Архива

Posts Tagged ‘SONJA BISERKO’

SONJA BISERKO: “ISKOMPLEKSIRANA ŽIVOTINJA SA ŽENSKIM LIKOM”

5. новембра 2012. 4 коментара

 

Sonja Biserko vlasnica je Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, sa sedištem u Beogradu.

Već godinama Biserko na sva usta predstavlja Srbiju kao bastion mraka, a Srbe kao patološke ubice i zločince.

 

Sonja_Biserko

 

Pravo je Biserko da otvoreno iznosi svoja mišljenja. Demokratija podrazumeva slobodu javnog istupa.

Ipak, vredi prelistati biografiju Sonje Biserko.

Rođena je 14. februara 1948. godine u Beogradu.. Iz mesovitog je braka, od oca Srbina i majke Hrvatice.

Njen otac Đuro Biserko rođen je 28. aprila 1925. godine u zaseoku Biserci kod Knina, a majka Marija (od oca Šime) rođena je 4. septembra 1924.  godine u selu Sutomisica kod Zadra. Završila je osnovnu skolu i domaćica je.

Đuro Biserko stanuje na Novom Beogradu, ulica Pariske komune broj 33 stan 20, na istoj adresi je prijavljena i Sonja Biserko.

Đuro je radio u saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova,  bio je službenik u ambasadama u Egiptu i Alžiru, i po povratku sa službe nastavio je da živi u Beogradu.

Željko Biserko brat Sonje Biserko, rođen je 6. novembra 1950. godine, i bio je prijavljen na očevoj adresi.

Bio je oženjen sa Ružicom Trazivuk koja se odselila za Split. Njihov sin Marko, rođen 1980 još je prijavljen na adresi kod dede, na Novom Beogradu.

Brat Sonje Biserko poginuo je kao pripadnik Zbora narodne garde u borbama sa krajiskim Srbima.

Njegova smrt teško je pogodila Sonju Biserko, i ona na sva usta Srbe predstavlja kao patoloske ubice.

Njena rođena sestra Ljiljana, jedno vreme nosila prezime Gligić, koja živi na Novom Beogradu, zbog njene anti srpske histerije ne kontaktira sa Sonjom.

Biserko u svom helsinškom odboru vodi projekat „prikupljanje dokaza o ratnim zločincima od strane srpskih i jugoslovenskih snaga”.

U januaru 2000 godine zajedno sa Natašom Kandić, na skupu albanskih intelektualaca sa kosova i Zapadne Evrope, održala je govor u Ženevi kojim je okupljenim Albancima poručila da  ”Albanci svoju perspektivu treba da vide van Srbije”,  što je oduševilo sve prisutne.

OBAVEŠTAJNI RAD SONJE BISERKO:

U ambasadu Hrvatske ulazi kao u svoju kuću.

Ima hrvatski pasoš, a za potrebe ambasade njeni saradnici po Srbiji tragaju za izbeglim srbima iz Hrvatske, koji su pred tamošnjim sudovima optuženi za ratne zločine, i prikupljaju sve podatke o njima – gde žive, koji su im brojevi telefona, kuda se kreću, a sa ciljem da ih hrvatske obaveštajne službe likvidiraju.

Od ambasade Hrvatske dobija značajna sredstva za svoj obaveštajni rad.

Njen višegodisnji zaštitnik bio je Dušan Mihajlović.

Glavni saradnik Biserko u njenom odboru je Boris Delić, poreklom iz Drvara, po opredeljenju peder, koji je ujedno i šef organizacije ”Izbeglički servis za povratak”,  koji ima za cilj da optužene Srbe namami na povratak, radi hapšenja.

Način na koji Biserko vršlja po Srbiji zaprepašćujući je, a direktora BIA, čija sluzba toleriše njenu aktivnost treba izvesti na sud.

Javno priča kako je osvetila bratovljevu smrt.

ANTI-SRPSKA DELATNOST

Sonja Biserko je radila u SSIP na odgovornim poslovima (kabinet Budimira Lončara). Takva mesta su podrazumevala članstvo u SKJ i pripadnost „kadrovskoj listi”.

U to vreme, SKJ je sprovodio lov na veštice na nezavisne intelektualce. (Đogo, Šešelj, mnogi drugi).

Tada to drugarici Biserko nije smetalo, jer je ona bila na strani koja je držala batinu (Miloševićeva partijska drugarica). Bila član komunisticke partije do raspada SKJ.

Drugarica Biserko je bila i ostala partijski batinaš, koji radi bez grize savesti za frakciju koja je na vlasti.

Juče Tito, danas Soroš, sutra ko plati više.

To je njeno shvatanje ljudskih prava.

Sve što je dobro za Sonju Biserko, je loše za srpski narod.

Pre bombardovanja nato pakta širila je laži, koje su potpomogle da do bombardovanja Srbije i dođe.

Za vreme bombardovanja otvoreno pozivala na ubijanje civila.

To je zločin za koji se sudi u svim demokratskim zemljama, samo ne u Srbiji. (u anglosaksonskom pravu „aiding and abetting the enemy during the hostilities”

Uvela komunistički pojam „čistka” (samo preveden na latinski kao „lustracija”)u post-komunistički politički govor u srbiji.

 

 

 

Sonju Biserko bi trebalo KRIVIČNO GONITI, za anti-Srpsku delatnost, izdaju zemlje i pozivanje na ubijanje civila od strane NATO-a, za vreme bombardovanja.

Da li će i kada biti procesuirana ova NAKAZA, ostaje da se vidi.

© Geto Srbija

Creative Commons лиценца

TAJNE VLADANJA KOSOVOM !

9. фебруара 2012. Коментари су искључени

Autor: Ana Radmilović

 

Obaveštajna služba Albanaca sa Kosova (ŠIK) i njen uspon uz pomoć Euleks misije ali i dobre saradnje sa pojedinim predstavnicima Srba koje je ta služba i dovela na strateški bitne položaje.

 

TAJNE VLADANJA KOSMETOM

 

ŠIK (Sherbime informativi i Kosoves – Obaveštajna služba Kosova) je formirana tokom ratnih sukoba na Kosovu, uz pomoć albanske službe Sigurimi između 1993. i 1994. Forimirala ju je kosovska vlada u egzilu, u Švajcarskoj, na čelu sa Bujarom Bukošijem. Tokom ratnih sukoba na Kosovu, 1998. i 1999. služba se bavila, uglavnom, neutralisanjem tada mnogobrojnih Tačijevih rivala i pretendenata na mesto vođe i nabavkom oružja za OVK. Pored desetak albanskih agenata, 1998. na čelu ŠIK-a bili su Azem Sulja (Tačijev ujak), Džavid Haljiti, Kadri Veselji, Saip Muja i Fatmir Djelili, koji su i danas veoma moćni na Kosovu. Ti ljudi kontrolišu rad svih kosovskih institucija, kao i sav organizovani kriminal.

 

Slabljenje moći u vreme Unmik misije i ponovno jačanje za vreme Euleksa

Za vreme misije UNMIK, ŠIK je na Kosovu bla znatno slabija, UNMIK je pokušavao da ovu ilegalnu službu ugasi i delimično je uspevao da umanji njen uticaj na sve segmente društva na Kosovu. Sa dolaskom Euleks-a ŠIK jača pozicije i postaje najmoćnija od svog nastanka, uz pomoć bliskih veza sa članovima diplomatskih predstavništava na Kosovu, ali i sa samom misijom Euleks.

 

Skandal oko stranih misionara i diplomata na „platnim spiskovima“ službe

Misija Euleks započela je, prema oceni mnogih analitičara i ljudi sa terena, na jedan konfuzan način, a što je rezultiralo time da to danas bude „mrtva misija“, kako je nazivaju i sami pripadnici iste, kao i pojedini članovi evropskog parlamenta. O nesposobnosti Euleksa govori podatak da su članice EU znatno smanjile ulaganja u tu misiju, a predstavnici tih zemalja predali su negativne pisane izveštaje koje su prezentovali svojim vladama. Nesposobnost osoblja, nerad, velika neslaganja Britanaca, Francuza i Nemaca (čiji predstavnici imaju ključne funkcije u Euleksu) pomogli su jačanje ŠIK-a i preuzimanje pune kontrole nad institucijama i nad kriminalom na Kosovu. Javna je tajna da postoje veliki sukobi između šefa Euleksa (De Marnaka) i Endija Sparksa, bivšeg ambasadora Velike Britanije na Kosovu, a sada De Marnakovog zamenika.

 

Britanska frakcija pokušala je više puta da skloni neke od ključnih „igrača“ ŠIK-a, a do otvorenog sukoba je došlo kada je otkriveno da i sam De Marnak sarađuje sa tim „predmetima obrade“ Britanaca. Britanci su tada došli do dokumenta koji je dostavio bivši direktor KPS, Resat Malići, a u kojem se nalaze imena svih pripadnika ŠIK-a, imena visokopozicioniranih pripadnika Euleksa koji su saradnici i sume kojima je ŠIK plaćao te svoje ljude iz Euleksa. Nakon toga, Malići je smenjen, a na njegovo mesto doveden je mlad i poslušan Spend Mađuni.

 

Realna moć na terenu, postavljanje kadrova

U sve regionalne direkcije KPS, ŠIK je postavila svoje ljude na mesta komandira. Zatim je isto učinjeno i sa svim ključnim pozicijama u KPS, sa svim osetljivim upravama i u svim jedinicama. Na isti način kao u policiji, postavljeni su i kadrovi u ostalim institucijama na Kosovu.

 

Uticaj ŠIK-a na Srbe i vlast nad srpskim sredinama

Najjači uticaj u srpskim sredinama ŠIK ima u opštinama Štrpce, Klokot, Ranilug, Gračanica i drugim, gde predsednike ovih opština direktno kontroliše Džavid Haljiti, visoki funkcioner vlade Kosova i čovek koji je u zapadnim obaveštajnim službama opisan kao jedan od vođa organizovanog kriminala na Kosovu. Finansijskom potporom od strane Ismeta Osmanija, uticaj na ove srpske predstavnike vlasti na Kosovu ostvaren je u potpunosti.

 

Potpuni uticaj ŠIK ima i na Tačijevog zamenika Slobodana Petrovića, zatim na Petra Miletića i na braću Rašić.

Policija

Nenad Rašić trenutno je zamenik Bajrama Redžepija, ministra unutrašnjih poslova u vladi Kosova. On je poznat po tome što se upadljivo ne zalaže ni za jednog Srbina koji je mogao da pretrpi nepravdu od strane KPS-a, bez obzira na to da li je u zaposlen u policiji ili je običan građanin. Srbi zaposleni u toj instituciji, posebno na Severu, često su žrtve sistematske nepravde. Rašićeva uloga je samo dekorativnog karaktera i on je od koristi u skladu sa tim a prihvata sve što mu se naredi. Rašić je u stalnom kontaktu sa Bogosavljevićem (čovekom koji je kosovskoj službi predao dokumenta ukradena od MUP-a Srbije) i koji je jedini pripadnik srpske nacionalnosti u obaveštajnoj službi kosovske policije.

 

Srpske „vođe“ i prikrivanje dokaza o trgovini organima

Predsednik opštine Štrpce Bratislav Nikolić je saradnik jednog od glavnih ljudi u ŠIK-u Džavida Haljitija. Njegov brat (koji je počasni građanin jednog američkog grada) istakao se u akciji hapšenja svedoka o trgovini organima, poznatijoj kao slučaj “Jučinac”. Sve se desilo tako što je KPS (po nalogu Džavida Haljitija) uhapisala Nikolića i sa njim još trojicu, koji su bili spremni da svedoče o trgovini organima na Kosovu.

Bio je to (neuspeli) pokušaj da Srbija pribavi dokaze o ovom monstruoznom biznisu. BIA je nakon tog slučaja tvrdila da nema svoje ljude na terenu na Kosovu. Od četvorice uhapšenih odmah je pušten Nikolić, na osnovu čega upućeni u ovaj slučaj tvrde da je on bio umešan, sa zadatkom da ometa ove druge, koji su imali nameru da zaista svedoče. O hapšenju Igora Jučinca i ostalih, postoji snimak na Youtube.

 

Sever, trgovina i obaveštajci

Petar Miletić, šef poslaničke grupe SLS pri vladi Kosova, nalazi se u upravnom odboru PTK (kosovska pošta) i jedan od zadataka mu je da animira što više mladih ljudi sa Severa, te da ih uposli u kosovskim institucijama – kako bi se ambasadama i javnom mnenju na KiM prikazalo kako Srbi žele kosovske institucije, što ide u korist potpunom ukidanju srpskih institucija kao paralelnih i nepotrebnih.

Kada je 2010. godine, na Severu, ranjen u obe noge, Miletić je zapravo upozoren zbog pokušaja trgovine karticama mobilnih operatera za Kosovo, posle rušenja srpskih predajnika na Jugu i ukidanja srpske telefonije. Dan pre nego što je pucano na Miletića, njegovo službeno vozilo (vlade Kosova) vozio je I. P. (ime poznato redakciji), lice koje je odležalo četiri godine zbog ubistva, a koje je sada zaposleno kao službeni vozač u vladi Kosova. Kada je došlo do istrage povodom ranjavanja Miletića, iz tih kola nestala je tašna s dokumentima, ugovorima i velikom sumom novca, odnešena je u južnu Mitrovicu i tu se istraga završava.

Nešto kasnije Miletić pokušava da za zamenika ministra policije na Kosovu, postavi izvesnog Predraga Bogosavljevića sa severa, inače pripadnika KPS. Okružno tužilaštvo u Kosovskoj Mitrovici tereti Bogosavljevića za špijunažu i krivično delo odavanja službenih dokumenata. Predrag je, naime, preko svog rođaka zaposlenog u MUP Srbije, uspeo da dođe do dokumentacije Ministarstva. Potom je tu dokumentaciju, preko Petra Miletića, prosledio obaveštajnoj službi kosovske policije. Za uzvrat, Bogosavljević je postao jedini pripadnik obaveštajne službe srpske nacionalnosti u KPS.

 

Elektronsko glasanje i poželjni rezultati

Sledeće čime se trenutno bavi ŠIK jesu formiranje opštine Mitrovica na Severu i priprema terena za izlazak Srba sa Severa na lokalne izbore koje raspisuje vlada Kosova. Preko kancelarije ICO (u Bošnjačkoj mahali) spremaju se izbori i u planu je, zbog navodne uplašenosti građana na Severu da slobodno izađu na ovo glasanje, da se omogući „online“ glasanje. To omogućava krađu glasova i stvaranje slike da je na Severu glasalo mnogo više ljudi nego što će verovatno ikada glasati, zato što ICO kao i ŠIK raspolažu bazama podataka građana Severa. Ovaj projekat posebno podržava Slobodan Petrović koji lično obilazi ICO tim, ali ne sme da dođe na Sever dalje od Bošnjačke mahale. Za uzvrat, ICO kancelarija posreduje u svim tenderima vezanim za Sever (renoviranja fasada, dečjih igrališta itd) gde se projekti gotovo nikada ne realizuju ali su procenti od pozamašnih suma na tim tenderima sasvim realizovani; radi se o novcu koji ide preko američke organizacije USAID i završava u privatnim džepovima pregalnika na projektu integrisanja Severa.

Destabilizacija Severa u vidu često nerazjašnjenih zločina i ubistava, izazivanje nereda a zarad lakše integracije u kriminalni sistem Kosova, jedan je od osnovnih zadataka koje je ŠIK postavio kao cilj.

 

Tajni dolasci na Sever

Tačijev zamenik, Slobodan Petrović često je viđen u društvu Dževida Haljitija i jednako kao i njegov pašenog, Petar Miletić, spreman da se javno i glasno zalaže za stvaranje suvereniteta kosovske države. Bez obzira na to što obojica na Sever dolaze tajno na neke sastanke i kratko se zadržavaju, njihov uticaj na Srbe sa Severa nije mali. Oni – iako neomiljeni i nebezbedni na Severu – uspevaju da doprinesu opštem stanju demoralisanosti, da zbunjuju već umorne građane koji već dugo ne znaju šta je njihova država ali i da delovanjima, kao što je bila ona krađa dokumenata srpskog MUP-a, od mnogih sunarodnika naprave mete za razne vrste ucenjivanja od strane ŠIK-ovih operativaca.

 

Bliskost sa Fondom za humanitarno pravo i ostalim borcima za slobode

 

Nije tajna da je pre prethodnih kosovskih izbora, za izlazak Srba na iste, najglasnije agitovao sektor oko Nataše Kandić, Sonje Biserko i stranka Čedomira Jovanovića.

 

Na kraju, ispostavilo se da ti Srbi, poput Slobodana Petrovića, koji imaju neke pozicije u kosovskim institucijama, služe samo za potrebe ŠIK-a, obavljaju za tu službu poslove i neretko su žrtve i kolateralna šteta sukoba ŠIK-a sa nekim drugim političkim subjektima na Kosovu. Njihova osnovna uloga je, međutim, samo da stvore privid da Srbi sa Kosova žele da se integrišu u ovaj kriminalni sistem i da posluže kao sredstvo u projektu potpunog čišćenja Kosova od tragova srpskog identiteta.

Sve što ste pročitali u ovom tekstu pokazuje kako je na Kosovu vrlo živa priča o tamnom vilajetu. Onom u kojem je sve što pomislite da uradite gore od onoga što niste uradili. I obrnuto. Jer, setite se, 2009. su mnogi Srbi na Jugu Kosova mislili da radi svog opstanka moraju barem formalno da se uključe u tamošnji „sistem“, ma kakav on bio. U ovoj godini je jasno da je to jedna od mnogobrojnih grešaka, koja je načinjena usled nepostojanja drugog rešenja.

 

Saradnici službe ŠIK u Srbiji

Ove će godine, možda, na Kosovu biti ukinute poslednje institucije države Srbije. Kampanje protiv nekakvih velikih plata i povika na nekakv srpski kriminal na Severu, doprinele su tome da će se verovatno malo ko osvrnuti na to ukidanje. Ta nezainteresovanost će omogućiti da se razvije mnogo ozbiljniji kriminal pod okriljem Tačijeve vlade i Srba u njoj, koji će dobiti zeleno svetlo da zdušno prodaju ostatke imovine države Srbije na severu i jugu Kosova. A zeleno svetlo će, nažalost, doći sa pojedinih beogradskih adresa.

Verovatno će u opštoj nezainteresovanosti malo ko shvatiti da smo time izgubili nešto što nije samo teritorija, nego i više od toga. Što je najgore, svojim ponašanjem smo delimično i saučestvovali u čitavom galimatijasu. I malo koga će biti briga za to.

Na kraju će ispasti da su bili u pravu oni koji su se vatreno zalagali za priznanje nezavisnosti Kosova, za ukidanje Vojske (i – pomalo kontradiktorno – ulazak u NATO); upravo oni za koje po kuloarima kruže priče kako su na „honoraru“ jedne paraobaveštajne službe iz „komšiluka“. Prema istim izvorima, tu „službu“ vode ljudi čiji kriminalni dosijei nisu nepoznati evropskim policijama.

 

#Geto Srbija

<span>%d</span> bloggers like this: