Архива

Posts Tagged ‘sranje’

SUDIJE REŽIMSKE, KAZNE DRAKONSKE, A PRAVOSUĐEM HARA OPASNA KRIMINALNA GRUPA!!!

25. новембра 2014. 3 коментара

 

Advokati u Srbiji ušli su u treći mesec štrajka – potpunom obustavom rada. Najborbenija društvena sila – advokati – odlučili su da se pobune zbog poniženja koje im namenjuje aktuelna vlast, prvo pljačkanjem preko poreskih osnovica, a zatim i oduzimanjem posla, preko Zakona o javnim beležnicima, koje je izabrao aktuelni ministar pravde Nikolica Selaković, dajući im ove unosne poslove za naknadu od po 5o hiljada evra po beležniku, plus deo od ubranih prihoda.

 

              Milan Glamočanin

 

Ministar Selaković je nadmašio i zloglasnu Snežanu Malović, bivšu ministarku pravde, i stvorio je opasnu kriminalnu grupu koja hara srpskim pravosuđem, rasprodajući pravdu za velike pare.

I dok Selaković, pod punom zaštitom premijera Vučića mešetari Srbijom, njegov brat Dragan- Dejvid Selaković je pod teškom optužbom da je u SAD-u, piraterijom softverskih programa, zajedno sa svojim kompanjonom, zaradio preko 300 miliona dolara! Federalni sudija zabranio je Nikolicinom bratu da prilazi svojim kompjuterima, kancelariji i poslovnoj zgradi, dok mu se ne presudi.

Predsedniku srpske vlade Aleksandru Vučiću ministar Selaković, ciju ostavku traže srpski advokati, prirastao je za srce, jer su milionski prilozi njegovog brata koje je stavio u svoj džep i obavezujući.

Kolika je stvarna šteta od višemesečnog štrajka advokata teško da se može, za sada, izračunati. Sudovi su prazni, ne naplaćuje se sudska taksa, tako da su i plate zaposlenih u pravosuđu pod znakom pitanja!

Ali, veći broj sudija i tužilaca, koji su organizovani u mafijaške grupe, koje su pod zaštitom ministra pravde i predsednika Vlade Srbije, zarađuju stotine hiljada evra, rasprodajom pravde, otimajući od gradana stanove, imovinu, a privatna preduzeća, kompanije, banke i ustanove, raznim blokadama, ostavljaju u bankrotu.

Apelacioni sud u Beogradu, kao žalbeni sud donosi dakle odluke, a protiv najvećeg broja nije dozvoljena revizija! Dolaskom DOS-a na vlast, a naročito kada je ministarstvo pravde preuzela Demokratska stranka i njena ministarka Snežana Malovic, reizborom sudija ostavljene su stranački obojene sudije, koje su počele da životinjski služe interesima mafije Borisa Tadića.

Apelacioni sud u Beogradu presuduje, tako da svaki sudija samostalno može da ide u pljačku. Naime, isto veće, samo su sudije izvestioci različiti, po istom pravnom osnovu donosi često i tri različite presude. Zavisi koliko je sudija plaćen, ili je reč o potpunom neznanju, jer se biraju podobni i poslušni.

Treba, i ovom prilikom, crnim slovima zabeležiti imena sudija koji presuduju gradanskom odeljenju, dakle, donose pravnosnažne presude. A to su: Begović Pantić Svetlana, Boljević Dragana, Bosiljković Branislav, Bulajić Zorica, Vukčević Milanka, Delibašić Zorana, Dražic Branka, Đorđević Aleksandra, Jašarević Zorica,Matković Vesna, Negić Ivan, dr Popesku Dragica, Romčević Nevenka, Santovać Melanija, Sokić Olga, Subić Vesna i Milica Popovic Đuričković.

Vlasti su posebno odane sudije krivičnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu, koje uvek znaju kakvu vlast od njih očekuje odluku i presudu, i spremni su da ih takve i donose. I donose ih.

U pritvoru su spremni da drže građane i po dve-tri godine, dok vlast ne proceni da je pritvorenik slomljen, ili da je pristao da “sarađuje“, da plati velike iznose “onome kome treba“. Posebno zlo srpskog pravosuđa su privredni sudovi, a naročito, crnim slovima treba upisati Privredni sud u Beogradu i Privredni apelacioni sud u Beogradu. Većina sudija ovih sudova su bez ikakvog morala, i bave se suđenjem kao biznisom. O tome u narednim brojevima.

 

      A 1.

   Posledice uvođenja nakaradnog notarstva u pravni sistem Srbije

 

Da bi se nezakonito uvođenje notarstva bolje shvatilo, treba istaći da je prvobitno Zakon o javnom beležništvu donet 2011.godine, a da je izmenjen 2013.godine, tako što su uvedene odredbe koje isključivo daju pravo notarima da sastavljaju i overavaju ugovore o prometu nepokretnosti.

U uredenim državama zakoni se donose brižljivo sa povećanom pažnjom i urađenim analizama o tome kakve efekte donosi uvođenje nekog Zakona. Analiziraju se efekti na građane, na državu , kao i na međunarodni faktor. Nacrti Zakona idu na javnu raspravu koja traje nekada i do dve godine, a obično je to oko 6 meseci, a nakon toga uzimaju se u obzir osnovane primedbe i sugestije, i onda se, ukoliko pretežu pozitivni razlozi uvođenja Zakona, isti se daje na usvajanje.

Da vidimo kako je to uradila Srbija…

Prvo, Srbija nikada nije imala uvedeno notarstvo na celoj svojoj teritoriji i sa tom . vrstom pravne pomoći nije imala nikakvog iskustva. Sve zemlje u okruženju su uvele notarstvo, neke pre više od 20 godina (Slovenija, Hrvatska i dr.). Srbija je to učinila poslednja u Evropi. I to na najgori mogući način.

Javna rasprava povodom tog Zakona u Srbiji nije vođena, a Zakon je , inače shodno našoj praksi od 2011. pet puta menjan (Sl.Glasnik RS br.31/2011 br.85/2012.,br. 19/2013,br.55/2014,93/2014 i 121/2014). I to suštinski.

U osnovnoj verziji ( Zakon iz 2011.) notari nisu imali ekskluzivitet. Izmenama Zakona iz 2013 su dobili ekskluzivitet. Sada poslednjim izmenama samo delimično im se oduzima ekskluzivitet i to tako , što iako ne sastavljaju ugovor isti solemnizuju.

Solemnizacija znači da privatni Ugovor (npr. izmedu oca i sina koji su sami sastavili ili je isti sastavio advokat) pregleda notar i nakon pregleda odlučuje da li će isti overiti, odnosno dati mu status javne isprave. Znači, da od volje notara zavisi da li će jedan privatni Ugovor dobiti javnu snagu.

Napravljeno je samo delimično poboljšanje. Ono što advokati traže je da se u domenu privatnog prava ostavi potpuna sloboda ugovornim stranama, a da notar može da overava samo potpise ne upuštajući se u sadržinu privatnog akta. Tako je bilo u proteklih 150 godina.

Da je država postupila kako je navedeno, odnosno da je Zakon išao na javnu raspravu, ne bi se dogodilo da se u prva dva meseca važenja notarstva vrše izmene propisa koji tu materiju regulišu. Prvo je smanjena cena hipotekarnih izjava datih kod notara na 60%, a zatim je od notara uzeto 30% od njihove zarade za finansiranje sudova. Pritom se, što je interesantno, ali objašnjivo- notari uopšte ne bune.

Zašto ? Kao prvo, zarade notara su enormne i kreću se u rasponu od 50.000- 180.000 Eura po notarskoj kancelariji, a drugo, prihod od sudskih taksi je višestruko smanjen. I na kraju, očigledna je sprega notara sa Ministarstvom pravde. E, sad se tu postavlja još jedno pitanje.

Ako je tačno da je cilj advokatskog protesta spašavanje Miškovica i drugih tajkuna, zašto je država delimično izašla u susret tajkunima ? Odgovor je jasan . Miškovic i tajkuni sa protestom advokata nemaju ništa.

I još jedno pitanje i to krucijalno, zašto država ne izađe u susret opravdanim zahtevima advokata i dozvoli legalizaciju pravnog prometa nepokretnosti od strane notara?

Legalizacija je samo overa potpisa od strane notara. Zašto se država grčevito opire tom zahtevu advokata ? Dva su razloga.

Pošto od obećanja da će Miškoviću biti presudeno do kraja 2014. godine nema ništa, za to će se optužiti advokati . I drugo, niko ne bi išao kod notara da mu sastavi javnobeležnicki zapis ili izvrši solemnizaciju Ugovora, čme bi se prihodi notara višestruko umanjili.

Zašto država ne prizna da je pogrešila i ostavi notaru pored ostalog i mogucnost sastavljanja javnobeležnickog zapisa, zatim solemnizaciju javnih poslova, a i uvede ono što traže advokati da notari samo overe potpis stranaka (legalizacija).

Tako se ostavlja svakome mogucnost izbora da za svoj novac bira pravni put, ali u sva tri slučaja notar bi sastavljao ili javnobeležnicki zapis ili vršio solemnizaciju privatne isprave ili legalizaciju iste (samo overa potpisa).

Kad bi država prihvatila zahtev za legalizacijom, štrajk bi bio obustavljen i Miškoviću i ostalim tajkunima sudenje bi moglo odmah da počne, ali očigledno država nema interes da suđenje Miškoviću ponovo započne.

Inace, notari u ovom momentu rade samo poslove koji se odnose na promet nepokretnosti, a druge poslove iz njihove nadležnosti po Zakonu o javnom beležništvu i dalje rade sudovi i to u svim opštinama u kojima je notarstvo uvedeno.

Dovoljno je otići u Viši sud u Timočkoj ulici ili sud u Ustaničkoj ulici, kao i u sud na Novom Beogradu (bivši Četvrti opštinski sud) i videti da sudovi i dalje vrše poslove iz nadležnosti notara.

U pitanju su poslovi iz clana 83, 86, 87,88,90,91,93,95,96,98 Zakona o javnom beležništvu, odnosno saslušanje svedoka, utvrdivanje sadržine isprava, overe potpisa i prepisa, uzimanje izjava i drugi poslovi koji nisu u vezi sa prometom nepokretnosti.

Postavlja se pitanje, zbog čega su notari uopšte uvedeni u pravni sistem kad ne rade poslove propisane Zakonom o javnom beležništvu. U ovom momentu , imajući u vidu da radi 92 notara u Srbiji, očigledno je da jedan notar, a to je prosta matematika dolazi na 76.000 stanovnika.

U Beogradu jedan notar dolazi na više od 41.000 stanovnika. Komora ne želi da raspiše novi konkurs za prijem novih javnih beležnika koji imaju položen ispit, već ubrzano organizuje ispite u oktobarskom i novembarskom ispitnom roku, kada se ocekuje da njihovi kandidati polože ispit i kad to bude ucinjeno raspisace konkurs i njih primiti. O tome je već pisano.

Znaju se i imena buducih notara.S druge strane, pošto je više nego jasno da ce legalizacija morati da se uvede država oteže da to ucini odmah, jer omogućava da notari uzmu što više para od čega velike koristi imaju Nikola Selaković, Dejan Đurđević, Biljana Pavlović i još neka lica, a s druge strane država će za to što nema snage da osudi Miškovića svoju nesposobnost pripisati advokatima i njihovom štrajku.

U oktobarskom ispitnom roku 2014. od 48 kandidata koji su položili pismeni deo ispita, više od polovine dobilo je ocene 8, 9 i 10, ali se na sajtu Ministarstva pravde, te ocene sada ne objavljuju, upravo zbog toga da bi se prikrile ocene. Primenjena je ista matrica kao i u aprilskom, majskom i junskom roku 2014. pre raspisivanja konkursa.

Kandidatima su dati zadaci iz pismenog dela ispita, na kojima su njihovi kandidati dobili visoke ocene i oni će onda imati prednost prilikom novog izbora koji se planira za iduću godinu.

Inače notarima se, kako je poznato , oduzima 30% od zarade za poboljšanje rada sudova. I zamislite, ni jedan od notara se nije pobunio. Na taj način država želi da kompenzuje enormno smanjenje sudskih taksi od overa u sudovima za septembar, oktobar, novembar 2014.godine.

Da bi se koliko toliko kompenziralo smanjenje sudskih taksi , Selakovic i drugi su smislili da od notara uzmu 30 %. Naravno, njihovi notari su odmah na to pristali. Ni jedan od notara u Srbiji se nije pobunio jer su to njihovi notari, a prihodi su im i bez tih uzetih 30 % enormni. Država misli, "svako čudo za tri dana". Ali, ovoga puta neće biti tako.

Pored neznanja koje ministar Selaković pokazuje tvrdeći da je javnobeležnicki zapis izvršna isprava, što naravno nije tačno, on tvrdi da notari odgovaraju svojom ličnom imovinom, što takode nije tačno,sve ukazuje na produbljivanje problema, a ne njegovo rešavanje.

Pritom, pošto se ne raspisuje novi konkurs za prijem novih notara, omogućava se nesmetana pljačka građana Srbije još jedno izvesno vreme, a zahtevi advokata će morati na kraju da budu uvaženi. Nakon toga, Selakovic će biti sklonjen sa mesta ministra pravde, ali će otici na novu dužnost,uradio je posao za koji je izabran, uzeo je novac za sebe i za stranku, notari su zaradili, narod je opljačkan, notarstvo je samo produbilo probleme u pogledu pravne sigurnosti i naravno pokazali smo kao država smisao za pljačku gradana, a ne za jačanje njihove pravne sigurnosti.

Naravno, i međunarodne institucije koje su dale novac ne za pljačku gradana, već za uvođenje notarstva sa ciljem poboljšanja pravnog sistema Srbije, treba da se zainteresuju gde je otišao njihov novac, zašto je izvršena obuka notara kandidata za notare u protekle dve godine koji nisu imali nikakve šanse za izbor, jer ne pripadaju vlasti, odnosno, treba da se zapitaju , gde je otišao njihov novac ?

Odgovor na ovo pitanje će neminovno dovesti do poništenja ovako nakaradnog uvođenja notarstva u pravni sistem Srbije, tim pre što je i evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije 2014.godine zauzela stav da….postoji zabrinutost u pogledu postupka izbora i imenovanja javnih beležnika koji treba poboljšati i da Zakon treba sprovoditi , uzimajući u obzir potrebu da se obezbede kvalitetne usluge i pristup pravdi.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

INSTITUT ZA REHABILITICAJU I PROGRESIVNE NAMERE DIREKTORKE SA MNOGO PUTERA NA GLAVI!!!

9. априла 2014. Коментари су искључени

 

U Institutu za rehabilitaciju u Sokobanjskoj 17. u Beogradu, zavladala je takva hipokrizija, laž, pritvornost, kurvarluk, i preko svake mere foliranje, da to poprima dimenzije ludila. A ko je glavni krivac za te nedostatke? Tu je jedini i isključivi krivac profesor dr Milica Lazović, poznatija kao Kim II Sung MiKca – navodi se u pismu zaposlenih upućenom redakciji.

 

 

 

„Direktorka Lazović je osoba iz siromašne seljačke sredine, koju ona na zadivljujući način nije uspela da prevaziđe, i pored sve moguće visoke edukacije, i to sa elementom inostranosti. Tu osobinu do perfekcije je dovela u njenoj prepoznatljivosti u svim situacijama i svim okolnostima – A GDE SAM TU JA?

Ako treba popraviti rendgena gde sam tu ja, ako treba servisirati "Hitači" u laboratoriji – a gde sam tu ja, ako treba popraviti aparat za fotokopiranjea gde sam tu ja, ako treba popunjavati kapacitete u Vrmcu- a gde sam tu ja?

Pažljivim sagledavanjem ponuđača sa kojima je zaključen ugovor o javnim nabavkama uočljivo je da je 80 % ponuđača iz Niša, odakle je ona došla. Jeste da se sada javne nabavke centralizuju, ali ne za sva dobra i usluge, tako da njoj i dalje ostaje veliki manevarski prostor za protivpravno sticanje imovinske koristi.

I stalno tako. Nije bitan Institut, on je kolateralna šteta. On je, by the way, njena lična korist koja je uvek na prvom mestu. I to se odmah uočava i vidi. Doduše, nama u Sokobanjskoj, i medicinskim i nemedicinskim radnicima je trebalo pune tri godine da je provalimo, jer smo svi od reda slončići i sporo kapiram. Ali, kad nekog najzad pročitamo i provalimo, to je pročitano ko na rendgenu.

Ona je puna sopstvene hvale i ne pada joj ni na kraj pameti da odnose u Institutu za rehabilitaciju sagledava po principu SWOT analize, nego samo nezaustavljivo prede kako Institut nije imao nikakav nivo, kako u svetu nije ništa značio, kako su ljudi mnogo nezahvalni, a ona je dostigla vrhunski nivo

Jedno je samo tačno: svako poređenje sa njenom prethodnicom je neuporedivo, jer je Stanka Vidaković bila pokvarena komunistička direktorka, koja nije znala ni jedan strani jezik, bojala se kompjutera ko đavo krsta (da je ne drmne struja kad grmi), nije objavljivala radove ni u domaćim, a kamoli stranim časopisima. Tako da je kompariranje sa nultom vrednosti stvarno neumesno i nesvrsishodno.

Ali, to nije razlog da joj se ne kaže i ne ukaže: da u Institutu se ništa nije za sve ove njene godine učinilo na komercijalnim programima, da nema dopunskog rada, da nema nagrađivanja prema radu, i ono što najviše smeta – napravila je užasan poremećai sistema vrednosti.

Doktor koji u smeni pregleda 50 pacijenata, u istoj je vrednosnoj osnovi sa doktorkom koja ne pregleda više od 6 pacijenata. Ako unesete aranžmanskim poslom 50.000 evra u Institut, to nije ništa, to se ne računa, mnogo je važnije proknjižavanje tog iznosa, zavođenje dokumenta i vršenje intelektualne radnje stavljanja pečata. Nije važan aranžman, nije važan unos sredstava, nije važna tržišna osmišljenost, nego je važno evidentiranje, a onaj ko samo evidentira tuđi unos kapitala, obavlja najsloženije poslove.

Ako jednog sekunda mislite da Lazovićka nije svesna poremećenog sistema vrednosti, silno se varate. Zna ona veoma dobro da poremećenim sistemom vrednosti i te kako omogućuje osobama sa dva grama mozga da rukovode procesom rada, o kome naravno nemaju pojma, ali baš zato što su glupe i nesposobne i imaju putera na glavi, veoma su pogodne za njene manipulacije, jer može u svako doba da im prebaci stotinu grešaka i nesposobnosti kako im na pamet ne bi palo da primete koliko ona sa svoje strane sprovodi mutne radnje.

Osim vidno poremećenog sistema vrednosti (a koji vešto koristi kako rekosmo za svoje manipulacije) zaposlenima kod Lazovićke smeta jednostavna činjenica da ona – uopšte ne zna da leči ljude. Ona se u sve razume, i u međunarodna predavanja, i sve moguće seminare, i svakakve oblike nastave, i objavljivanje radova u stranim i domaćim časopisima, samo se ne razume u lečenje. To je stvarno u zdravstvu retka pojava.

Evo imamo eklatantne primere u našem neposrednom susedstvu. Prof Đukanović direktor KBC Dedinje je njihov najbolji hirurg iako je direktor, pa Prof Jović direktor Klinike za rehabilitaciju je izvanredan kliničar, iako je direktor, pa naša Prof Dr Gordana Popović, iako je bila na Medicinskom fakultetu profesor balneologije, ona se u Institutu nije bavila profesurom, nego je obavljala istraživanje mineralnih voda širom Srbije, i za to je Institut dobijao silna sredstva.

A zašta je ona stručnjak, u šta se ona razume, osim u predavanja, i valjda ne misli da može da pređaje i na fakultetu i u Institutu. Sve osobe koje su se to javno pitale, smesta i odmah je smenila i poslala u penziju (dr Raonić, dr Konstantinović, dr Komnenić, dr Rotović).

Usled takvog sleda okolnosti mi imamo situaciju da nam organizacioni deo ,,Vrmac"- Prčanj produkuje gubitak od hiljadu evra dnevno. Kako je moguće da jedan objekat na moru posluje sa gubitkom, što je inače nezamisliva kategorija?! Pa upravo zbog njenog principa – a gde sam tu ja. Šta i kakve ona ima koristi od toga ako se posluje pozitivno?!

Pokušala je sa privatizacijom, kako bi i ovde dobila procenat, ali je shvatila da će joj to đavolski teško poći za rukom u drugoj državi, pa je onda digla ruke od svega, pa i od pozitivnog poslovanja.

Interesantne su njene menadžerske ,,sposobnosti": ona je ubeđena da Vrmac može da posluje 365 dana u godini! Pri tome je uopšte ne interesuje što jedan Institut „Simo Milošević" u Igalu ima tehničku pauzu od tri meseca, što hotel Avala u Budvi u vansezonskom delu radi sa tri sobe, što po kapacitetu sličan hotel ,,Mimoza" u Tivtu radi šest meseci.

Ona nekako van sezone nabaci grupu od 30 ljudi koji borave 10 dana i to prikazuje kao izvanredan uspeh. Pri tome mora da ima u vidu da bi hotel pozitivno poslovao mora da ima popunjenost 50% dnevno, na mesečnom nivou!

Znači, ako imate 200 kreveta mora da je popunjeno 100 kreveta svih 30 dana. A ona se ponaša kao Mališić, koji je umeo da primi neke veslače, njih desetak u sred januara, kada je izuzetno velika potrošnja energenata, oni borave nedelju dana, a on kaže, eto, mi radimo i zimi. Ali to je moglo u političkom sistemu socijalističkog samoupravljanja, periodu šarene laži i vešte obmane, ali sada u koliko-toliko tržišnim uslovima privređivanja, takva obmana nije moguća, čak je i kažnjiva, jer jasno postavlja pitanje odgovornosti za tolike gubitke.

Lazović koristi kadrovski stan u Maksima Gorkog 56, i pošto je reč o jednosobnom stanu od 40 kvadrata, što je njoj premalo, iako je u centru, ona je došla na morbidnu ideju (koju će nažalost sprovesti) da uz pomoć svojih veza i podmićivanja ljudi iz Republičke direkcije za imovinu Srbije, taj stan otkupi.

Čoveku zdravog razuma je to neshvatljivo: kako je moguće otkupiti državnu svojinu?! Jer pošto je Institut javna služba u oblasti zdravstva, on nije vlasnik nego samo korisnik državne imovine. Ali za nju to nije nepremostiva prepreka. Umislila je da taj stan ipak na navedeni način otkupi, onda ga dobro proda, pa da uz pomoć kredita, i tako dobijenih para, kupi stan od 100 kvadrata, bez da tom prilikom i ne pomisli da proda svoj društveni stan u Nišu.

Zapitaćete se kako je to moguće? Vrlo jednostavno, jer je ona upravo takvim ponašanjem i vezama uspela da postane redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, i pored velikog protivljenja svih kolega profesora, a najviše prof. Tomislava Jovanovića.

Zašto je to toliko čudno? Zato što u visokoškolskoj nastavi vlada princip nepokretnosti (kao uostalom i u sudstvu). Da biste uopšte postali profesor na određenom fakultetu, morate najpre da završite taj fakultet, sa izuzetno visokom ocenom, da budete potom imenovani za asistenta, zatim docenta, vanrednog profesora i na kraju redovnog profesora, ali tog fakulteta.

Prelazak za redovnog profesora na drugom fakultetu uopšte nije moguć, upravo zbog rečenog principa nepokretnosti i autonomije. Ali njoj je i to uspelo i ona sada više nije redovni profesor na niškom, nego beogradskom Medicinskom fakultetu.

Upravo to njeno mešetarenje je jako pogubno, jer da bi izdejstvovala takve morbidne anomalije, ona upravo predstavlja generator negativnih tokova u ovoj kući.

Saglasno Pravilniku o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama: za obavljanje pravnih, ekonomsko finansijskih, tehničkih i drugih poslova u zdravstvenim ustanovama koje obavljaju stacionarnu zdravstvenu delatnost, na 100 postelja obezbeđuje se 30 nemedicinskih radnika.

Pošto organizacioni deo ,,Selters" u Mladenovcu saglasno Planu mreže zdravstvenih ustanova ima 300 postelja, znači da nemedicinskih radnika može biti 90. A mi imamo situaciju da tamo radi 204 nemedicinska radnika.

Najveću tragediju predstavlja činjenica da u Ekonomsko finansijskoj službi radi čak 28 ljudi, koji normalno nemaju šta da rade, nego preko celog dana pričaju kako se ubiše od posla.

Kako je moguće i ko dozvoljava takvu nedopustivu kategoriju da radi dvostruko više zaposlenih i to na nemedicinskim, pratećim, odnosno neprofitabilnim poslovima. Pa upravo ona, jer je to pogodno tlo za njene mahinacije i trgovinu. Ja ću vas držati u šaci, jer vas neću otpustiti, a mogla bih, a vi nećete pričati o mojim hohštaplerskim radnjama, vezano za javne nabavke i slične delatnosti.

Šta radi direktor koji nema elementarno medicinsko znanje za lečenje pacijenata, koji ne ume da razvije komercijalne programe, koji ne ume da prevaziđe problem gubitka u objektu na moru, a koji pod glavnim operativnim aktivnostima podrazumeva samo seminare, predavanja, edukaciju, akreditaciju, standardizaciju

Pa okruži se osobama koje će joj ljubiti skute, misliti kao ona, hvaliti svaku njenu izgovorenu reč, podanički joj se klanjati uz izricanje maštovitih komplimenata, biti spreman i na nečasne, seksualne radnje sa komitentima sve zarad uspešnog poslovanja.

A stvarno je rođena da vlada. Najpre izabere najbliže saradnike, za koje niko nije verovao da će joj baš oni biti, a onda sa njima briše patos i izražava se najpogrdnijim rečima.

Pa idemo redom: njena glavna pomoćnica, i to za medicinske poslove dr Snežana Draganac je egzemplar. Način na koji je ona polagala doktorsku disertaciju je i danas u živom sećanju. Pošto se istakla u svom političkom radu, kao izvanredno napredna julovka, drugovi julovci su joj omogućili da njenoj odbrani lično prisustvuje general Ojdanić, tadašnji načelnik Generalštaba Vojske SCG.

Ali ne samo on, nego i njegovi najbliži saradnici, verovatno svi medicinski stručnjaci, baš kao i on. Tada dolazi do nezapamćenog incidenta: iznenađen takvom gomilom nepoznatih ljudi, kojima nije strano ojkanje i u amfiteatru pevanje, ugledni profesor Jovanović usplahireno pita šta se to ovde dešava, na šta mu momak iz obezbeđenja prilepi šamar, uz zaprepašćene izraze lica osoba iz sveta medicine. Možete misliti kako je odbrana disertacije bila uspešna.

A možete misliti kakvo je raspoloženje zaposlenih u organizacionom delu Selters bilo, kada je, i to nakon demokratskih promena, smogla snage da se prijavi na konkurs za direktora Instituta!

Kao bolesno ambiciozna žena forsirala je svoga muža da u svojstvu inspektora Ministarstva zdravlja globi vlasnike privatnih apoteka i zdravstvenih ustanova. On je to revnosno činio, sve dok policija nije obeležila novčanice, a ona im pomogla da ga uhapse za stolom restorana u kome je ručao.

Stvarno jedinstven lik. I sa tolikim puterom na glavi i sa takvim karakternim osobinama, naravno da je podobna za prvu saradnicu Lazovićke, jer takvoj stručnoj i kompetentnoj osobi može uvek, i u svako doba, da skreše šta hoće, a što je još važnije, može da joj poveri neki gadan i nedostojanstven zadatak, koji će ona sa zadovoljstvom da izvrši.

Još se nije srela osoba koja o Draganac pohvalno govori, nasuprot, ljudi primećuju mržnju koja iz nje izbija, probleme koji se postave rešava na način da je uvek neko drugi kriv, a ne ona, posebne animozitete ima prema osobama koje su mlađe od nje, i živi je primer da se politika nigde ne sme da meša, ali u zdravstvo baš nikako. Jer, kada ste u medicini stručno najjači, svi vas poštuju, a kada ste stručno slabi, a došli ste na jako rukovodeće mesto, onda to izaziva tektonske poremećaje.

Ali vreme je da se prede na drugu Lazovićkinu pomoćnicu, i to za edukaciju, u liku dr Olivere Ilić-Stojanović. Njeno činodejstvovanje još je živopisnije od prethodnice Draganac. Jer, kao što je Draganac oličenje zlobe i pakosti, tako je Olivera oličenje pokvarenosti i nemorala, sa do perfekcije dovedenom pritvornošću.

Znači, više nego idealna kombinacija za Lazovićkine standarde, izbora najpoverljivijih osoba za saradnju. Ceo Institut bruji o njenim naizgled prikrivenim intimiziranjima sa više muškaraca: od bivšeg direktora dr Obrenovića, zatim doktora Anđića, pravnika Stanojevića… Ona koristi situaciju što joj muž radi u Moskvi, a sin studira u Milanu, pa mudro ordinira u svom raskošnom stanu u ulici Dimitrija Tucovića.

Zato Lazovićki služi za zadovoljenje delikatnih potreba poslovnih partnera na egzotičnim karipskim ostrvima (Bahami), jer je sve to u funkciji stručnog razvoja Instituta i posebne ,,edukacije" zaposlenih.

Postoje još dve pomoćnice iz oblasti pomoćnih, nemedicinskih poslova u liku Gordane Tašić i Gordane Milovanović, ali su one zbog sopstvene ograničenosti i retke tupavosti nivoa blage retardiranosti, do te mere marginalne osobe da ih vredi spomenuti jedino u kontekstu bespogovornog izvršenja svih prljavih zadataka koje pred njih postavi Lazovićka.

Zbog njihovog velikog putera na glavi usled naglašenog nepotizma i traženja 10% od ponuđača da bi dobio javnu nabavku, one su jako diskreditovane u očima zaposlenih, ali je to izvanredna prilika za Lazovićku da takve osobe forsira, da ih na sva usta ogovara i predstavlja kao klovnove, a u stvari da se tajno dogovara šta može da se muva.

Ali, ne leži vraže, i pored takvih dešavanja i pljačkanja društvene imovine Lazovićka se u poslednje vreme na sednicama Upravnog odbora javno hvali kako je, navodno, sa Ivicom Dačićem u jako dobrim odnosima, da On stoji iza njenih poteza, i da je On jako zadovoljan njenim radom.

To Lazovićka na sebi svojstven način diskretno saopštava, svoje dalje progresivne namere. Osoba koja je iz Jul-a prešla u G-17, nije se libila da postane (u pravo vreme) član SPS, da bi se danas hvalila kako je istaknuti član SNS! A sve to iz samo jednog razloga: ona sebe vidi kao novu ministarku zdravlja!?“

 

© Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZLOUPOTREBA I ZAOKRUŽIVANJE „EKONOMSKE CELINE“ U ELEKTRODISTRIBUCIJI ŠABAC U ORGANIZACIJI DIREKTORA

11. фебруара 2014. 1 коментар

 

Iz opširnog pisma grupe dugogodišnjih radnika Elektrodistribucije u Šapcu, u kome je opisana autokratija rukovodilaca ovog preduzeća, zapošljavanje stranačkih i prijatreljskih "kadrova", ali i raspad čitavog sistema, redakcija objavljuje u skraćenoj formi najvažnije delove…

 

 

STRUJA

 

Nakon trinaest godina, u februaru 2013. godine, promenjen je direktor Elektrodistribucije Šabac, i umesto inženjera Dragana Živanovića, koji je došao na krilima revolucionarnih promena 2000. godine, postavljen je ekonomista Dejan Jovanović, takođe na krilima, ali Dragana Tomića, narodnog poslanika iz šabačkog kraja.

Time se ispunio dečački san novog direktora, s obzirom da je još kao dete i kao član DSS-a, sanjao da jednog dana postane direktor Elektrodistribucije. Tu, dugo skrivanu želju, otkrio je nakon što ga je, sa mesta direktora Nacionalne službe za zapošljavanje u Šapcu, posle samo godinu dana direktorovanja, smenila još demokratskija šabačka vlast, odnosno Demokratska stranka.

To je, na žalost mladog direktora, bilo njegovo jedino državno uhlebljenje, sve do ostvarenja njegove vekovne težnje, odnosno postavljenja na mesto direktora Elektrodistribucije u Šapcu. Presudno za izbor na mesto direktora u Elektrodistribuciji, bilo je njegovo iskustvo u radu sa električnom energijom, stečeno zamenom sijalica i paljenjem i gašenjem svetla u stanu.

Ništa to ne bi bilo čudno u današnje vreme, da se mladi direktor nije čudno ponašao nakon dolaska. Čudno, čak i za pojam Elektrodistribucije Šabac, gde nešto zaista kapitalno treba da se dogodi, pa da se nazove čudom. Nakon dolaska, kao iskusni distributer, počeo je sa reformom distributivnog sistema, koja se pre svega ogledala u suludom i nekontrolisanom zapošljavanju, kako po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, tako i na neodređeno vreme.

Kao bivši član DSS-a, samim tim i veliki legalista, prevideo je da postoje Zakon o radu, Kolektivni ugovor, Zakon o energetici, te je sam donosio i sprovodio svoje propise. Prilikom zapošljavanja i raspoređivanja zaposlenih, mladi direktor je isticao da to nije njegova volja, već volja direktora Elektrosrbije u Kraljevu ili čak nekih važnih ljudi u Beogradu.

Što se tiče zapošljavanja, direktor Dejan Jovanović je prevazišao mnoge koji se pominju u medijima u poslednje vreme, verovatno zbog toga što se nekad bavio atletikom. Dakle, počela je priča koja može da se smesti u rubriku „Verovali ili ne".

Među prvima, direktor Dejan Jovanović, doveo je troje članova SNS-a i završio sa zapošljavanjem članova svoje nove matične partije. Jedan od tih troje zaposlenih, prozvan od milja Dušan Silni", ima širok dijapazon opisa posla, a to je da ne radi ništa, jer „ništa" je najširi pojam.

U to „ništa" spada i koordinacija rada ostalih „ugovaraca", tako da je on neformalni šef „ugovaraca", ali i direktorov neformalni konsiljere. Jedini razlog zbog čega nije zaposlen na neodređeno vreme, je to što još nije završio fakultet, naravno, privatni, ali ubrzano radi na svom stručnom usavršavanju.

Drugi fenomen je još frapantniji, jer se radi o ženi koja je završila srednju građevinsku školu-odsek geodezija, i dobila je posao na neodređeno vreme odmah nakon postavljenja direktora Jovanovića. Dotična radnica radi koliko i prethodno opisani radnik, ali to nije smetalo direktoru da joj posle dva meseca poveća koeficijent rada, da bi se izjednačila po plati sa onima koji rade njen posao.

Da bi zaokružio ovaj humani proces, direktor je po osnovu famoznog ugovora o p.p. poslovima, zaključio i sa bratom Maksimović Sanje, Maksimović Sašom, koji, kao mašinski inženjer po struci, radi kao mašina, na šalteru, jer je mašinska struka po prirodi stvari, najzastupljenija u Elektrodistribuciji. Direktor Jovanović je zapošljavanje navedenih brata i sestre Maksimović, objasnio željom direktora Elektrosrbije iz Kraljeva, koju nije mogao odbiti.

S obzirom da je Elektrodistribucija Šabac deo Elektroprivrede Srbije, kao i proizvodnja uglja, direktor Jovanović je pravilno zaključio da je, zlu ne trebalo, potrebno zaposliti i rudarskog inženjera, što je i učinio. Naime, Aleksandar Đurić je završio rudarski fakultet a nakon završenog kursa na Radničkom univerzitetu, stekao zvanje elektromontera, što uspešno pokazuje u praksi, jer je uspeo da uoči razliku između brojila i uklopnog sata.

Ivana Blagojević, koja je završila čuveni i opštepriznati „Fimek", Visoku školu za ekonomski menadžment i preduzetništvo u Novom Sadu, u kojoj je direktor prepoznao najveći potencijal i koja je pokazala najveću privrženost liku i delu direktora, raspoređena je na mesto šefa Službe za komerciju, koje nije bilo popunjeno od 2000. godine, jer nije ni potrebno.

Inače, dotičnu gospođu zaposlila je pre nekoliko godina, rođena tetka Marijana Mihajlović, koja je supruga bivšeg direktora Elektrosrbije Slobodana Mihajlovića, uglednog člana još uglednije Demokratske stranke. Uzgred, dok je njen suprug bio direktor, Marijana Mihajlović, bila je zamenik direktora za finansije Elektrosrbije Kraljevo.

Pravilno uviđajući potrebu za zaokruživanjem ekonomske celine u Elektrodistribuciji u Šapcu, direktor Jovanović na mesto šefa Službe za finansije dovodi, iz moćnog šabačkog koncerna „Farmakom", gospođu Slađanu Alimpić, koja je, mora se priznati, završila pravi Fakultet, a rukovodi timom od četvoro ljudi.

Pored toga, u Ekonomsko komercijalnom sektoru postoje i rukovodilac sektora i još dvoje diplomiranih ekonomista, tako da u Elektrodistribuciji radi sedam ekonomista i pet pripravnika iste struke, naravno bez direktora, koji je takođe ekonomista, i kao što se vidi, veoma privržen toj grani nauke.

Kako su na neodređeno vreme uglavnom zaposleni stručnjaci koji nisu članovi Srpske napredne stranke, da bi zadovoljio članstvo stranke ili samog Blažu Kneževića, direktor je zaključio sa istim, naravno ugovor o privremenim i povremenim poslovima.

Inače, Blaža Knežević je, kao i direktor Dejan Jovanović, bio potpredsednik odbora SNS u Šapcu, i obojica su kadrovi Dragana Tomića, narodnog poslanika SNS. Blaža Knežević radi kao ekonomski tehničar, ali sa visokim izgledima da dobije posao na neodređeno vreme, čim završi neke visoke škole, na čemu ubrzano radi.

Na žalost, ovakav način zapošljavanja, pre svega radnika koji su priučeni, odnosno prekvalifikovani iz neke druge profesije u profesiju elektromontera, dovela je i do nesrećnog slučaja, koji se desio kada je poginuo elektromonter koji je radio po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, Nikola Stanić.

Nesrećni Nikola se sa ekonomskog tehničara prekvalifikovao na elektromontera za mreže i postrojenja, ali nije mogao da radi kao ekonomski tehničar, već je radio prave elektromonterske poslove, penjanje na stub, gde je i izgubio život spletom nesrećnih okolnosti, uključujući tu i nemar onih kojih su organizovali radove, i protiv kojih se vodi istraga.

Danas, u Elektrodistribuciji Šabac, po ugovoru na neodređeno vreme radi sedamnaest elektromontera, troje ekonomista, dvanaest ekonomskih tehničara, po jedan rudarski i mašinski inženjer, jedan automehaničar i jedan daktilograf. Pripravnički staž obavlja pet diplomiranih ekonomista.

Kako nema dovoljno stolica, stolova, o računarima da i ne govorimo, „ugovorci" sede u kancelarijama kao u pozorištu, u više redova, a graja i veselje nadaleko se čuju. Ako se navedenom broju lica angažovanih na p.p. poslovima, dodaju i lica koja očitavaju električnu energiju, onda se broj takvih ugovora drastično povećava. Ko će biti angažovan na određenim poslovima po osnovu ugovora, određuje sam direktor, po samo njemu znanim kriterijumima…

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: