diskredituju svoje protivkandidate. Sve ovo pokazuje u rukama kakvih ljudi se nalazi Srbija.

 

      "Zelena riba" u mutnoj naprednjačkoj vodi

 

Nezavisni novinar Danilo Redžepović je nedavno na svom sajtu "Teleprompter" obelodanio postojanje programa "Valter" koji "botovima" Srpske napredne stranke olakšava unošenje hvalospevnih komentara na račun Aleksandra Vučića, kao i negativno ocenjivanje kritičkih komentara koji se pojavljuju na internetu.

Koordinatori Saveta unose u centralni server adrese sajtova na kojima su se pojavili komentari koje treba negativno ili pozitivno oceniti, zatim stavljaju adrese domena gde je potrebno postaviti neki komentar, a obični članovi Saveta, takozvani "botovi" sve što treba da urade je da aktiviraju pomenuti program i shodno prethodno datim uputstvima sastave komentar.

Daljom pretragom interneta utvrđeno je da"Valter" komunicira sa sajtom pod nazivom "http://www.kostic.headsgreen.com" postavljenim na domenu "headsgreen.com" koji je svojom kreditnom karticom kupio Milorad Stojković, vlasnik ukupno više od dvadeset sajtova na internetu!

Na sajtu greenfish.rs ("zelena riba"), o Stojkoviću piše sledeće: "…Milorad Stojković, osnivač, senior web developer, project manager. Kao naš glavni programer, Miki osmišljava logiku funkcionisanja sajtova i pravi sisteme koji omogućuju željene funkcionalnosti. Uz bezbroj web projekata iza sebe, Miki je svakako programer koji će u delo sprovesti svaku vašu zamisao."

Koji privredni subjekat stoji iza pomenute web adrese nije poznato, ali postoji samo jedno preduzeće u Srbiji koje nosi naziv "Grinfish". Radi se o društvu za uzgoj riba "Greenfish" d.o.o. iz Beograda, čija je direktorka istovremeno i direktorka "Centra za spoljnu politiku" Aleksandra Joksimović (nekadašnja pomoćnica ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovića).

Vlasnik "Greenfish" d.o.o. je "Jugofund" d.o.o. čiji je direktor Velimir Stoiljković, a čiji je vlasnik "Meseta" d.o.o. direktora Miloša Subote, u vlasništvu kiparske firme "IF GLOBAL HOLDING LIMITED". Sva tri domaća preduzeća registrovana su na adresi Mihajla Pupina 117, Novi Beograd, dok sajt "Grinfish" kao svoje sedište navodi beogradsku adresu Jelene Ćetković 8/1.

Milorad Stojković se u Agenciji za privredne registre vodi i kao osnivač i direktor novosadskog preduzeća "Develomon" d.o.o, Antona Čehova 7, osnovanog 21. jula 2014. za delatnost "računarsko programiranje".

Na domenu "headsgreen.com", koji je platio Stojković, nalaze se poddomeni "sdpr.live.headsgreen.com", povezan direktno sa preduzećem za trgovinu oružjem "Yugoimport SDPR", kao i "ministarstvo.headsgreen.com", povezan sa sajtom koji je još u izradi.

Ovo znači da Stojković novac za izradu i održavanje stranačkog programa "Valter", koji služi za obmanjivanje naroda, dobija iz državnog budžeta koji pune svi poreski obveznici Srbije, a ne samo članovi i pristalice SNS-a.

Osim što služi za zaluđivanje naroda postavljanjem integrisanih komentara, "Valter" je podoban i za rušenje nepodobnih sajtova, tvrdi neimenovani digitalni forenzičar iz Kanade, koga citira Danilo Redžepović: "…Valter je tako pisan da može da napadne bilo koji sajt, potrebno je samo malo izmeniti voter.php fajl koji se nalazio na serveru i to je to. Inače, po načinu na koji je program pisan, odgovorno tvrdim da autor nema više od 30 godina".

Inače, Milorad Stojković je rođen 10. januara 1979. godine, pa, ili nije tvorac programa koji je povezan sa njegovim sajtom ili je malo zaostao u razvoju.

U međuvremenu je otkriven daleko složeniji i opasniji program koji koristi SNS-ov „Savet za internet i društvene mreže" koji je po ugledu na mrežu računara iz filma „Terminator" dobio naziv „SkyNet".

Osim što ima iste mogućnost kao i „Valter" ovaj program može da koristi i društvene mreže, kao što su Tviter ili Fejsbuk, ali i da upotrebljava takozvane „proxy servere" i na taj način simulira da je korisnik došao iz neke druge zemlje, a ne iz Srbije.

Prema priznanju samog Ministarstva unutrašnjih poslova, nedavni napadi na „nepodobne" internet domene dolazili su iz celog sveta, a upravo tako nešto može da izgleda posle upotrebe „SkyNeta".

Ni ovo, međutim, ne može do kraja da sakrije prave počinioce, jer prostim upoređivanjem „proxy servera" ponuđenih na listi „SkyNeta" sa serverima sa kojih su vršena rušenja po režim nepoželjnih sajtova može lako da se utvrdi istina.

Tvorac ovog terminatorskog programa je Nenad Gledović, programer koji koristi nadimke „NG 2014" i „Gleda". Sukob Slaviše Mićanovića i njegovih oponenata za čelnu poziciju u stranačkom „Savetu za internet i društvene mreže" se nastavlja, tako da valja očekivati nova obelodanjivanja nedemokratske i antidržavne delatnosti ne samo ovog Saveta, već i cele Srpske napredne stranke.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VRŠILAC DUŽNOSTI „ŠEFA MAFIJE“ IGRA ULOGU KOORDINATORA U MINISTARSTVU PRAVDE

20. октобра 2014. 1 коментар

 

Velimir Vidić ima titulu „koordinator za zatvore", koja mu odlično stoji, jer on i jeste za zatvor, ali kao osuđenik. Pod njegovim nadzorom i u njegovoj organizaciji srpski budžet je opljačkan za milione evra, a u svemu mu pomažu članovi njegove porodice koje je lično zaposlio na ključnim mestima. Sve dosadašnje pokušaje da se sprovede istraga o ovim krađama Vidić je zaustavio, jer se na njegovom platnom spisku nalaze i ministar pravde Nikola Selaković i direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Stevović.

 

              Igor Milanović

 

U biografiji Velimira Vidića, koordinatora za zatvore u Ministarstvu pravde, piše da je završio Višu trenersku školu, do 1999. godine bio je upravnik Okružnog zatvora u Peći i da je odatle pobegao tokom NATO agresije u centralnu Srbiju, gde ubrzo dospeva na mesto upravnika Okružnog zatvora u Padinskoj Skeli.

Kao upravnik ovog zatvora Vidić je pokazao svoje drugo lice, jer se do tada smatralo da je častan čovek. Puštao je da osuđena lica budu maltretirana, a da zaposleni hranu namenjenu osuđenicima nose u svoje privatne prodavnice i tamo je prodaju. Posle toga 2008. godine Vidić postaje upravnik KPZ Zabela.

Već u junu mesecu 2010. godine, Vidić se, iako u međuvremenu penzionisan, pojavljuje kao specijalni savetnik ministarke pravde Snežane Malović, a kasnije postaje i koordinator u ministarstvu, u to vreme još po ugovoru o delu. Radno mesto "koordinatora" do tada nije postojalo, a izmišljeno je specijalno za Vidića. Tako je pored penzije od stotinak hiljada dinara, on mesečno prihodovao još najmanje 200 hiljada za posao koordinacije i specijalnog savetovanja.

Internim dopisom Ministarstva pravde od 31. decembra 2012. broj 7-00-81/2012-03 potpisanog od strane direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) Milana Stevovića i upućenog Milanu Mrakoviću iz istog ministarstva, potvrđeno je da dotadašnji penzioner Velimir Vidić primljen u stalni radni odnos u Ministarstvu pravde!

Velimir Vidić nije zaboravio ni članove svoje najuže porodice, pa tako 30. maja 2011. lično potpisuje rešenje broj 112-01-197/1/2011-03 kojim svoju suprugu Mirunu Vidić postavlja na do tada nepostojeće radno mesto u Centralnom zatvoru u Beogradu. Za potrebe zaposlenja Velimir izmišlja i biografiju svoje supruge u kojoj navodi kako je ona, navodno, do tada bila zaposlena u KPZ Istok.

Ovaj zatvor je 1999. izmešten sa Kosova i Metohije, a osuđenici i zaposleni su raspoređeni po ostalim zatvorima u Srbiji. Zaposleni iz KPZ Istoka ne sećaju se da su ikada pre agresije NATO-a i izmeštanja zatvora na poslu videli Mirunu, niti da je ona ikada formalno bila zaposlena u toj ustanovi.

Velimirova i Mirunina ćerka Maja Vidić je završila Fakultet za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću, ali joj to nije smetalo da se odmah posle diplomiranja zaposli u Ministarstvu pravde, i to čak kao savetnik direktora UIKS-a za bezbednost zatvora?! Njen posao je, u stvari, da "pegla" brljotine koje naprave članovi kriminalne grupe koju je oko sebe okupio njen otac. U Ministarstvu pravde je zaposlen i Velimirov sin.

Koliko je Maja Vidić sposobna za funkciju koju obavlja, pokazuje i jedna njena inspekcija KPZ Zabele, gde je pokazujući na velike mašine za pranje posteljine pitala šta je to. Pošto je dobila odgovor iznenađeno je prokomentarisala kako je bila ubeđena da su to agregati ili rashladni uređaji za obližnju kuhinju.

Ovako strateški raspoređeni članovi porodice Vidić lako i brzo dolaze na čelo takozvanog „Kosovskog klana" u Ministarstvu pravde, za koji se smatra da faktički upravlja svim srpskim zatvorima. Klanu pripadaju bivši radnici zatvora na Kosmetu, koji su posle NATO okupacije južne srpske pokrajine prešli na rad u zatvore u Centralnoj Srbiji i Vojvodini.

Vidić je najvažniji kadrovnik u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, i bez njegovog aminovanja niko ne može da bude zaposlen ili premešten na drugu dužnost. Tako se jedno vreme govorilo da će zapovednik straže u KPZ Zabeli Goran Nenadović biti prebačen u neki od zatvora u unutrašnjosti kako bi bio bliže porodici. Nakon što je Nenadović prešao u SNS i za potrebe ove stranke organizovao paravojne formacije u Braničevskom okrugu, Vidić je odlučio da ga ostavi na radu u najvećem zatvoru na Balkanu.

Nenadović je najvažnija veza između Vidića i stražara u KPZ Zabela koji žele da plate kako bi bili prebačeni u Specijalno odeljenje ovog zatvora u kome borave osuđeni za organizovani kriminal, a gde su plate daleko više nego u ostatku zatvora. Za ove premeštaje zaposleni su dužni da plate i do nekoliko hiljada evra. Deo tih para odlazi Vidiću, a deo zadržavaju Nenadović i saradnici.

Nenadovićev zamenik je Janko Stanišić, koji se ponadao da će postati zapovednik straže i dobiti veći procenat od mita koji plaćaju stražari. Pošto od Nenadovićevog odlaska nije bilo ništa između njega i ambicioznog zamenika je buknuo rat.

Ulje na vatru u ovom sukobu doliva načelnik Istražnog zatvora u Požarevcu Željko Matijević. Istražni zatvor pripada Kazneno popravnom zavodu u Zabeli, a Matijević očekuje da će posle odlaska ili zapovednika Nenadovića ili njegovog zamenika Stanišića on postati novi zamenik zapovednika i tako dobijati procenat od para koje iz Zabele odlaze Vidiću.

Matijević je prethodno radio u vojsci, zatim je bio zapovednik u zatvoru u Smederevu, odakle dolazi u KPZ Zabelu, posle toga prelazi na rad u Ženski zatvor u Požarevcu, vraća se u Zabelu i na kraju u jesen 2012. dolazi u Istražni zatvor.

Sa svih navedenih radnih mesta on je otpuštan ili mu je sugerisano da da otkaz kako ne bi bio krivično gonjen. Uprkos tome, a zahvaljujući svom prijateljstvu sa Vidićem, kojim se otvoreno hvali, Matijević je čak napredovao u službi.

Kao načelnik Istražnog zatvora Matijević svoje potčinjene vređa, psuje i maltretira, otvoreno im preti svojim drugom Vidićem i tera ih da jedni protiv drugih pišu prijave. I od osuđenika traži da izmišljaju prijave protiv zaposlenih koji mu nisu po volji, a zauzvrat im daje povoljniji tretman.

U Srbiji u svakom trenutku ima 10.000 lica lišenih slobode, a za izdtžavanje svake od tih osoba iz budžeta izdvaja po 1.500 dinara dnevno, što iznosi ukupno 15 miliona dinara dnevno, odnosno 450 miliona dinara mesečno.

Osim udela iz ove sume Vidić i njegova klika uzimaju i procenat od velikih građevinskih radova koji se dodeljuju samo odabranim preduzećima. Trik koji se ovde koristi je veoma jednostavan i papirološki je sve pokriveno.

Građevinska firma koja je angažovana za izgradnju ili renoviranje nekog zatvora za radnike uzima osuđenike kojima uprava zatvora kao nagradu daje pojačanu ishranu (dodatnu konzervu paštete ili mesnog nareska) i odobrenje za nagradne posete i pakete od porodice.

Izvođač radova, međutim, Upravi za izvršenje krivičnih sankcija fakturiše kao da su sve vreme radili kvalifikovani radnici koji dobijaju visoke dnevnice. Tako zarađen novac se deli među učesnicima, a deo obavezno mora da dobije i Vidić koji im zauzvrat obezbeđuje zaštitu u samom Ministarstvu pravde.

Vidića uopšte ne interesuje kakvo je stanje u srpskim zatvorima. Njemu je samo bitno da on i njegova porodica zarade dovoljno para i da se o njihovim marifetlucima ne priča.

Posle serije članaka u Tabloidu o stanju u najvećem srpskom zatvoru, Vidić je 8. septembra 2010. posetio KPZ Zabelu i naredio straži da ispita ko od osuđenih lica medijima dostavlja informacije. Sa lanca pušteni i krvožedni Vidićevi jurišnici posle toga su besomučno prebili dvadesetak osuđenika koje su na ispitivanje izvodili i usred noći. Istraga o ovome je stopirana sa vrha Ministarstva pravde.

Na mesto upravnika Specijalnog zatvora za osuđenike sa visokim kaznama u Padinskoj Skeli, Vidić postavlja Milana Pavlovića koji je ranije bio upravnik KPZ Sremska Mitrovica.

Nekoliko meseci je Pavlović bio paralelno i upravnik KPZ-a u Sremskoj Mitrovici i novosagrađenog zatvora u Padinskoj Skeli, nazvanog „Nova Skela". Pošto je došao na udar zaštitnika građana za lica lišena slobode Miloša Jankovića, zbog neljudskih uslova koji su vladali u KPZ Sremska Mitrovica, a bio je pominjan i u nekim aferama podmićivanja zaposlenih od strane osuđenika, Pavlović po Vidićevoj želji napušta ovaj zatvor i od tada je samo upravnik „Nove Skele".

U ovom zatvoru, po izveštajima osuđenika, ali i samih zaposlenih, vladaju neviđeni teror i korupcija. Novac koji rodbina uplaćuje osobama na izdržavanju kazne se ne knjiži i po nekoliko nedelja, a jedini način nabavke osnovnih potrepština je u kantini, koju kao i ostale po zatvorima u Srbiji monopolistički snabdeva „Nelt", a gde su cene po nekoliko puta više od onih u prodavnicama. Uvođenju ovog monopoliste kumovao je lično Vidić koji zauzvrat dobija deo tako zarađenih para.

Osuđenik V.M. (puno ime i prezime poznati redakciji) koji izdržava kaznu u „Novoj Skeli" tokom ovog leta podneo je nadležnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv stražara Nikole Rankovića, Aleksandra Veličkovića i Aleksandra Tasića u kojoj ih optužuje da su ga, dok je štrajkovao glađu zbog nanetih nepravdi, odveli u zatvorsku ambulantu koja nije pod video nadzorom i tu ga, pred prisutnom medicinskom sestrom, krvnički tukli ubeđujući ga da odustane od štrajka.

O postojanju ove krivične prijave obavešten je Pavlović, koji je to predočio Vidiću. Ni jednom od njih dvojice nije odgovaralo da tužilaštvo ispituje šta se dešava iza zidina ovog kazamata, pa je Vidić uz pomoć svojih ljudi u Ministarstvu pravde zaustavio istragu.

Ovo nije prvi put da Vidić zaustavi neku istragu protiv njemu bliskih ljudi, ali i protiv njega samog. Pre nekoliko godina je policijska patrola u toku noći došla u stan pravnice u KPZ Nišu Vesne Petrović sa nalogom za privođenje njenog sina Mlađana. U stanu su policajci zatekli samo Vesnu i Velimira Vidića koji je bio u gaćama.

Patrola je sačinila službenu belešku o ovome, koja je prosleđena i Ministarstvu pravde, ali se tamo niko nije interesovao za ljubavne avanture koordinatora Vidića. Mlađan Petrović je nešto kasnije uhapšen i osuđen zbog ilegalnog posedovanja oružja i droge. Noćni prijatelj njegove majke, Vidić, mu je sredio da ne ode u zatvor, već da kaznu sa nanogicom odsluži u kući.

Vidić se redovno privatno viđao sa Tomislavom Mitićem, zvanim „Deset posto", tadašnjim direktorom „Deligrada", firme koja posluje u sklopu KPZ Niš. Mitić je bio poznat po lažiranju konkursa za javne nabavke i sklapanju za zatvor nepovoljnih, ali za njega samog veoma isplativih ugovora sa privatnicima.

Mitić se sa Vidićem rado sastajao u restoranu "Stara Srbija" u Nišu, koji časni rukovodioci zatvora izbegavaju u širokom luku, jer se za njegovog vlasnika sumnja da je član kriminalne grupe izvesnog Šice, osuđenog od strane Suda za organizovani kriminal na višedecenijsku kaznu zatvora.

O čemu su Vidić i Mitić tajno razgovarali pod budnim okom mafije, teško da će se ikada saznati. Njihovo druženje je prestalo kada je Mitić posle velikog pritiska domaćih i stranih organizacija za borbu protiv korupcije smenjen sa mesta direktora "Deligrada". Vidić je i ovog svog saradnika zaštitio od krivičnog gonjenja, jer bi se u tom postupku otkrilo da je deo proneverenih i pokradenih para završio u džepovima Vidića i njegove ćerke Maje, pod čijom su kontrolom rađeni nadzori poslovanja Mitića i "Deligrada" kada, navodno, nisu nađene nikakve nepravilnosti.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: