Архива

Posts Tagged ‘spomenik’

NEZAVRŠENI RADOVI, PROIZVOLJNI TENDERI I I MODELI POSLOVANJA KANCELARIJE ZA KOSOVO I METOHIJU?

22. августа 2016. 1 коментар

 

„Aleksandar Vučić iz Srpske radikalne stranke sa 12.700 dinara uspeo je da preživi samo deset dana i on je prvi izašao iz eksperimenta. ‘Sa dvoje male dece ne može duže ako nećete da ih ostavite da gladuju’, kaže Vučić".

Ovo je objavio Blic 10. aprila 2004. godine, o eksperimentu da tadašnji poslanici prežive mesec sa prosečnom platom u Srbiji. Deset godina kasnije, Vučić dolazi na mesto politički najuticajnijeg čoveka Srbije između ostalog i pričom u predizbornoj kampanji da će se odlučno boriti protiv korupcije i da će samo kroz javne nabavke uštedeti 600 miliona evra.

 

                     Ivan Maksimović

POSLOVNI PROJEKTI KANCELARIJE ZA KIM

 

Verujući Vučićevom obećanju, očekivalo se da će rezultate osetiti barem oni najugroženiji u šta vas svakako svrstava nemogućnost zaposlenja ili eventualni odlazak na posao pod rizikom da izgubite život ili vam se nestanete bez traga, kako živi najveći deo Srba na KiM kojima je pride, kroz suze, obećano i poništavanje svega do tada dogovorenog u Briselu.

Po prirodi stvari, kolo je prvi poveo Aleksandar Vulin koji se „uhlebio" dolaskom na mesto Direktora Kancelarije za KiM iako sa Kosovom i Metohijom nije imao baš nikakve veze niti se njime bavio do tada.

Brzo je usledio prvi korak u povećanju bezbednosti Srba o instaliranju kamera za nadzor u Zvečanu i Kosovskoj Mitrovici. Ugovor sa izvođačem je potpisan 7. decembra 2012. godine sa oznakom „Strogo poverljivo".

Radove je trebala da izvede firma DBS Konsel sekjuriti servis, inače u vlasništvu njegovog druga Uroša Čubrilovića kome je celokupna suma isplaćena avansno u visini od milion evra. Od kamera, do danas, ostala je samo legenda... Ovaj ugovor, izuzetno je simptomatičan, pre svega po tome što je mimo svih zakona sklopljen bez tendera što postaje model po kome Kancelarija za KiM „legalno posluje" do danas.

Pred albanske kvazi-izbore, novembra 2013. godine, predizbornu kampanju liste „Srpska" na čijim plakatima se nalazio lik Aleksandra Vučića, vodi Vulin koji u više navrata ponavlja kako „samo Srbi mogu da oteraju Srbe sa Kosova raznim nesuglasicama i svađama"! Istovremeno najavljuju otvaranje novih radnih mesta ne bi li privukao Srbe da izađu na albanske kvazi-izbore na severu KiM i pomognu Vladi da ostvari svoj plan.

Obećanje o novih 1.000 radnih mesta dato je dva dana pre prvog, propalog, kruga ovih lažnih izbora a „veće ekonomske projekte" Vlada započinje nakon „uspešno" održanih šiptarskih izbora dve nedelje kasnije uz brutalnu asistenciju žandarmerije, batinaša, pretnji otkazima i ucenama. Krajem tog meseca Vulin otvara prvu a mesec dana kasnije i drugu fabriku! Jednu u Zubinom Potoku drugu u Žitkovcu pri fabrici konfekcije „Javor" iz Ivanjice.

U fabrici, koja je i ranije postojala a čiji kapaciteti su iskorišćeni za ovaj marketinški trik, pre toga je radilo 240 ljudi a sa novim pokretanjem upošljeno je 120, izjavio je Vulin medijima.

Mesec dana kasnije, krajem decembra, otvoren je i drugi pogon „Javora" u zgradi civilne zaštite u Žitkovcu kraj Zvečana. Tu su obezbeđena mesta za 50 radnika. Međutim, misterija je u tome što je direktorka „Javora", Skarlet Đokić, na otvaranju rekla da je realizacija ovog poslovnog projekta pokrenuta u Zubinom Potoku pre mesec dana gde je primljeno 60 radnika što je broj koji su i zaposleni potvrdili!

Radnici su primili dva redovna primanja u punom iznosu od 10 odnosno 15 hiljada dinara mesečne zarade da bi svaka sledeća počela da kasni a na kraju su ostali i bez toga a u julu, do kada je najavljeno ostvarenje plana od novih 1.000 radnih mesta, fabrika prestaje da radi. Ovo je proteklo bez ikakve medijske pažnje u Srbiji…

Danas bivše radnice ne žele da govore o tome. Na pitanje šta se tamo dešavalo refleksno stežu vilice kako ne bi ispustile nikakav glas, odmere vas od glave do pete, kratko zagledaju i bez glasa, nonšalantno okrenu glavu u drugu stranu.

O nameri Vlade Srbije govori stanje tog preduzeća koje je od 2010. godine bilo u restuktuiranju, zarade nisu bila redovno isplaćivane, pa čak ni radne knjižice nisu overavane a radni staž nije upisivan zbog čega su radnici u Ivanjici više puta stupali u štrajk.

Nešto pre otvaranja druge fabrike, 14. Decembra 2013, godine, godinu dana od uspostavljanja (čvrstih) administrativnih prelaza na severu KiM, nametnuto je carinjenje robe u korist tzv., „republike Kosovo" koja kroz taj prelaz stigne i na sever KiM gde ništa od šiptarskih „institucija" nikada pre nije funkcionisalo!

To je sa sobom povuklo obavezu registrovanja kod šiptarskih „institucija", povećalo namete na robu i tako uputilo srpske privrednike na saradnju sa nelegalnim strukturama a čitav sever stavilo pod administrativnu šapu jedne druge organizacija, takozvane „republike Kosovo"

U jednom danu sve privredne delatnosti, izuzev onih lokalnih poput manjih zanatskih radnji, pretvorene su u ilegalne, kaže srpsko zakonodavstvo. Ovim je izazvana polarizacija Srba na one koji nekako prihvataju i one koji ne bi da nikada prihvate albanska dokumenta. Tako su započele razne neuglasice i svađe…

Krajem maja 2014. godine, na čelo Kancelarije za Kosovo i Metohiju dolazi Marko Đurić, politički-anonimus, sumnjivog porekla ali definitivno "tenderski tradicionalista". Već juna meseca započinje izgradnja takozvanog trga „Cara Lazara" i pešačke zone kraj mosta na Ibru. Radnici i mašine se pojavljuju iznenada i neočekivano. Započinju radovi u izvođenju firme „AD Novi Pazar Put", iste one koja je izvela i radove na podizanju granice između KiM i ostatka Srbije.

Na panou istaknutom kraj gradilišta šturi podaci o projektu i naglašeno „faza: pripremni radovi" a obavezan datum završetka radova – potpuno izostavljen. Nikakav tender ni za ovo nije rapisivan javno a koliko su radovi iznosili i da li je suma isplaćena izvođač radova do ovog trenutka nije odgovorio. Radovi su uskoro prekinuti a iza toga je ostao samo duboko izoran asfalt kraj mosta.

Inače, i nedavno podignut spomenik Svetom knezu Lazaru, prošao je polovičan tender. On je objavljen za uređenje platoa koje je pripalo preduzimaču iz Zvečana a koji je unajmio šiptarske firme i radnike za taj posao jer njihovi fizikalci rade za 6 evra dnevno usled strašnog siromaštva u kome se nalaze, što je Srbima još uvek neprihvatljivo.

Za samu skulpturu, centralni deo spomenika, nije bilo nikakvog tendera niti ima informacija o tome koliko je spomenik koštao. Sve ovo dodatno bode oči Srbima posebno kada se sete obećanja o „novim radnim mestima" a najčešće bez posla gledaju kako im baš Šiptar uređuju grad.

Izgradnja povratničkih naselja u Zvečanu i okolini, od kojih "Sunčana dolina" gigantskih razmera, takođe je započeta nameštenim tenderima, bez mogućnosti javnosti da uopšte ima uvid u te procese.

U međuvremenu su vršene javne nabavke i to – daleko od očiju javnosti. Sa apsolutnom novinom da baš iza svakog raspisanog i neraspisanog tendera, kao odgovorni organ, stoji upravo Kancelarija za KiM a ne, kao do tada, opštinski organi koji nabavke finansiraju iz svog budžeta.

Tenderi se uvek raspisuju polutajno, osnovni uslovi konkursa nisu dostupni javno već se daju isključivo na ruke, odnosno na insistiranje zainteresovanih strana u prostorijama opštine koje raspisuju tendere, tvrde neki od uzaludnih aplikanata na njima. Najčešće su uslovi tako određeni da vrlo usko odgovaraju konkretnim ponuđačima i automatski eliminišu druge što neposredno upućuje na postojanje korupcije.

Tako se, na primer, za usluge održavanja javnog linijskog saobraćaja, redovno raspisuju konkursi na godišnjem nivou. Međutim, uslovi su strogo određeni „pravilima" da se na tender može prijaviti isključivo jedna firma koja ih ispunjava.

To uvek bude „Kolašin – prevoz" iz Zubinog Potoka u vlasništvu Srđana Vulovića, brata Stevana Vulovića nametnutog gradonačelnika Zubinog Potoka u okviru albanskih kvazi-institucija, inače člana „Srpske liste" što istovremeno podrazumeva i članstvo u SNS.

Tenderi koji se raspisuju za ovu vrstu usluga, kako tvrde učesnici postupka dodele, ne navode se čak ni najosnovniji uslovi za konkurisanje na njima zbog čega dokumentacija konkurentskih prevoznika ni ne može da bude potpuna. I pored toga, s obzirom da na njima mogu učestvovati i prevoznici sa čitave teritorije Srbije koji procene povoljnom ovu priliku, tenderi se raspisuju sa rokovima koji onemogućavaju pripremu dokumentacije a kraći su od zakonski predviđenih.

Kada se uloži žalba na uslove, opštinski organi se pozivaju na uputstva koja su primili od Kancelarije za KiM dok u toj Kancelariji tvrde da je to u nadležnosti Ministarstva za prosvetu (neke od linija odnose se na prevoz đaka) ili Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja a oni opet negiraju bilo kakvu umešanost i nadležnost te kao adresu navode opštinske organe ili Kancelariju za Kosovo i Metohiju.

Za neke od tendera u srpskim sredinama južno od Ibra navodi se broj učenika koji je već godinama isti što nikako nije logično a posebno ako se zna da sa KiM Srbi ipak neprestano odlaze. Ništa se od ovoga ne proverava i to je procedura koja je već ustaljena, što bitno utiče na poslovnu moć i ugrožava opstanak drugih prevoznika sa ovog prostora kojima bi ti prihodi bitno olakšali poslovanje jer su, u ovom slučaju, svi prinuđeni da prevoz vrše na istoj relaciji za koju pomenuta firma takođe ima licencu i redovno pruža usluge.

Šta više, iako se „Kolašin prevoz" vrši usluge na celoj teritoriji KiM bez konkurencije, na svom sajtu ističu isključivo relaciju Beograd – Zubin Potok – Kosovska Mitrovica i usputna stajališta. Sve ovo krajnje deprimirajuće deluje na ostale prevoznike čiji posao trpi što utiče na gubitak volje ali i želje za ostankom na Kosovu i Metohiji te jedan broj privatnih prevoznika već razmatra mogućnosti pokretanja nekog drugog posla na teritoriji centralne Srbije i povlačenje sa KiM. Automatski ovo znači i novi broj otkaza i zatvorenih radnih mesta.

Jača kontrola raspodele sredstava bitno bi olakšala i putnicima jer se odnosi na prevoz do enklava i srpskih sela kojima je to jedina mogućnost. U suprotnom koriste međugradske linije koje nemaju stajališta u njihovim selima jer voze glavnim putnim pravcima, što je posebno opasno kada su metohijska sela u pitanju koja se nalaze u potpunom albanskom okruženju.

Primera radi, putni pravac Mali Zvečan – Svinjare, na godišnjem nivou vredi 2.734.800 dinara što iznosi 21.878 evra koliko i stan srednje veličine u Kosovskoj Mitrovici. A za to selo, na obodu južnog dela Kosovske Mitrovice, prevoz se vrši kombijem jednom nedeljno. Kaže jedan starac proteran odande 2004. godine: "…Čekamo ga pa ako dođe, dođe. Ne dođe baš svaki put". Godine kome je to jedina prilika da obiđe imanje.

Linije su uglavnom redovne ali upućeni tvrde da ka nekim destinacijama funkcioniše tek deo pa čak i petina od navedenog broja linija. Ovo nije lako saznati jer na stajalištima odakle ka srpskim selima polaze privatni prevoznici, uglavnom po dogovoru, nema nikoga da čeka na prevoz osim onih iz najbližih sela. Ukupna vrednost ugovora koji opština Zvečan, kako se vidi iz predmetne dokumentacije sklapa u ime Kancelarije za KiM, iznosi 310.570 evra.

O trenutnoj situaciji svedoči i spisak Agencije za privredne registre, po kome je nakon Briselskog sporazuma broj srpskih preduzetnika spao za dve trećine i sa približnog broja od 1.500 sveden je na jedva 500 njih. Pojedini svoje poslove drže jedino iz straha da ne ostanu bez čega iako sa ovim "konstantno propadaju".

U onoj davnoj vesti dnevnika "Blic", o eksperimentu sa poslanicima i prosečnom srpskom platom, pri kraju piše da „Vučić i poslanica DS-a nisu optimisti kada je reč o tome kada ćemo živeti bolje".

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SRBI NA KOSOVU ĆE “PLATITI” CENU RUŠENJA SPOMENIKA U PREŠEVU

21. јануара 2013. Коментари су искључени

 

Napokon, dočekasmo uklanjanje spomenika podignutog u čast i zahvalnost pripadnicima terorističke OVPMB.

Dugo se čekalo na ovaj potez države Srbije.

Kompletan državni vrh je svakodnevno obećavao da je pitanje dana kada će do uklanjanja doći.

I došlo je!

Teroristicka policija

 

 

Međutim, da je Srbija pravna država u kojoj se poštuju Ustav i Zakoni – u kojoj sve institucije i službe rade svoj posao – do postavljanja spomenika ne bi nikada ni došlo.

Jednostavno, nikom ne bi palo na pamet da se igra vatrom.

Ovako, potrošismo silno vreme baveći se nečim što je posledica nedostatka funkcionisanja pravne države.

Albanci su u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac, u želji da internacionalizuju problem, animirali ambasade svih onih zemalja koje su njima naklonjene.

Javnost je u Srbiji obaveštena da je ta podrška izostala.

Zatim su se uputili u Prištinu u nameri da dobiju podršku tzv. premijera kvazi Vlade Kosova.

Javnost je u Srbiji i u ovom slučaju obaveštena da je i ovde izostala podrška.

O čemu se zapravo radi?

 

Kao neko ko živi na Kosmetu i odlično poznaje prilike na terenu, a uz to i solidno poznaje mentalitet Albanaca, dozvolite mi da izrazim sumnju u sve ovo.

Krenimo redom. Najpre oko rokova.

Podsećanja radi, sa najodgovornije funkcije u državi, mesta premijera, Ivica Dačić je javnosti saopštio da je poslednji dan za uklanjanje spomenika 17. januar.

To je datum kada je počela četvrta runda pregovora Beograda i Prištine u Briselu pod okriljem EU.

Teme sastanka su bile carina i srpske institucije na Kosovu i Metohiji koje Priština smatra paralelnim.

Rok 17. januar nije ispoštovan.

Za to vreme neko nije sedeo skrštenih ruku već je pripremao teren za sam dan zvaničnog susreta.

Sastanak u Briselu trajao je punih sedam sati.

U prvoj izjavi nakon sastanka, Tači saopštava da je postignut dogovor o jedinstvenom carinskom sistemu Kosova, štoako je tačnoznači ništa drugo do zaokruživanje teritorije „Republike Kosova“.

Nakon toga, iz istog izvora saznajemo da će se u najskorije vreme sprovesti proces rasformiranja srpskih „paralelnih“ struktura, kao i da će se organizovati zajednički izbori na kojima će biti izabrani organi vlasti prihvatljivi i za Beograd i za Prištinu.

Ovo znači da Srbi ostaju bez svojih institucija koje egzistiraju u okviru Republike Srbije i integrišu se u kosovske.

Premijer Srbije sve to potvrđuje, samo u blažoj i zavijenijoj formi, prethodno izjavljujući da Srbima na Kosmetu i nisu potrebne srpske institucije.

Nažalost, sve se poklapa.

Iz prethodno iznetog, smatram da imam pravo da osnovano sumnjam da će cenu rušenja spomenika u Preševu na kraju skupo platiti kosmetski Srbi žrtvovanjem njihovih, ali i državnih i nacionalnih interesa.

©Geto Srbija

(Kosmet.com)

Creative Commons лиценца

Šta nam zaista poručuje spomenik u Preševu

2. јануара 2013. 1 коментар

 

Poručuje nam da smo budale, da slušamo lupetanja o rokovima za uklanjanje te budalaštine, pretnjama prekidom pregovora i lažima o razgraničenju i automonomiji za Sever.

Javnost u Srbiji danima je izložena maltretiranju pričom o nekim teroristima koji dižu sebi spomenike usred Srbije i reakcijama raznih, među kojima i ministra policije koji to neće tolerisati te analizama šta li bi taj spomenik mogao da znači.

Piše: Ana Radmilović

Presevo

 

 

Udruženje terorista-veterana u Bujanovcu uredno registrovano

Javnost u Srbiji, međutim, nije upućena u to da Udruženje veterana OVPBM, uredno registrovano u Bujanovcu, postoji više od deset godina.

Takođe, ona nije upoznata s podatkom da to udruženje ne samo što niko nije zabranio a članove (kao teroriste) pohapsio nego je svojevremeni predsednik tog udruženja izvesni Nagib Aliju (jedan od onih što su švercovali oružje iz Gnjilana) mrtav hladan izjavljivao – za srpsku štampu – kako nije u redu što država (misleći na Srbiju, to je država u kojoj se nalazi Bujanovac) ne vodi računa o veteranima.

Pričao je o deci ratnih invalida, o porodicama poginulih, uopšte – o jednom obespravljenju i skrajnutosti ovih boraca za oslobođenje Kosova i, razume se, prisajedinjenje juga Srbije slobodnom Kosovu.

 

 

 

Gradonačelnik Preševa je separatista, ali ga niko ne dira

Zašto ne pričamo o tome?

Zašto ne pričamo o tome kako gradonačelnik Preševa Ragmi Mustafa vrlo javno sastanči u Gnjilanu a na temu svealbanskog sjedinjenja?

Zašto ga, kao službenika Republike Srbije, niko makar ne otpusti ako već nema hrabrosti da ga uhapsi.

Na kraju, zašto se danima bavimo jednim spomenikom koji se da srušiti za pet minuta umesto da se bavimo pregovorima, famoznom platformom, prestrojavanjem krimi Srba iz vlade Kosova ili tačnije pokušajem prebega od Tačija kod Haradinaja – u nadi da će ih novobrendirani Haradinaj spasiti skoro izvesnih hapšenja.

 

 

 

Drecunu se promenilo

Recimo, meni deluje interesantno to što Milovan Drecun izjavljuje kako je u redu pregovarati s čovekom koji je – napisao je knjigu o tome – počinio verovatno sve postojeće ratne zločine jer se (eto) situacija promenila.

Njegova. Situacija na Kosovu se nije promenila, osim malo na gore.

Takođe, deluje mi interesantno to što je vlada Srbije napokon postala transparentna u svojoj politici koja je identična politici koju su do sada zatajno vodili članovi SLS (stranka Tačijevih Srba) i neki ostaci SPS po Kosovu.

Razlika je samo u imenu. Haradinaj je novo staro lice, baš kao i naši pregovarači.

I, dok se pred njegovim vratima već formirao ozbiljan red Srba koji će tamo potražiti sreću za nastavak političkih (i drugih) karijera ili bar spas od zatvora, umesto da se bavimo time – ne u smislu denunciranja ko je s kim sastančio i šta se dogovarao, nego malo ozbiljnije, na primer šta to znači za mesec, godinu, dve dana – mi pričamo o nekakvom spomeniku u Preševu i ponovo se bavimo maglom u vidu priče o nekakvom razgraničenju.

Premijer kaže kako je, eto, bio u pravu kada je pričao o tome, i neko zlonameran mogao bi da stekne utisak da su Albanci s juga Srbije pomogli vladi Srbije da ponovo sve manje zainteresovane građane zamajava besmislenim pričama o srpskom Severu i još besmislenijim pričama o prekidu pregovora zbog nekog blesavog spomenika.

Neće biti srpskog Severa

Neće biti srpskog Severa, nema platforme koja će to izvojevati (niko se i ne trudi, ovo je sve simulacija) i nema nikakvog razgraničenja, a o prekidu pregovora ne smemo ni da razmišljamo, sve i da nam u svakom gradu u Srbiji podignu po jedan sličan spomenik.

Ponovo se, naime, bavimo simbolikom.

Ne pričamo o tome šta će ostati kada srpske institucije na Severu (i na Jugu) budu sasvim ugašene.

Ne pričamo o tome kakvu će ulogu (i kakve mogućnosti) imati ambasade alijas „oficiri za vezu“, i da li će ta tela moći da uopšte nešto urade za Srbe s Kosova ili će biti jalova kao Kancelarija za KiM.

Ne pričamo o kadrovima koje će Srbija (cenim da će se raditi o najboljima, što znači o onima koji ništa ne znaju niti ih interesuje a da je u vezi s Kosovom) postavljati na to malo preostalih funkcija koje preteknu kada sve bude ugašeno.

I, naravno, ne pričamo o tome ko će predstavljati Srbe u kosovskom parlamentu i zašto je to dobro ili loše za taj narod.

 

 

 

Budale ili varalice

To nije, naravno, razočaravajuće, nego je očekivano.

Samo je postalo još dosadnije – a ne bi smelo da nam bude dosadno to naše Kosovo iako je sve urađeno da nam se smuči – i postalo je očigledno da se ne radi o kontinuitetu kojim ova vlada nastavlja politiku prethodne, nego o kontinuitetu jedne ignorantske, lenje i lažne politike, koja traje još od kraja devetnaestog veka.

S jednom malom razlikom. I tada se, naime, na Kosovo išlo po kazni ili ako neko ne zna gde bi drugde.

Išli su Crnogorci bezemljaši, išli begunci od zakona, išli konzuli posle robijanja.

Ali naš tadašnji konzul, bivši robijaš, zvao se Branislav Nušić.

Ako i nije mogao da reši kosovsko pitanje, za šta se preporučuju samo budale i varalice, ostavio je dokument za pokoljenja.

Sada su nam konzuli polusvet koji svakako neće ostaviti ništa, sem pustoši koja će ostati iza njih nakon nikad dovoljnog profitiranja na jednom haosu i to su konzuli takvih kapaciteta da će ih istorija, čak i kao negativne figure, po svoj prilici zaobići.

Kompliment je nazivati ih janičarima jer je u srpskoj istoriji bilo dovoljno svetlih primera mudrih saradnika s osvajačem, koji su iza sebe ostavljali mostove, gradove i hramove.

Neimarstvo ovih današnjih završava se na kućama za lične potrebe i kolima.

Šta, dakle, poručuje spomenik u Preševu?

Da smo budale i da nemamo državu.

Kao takvi, danima se bavimo jednom budalastom instalacijom koju je neko podigao da provocira i slušamo lupetanja najviših državnih zvaničnika o nekim rokovima za uklanjanje te budalaštine, pretnjama prekidom pregovora – na šta su se svi prestravilii lažima o razgraničenju ili makar automonomiji za Sever.

Neće biti nikakve automomije, tretman građana Republike Kosova na njenom severu i na njenom jugu biće isti, Srbija će biti nestabilna kao i Makedonija jer Albanci nemaju nameru da prestanu da podsećaju na svoje intencije i tako nestabilna nikada neće ući u Uniju.

To znaju građani, zna i vlada Srbije, znala je i prethodna i – pošto smo spram stvarnosti sasvim ravodušni – to sve i dalje ne predstavlja ni najmanji problem.

Kao ni višednevno celodnevno slušanje o jednom glupavom spomeniku koji bi nestao i pre nego bi bio podignut da u ovoj državi postoji ikakva ozbiljna namera da se makar pravi da je država.

©Geto Srbija

Novi standard

Creative Commons лиценца

%d bloggers like this: