Архива

Posts Tagged ‘srbi sa kosova’

LIČNI STAV: NAMETNUTA “REALNOST”

31. децембра 2012. Коментари су искључени

 

Danima pratim dešavanja vezana za Kosovo i Metohiju i pokušavam da sebe i ostale Srbe koji ovde žive vidim u onome što se priča. Teško je!

Ako su, recimo,  zvaničnici u Beogradu ‘‘šokirani’‘ odlukom  suda u Hagu da oslobodi Ramuša Haradinaja, mi nismo.

Nas bi šokirala vest da su ga osudili.

Piše: Janja Gaćeša

granicni-prelaz-merdare

 

Zvaničnici u Beogradu danima ponavljaju, a mediji prenose, kako na prelazima neće biti zastava ni ‘‘države Kosovo’‘ ni države Srbije.

To što će biti carinika ‘‘države Kosovo’‘, izgleda da je za njih manje važno.

Još kažu da će se punktovi spojiti, odnosno da će naša policija za gotovo sto metara ući  na teritoriju  Kosova i Metohije, recimo na prelazu Merdare.

Zar stvarno ne znaju, ili se samo prave da ne znaju, da će baš tu Priština sagraditi  najsavremeniji granični prelaz?

Poslednji će evro izbrojati i sve učiniti da prelazi izgledaju kao državna granica.

Zgrade sa kosmetske strane Merdara zidaju se već više od godinu dana.

Ako će na prelazu Merdare naša policija i carina ‘‘zaći’‘ u Kosovo i Metohiju, na prelazu Jarinje carinici ‘‘države Kosovo’‘ ‘‘zaći’‘ će u sever Kosova i Metohije.

Jer, primenom Sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima uz pripadnike Euleksa na prelazima će uz srpske carinike biti i albanski carinici; znači biće ih i na prelazu Jarinje.

Time će svi protesti Srba sa severa postati uzaludni.

Vlast u Beogradu se hvali time da će srpski policajci i carinici na Merdaru sada biti na mestu gde je do sada bio albanski punkt.

Predstavljaju kao uspeh to što će nepunih sto metara ući na teritoriju Kosova.

No dolazak albanskih carinika na sever, na prelaz Jarinje,  gde ih dosad nije bilo, ne pominje se otvoreno.

Tu su do sada bili samo stranci.

Albanci su ovim sporazumom, uz potpis srpske vlasti, zauzeli Jarinje – odnosno sever Pokrajine.

Srbima metri, Albancima kilometri!

Nije, valjda, da verujemo da će misija Euleks odjednom početi da sprovodi pravdu?

I dok ovo pišem tražim svoje mesto, ali ne ide.

Ne ide jer znam da su još uvek  važeći dokumenti koji garantuju suverenitet države Srbije nad Kosovom i Metohijom, i to ne samo Rezolucija 1244: ima toga još.

Nisam stručna da dublje ulazim u te analize, ali znam da niko od preostalih Srba na Kosovu i Metohiji ne može da shvati zašto im se nameće neka druga realnost.

Na silu, uz pritisak!

Zato trpimo i patimo, zato i nemamo gde jer kao što izreka kaže ‘‘gore je visoko a dole tvrdo’‘.

Nada su nam naša država i crkva, ali, za sada, dosta je razloga za sumnju da uopšte govorimo isti jezik.

Zato ponavljam: teško je!

Teško je, na primer, kada odete do Visokih Dečana na ktitorsku slavu manastira, pa vidite kako vladika Teodosije uz široki osmeh dočekuje Slobodana Petrovića, zamenika Hašima Tačija.

Dok smo putovali do Dečana bili smo tihi, spremni da platimo svaku kaznu koju policija, ukoliko nas zaustavi i otkrije da smo Srbi, može da izmisli, spremni da pretrpimo svaki kamen kojim nas gađaju, jer ne bi bilo prvi put da nas kamenuju. 

Manji od makova zrna stigli smo u svoju lavru, čarobne Visoke Dečane, i videli vladiku i Tačijevog poslušnika.

Početkom avgusta, takođe, pažnju meštana centralnog dela Kosova i Metohije privukli su radovi na renoviranju crkve Svete Petke u Lapljem Selu.

U narodu je počelo da se nagađa odakle novac, ali je iz Eparhije raško-prizrenske stiglo objašnjenje u kome otac Sava Šmigić, sekretar eparhije, između ostalog, kako je preneo lokalni KiM radio, kaže:

‘‘Jako je bitno da objavimo narodu da je finansijer EU i niko drugi i da pozovemo ljude da pomognu obnovu i sanaciju crkve u Lapljem Selu.

Apelujem da ne budu sebični već da pomognu, i da se manu priča ‘ko obnavlja, šta i ko radi  i zašto to radi’ ‘’.

Od početka se znalo da se radovi izvode po projektu ‘‘opštine Gračanica’‘.

Radovi su završeni, a drugog decembra vladika Teodosije služio je liturgiju u obnovljenoj crkvi. 

Tada se saznalo i ko je sve pomogao restauraciju.

Pored kancelarije Evropske unije na Kosovu i Metohiji, to su i NVO ‘‘Međunarodna organizacija za migracije’‘, takozvano Ministarstvo za socijalnu politiku ‘‘kosovske vlade’‘ i ‘‘opština Gračanica’‘.

Uzećemo u obzir mogućnost da je, posle izjave oca Save, prifalilo para pa su ‘‘Tačijevi Srbi’‘ pritekli u pomoć sa sedam hiljada evra, koliko su iz  ‘‘opštine Gračanica’‘ naglasili da su dali, ali nam je crv sumnje probudila izjava Nenada Rašića, ‘‘ministra rada i socijalne politike’‘ u takozvanoj kosovskoj vladi.

Najavljujući izgradnju parohijskog doma u Dobrotinu, rekao je i da je crkva u Lapljem Selu samo jedan u nizu projekata koje sprovodi „kosovska vlada“.

Ne sviđa se narodu ‘‘realnost’‘ koju su mu kroz navedeni primer nametnuli.

Ne slaže se ogromna većina nas sa onima koji je sa osmehom prihvataju, a rukovode eparhijom.

Zato je, o praznicima, crkva u Gračanici skoro prazna.

A država?

Sredinom oktobra,  Vlada Republike Srbije ( Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja) donela je odluku kojom se hitno nalaže da svaki pojedinac za sebe raskine ugovor potpisan sa predstavnicima institucija jednostrano proglašene i nepriznate države Kosovo.

Da ugasi tekuće račune kod kosovskih i inostranih banaka preko kojih se uplaćuje plata, da izjavu u kojoj piše da ne ostvaruje nikakva primanja od institucija ‘‘države Kosovo’‘, overi je u nadležnom Sudu Republike Srbije i dostavi direktoru škole u roku od 15 dana.

Odgovornost za nesprovođenje gore navedenog snosiće direktor škole.

Ova vest je oduševila Srbe na Kosovu i Metohiji, bar one koji ne sede na dve stolice, a oni su, na sreću, još uvek većina.

Posebnu težinu svemu dao je zahtev, kakav do sada nije došao ni od jedne vlasti, da se ova izjava overi u Sudu Republike Srbije.

Nju su morali dati svi radnici navedenog Ministarstva, bez obzira da li primaju ili ne primaju platu iz Prištine.

Ispred Suda u Gračanici danima je bila ogromna gužva a narodu se dopalo što je mogao da vidi kako, kada hoće, država Srbija može i da deluje.

Od tada je prošlo mesec dana.

Loša iskustva iz predhodnih godina već stvaraju sumnju da se ni ovoga puta ništa neće promeniti.

A, nažalost, već na samom početku su mnogi direktori i prosvetni radnici sa nipodaštavanjem govorili o odluci Vlade u Beogradu.

Mnogi su otvoreno rekli da neće raskinuti ugovore sa takozvanim kosovskim Ministarstvom prosvete i da im niko ništa ne može.

Upozorenje od strane načelnika školske uprave u Kosovskoj Mitrovici je bilo vrlo jasno, ali i oglušenje o njega bilo je jasno.

Još uvek niko nikoga nije pozvao na odgovornost niti kaznio, pa se pitamo šta bi?

Hoće li država Srbija, bar u ovom pitanju, priču dovesti do kraja?

Dvostruke plate primaju ne samo prosvetni radnici, primaju ih i zdravstveni radnici, radnici Skupštine grada Prištine i ko zna ko još.

Mi očekujemo da se započet posao završi!

Ovo ne sme da ostane njihova ‘‘realnost’‘!

Ovo mora da bude naša srpska stvarnost.  

Zato kažem,  teško je! Teško je biti Srbin i ove 2012. godine na Kosovu i Metohiji.

©Geto Srbija

Creative Commons лиценца

PISMO VLASTIMA OVOG SVETA, A NIJEDNE ZEMLJE…!

18. децембра 2012. 3 коментара

Ovo podjednako važi i za Tomislava Nikolića i za, kako prenose medijski ptići, njemu „ravnopravnu“ Šiptarsku domaćicu sa Kosova Atifete Jahjage.

Ovo dvoje zaista imaju dosta toga zajedničkog, verovali ili ne.

Prvo – jedino legalno državljanstvo im je srpsko a delovanje u potpunosti antisrpsko.

 

Kosovo_je_srbija

Dobili smo pismo od anonimnog autora, koje ovom prilikom objavljujemo.

Stavovi u pismu ne iražavaju nužno i stavove uredništva ovog portala.

Ne nužno već slobodnom voljom iražavamo saglasnost sa svime iznetim u ovom pismu!

Takođe, ohrabrujemo svakog dobromislećeg Srbina da iznese istinu iz svog ugla a mi ćemo to podržati objavljivanjem.

Hvala autoru na upućenom pismu!

 

 

Poštovano uredništvo…

Ne znam hoćete li objaviti ovo pismo ali bih želeo da se ono negde pojavi.

Mediji su zatvoreni za svaku narodnu misao pa mi samo ovakvi pokušaji ostaju.

Moram da odreagujem povodom obraćanja Šiptarke Jahjage Srbima na severu Kosova i Metohije (ne želim da vređam, pošto znam da ih vređa kada ih neko naziva Šiptarima umesto Albancima, već je stvar prosta – Albanci su rođeni u Albaniji a Šiptari u Srbiji).

Ostaću anoniman danas onako kako će današnji političari ostati anonimni za istoriju. Nadam se da ćete to uvažiti.

 

 

Smatrajući sebe glasnicima društva mediji željni ekskluzive, umesto plemenitih i divljenju vrednih golubova pismonoša, ponašaju se zapravo poput tek izleglih malih i nemoćnih ptića koji gutaju sve što im odozgo padne u alavi kljun.

Nimalo ne razmišajući ni da li je to neko pre njih sažvakao ili nije.

Tako je i sa medijima, ne vrši se nikakva procena značaja vesti (pošto su odavno pogaženi kriterujem istine i svakog dostojanstva).

U tom maniru prenosi se i izjava jedne Šiptarke sa Kosova i Metohije koja se zove Atifete Jahjaga.

Neću je nazvati predsednicom jer ona to nije. Ne za mene već ni za koga ko iole želi da poštuje zakone države Srbije.

Opet ponavljam da ne pišem ovako iz želje da vređam već iz proste realnosti na terenuKosovo i Metohija, kao i ostatak Srbije, imaju svog (žalosnog li Ustavnog) predsednika Nikolića i ne mogu imati ni jednog više.

Ne znam čime se ona bavi pa je doživljavam kao domaćicu i tako ću je oslovljavati nadalje.

Ovih dana je lutkarsko pozorište „Kosovo, zavisnik bez prave dijagnoze“ krcato predstavama i, kobajagi dramatičnim i epohalnim, činovima.

A u stvari, privezani koncima sa Zapada iz čvrsto i strogo kontrolisanih ruku, naizgled opušteno doskakuće nekoliko likova i odrecituje svoj deo teksta.

Tako je domaćica sa Kosova, poput likova iz crtanog filma Cipelići (kad cipele poprimaju karakter osobe koja ih je iznosila) podanički razgažena dozvolila sebi izlet u preterani entuzijazam.

Toliko izražen da je čak i njenim saigračima smetao ali, avaj, „Srbima“ i srpskoj vlasti – ne.

Tome svakako doprinosi i ponašanje izdajničke vlasti u Srbiji, koja svoju sramotu ravna sa nedavno palim snegom.

„Ne pada sneg da prekrije breg već da svaka zverka pokaže svoj trag“, evo Bogu hvala i našem narodu na ovako sročenoj mudrosti i vremena i prilike da svaka, zverka, ptica i živuljka, pokažu svoje tragove.

Pošto je, jelte, zima mnogi su  prehlađeni pa im nos ne radi najbolje, za takve ukazaću na „vlastodržce“ sa svih strana koji, zaklinjući se u „prava“, „interese“, „slobodu“ na one kojima to „žele“ (nas Srbe sa severa) šalju naoružane do zuba svoje pse čuvare.

A srpski pesnik Njegoš je to svojevremeno uobličio u jednu jedinu rečenicu: „kome zakon leži u topuzu tragovi mu smrde nečovještvom“.

Eto sa kakvim „ljudima“ imamo posla mi koji se suprotstavljamo samo mirnim sredstvima – činjenicima, istinom, pravom i pravdom.

Kad se osvrnem oko sebe i pogledam svu ovu vojsku, rekao bih da su baš to najrazornija sredstva.

Šta ćemo, mi drugo nemamo!

 

 

Evo ovde, na severu Kosova ne pada samo sneg, koji ometa svakodnevni život „građana“, već je pala i kiša ali i grad.

Po svemu sudeći padale su i padaju carstva i države… Rimski, vizantijsko, austrijsko, komunističko…

Nas sada zanima jedna država – Srbija.

Njeni se zabludeli unuci, nabrekli od jela, pića i svakog ugodnog života na grbači te države „pravdaju“ nemoći u starosti a sve u nedostatku čojstva.

Druga, koja se tako ni po kom pravu, zakonu ni običaju ne može nazvati onako kako bi hteli da je nazovu – Kosovo.

Ovaj, tek pobačaj ideje o nekakvoj državi u pokušaju, izboden dugačkim iglama od preko okeana, razvučeno kanapima po vascelom svetu, napunjeno organima kidnapovanih, ošamućeno tonama heroina, opasano sanducima leševa koji za sobom vuku belo roblje negde dalje, čijim se pokretima integrisano upravlja iz više centara, natrulelo hramlje čas na jednu čas na drugu stranu po spaljenoj svetoj srpskoj zemlji.

Politički predstavnici Srbije i Šiptarski podanici Zapada ovih dana omamljeno klikću narodima o pobedi (svako o svojoj).

Njihovo kliktanje za svakog orla i lava je tek pisak preplašene prepelice koja javljajući se zove da bude raščerečena istinskom snagom.

Nikolić tvrdi da vodi „domaćinsku“ politiku, Jahjaga to zaista radi kao domaćica.

Takođe im je zajednički položaj u kome su se našli – nezakonito „obavljaju“ slične radne zadatke i to uz pomoć lažnih diploma.

Oboje za svoj cilj navode „interese građana sa severa Kosova“, a ni jedno ni drugo ne sme nos da promoli na taj sever za koji se zalažu.

Najvažnije je da oboje to sasvim dobro znaju!

 

 

 

Domaćica Jahjaga je, Srbe sa severa Kosova i institucije države Srbije, nazvala ilegalnim i kriminalnim.

Znamo da je to već ispričana priča ali sto puta ponovljena laž najviše liči na istinu (ne može da postane) ali čak i tada to je zaista previše jadno!

Da neko, sa već nabrojanim osobinama, iz grupe koja je klala, silovala, kidnapovala, trgovala organima ljudi, još uvek trguje belim robljem i belim praškom, otima deo zemlje državi Srbiji, a najavljuje još takvih pokušaja po okolnim državama i državicama, i sve to dovela do statusa „carstva kriminala“, običan narod koji se jedino brani – naziva kriminalcima?

Ako ima kriminalaca na severu KO SU, KAKO SE ZOVU, ČIME SE TO BAVE, ZAŠTO IH BILO KO NE UHAPSI?

Srbe sa severa hapsi jedino Dačićeva žandarmerija, najsramnija oružana formacija u istoriji Srbije, a jedini razlog hapšenja (Zorana i Pagija) jeste borba za Srbiju!

Ako već radite na tome, zašto ne uhapsite kriminalce južno od Ibra?

Zašto ne osudite Ljimaja, Tačija, Haradinaja, ostale dilere, ubice, silovatelje, palikuće i palicrkve – BAR JEDNOG OD NjIH, zašto?

Šta vas to plaši od vas samih?

Ja ću vam reći – istina!

Kud ćete pred svet tako nakaradni, zverski strašni bez ičeg ljudskog u ma jednom od vas?

Ali, skrivajući ih od zakona danas ne znači da ćete moći da ih sakrijete od Boga, naroda, istorije pa jednog dana i pravde.

Uspostavite vi red u vašoj razbojničkoj pećini, zadržite bar jednu od materijalnih vrednosti srpskog Kosova za vas, a ne za vaše gazde sa zapada, pokažite zakon i poštenje pa zaista nećemo imati više argumenata.

Možete li bar deo jednog od ovi zahteva da ispunite?

Ne možete. Jer sva oružja za osvajanje toga su u sprskim rukama.

Nemojte da vas to plaši jer Kosovo i Metohija su zemlja na kojoj i vi imate pravo da živite.

Svaki Šiptar rođen na Kosovu, nedužan, pošten i iskren prema državi Srbiji, može mirno da spava.

Ali kako vi, zaslepljeni mržnjom koju ste sami u sebi stvorili i hranite, da to shvatite kad… Pominjete „povraćaj poverenja u institucije države Kosovo„?

KADA je uopšte funkcionisala bilo kakva „institucija republike kosovo“?

Toga ni na papiru nije bilo!

A ja, kad pokušam da se setim šta su to Šiptari radili pošteno, jedino se setim prodavaca semenki ispred bioskopa, na autobuskim stanicama a od onih važnijih „funkcionera“ jesu oni što su vodili piljarnice.

Čak i oni su morali da poštuju zakon države Srbije, baš kao što i vi morate danas u svim najvažnijim oblastima.

Ako ste se uzneli ovim uspostavljanjem granice, setite se da smo i to mi SRBI uradili!

Oni na vlasti izdajom, a mi sa severa privremenim pristankom.

Nama to ne služi na čast ali vi znajte da tu nema šiptarskog udela.

Zapad je i to izdejstvovao za vas kao i sve, svako zrno žita kojom hrani svoju jeftinu i robovsku radnu snagu na Kosovu.

 

 

Da, Kosovo jeste naša zajednička domovina!

Šiptarska jer ste tu rođeni, srpska je smo ovde rođeni, živeli i gradili zemlju, istoriju, čast.

Ovde smo umirali i umiremo… Borili se sa svim silama ovoga sveta i do sada pobeđivali i uspevali da ga očuvamo.

 Naše je – jer su Srbi stvorili Kosovo!

Bitkom na polju Kosovu, našom žrtvom pred Bogom, stradanjem nakon toga, smrću u ovome svetu osnovali smo ovu svojevrsnu „krstionicu srpskog naroda“.

Mesto odakle se uzdižemo u visine ka Gospodu ili padamo u paklene jame – izdajući ga.

Gde su vaši stari gradovi, hramovi, putevi, kuće, groblja?

Gde? Nema ih.

Palite kuće i crkve i kradete nameštaj iz njih, ubijate i proterujete Srbe i kradete istoriju od nas.

Niti ćete se Bogu valjano pomoliti, niti se pošteno skućiti, niti izgraditi svoju istoriju na kostima naših stradalnika.

Ovo što danas gradite je od lima i stiropora, jer iskreno osećate da će i ovo vreme vašeg podaništva zapadu uskoro proći.

Tada, krv koju ste prisvojili od nas moraćete da prolijete iz sebe i to je cena koju ćete morati da platite samo da bi otišli odavde!

Jer mi smo stvorili ovu zemlju, mi odredili pravilima po našoj meri, MI ovde odlučujemo.

Po vašoj meri nije stradanje i čast, već otimačina i laž.

Zato su svetske krvopije pouzdane saveznike pronašle u vama, a ne u Srbima.

Čak i kada bi Kosovo bilo na prodaju – A NIJE, ne bismo ga prodali jeftinije nego što smo ga kupili.

 

 

Zbog svega ovoga mi, Srbi sa severa, gledamo u zajedničku budućnost ali i zajedničku prošlost sa vama Šiptarima.

U oba danas gledamo – preko barikada i NIKAKO DRUGAČIJE!

Možete da ne pominjete, ali ne možete da ne znate za najmonstruoznije zločine koje ste vi Šiptari činili nad Srbima.

Od Klečke, gde ste jedino vi pored fašista Nemaca palili žive ljude, za razliku od njih vi ste to radili u pećima za pravljenje kreča, vrlo primitivno, kako i priliči tom odnosu.

Preko iskopanih dečijih telašca koja su vaša deca rukama kidala, preko Srbina ubijenog u naručju majke kod Samodreže crkve, preko silovanja i svih već pominjanih nedela vaših kojima ste stekli duboko poverenje dželata sa svih meridijana.

Neću više nabrajati jer je život prekratak da se sve pomene.

Takav „zakon i red“ Srbi nikada nisu hteli, nisu mogli niti će moći da uvaže, poštuju i ponašaju se u skladu sa njim – Bogu hvala.

Mi nismo nikakvi taoci srpske vlasti, već narod u svojoj državi.

Ne želite to da vidite zbog vaše slepe mržnje i besa koji kipti iz vaše nemoći u kojoj ćete, kad vas Zapad napusti, ostati sami nasuprot nas Srba i naše reakcije koju zamišljate duboko u sebi od koje vam se kosti naježe i sledi krv i u venama vaših nerođenih potomaka.

Da li s pravomBog zna, a mi ćemo videti.

 

 

Ako je bilo ko iz redova Šiptara siguran u stavove koje ste izneli, a vaši već traže da se okanete ćorava posla, pozivamo vas da dođete ovde na sever i da nam to kažete u oči!

Ako je ovo vaša „država“, zašto niko od Šiptara nikada nije došao ovde da razgovara sa „svojim“ narodom na „svom“ jeziku pa da ga ceo svet razume?

Ako donosite samo red i zakon, šta su prepreke vašem dolasku među nas, običan i nenaoružan narod?

Ako već imate „premijera“ na Kosovu, zašto nikada neće doći da obiđe „svoj narod“?

Vi se možete sresti sa Nikolićem kao zaista ravnopravnim u bezvrednosti jer to i jeste, ali ni jedno od vas ne sme doći na sever jer ste u laži, obmani, bezakonju… i znate da bi vam se vaše reči odmah vratile u pravoj meri i obliku.

 

 

 

Ako sam ja šta slagao, preterao, iskrivio, vi dođite (sa vama „ravnima“) pa dokažite i ispravite.

Mi Srbi sa severa Kosova smo ovde, čekamo vas.

Dana 14.12.2012 godine, Sever Kosova, Srbija.

 

 

©Geto Srbija

Barikader

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: