Архива

Posts Tagged ‘soja’

UVOŽENA KANCEROGENA HRANA U SRBIJU PREKO DILA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I STRANIH BIOTEHNOLOŠKIH KOMPANIJA!!!

 

Od početka ove godine, u Srbiju je ušlo preko sto tona mesnih prerađevina koje su zabranjene u EU, čak i kao hrana za pse i mačke! Ministarstvo unutrašnjih poslova i bezbednosne službe se već godinama ne oglašavaju o tome kakva su im saznanja o kriminalnim aktivnostima uvoznika prehrambenog smeća. Javnost u Srbiji ne zna ni ko je od naših stručnjaka, zaposlenih u državnoj službi i funkcionera interesno povezan sa biotehnološkim kompanijama i stranim vladama, koje nam agresivno nameću tu višestruko dokazano štetnu tehnologiju.

 

                    Vuk Stanić

TROVANJE NARODA PO DIKTATU I UZ PROFIT2

 

Tokom 2014. godine, u Srbiju je uvezeno 22 miliona tona mleka. Jedina mlekara koja je proteklih nedelja otkupljivala mleko od malih srpskih gazdinstava je Šabačka mlekara, ali ova mlekara, verovali ili ne, nije stavljena na spisak onih koji mogu mleko otkupljivati u skladu sa Vladinim programom!

Kako menadžmentu te mlekare nije u interesu mešetarenje i uništenje malih proizvođača, oni su stvari stavili na papir i izračunali da se ipak isplati kupovati mleko od srpskih seljaka. Istina, dok traje ovaj kriminalni režim, Šabačka mlekara nikada neće takvim poslovanjem ostvariti nenormalne zarade kakve interesuju grupaciju Salford, ali će moći da posluje uspešno i pozitivno.

Istražujući zbog čega Vlada Srbije nije Šabačkoj mlekari dozvolila da i ona zaradi na interventnom otkupu mleka, rečeno nam je da je na spisak onih koji mogu da učestvuju u interventnom otkupu pre svih uticao ozloglašeni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović.

Kao što već godinama radi, Golubović i sada zagovora stvari koje su na štetu malih proizvođača, ali i zdravlja nacije. Da je radio po zakonu i u interesu države, on je odavno trebao da pokrene inicijativu zabrane uvoza smrznutog mesa, mleka, ali i svinja iz Evropske unije, jer bi u tom slučaju domaći proizvođači imali daleko veći profit, a država Srbija veće prihode od doprinosa i poreza koje bi mali proizvođači platili. Ali, njegova kriminalna aktivnost jednostavno ne sme da stane! Ko jednom uđe u kolo sa velikim, mafijaškim distribucijama prehrambenog đubreta, za njega nema stajanja…

Sasvim opravdano se sumnja, i da velike količine mleka koje su uvezene u Srbiju, vode poreklo od krava koje su hranjene genetski modifikovanim (GMO) usevima. Nikome u Ministarstvu poljoprivrede ne pada na pamet da to i proveri…

Na poslednjem sastanku kome su prisustvovali predsednik Vlade Aleksandar Vučić, službenici Ministarstva poljoprivrede i mali proizvođači koji su tražili da Vlada Srbije stopira nekontrolisani uvoz mesa, mleka, mlečnih proizvoda, Golubović se usprotivio ovakvom zahtevu ističući da sporazum sa EU to ne dozvoljava.

Na opšte zaprepašćenje prisutnih, jedan od malih proizvođača izvadio je iz džepa pomenuti sporazum i okrenuo stranu na kojoj piše da Srbija ima pravo na "prelevmane" u trgovini sa EU.

Prelevmani i služe, istakao je ovaj paor, da države koje treba da pristupe EU, a nisu još dovoljno ekonomski jake, zaštite svoje poljoprivrednike i dozvoljeno ih je držati na snazi sve do punopravnog članstva u EU…

Ovo nije i jedini slučaj da Golubović namerno pogrešno citira, međunarodne sporazume, u korist domaćih tajkuna i velikih multinacionalnih kompanija.

Državni sekretar najavio je i izmenu Zakona o genetski modifikovanim organizmima kako bi se udovoljilo zahtevu Svetske trgovinske organizacije (WTO). Prema Golubovićevom tumačenju Srbija je dužna da dozvoli promet GMO proizvoda jer je to obaveza koja proizilazi iz duha slobodne trgovine koja je predviđena sporazumom STO.

Da ovo nije tačno potvrđuje i činjenica da je Evropska komisija krajem aprila, pripremila novi propis koji dozvoljava zemljama članicama da zabrane uvoz GMO hrane! Zapravo jedina zemlja od svih članica STO koja zahteva od Srbije da dozvoli promet GMO, je Amerika! Koja nije članica Evropske unije!

 

       Uvoz stranog trećerazrednog mleka

 

Investicioni fond Salford, koji je osnivač Denjub fuds grupe, koja je kupila Beogradski Imlek i Subotičku mlekaru, glavni je krivac za aktuelni poremećaj na srpskom tržištu mleka. Umesto da sa drugim velikim igračima otkupe viškove mleka od 7.000 domaćinstava kako je tražila Vlada Srbije, oni su uvezli veliku količinu mleka u prahu iz Holandije.

Holandsko mleko u prahu, Salford je zapravo dovezao do Bosanske Dubice, odakle je na sumnjiv način uvezeno u Srbiju, kao bosansko mleko u prahu. Upućeni tvrde da u Bosni i Hercegovini ne postoji nijedno postrojenje za preradu mleka u mleko u prahu, što je još jedan dokaz da je zapravo Salford preko Dubice samo "štelovao" papire.

Kako bi smo pojasnili zašto je Salford imao interes da ovo uradi, podsetićemo da je Vlada Srbije odobrila projekat po kome je trebalo da 25 velikih otkupljivača mleka, kupe viškove od 7.000 malih srpskih proizvođača.

Takva odluka je donesena kako bi se sprečilo da seljaci svakodnevno bacaju mleko. Veliki igrači su trebali da otkupe mleko, prerade ga u prah, i da ga potom prodaju Robnim rezervama. Robnim rezervama je takođe naređeno da mleko u prahu i otkupe, i tako je problem malih proizvođača trebalo da bude rešen u potpunosti.

Međutim, kako Salford u Srbiji ima postrojenja da mleko koje otkupi od seljaka preradi u prah, tu nije trebalo da bude većih problema. Ipak, oni su izračunali da je jeftinije da uvezu već gotovo mleko u prahu, koje decenijama stoji u holandskim magacinima, i da ga potom prodaju Robnim rezervama.

Kako je državna administracija i sva politička elita sastavljena od korumpiranih kriminalaca, Salfordu je pošlo za rukom da prvi deo prevare uspešno sprovede. Holandsko mleko u prahu je uspešno uvezeno u Srbiju, ali su na opšte iznenađenje svih, službenici Robnih rezervi svoj posao uradili u skladu sa zakonom.

Ljudima iz Salforda su objasnili da oni treba da isporuče mleko u prahu koje su proizveli od domaćeg mleka, a ne da im šalju ono koje su uvezli iz Holandije. Glumeći naivnost, iz Salforda su saopštili da očekuju da Robne rezerve hitno prime 80 tona mleka u prahu koje su poslali, jer je u pitanju baš kao što je i traženo proizvod urađen od domaćeg mleka.

Ne verujući da neko može da bude toliko bezobrazan i pokvaren, službenik Robnih rezervi im je skrenuo pažnju:

Mleko u prahu mora imati prateću dokumentaciju, u kojoj piše, od kojih je gazdinstava koja količina svežeg mleka otkupljena sa datumima i validnim popisima. Ta dokumentacija mora odgovarati onoj koja prati mleko u prahu za koje tvrdite da je napravljeno od domaćeg mleka.

Količine onoga što je otkupljeno moraju se poklapati sa sa onim što šaljete. Znate jedan kilogram neobranog mleka daje oko 200 g. mleka u prahu, pa ukoliko želite da primimo i uskladištimo 80 tona koje ste poslali potrebno je da nam date dokaze da ste kod malih domaćinstava kupili 400 tona mleka, a vi tu dokumentaciju nemate

U međuvremenu, više službenika Robnih rezervi je pod stalnim pritiskom, prećeno im je, ali za sada nisu popustili pod pretnjama tajkuna.

Inače Salford i druge 24 kompanije mesecima ucenjuju male proizvođače cenama koje su ispod tržišnih, dok svoje proizvodne kapacitete popunjavaju uvozom trećerazrednog jeftinog mleka, mleka u prahu i drugih gotovih mlečnih proizvoda.

 

       Srpski političari interesno povezani sa biotehnološkim kompanijama

 

Razumno objašnjenje za postupanje ljudi kao što su sekretar Golubović ili šef pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU Tanja Miščević nema, jer i oni sami dobro znaju da je, Svetska zdravstvena Organizacija (WHO) objavila je da je glifosat, aktivni sastojak u herbicidu "Raundap" (Roundup) Monsanto korporacije, kojim se prskaju GMO usevi kancerogen za ljude.

Činjenica da Luksemburg skoro ništa od zakona o GMO nije uskladio sa EU a članica je i EU i STO-a, a što je u suprotnosti sa tvrdnjama domaćih GMO lobista da je slobodan promet degenerisane hrane uslov svih uslova. Srećom u EU se sve više ljudi priziva pameti pa je tako u Nemačkoj, krajem Januara, 50.000 ljudi bilo na protestu protiv GMO, i protiv Sporazuma o slobodnoj trgovini EU i SAD (TTIP)!

Iz svega navedenog jasno je, Srbija ne treba da menja zakon o GMO tako da on bude opušteniji, već ga treba pooštriti i dozvoljeno prisustvo od 0,9 odsto GMO organizama koliko je sada dozvoljeno, treba zameniti potpunom zabranom prisustva GMO, makar to značilo zatvaranje Mekdonaldsa ili da na rafovima prodavnica više neće biti Nestle čokolada.

Nažalost, u Srbiji ima mnogo beskrupuloznih, pa su tako neki od službenika Ministarstva poljoprivrede tvrdili da je dobro da za obnovu našeg stočnog fonda, desetkovanog u poplavama, koristiti modifikovane sojine sačme za ishranu životinja. Ta sačma je jeftinija i krupnija, isticali "stručnjaci" Ministarstva poljoprivrede protekle godine.

Ipak, mnogo je indicija da ova vlada ne odustaje od namere da liberalizuje domaće tržište za GMO proizvode. Od parlamentarnih političkih stranaka nijedna nije zauzela stav, i retke su one organizacije koje su jasno i nedvosmisleno rekle da su protiv GMO.

Interesantno je da svaki put kada krenu medijske pripreme za izmenu Zakona o GMO, vlast koristi istu frazu: Zakon nije bezbedan i ne štiti na dovoljan način naše stanovništvo!

Zakon definitivno ima manjkavosti, pošto bi morao da bude znatno restriktivniji, ali glavni problem je što ga naše vlasti ne primenjuju, pa zato imamo ilegalne zasade. Nemamo podataka o tome, kako su se i da li su se uopšte završili postupci protiv brojnih prekršilaca, koji su unosili genetički modifikovano seme u Srbiju i bavili se uzgojem zabranjenih biljnih kultura.

Ministarstvo unutrašnjih poslova i bezbednosne službe se već godinama ne oglašavaju o tome kakva su im saznanja o kriminalnim aktivnostima vezanim za nepoštovanje postojećeg zakona, kao ni ko je od naših stručnjaka, zaposlenih u državnoj službi i funkcionera interesno povezan sa biotehnološkim kompanijama i stranim vladama, koje nam agresivno nameću tu višestruko dokazano štetnu tehnologiju.

Između ostalog, Tužilaštvo se uopšte nije izjasnilo o krivičnoj prijavi koju je grupa građana podnela protiv bivšeg ministra poljoprivrede, sada Vučićevog savetnika, Dragana Glamočića, koga više ne štiti imunitet.

U svojoj izjavi medijima povodom namere da se legalizuje GMO, sekretar ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović navodi i da će Vlada RS o izmenama zakona odlučivati u saradnji sa stručnom javnošću u zemlji. Njegova izjava je najbolji dokaz da vlast ne planira da pitanje GMO, stavlja ne referendum, odnosno da će narod biti isključen iz odlučivanja o svojoj sudbini.

 

       Da li Vučićev brat uvozi zatrovano, separisano meso?

 

Prema sada važećim propisima EU, GMO ne može biti pušten na tržište ukoliko nije prošao temeljnu procenu rizika Evropske agencije za bezbednost hrane i ekspertskih tela zemalja članica i dobio dozvolu.

Pored toga, potrebno je da firma koja ima dozvolu sprovodi striktan nadzor mogućih neželjenih efekata GMO na životnu sredinu, pri čemu EFSA (Evropska agencija za bezbednost hrane) redovno kontroliše taj nadzor.

Zemlje članice mogu da se pozovu na bezbednosnu klauzulu i zabrane čak i one kulture koje su prošle procenu na nivou EU ukoliko smatraju da predstavljaju rizik za životnu sredinu ili zdravlje.

Zemlje članice to i čine, s tim što EFSA redovno daje negativna mišljenja o zasnovanosti tih obrazloženja. Sa druge strane mnoge države članice suprotno mišljenjima EFSA uvek smišljaju način da svoje tržište zaštite od GMO-a različitim ne carinskim barijerama.

Tu treba naglasiti da bitnu ulogu igra administracija država članica, koja ukoliko je nacionalno orjentisana uvek može uspešno i da zaštiti državu članicu od pogrešnih odluka donesenih na nivou unije.

Službenici poput onih koji rade u našim ministarstvima koji su uvek spremnih da bez razmišljanja sprovedu i ispune svaki zahtev iz EU, ili da za mito koje im daju tajkuni rade na štetu države predstavljaju veliku opasnost za svaki narod i državu…

Jedan od primera koji najbolje odslikava kakvi su službenici u našim ministarstvima je događaj sa nedavnog sastanka u ministarstvu poljoprivrede: nakon više meseci, mali poljoprivrednici uspeli su da se sastanu sa predsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, i da mu skrenu pažnju na to koliku im štetu donosi nekontrolisan uvoz, mesa, mleka i mlečnih proizvoda. Smatrajući da je dovoljno da ih uputi na razgovor u Ministarstvo poljoprivrede, Vučić je to i učinio.

Na razgovorima sa ljudima iz Ministarstva poljoprivrede, oni su istakli i zahtev za izmenom pravilnika smrti kojim se dozvoljava uvoz mesnih otpadaka, tražili su i zabranu uvoza mesa, mesnih prerađevina, kao i zabranu uvoza mleka i mleka u prahu.

– Možda vas jeste na razgovor poslao Aleksandar Vučić, ali smo mi našli prolaz do Vučićevog brata Andreja. Zato nemojte misliti da postoji šansa da se pravilnici o mesu i mesnim prerađevinama izmene, saopštili su im službenici među kojima su bili Sanja Čelebićanin i Danilo Golubović.

Ukoliko je narodna poslovica koja kaže da gde ima dima ima i vatre tačna, onda je ovo svakako priča koju treba temeljnije proveriti. Našem novinaru, nedavno je pokazan i-mejl iz premijerovog inboksa, u kome mu osoba čiji identitet ne možemo da otkrijemo, postavlja pitanje: da li je istina da je Andrej, (Andrej Vučić) zaista ušao u poslove uvoza mašinski separisanog mesa, koje je u Evropskoj uniji zabranjeno stavljati čak i u hranu za mačke!

Istovremeno, u toku je izrada predloga promene pravilnika koji je široj javnosti poznat kao pravilnik smrti, a u grupi stručnjaka koji rade ne predlogu izmena je i doktor veterine Miroslav Stojšić.

Stojšić je ranije u izjavi za naš list, okarakterisao aktuelni pravilnik kao "pravilnik smrti".

Kancerogeni aditiv E407 koji izaziva ulcerativni kolitis, u Srbiji je dozvoljeno stavljati čak i u dečiju hranu. Na pakovanju ovog aditiva piše da uzrokuje rak debelog creva.

Stavljaju ga u gotovo sve mesne prerađevine, rekao je tada Stojšić i na naše pitanje kojim zakonom je to dozvoljeno, on je objasnio da se radi o "Pravilniku o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa".

U pitanju je "Pravilnik Smrti", rekao je tada Stojšić i tom prilikom objasnio da je taj "pravilnik", pre nekoliko godina, usvojila komisija u kojoj su bili, Sanja Ćelebičanin, načelnik Republičke veterinarske inspekcije, Ilija Vuković, profesor Veterinarskog fakulteta, Ljiljana Petrović, profesor Tehnološkog fakulteta, a sa njima u komisiji su bili i svi veći predstavnici mesne industrije.

Da je takav pravilnik donet u vreme Tita, mislim da bi ih sve streljali, rekao je tada Stojšić. On je kasnije u više navrata objasnio da je istim pravilnikom dozvoljeno u viršle, mleveno meso, kobasice stavljati mašinski otkošeno pileće i svinjsko meso i ne samo mašinski otkošeno gde se koske delimično odvajaju, već i mašinski separisano, odnosno, ono gde su meso i koske zajedno samleveni.

Osim kostiju, ta masa sadrži oči, bubrege, trtične žlezde i creva, gde se u velikoj meri sakupljaju ostaci hormona i antibiotika, koje daju životinjama. Ovi otpaci odavno su zabranjeni u Evropi za ljudsku ishranu, i godinama su stavljani u hranu za mačke. Kada je studija pokazala da je ovakva hrana uzrokovala povećan broj karcinoma kod kućnih ljubimaca. U Evropi su ovi otpaci zabranjeni čak i kao dodatak hrani za mačke.

Proizvođači mesa u Nemačkoj dužni su da ovakve mesne otpatke, ili unište, ili izvezu u roku od 48 sati. Zbog čega kamioni srpskih preduzetnika uvek čekaju spremni ispred ovih fabrika u Nemačkoj? Svake godine u Srbiju se uveze stotine tona ovog kancerogenog mesnog otpada, koji se potom stavlja u viršle za decu, kobasice, paštete, a ponekada je u procentu većem od 50 odsto to đubre zajedno sa sojom u sastavu mlevenog mesa, koje kupujemo u prodavnicama.

 

    A 1. Ševarlića tuže jer zna matematiku

Kada je profesor poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić na osnovu javnih podataka Ministarstva poljoprivrede izračunao da u Srbiji ima 5.000 hektara zasejanih genetski modifikovanom sojom, zaprećeno mu je krivičnom prijavom.

Kasnije se ispostavilo da je u pitanju podatak izračunat na osnovu objavljenih informacija koji je svako mogao da izračuna, pa su nadređeni iz Ministarstva poljoprivrede odustali od tužbe.

– Izjavili su da su Kontrolisali kontrolisali 1.300 parcela pod sojom i uzeli 45 sumnjivih uzoraka. Kako su objavili, 42 su bila pod GM sojom. Ta 42 uzorka nalazila su se na ukupnoj površini od 23 hektara i kažu to je minorno, to nije ništa.

Hteli su da me tuže, jer sam izjavio da u Srbiji ima do 5.000 hektara pod GM sojom, a do tog podatka se dolazi prostom računicom. To nije samo 23 hektara, kako su objavili. Danas, verujem, ima manje, ali ne zato što se država bori za to nikada nisu pokazali ni objavili imena počinilaca, nisu prikazali uništavanje ovih zasada u toku vegetacije, niti su nekoga kaznili sankcijama koje su kod nas, inače, za ova dela sedam puta manje nego u susednoj Hrvatskoj. Danas je manje samo zbog toga što nam je propalo stočarstvo, objasnio je Ševarlić.

Inače Srbija je trenutno najveći evropski proizvođač nemodifikovane soje. Deseti smo svetski izvoznik kukuruza koji nije genetski modifikovan. Ovako mala zemlja izvozi enormne količine ovih sirovina, a uvozimo meso životinja koje su hranjenje GM proizvodima GMO sojom. Uvozimo i takvu sojinu sačmu, a to je počelo, kada su nam SAD „poklonile" 50.000 tona sojine sačme za koju se znalo da je od GMO soje.

Tada smo najviše zagadili naše stočarstvo. Sve je završilo u našim oborima i štalama odnosno na našim trpezama, kroz razne vrste mesa i prerađevina od takvog mesa. Srpske trpeze pune su mesa od životinja hranjenih GMO sojom.

Iako imamo jedan od najrigoroznijih zakona koji zabranjuje uvoz, promet i proizvodnju GMO u Srbiji, što može da se iskoristi kao odličan marketing za izvoz agrarnih proizvoda.

U Srbiji je tri četvrtine opština i gradova usvojilo deklaraciju protiv GMO. Anti GMO aktivisti planiraju i da formiraju savez Opština i gradova pod nazivom: „Za Srbiju bez GMO" i da institucionalizuju masovnu podršku lokalnih samouprava protiv uvoza, uzgoja i prometa GMO.

Od 1996. godine, kada je počelo sa milion hektara pod GMO usevima u Americi, danas u celom sveti ima 170 miliona hektara pod GMO. Svim državama u kojima postoje GMO usevi postoje i zdravstveni problemi onih koji su uključeni u njegovu proizvodnju. Najčešće uzgajivači oboljevaju od raka, a česti su i mentalni poremećaji.

 

    Glosa

Tajna iz premijerove elektronske pošte: Andrej Vučić, uvoznik separisanog mesa zabranjenog u EU!

Ukoliko je narodna poslovica koja kaže da gde ima dima ima i vatre tačna, onda je ovo svakako priča koju treba temeljnije proveriti. Našem novinaru, nedavno je pokazan i-mejl iz premijerovog inboksa, u kome mu osoba čiji identitet ne možemo da otkrijemo, postavlja pitanje: da li je istina da je Andrej, (Andrej Vučić) zaista ušao u poslove uvoza mašinski separisanog mesa, koje je u Evropskoj uniji zabranjeno stavljati čak i u hranu za mačke!

 

©Geto Srbija

mateijal: List protiv mafije

ZAMRZNUTI BUĆKURIŠ IZ EU, PO RADNJAMA U SRBIJI SE PRODAJE KAO SVEŽ PROIZVOD!

 

Nesmenjiva ekipa kriminalizovanih državnih službenika u Ministarstvu poljoprivrede Srbije, širom je otvorila vrata masovnom uvozu hrane koja ne odgovara standardima Evropske unije. Na prvom mestu je uvoz mesa, koje ulazi na domaće tržište preko tajkunskih prodajnih lanaca. Kontrole nema. Od početka prošle godine uvezeno je čak 25. 000 tona mesa u kome je pronađena Salmonela. Sa druge strane, ubijanje domaćeg stočnog fonda i poljoprivrede traje svim sredstvima.

                 Vuk Stanić

EVROPSKO MESO2

 

Uz blagoslov Vlade Srbije, proizvođači iz Evropske unije, zatrpavaju srpsko tržište hrane srmznutim mesom. U svim veleprodajnim lancima (najviše u prodajnom lancu „Idea„) već mesecima traje prodaja smrznutog mesa kao svežeg.

Podaci govore da je proteklih dvadeset meseci uvezeno više od dvadeset pet hiljada tona smrznutog mesa iz Evropske unije u Srbiju. Svakog meseca se ponovo uvoze u sve većim količinama, ipak nigde nećete naći vitrinu na kojoj piše da kupujete ranije smrznuto meso, odnosno da u pitanju nije sveže meso. Kada se sve ovo uzme u obzir svima je jasno da nam prodavnice piljare često prodaju ranije smrznuto kao sveže meso.

Direktor Uprave za veterinu, Dejan Bugarski doneo je krajem marta pismenu direktivu koja ovakvu masovnu prevaru podstiče. Direktivom se eksplicitno ne brani, prodaja zamrznutog mesa kao svežeg, već se nabrajaju retko kome razumljive procedure, a koje se opet ne primenjuju u većini prodavnica.

Direktivom je u potpunosti legalizovan i uvoz mesa koje je odavno duboko zamrznuto negde u inostranstvu.

U članu tri ove direktive piše: „…Zamrznuto meso može da se uvozi samo ako nije skladišteno duže od šest meseci od datuma klanja, ili zamrzavanja„.

Dakle, pravni subjekti iz EU koji trenutno raspolažu sa nekoliko milijardi evra vrednim zalihama mesa, a koje su ranije izvozili u Rusiju, treba sve svoje viškove mesa duboko da zamrznu i u roku od šest meseci imaju pravo da ga legalno izvezu u Srbiju.

Na ogromno tržište Ruske federacije, Evropska unija i druge države koje su sada pod ruskim sankcijama, izvozile su hranu vrednu 17 milijardi evra. Na primer, Danska je u Rusiju godišnje izvozila svinjetinu vrednu više od 300 miliona evra.

Nemci su godišnje u Rusiju izvozili svinjsko meso u vrednosti od 290 miliona evra. Francuzi su Rusima prodavali svinjsko meso u vrednosti i do sto miliona evra godišnje. Izvoz piletine iz grupe zemalja kojima su uvedene ruske kontra sankcije, vredeo je više od 500 miliona evra.

Norvežani su ruskim restoranima i hotelima prodavali čak 1,1 milijardu evra vrednu ribu i morske plodove…Proizvođači svog tog mesa, ribe i drugih poljoprivrednih proizvoda sada su u potrazi za novim tržištima.

Evropska unija odobrila je sredstva iz fondova za poljoprivredne i druge proizvođače koji su pogođeni ruskim kontra-sankcijama, ali sredstva pokrivaju samo deo gubitaka dok se viškovi kvarljive robe mere desetinama hiljada tona mesečno. Hipermarketi EU su iz ovih razloga preplavljeni akcijama na kojima se ispod redovne cene nude meso, pomorandže, riba…

Ipak, ni na akcijama se ne proda baš sve, a ono što se ne proda u EU (roba koja više ne zadovoljava potrošačke standarde), zamrzava se i šalje na tržišta trećeg sveta. Takvu robu, u zemlje poput Srbije uvoze ljudi pokvareniji i od nedavno uvezenog mesa sa salmonelom.

Uz blagoslov pribavljen od direktora Uprave za veterinu i Dejana Bugarskog i načelnice republičke veterinarske inspekcije Sanje Čelebićanin, oni ga plasiraju našim potrošačima.

Ipak, tajkunima koji su od početka prošle godine uvezli više od 25.000 tona smrznutog mesa ni to nije dosta, pa je verovatno zbog toga Sanja Čelebićanin uputila e-mejl u kome daje instrukcije svim inspektorima kako da postupaju (kako da zaštite velike igrače, odnosno njihove veleprodajne lance).

Velikima je potrebna zaštita jer ne žele malim mesarama da dozvole, da uzmu deo profita od visoko isplativog posla sa prodajom smrznutog mesa kao svežeg. U e-mejlu, čiji faksimil objavljujemo u prilogu teksta, Čelebićaninova jasno navodi da traži od inspektora da posebno kontrolišu male, dok kako kaže „veliki supermarketi“, ispunjavaju uslove (uslove koje bi svaki tajkun poželeo a koje su ona i Bugarski razradili!).

U e-mejlu koji je poslala, Sanja Čelebićanin objašnjava inspektorima koga i kako treba da sankcionišu, kada je u pitanju poslovanje sa smrznutim mesom. Čelebićaninova piše da meso odmrznuto u objektu, može da se stavi u promet, samo kod onih prodavaca koji imaju „sve uslove“, i dodaje: „…Jasno je da ove uslove ima veoma mali broj objekata, odnosno veliki super marketi“

U nastavku tog e-mejla, Čelebićaninova i sama priznaje da postoji problem prodaje odmrznutog mesa, kao svežeg i navodi na njoj svojstven način da je potrebno da se potrošači pretvore u inspektore kako bi mogli da prepoznaju ovakve prevare:

Potrebno je da se naši potrošači informišu kako mogu da prepoznaju odmrznuto meso, a da pri tome ne stoji na deklaraciji podatak da je meso zamrznuto i datum u skladu sa članom 35. pravilnika…“.

O tome šta da prevareni potrošač uradi kada tu nepravilnost prepozna, u svim radnjama u komšiluku u kojima se snabdeva, Čelebićaninova ne piše ništa, jer rešenje za tu situaciju ne postoji. Kupac je stavljen pred izbor da, ili ne jede meso, ili kupi odmrznuto meso toliko lošeg kvaliteta za koje su u Evropskoj uniji procenili da ga ne treba jesti. Inače Todorićeva „Idea“ i drugi hipermarketi, već imaju iskustva u ovakvim poslovima, pa su još prošle godine optuženi da su u Hrvatskoj odmrznuto meso prodavali kao sveže.

 

      Aditivi koji izazivaju najgore bolesti

 

Da bi bilo jasnije o kakvoj megalomanskoj pohlepi i trci za zaradom se radi, i kako funkcioniše distribucija zamrznutog i po standardima EU neupotrebljivog mesa na srpskom tržištu, treba podsetiti na neke činjenice…

Odmrznuto meso se i u Evropskoj uniji prerađuje i stavlja u kobasice i viršle. Na žalost, to nije i razlog zbog koga se zamrzlo meso uvozi u Srbiju, kod nas se zapremina viršli i kobasica uvećava dodavanjem mašinski otkošenog i mašinski separisanog mesa.

U pitanju su mesni otpaci u koje spadaju trtične žlezde creva, kosti oči, bubrezi mozgovi, odnosno, sve ono što je u Evropskoj uniji zabranjeno koristiti kao hranu za ljude i hranu za mačke. Sve se to lepo mašinski samelje i u tu smesu se dodaju soja, loj i aditivi poput karagena koji imaju moć da sve to uvežu u jedinstvenu materiju nalik na meso.

Taj bućkuriš koji ima nutritivnu vrednost sličnu Paćotijevim cipelama, moguće je spremiti da izgleda kao viršla kobasica, pa čak i kao mleveno meso. Svi ovako nastali proizvodi odlikuju se niskom cenom, koju proizvodi od smrznutog mesa nikada ne bi mogli da nadmaše.

Iz tih pragmatičnih razloga trgovci su se dosetili da smrznuto meso, potrošačima ponude, bez preteranog objašnjavanja da su šnicle sa police pre šest meseci bile duboko zamrznute negde u Evropskoj uniji.

Ovakav način prodaje znači da srpski potrošači konzumiraju meso sa manje proteina, manje minerala, manje gvožđa, jer se svakim zamrzavanjem kao i termičkom obradom kvalitet mesa smanjuje.

Nešto pošteniji odnos prema kupcima ima firma „Metro“. Oni su nedavno za razliku od drugih priznali da u njihovim „Keš end Keri“ veleprodajama u ponudi imaju i uvozno smrznuto meso, ali i da ga ne nude kupcima kao sveže, odnosno odmrznuto, već ga uvoze kao smrznuto i kako takvo i prodaju.

Neobaveštenu javnost ovde treba upozoriti da je temelj za nesavesno poslovanje svih ostalih hipermarketa u Srbiji postavilo baš Ministarstvo poljoprivrede uvođenjem takozvanog „Hasap sistema„. Naime, nisu u pitanju samo hiper-marketi, već i sva pravna lica koja rade sa hranom.

„Hasap sistem“ je uveden na takav način, da su proizvođači i prodavci hrane obavezni da sami sebe kontrolišu (kao da to ranije nije bio slučaj). Novo je bilo to što prodavci sada, čim istaknu da imaju takozvani „Hasap sertifikat„, nijedna inspekcija ne sme da ih kontroliše, osim po prijavi potrošača.

Većina agencija koje su delile sertifikate su bile male stranačke firme, osnovane od strane starog članstva G17 i Demokratske stranke, koje su po obavljenom poslu likvidirane. Subjekti kojima su dodelili „Hasap sertifikat“, samo u poslednje tri godine su sprovođenjem samokontrole uspeli u nekoliko navrata da isporuče zdravstveno neispravnu hranu školama i vrtićima.

Bez griže savesti su nam prodavali torte sa deponije. Prodaju nam meso najlošijeg kvaliteta u Evropi. U viršle i kobasice stavljaju nam otpatke iz EU. U mleveno meso i viršle dodaju aditive od kojih se dobijaju najgore bolesti, kao što su rak i oboljenje štitne žlezde.

Kada u retkim situacijama neko od ovih nečasnih dela ispliva na prve strane novina, kao što je to bio slučaj prodaje pokvarenih torti, odmah se u medijima pojavi Sanja Čelebićanin. Ona nam onda „stručno“ objašnjava da smo sami krivi što kupujemo kod prevaranata kojima je njeno ministarstvo dozvolilo da se samokontrolišu.

 

      Teror nad inspektorima koji otkrivaju nepravilnosti

 

Važno je znati da u ovom slučaju, veterinarski inspektori nisu jedini koji trpe torturu kada ukažu na nepravilnosti u radu velikih tajkunskih firmi. Treba, naime, naglasiti da poljoprivredni inspektori koji ukažu na nepravilnosti u hrani biljnog porekla, takođe prolaze kroz isto maltretiranje.

Na primer, inspektor koji je nedavno skrenuo pažnju šefovima u Ministarstvu poljoprivrede, da se u voćnim jogurtima i slatkišima nalazi „modifikovani kukuruzni skrob„, suočio se sa mobingom najgore vrste. Mobingovan je samo zato što je predložio da se urade laboratorijske analize o količinama modifikovanih organizama u ovim proizvodima.

Prisutnost GMO organizama u Srbiji je na žalost dozvoljena i do nivoa od 0,9 odsto, pa je inspektor opravdano smatrao da je vrlo verovatno da neki proizvodi sadrže i više nivoe GMO u sebi.

Uzrok tome je, kako nam je objasnio, što se osim modifikovanog skroba koji se dobija od gentski modifikovanog kukuruza u proizvode dodaje i GMO soja, ali i mleko u prahu dobijeno od krava koje su hranjene sa GMO hranom!

Vrlo je verovatno da u mnogim voćnim jogurtima, keksima i čokoladicama koje se prodaju u Srbiji nivo GMO-a daleko prevazilazi dozvoljenih 0,9 odsto, a problem je što kod hrane biljnog porekla važi ista mantra kao i kod hrane životinjskog porekla „samokontrola“.

Rezultati samokontrole su takvi da ne postoji nijedna zvanično urađena i objavljena analiza o tome šta se sve u kojoj količini nalazi u hrani koju jedemo. Broj ljudi koji oboljevaju od raka debelog creva, raka na jetri, i poremećaja u radu štitne žlezde je u porastu, a ova oboljenja su pretpostavlja se u direktnoj vezi sa lošim kvalitetom hrane u Srbiji. Među mladim široko su zastupljeni povišen krvni pritisak, masna i uvećana jetra, povišen nivo bilirubina.

Na žalost, zdravstveni, veterinarski, sanitarni, poljoprivredni inspektori koji bi trebali da utiču da se kvalitet hrane u Srbiji napokon poboljša su sputani lošim propisima.

Redakcija je u više navrata pisala o Pravilnicima smrti, kojima je dozvoljeno kancerogene materijale stavljati u hranu za ljude. Nadležnima u ministarstvu ni na kraj pameti nije palo da te pravilnike stave van snage, jer bi na taj način došli u ozbiljan sukob sa tajkunima koji finansiraju većinu medija i većinu stranaka, a po svoj prilici i većinu službenika u svim Ministarstvima. Prošle nedelje u dopisu upućenom Aleksandru Vučiću, koji je upitala Unija poljoprivrednih proizvođača od premijera je zahtevano da se hitno ovi pravilnici izmene.

Prilikom usmenih razgovora sa malim poljoprivrednim proizvođačima u više navrata je od članova Vlade traženo i da se smeni ekipa nesmenjivih sekretara, pomoćnika i drugih službenika ministarstva poljoprivrede. U pitanju je grupa ljudi koju veliki broj upućenih krivi za lošu situaciju u kojoj se nalazi srpsko tržište hrane i srpski stočni fond. Zbog njih imamo nekontrolisan uvoz svega onog što bi srpsko selo trebalo samo da proizvodi.

U pitanju su ljudi u čijem mandatu se Srbijom u više navrata širila bruceloza, svinjska kuga i druge zarazne bolesti životinja, koje smo kao u slučaju šmalenbergovog virusa čak i sami uvozili. Zbog kojih su proteklih nedelja seljaci bacili 27 hiljada litara mleka, dok su uvoznici mleka uvozili mleko u prahu mešali ga sa vodom i koristili ga sa proizvodnju mlečnih proizvoda sira, jogurta…

U prethodnim istraživanjima, naveli smo odgovorna lica (sekretare Ministarstva poljoprivrede, Danila Golubovića i Dejana Krnjajića, načelnik Odeljenja za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja, Budimira Plavšića, načelnika Odeljenja za veterinarsko javno zdravlje u Upravi za veterinu Slobodana Šibalića, načelnika Odeljenja za međunarodni promet i sertifikaciju Sinišu Kotura i načelnika veterinarske republičke inspekcije Sanju Čelebićanin) kao veliku prepreku oporavku srpske agroprivrede.

Do detalja smo opisali koliko se nezdrave hrane nalazi na rafovima u našim prodavnicama, i kako su nastali pravilnici koji to dozvoljavaju. Pod uticajem našeg pisanja porasla je i samosvesnost kupaca, ali se još uvek nisu rodile konture neke organizacije koja bi mogla da nas zaštiti od masovnog trovanja. U narodu je široko rasprostranjeno mišljenje da je moguće snabdeti se alternativnim načinima, kao i da je moguće posledice koju nezdrava hrana ima na naš organizam otkloniti zdravim suplementima među kojima je i prirodni med.

 

      „Odugovlačićemo sa pravilnikom, sve dok vi ne prodate vaše zalihe…“

 

Javnost u Srbiji mora da zna i ovu zastrašujuću istinu: više od devedeset odsto meda koji se proizvodi i prodaje u Srbiji zapravo industrijski! U pitanju je med lošeg kvaliteta koji ne zadovoljava kriterijume koji su neophodni da bi bio označen kao prirodni med. Pojačana konzumacija ovakvog meda može se smatrati štetnom za dijabetičare!

Glavni krivac što se na pakovanjima ovakvog meda mogu naći napisi da je med zdrav, ili prirodan krivac je opet Ministarstvo poljoprivrede koje je donelo još jedan pravilnik kojim je moguće dovoditi potrošače u zabludu. U pitanju je „Pravilnik o medu“.

Zbog klimatskih promena sve češće se dešava da nema dovoljno cveta, pa se pčele nekada moraju dohraniti. Najčešći i najjeftiniji oblik dohrane pčela je šećerno kvasnom pogačom.

Na taj način se, umesto od polena, med dobija od industrijskog šećera. Kvalitet takvog meda je izuzetno loš i njegov promet je dozvoljen u zemljama EU, samo pod uslovom da je i obeležen kao industrijski med.

Prirodni med sa druge strane se dobija kada ga pčele proizvedu iz baze polena i nektara, tada med i sadrži sve zakonski propisane parametre, odnosno pravilan nivo fruktoze, glukoze i minerala…

Industrijski med uglavnom ne sadrži nikakve minerale. Idustrijski med nije štetan po zdravlje, ali je nekvalitetan i ne može se tvrditi da doprinosi poboljšanju zdravlja.

Na žalost Pravilnik o medu koji je na snazi ne poznaje razliku između industrijskog i prirodnog meda.

Nije trebalo da bude tako, prvobitni nacrt pravilnika o medu je bio u skladu sa svetski priznatim normama i postojala je razlika između industrijskog i prirodnog meda. Na žalost, ekipa ministarstva poljoprivrede koju čine načelnica Uprave za veterinarsko javno zdravstvo Tanja Bošković, načelnica izvoznih objekata Branka Stošić i inspektor Marko Bjekić, nisu prihvatili predlog ljudi su stručni i koji se razumeju u razlike između industrijskog i prirodnog meda.

Oni čak nisu dozvolili ni da se u pravilnik stavi da prirodni i industrijski med moraju biti zdravstveno ispravni, odnosno da ne smeju sadržati antibiotike, teške metale, pesticide, kao i da ne seme u prodaji biti ukoliko je u njemu započelo alkoholno vrenje.

Da je pravilnik usvojen kako treba, postojala bi razlika u ceni između industrijskog i prirodnog meda. Ko hoće mogao bi tada da kupuje industrijski med po nižoj ceni, dok bi oni koji žele da kupe prirodni med morali da izdvoje više novca. Industrijski med je na primer idealan za konditorsku industriju. Trenutno se u Srbiji i jedan i drugi med prodaju kao prirodni.

Tu se nažalost priča o medu ne završava, jer kako se ispostavilo privatno udruženje „Savez pčelara Srbije“, uspostavilo je dobre odnose sa veterinarskom inspekcijom ministarstva poljoprivrede. Rodoljub Živadinović predsednik ovog udruženja hvali se dobrim odnosima sa načelnicima Dušanom Ljuštinom i Sanjom Čelebićanin.

Svim proizvođačima meda sa kojima stupi u kontakt Živadinović onako usput stavalja do znanja da se moraju učlaniti u njegovo udruženje. Da moraju da mu daju uvid u poslovanje njihovih firmi i to sve poslovne tajne poput informacija o cenama po kojim nabavljaju sirovine. Iz firmi na koje je vršio pritisak kažu, im je pretio da će se suočiti sa stalnim inspekcijama ukoliko ne prihvate da se učlane.

Živadinović je kažu bio neprijatan prema predstavnicima svih onih firmi koje su se tokom sastanka u ministarstvu zalagali za normalan pravilnik.

Na istom tom sastanku na pitanje jednog proizvođača šta da radi sa gomilama industrijskog meda koje mu se slažu poslednje dve godine, Tanja Bošković mu je odgovorila:

-Novi pravilnik koji pravi razliku između prirodnog i industrijskog meda neće još uvek da stupi na snagu. Mi ćemo odugovlačiti njegovo donošenje. Odugovlačićemo sve dok vi ne prodate vaše zalihe…

Firma Irikom koja po svoj prilici nije bila obaveštena o događajima na sastanku ponudila je zalihe industrijskog meda po ceni nižoj od one po kojoj se prodaje prirodni med. Nedugo zatim posetio ih je Dušan Ljuština sa ekipom svojih inspektora, i kontrolisao je njihove proizvode na HMF i Dijastazu…

Inače ovakve inspekcije i kontrole nisu nimalo naivne, jer se dešavalo da veterinarska inspekcija utiče da proizvodi neposlušnih firmi budu sklonjeni iz prodajnih lanaca kao što je Metro.

Zbog lošeg pravilnika o medu postojale su i situacije da su u medu bili široko prisutni antibiotici, pesticidi, kao i da je u pojedinim prodavnicama prodavan med, kod koga je u tegli došlo do alkoholnog vrenja.

U svim slučajevima med je najnormalnije usmeravana ka potrošačima, dok prema mišljenju stručnjaka takva med može jedino da se preusmeri u proizvodnju etil-alkohola!

Sve ovo je dokaz da zahvaljujući stručnjacima iz Uprave za veterinu imamo još jedan pravilnik kojim je dozvoljeno potrošače dovoditi u zabludu, i prodavati im mačku u džaku.

 

     A 1. Kako GMO seme ulazi u Srbiju i zašto niko ne kontroliše Viktorija grupu?

 

U više naučnih studija iskazana je pretpostavka da konzumacija mesa životinja čiji su organizmi oštećeni konzumacijom genetski modifikovane stočne hrane, dovodi do oštećenja zdravlja kod ljudi. Pretpostavlja se da konzumacija takvog mesa dovodi do oboljenja od raka, dijabetesa, da konzumenti postaju skloniji alergijama…

Na žalost, svinjske šnicle, koje potiču od tovljenika hranjenih GMO sojom, su postale svakodnevica u Srbiji. Farmeri takve svinje prodaju na malo, po selima, ali i klanicama koje od njih otkupljuju živu stoku. Kontrola stočne hrane na prisustvo GMO ne postoji u proteklih pet godina nije urađena nijedna takva analiza.

Utvrditi da li su životinje čije meso uvozimo jele GMO hranu je gotovo nemoguće. Klanice od seljaka, koji gaje GMO soju, takve svinje otkupljuju i ništa ne kontrolišu. Svinje koje uvozimo sigurno su hranjene genetski modifikovanom sojom ili kukuruzom, a da to niko i ne proverava. Profit je i u ovom slučaju svima ispred razuma, ljudi ne razmišljaju mnogo o posledicama.

GMO soja se u Srbiju unosi uglavnom iz Rumunije. Ilegalni put semena GMO biljaka je vrlo jednostavan. Seme se švercuje iz Rumunije u gepecima automobila. Od 50 kilograma GMO soje kada se poseje, za narednu godinu ostane 1.000 kilograma semena ove biljke.

Tona semena dovoljna je za sedam do osam hektara zemlje. Ona se iz godine u godinu umnožava, a takvu soju koriste seljaci za sopstvene potrebe. Na otkupnim mestima to ne može da prođe, jer ona nije prihvatljiva i dozvoljena, a strogo se kontroliše. Kada se završi žetva, a soja ostane neotkrivena, uzgajivači je obrađuju termički, u malim mašinama koje se nazivaju ekstruderi. Zrno se pretvara u punomasni sojin griz. To je hrana kojom se potom tove svinje, a u nekim prilikama daje se i živini. Na taj način svinja i pilići hranjeni GMO sojom ulaze u lanac ishrane čoveka.

Iz Ministarstva poljoprivrede, sa druge strane saopštavaju da Fitosanitarna inspekcija kontroliše useve na teritoriji Srbije, dok je posebna pažnja posvećena proveri nedozvoljenog unošenja i gajenja GM biljaka. Takođe, iz ministarstva tvrde da će parcele pod sojom biti kontrolisane korišćenjem proteinskih test traka za brzu detekciju GMO biljaka. Na žalost, inspektora je malo, a GMO useva mnogo, dok se usevi koje su zasejale velike korporacije poput Viktorija grupe neće čak ni kontrolisati.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

ZNAMO KO SA ŠEIKOM TIKVE SADI; A KOME ĆE SE RAZBIJATI O GLAVU!!?

3. јануара 2014. Коментари су искључени

 

Kompanija iz Emirata, Al Dahra, u Srbiju je došla sa namerom da uzgaja genetski modifikovanu hranu. Do sada su za te potrebe uzeli u zakup više od dva odsto srpske teritorije! Skandal je utoliko veći što će GMO hranu koju ovde uzgajaju prodavati i na srpsko tržište, kao i na tržište zemalja sličnih Srbiji, koje su nemoćne da se odupru ovom globalnom zlu. Šeik El Zajed očekuje ogromnu zaradu, a Srbiju očekuju masovna oboljenja. Da li je to bio smisao neskrivene ljubavi između njega i prvog potpredsenika Vlade Srbije?

 

               Vuk Stanić

 

Kompanija Al Dahra koja je u vlasništvu šeika iz Emirata, Muhameda Bin Zajeda Al Nahjana, inače kućnog prijatelja potpredsednikaVlade Srbije Aleksandra Vučića, u Srbiji će uzgajati genetski modifikovanu hranu (GMO). Srbija još nije na pravi način suočena sa ovim užasom koji preti masovnim umiranjima, deformacijama i istrebljenju čitavih generacija. Naime, od GMO hrane konzumenti lagano umiru.

Ako se ona u zamišljenom kapacitetu raširi po Srbiji, građani će još masovnije obolevati od raka. Jedina nada je hitna smena svih onih visokih državnih službenika koji su kompaniji Al Dahra praktično poklonili skoro dva odsto srpske teritorije, sa ciljem da proizvodi otrov. Takođe, blagotvorno bi bilo i hitno raskidanje svih ugovora sa Al Dahrom i hitna izmena Zakona o bezbednosti hrane, čime bi prisustvo GMO bilo potpuno zabranjeno.

Ovakav scenario za sada je teško ostvariv pošto aktivni birači masovno podržavaju stranku koja sprovodi program svetskog GMO lobija. Čak i kada bi podrška SNS-u bila uskraćena sve druge velike stanke, poput DS proteklih godina su aktivno radile na trovanju naroda.

Novih, poštenih, a jakih stranaka nema na vidiku, tako je medijska kritika poslednje oružje za koje goloruki narod može da se uhvati kada je u pitanju borba protiv Al Dahre i drugih kompanija koje planiraju da profit stiču trovanjem naroda.

Kada se prouče ugovori kojima je Al Dahri zemlja srpskih poljoprivrednih kombinata prodavana, ili davana u zakup, u Srbiji postaje jasno da se tu išlo ispod svake razumne cene. Može se pretpostaviti da su odgovorni za ovaj posao bili ucenjeni od strane mentora sa zapada koji su im odobrili da dođu na vlast. Ipak postavlja se pitanje: kakvi su to ljudi kada su spremni da narod u koji spadaju njihova deca i bliski rođaci truju GMO hranom za koju je dokazano da izaziva rak?

Potpredsednik vlade Vučić, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić i Mlađan Dinkić zadužen za kooperaciju sa Arapima, dobro znaju da se Al Dahra uveliko bavi uzgojem GMO kultura u Namibiji, pored velike brane po imenu Nuate Dam odmah pored tamošnjeg veštačkog jezera.

Službenici Al Dahre i ne kriju da se bave genetskim uzgojem i inženjeringom, pa je ove podatke moguće proveriti i na njihovom sajtu http://www.aldahra.com.

Nedavna dešavanja su pokazala da su ljudi iz bogatih porodica arapskih šeika beskrupulozni i da su bez ikakve griže savesti kupovali od albanske mafije organe koje su ovi vadili kidnapovanim Srbima. Organi jesu bili skupi, ali ni šeici nisu siromašni. Dokazi za ovu priču se lako mogu pronaći pretragom interneta gde u jednom od članaka o trgovini organima, autor citira šeika koji kaže: "Zar ste morali da mi presadite baš srpsko srce?"

 

     Istorija Vučićevih odnosa sa arapskim šeicima

 

Kada se ljudi bez savesti dohvate poslova u kojima je profit velik postavlja se opravdano pitanje, koliko će njima biti bitno ako neko u Srbiji oboli od raka zbog semena koje su na nekada našoj zemlji zasejali. Da li će šeicima, Vučićevim prijateljima, možda biti žao ako neko smrtno oboli zbog kontakta sa otrovnim hemikalijama kojima će zaprašivati useve u Srbiji? Sigurno neće, jer im nije bilo žao ni arapske dece u Iraku, kada su cenu nafte držali toliko niskom da Irak nije mogao od prodaje energenta da zaradi dovoljno za ratu spoljnog duga.

Na konferencijama Arapske lige, Sadam Husein je molio te iste šeike da smanje proizvodnju, kako bi cena skočila i kako bi Iračka deca prestala da umiru od gladi. Nisu ih interesovala deca u Iraku, jer su njihovi životi stajali na putu njihovog profita.

Sve ovo dobro zna i Aleksandar Vučić, koji je zajedno sa svojim tadašnjim šefom Vojislavom Šešeljom još devedesetih godina uspostavio prijateljske odnose između Srpske radikalne stranke i BAS partije Sadama Huseina. Tada je radikalski časopis "Velika Srbija" u nekoliko brojeva odštampan dvojezično, na srpskom i arapskom. "Velika Srbija" je bila puna prijateljskih slika na kojima su bili Šešelj i Sadam. Za izgled časopisa starao se lično radikalski čovek zadužen za informisanje, Aleksandar Vučić.

Ni Vučić nije preterano osećajan kada su deca u pitanju o čemu govori i poslednja afera kada su se deca masovno otrovala hranom u beogradskim školama. Za ne sprečavanje trovanja deo odgovornost definitivno pada na ministarstvo poljoprivrede, koje vodi njegova stranka odnosno ministar Dragan Glamočić.

Umesto da pritisne Glamočića da smeni odgovorne, Vučić dozvoljava da se priča oko trovanja dece gurne pod tepih i zaboravi. Mogao je potpredsednik Vlade da iskoristi aferu i da pritisne koalicione partnere iz SPS. Oni drže "pod kontrolom" ministarstvo zdravlja i ministarstvo prosvete, tačnije resorne ministre, Slavicu Đukić Dejanović i Tomislava Jovanovića.

Vučić ih nije čak ni javno podsetio da su oni i njihovi službenici javno obećali da će krivci biti pronađeni. Mogao je da to iskoristi kao argument protiv SPS u kampanji na Voždovcu. Nije, baš ga briga. I nije mogao da kaže da ne zna o čemu se radi.

Preko dve stotine dece otrovano je samo u školi "Branko Radičević" u novobeogradskom Bloku 45. To je osnovna škola u koju je išao i Aleksandar Vučić, još u vreme kada se polagala pionirska zakletva. Neki od roditelja dece ga lično poznaju. Vršnjaci su, zajedno su nosili crvene marame. Pokušavali su da dođu do njega i očekivali su da će on kao samoproklamovani borac protiv kriminala i korupcije nešto uraditi. Ali, njemu nije palo na pamet da poseti školu u kojoj je nekada provodio velike odmore.

U ranije objavljenim tekstovima o dolasku kompanije Al Dahra u Srbiju, ističe se da su kupili i uzeli u zakup zemlju od gazdinstva "7. Juli" iz Surčina, geografski se zemlja prostire od Vučićevog rodnog Bloka 45 do obrenovačke termoelektrane. Gazdinstvo ima i svoju poljoprivrednu avijaciju, kojom će Al Dahra verovatno zaprašivati ono što zaseju. Pesticidi koje Arapi bace vetar će nositi na sportske terene Bloka 45, gde deca igraju fudbal i košarku.

Na tim terenima i on je nekada igrao košarku, ali sad kada Arapi bud trovali novobeogradska naselja i sremska sela koja se dodiruju sa zemljištem koje im je prodato on neće biti tamo. Šta mogu da očekuju roditelji da će se desiti sa njihovom decom posle što ih Šeici zapraše najbolje govori slučaj male Kamile Veron. Ona je rođena i živi u blizini Monsantovih useva u argentinskoj provinciji "Kako". Devojčica zbog hemije koju Monsanto baca na GMO biljke, ima višestruke smetnje u radu više organa, a na fotografiji su vidljivi i spoljni deformiteti na njenom telu.

Prema navodima http://www.portala boston.com u provinciji "Kako" u Argentini, u deceniji nakon dolaska genetski modifikovanih useva i biotehnoloških kompanija učetvorostručen je broj urođenih mana kod novorođenčadi.

Ko normalan posle takvih vesti može da dovede u svoju zemlju kompaniju koja se bavi GMO proizvodnjom i da im proda plac odmah pored naselja u kome je odrastao?

Pošteno govoreći, ministar Glamočić je najavio da planira da izmeni zakon tako da u Srbiji bude zabranjena proizvodnja, a dozvoljen uvoz GMO. Ipak u pitanju je čovek koji je javnosti poznat kao osoba koja mišljenje može da promeni od danas do sutra. Svakom je jasno da će se Glamočić teško suprotstaviti planovima Vučićevih prijatelja.

 

     Pljačka donacija i "Protokol smrti"

 

Genetski modifikovana hrana nije i jedini problem koji su naprednjaci zatekli, a ne rešavaju ga. U više brojeva Tabloid je upozoravao javnost da je u Srbiji dozvoljeno u hranu stavljati najrazličitije oblike kancerogenih aditiva, kocidiostatika, dok se u praksi u piletini koju nam prodaju u supermarketima nalaze i ogromne količine hormona i antibiotika.

Najgori kvalitet mesa prodaju nam slovenačka Perutnina Ptuj i domaći proizvođač Petar Matijević. Prema rečima doktora veterine Miodraga Stojšića, ovu situaciju bilo bi moguće promeniti izmenom zakona i smenom onih koji su napravili ovako divlje pravilnike.

Pravilnik smrti kao ste ga vi u Tabloidu nazvali i dalje je na snazi. Službenici ministarstva protiv kojih je policija do kraja dovela istrage i predmete predala tužilaštvu i dalje na funkcijama umesto u zatvoru, kaže Stojšić. On ističe da je po tom pitanju "definitivno nešto trulo u državi Danskoj".

Istražujući ko stopira istrage i utiče na članove Srpske vlade da odgovorni za pravilnike kojima je hranu dozvoljeno stavljati pileće i goveđe mašinski otkošeno meso, a koje je u EU zabranjeno stavljati čak i u hranu za mačke, saznali smo da osumnjičeni iz ministarstva poljoprivrede imaju podršku srpskih tajkuna i korumpiranih službenika EU.

Pravilnici su kako smo otkrili sastavljani posle petog oktobra u dogovoru sa onima koji su pljačkali zemlju u vreme sankcija, a posle petog oktobra su novac uložili u proizvodnju hrane. Ovakvi nehumani, ali visoko profitabilni pravilnici potom su privukli prehrambenu mafiju iz regiona. Odmah su se uključili u visoko profitabilno trovanje građana Srbije.

Delovalo je da će nakon smene Gorana Kneževića sa mesta ministra poljoprivrede biti smenjen i deo službenika odgovornih za Protokol smrti. Mafija kojoj su službenici ministarstva pružali usluge molila je proteklih meseci Vučića i Glamočića da ih ne diraju. U jednom trenutku, Vučić je čak pomislio da bi mogli da budu smenjeni barem oni odgovorni za aferu sa aflatoksinom. Cele protekle nedelje Šuškalo se da će Glamočić tim povodom smeniti Slobodana Šibalića. Nije smenjen.

Ispostavilo se da čak i pojedini službenici EU, u pitanju su službenici Evropske Komisije iz oblasti poljoprivrede kontaktiraju našu Vladu i lobiraju da ova klika ne bude smenjena. Prema informacijama sa kojima Tabloid raspolaže i ti službenici EU, dobijali su procenat od pronevera novca koji je u Srbiju stizao kao donacija EU.

Ministarstvo poljoprivrede Srbije od EU je dobilo donacije u opremi vrednoj između 15 i 25 miliona evra. Bilo je donacija u i novcu. Kako gotovo nijedan projekat za koji je dat novac ili oprema ne funkcionišu nekoliko službenika EU, koji inače nisu zaduženi za Srbiju se nedavno raspitivalo u našoj Vladi šta se desilo. Ispostavilo se i da je u proneveru opreme koja je donirana za nacionalnu laboratoriju uključen i aktuelni ministar poljoprivrede. Nedavno interesovanje službenika EU, za pronevere donacija moglo bi da pomogne i da domaći prestupnici završe iza rešetaka.

U trenutku kada Evropljani koji su učestvovali u proneveri opreme budu privedeni pravdi ovdašnji kriminalci ostali bi "bez leđa" u EU.

Nedavna budžetska kontrola u ministarstvu poljoprivrede, otkrila je da ni novcem iz Srpskog budžeta nije raspolagano domaćinski i da su službenici ministarstva učestvovali u prevarama. Upoređivanjem knjigovodstvenog stanja onih kojima je ministarstvo po osnovu broja stočnih grla davalo novac i onoga što je ministarstvo uplaćivao, ispostavilo se da je u nekoliko slučajeva davano više novca nego što ima grla stoke.

Dešavalo se, na primer, da farmama koje imaju 100 grla "greškom" donacija bude uplaćena za hiljadu grla! Uglavnom se greškom dodavala jedna nula. Ipak ni zbog ovoga do danas niko nije odgovarao.

Da u ministarstvu nisu baš sigurni šta rade i kako da rade govori i činjenica da je firma Koteks, koja je nedavno bankrotirala, dobila dozvole za izvoz iz objekata u kojima nisu kraju priveli ni sve građevinske radove. Ove dozvole je navodno potpisala inspektorka Branka Stošić, mada je potpis ne čitak, pa će ti navodi tek biti proveravani.

 

     A 1.

   GMO soja i u plazma keksu

Ekološki pokret novog sada tvrdi da je GMO soja prisutna i plazma keksu. Poznati borac potiv GMO Nikolа Aleksić predsednik Ekološkog pokretа Novogа Sаdа kаo i prof. dr Milаdinа Ševаrlićа sа Poljoprivrednog fаkultetа u Zemunu, tvrde dа se u Srbiji odаvno sаdi i proizvodi GMO sojа. Uznemiravajući je i podаtаk dа je po ispitivаnju u Vojvodini u proseku preko 80 odsto а negde i preko 90 odsto ukupunih zаsаdа soje GMO.

Aleksić se sa pravom pitа, dа li smemo uopšte jesti soju, dа li ćemo biti sigurni dа ćemo nаići bаš onih nekoliko procenаtа zdrаve prirodne soje, dа li smemo dа rizikujemo? Ovaj osvedočeni borac protiv GMO kаže dа se čak i u Bаmbi keksu zа decu nаlаzi sojа i dа je lično rаzgovаrаo sа glаvnim tehnologom fаbrike Bаmbi u Požаrevcu i pitаo ga:

-Dа li kontrolišete soju nа ulаzu sirovinа dа nije genetski modifikovаnog poreklа? Dobio je jedan lakonski odgovor: "Pа ne, mi verujemo nаšim dobаvljаčimа".

Zaista, možemo rizikovаti sа svojim zdrаvljem i zdrаvljem svoje dece znаjući dа GMO hrаnа izаzivа nаjteže bolesti poput rаkа i sterilitetа?

Sve čitaoce Tabloida upozoravamo da ukoliko žele dа sutrа imаju zdrаvu decu i porodicu treba da počnu da vrše pritisak na političare u mestima u kojimupozoravamo čitaoce da ne kupuju viršle i kobasice u hipermarketima, ali i da izbegavaju pileće proizvode koje proizvode "Petar Matijević" i firma "Perutnina Ptuj".

 

     A 2.

    GMO ubija polako

Par godina unazad priča se o genetski modifikovanim namirnicama za ljudsku ishranu ali zadnjih par meseci vode se oštre polemike koliko je ova hrana bezbedna, odnosno opasna po ljudsko zdravlje. Većini ljudi je nejasno šta je GMO, kao što većina ne zna da mi u ishrani već koristimo genetski modifikovane proizvode, direktno ili indirektno, kao što su proizvodi napravljeni od mesa stoke koja je hranjena genetski modifikovanom stočnom hranom.

Ako krenete u neku potragu za informacijama, naićićete na more nerazumljivih za i protiv, sve do toga da naš zakon nije regulisao da genetski modifikovane namirnice moraju biti označene što bi svakome od nas olakšao kupovinu, odnosno odluku da li nešto da konzumiramo ili ne. Ovo nisu uradile ni mnoge druge zemlje, u onima koje jesu, isto se vešto izbegava ili se manipuliše dozvoljenim količinama GM sastojaka. Dakle, ni ne sumnjamo u čemu se sve nalaze genetski modifikovani proizvodi. Uvoznici se bore da se GMO ozvaniči dok se zagovornici zdrave ishrane, sa druge strane, bore i apeluju da se GMO protera kao jedan od najvećih neprijatelja ljudi.

Dokazano je u više naučnih studija da konzumiranje GMO hrane dovodi do oboljenja od raka, ili dijabetesa.

Najjednostavnije rečeno GMO su biljke u kojima je DNK izmenjen genetskim inženjeringom. Od polovine devedesetih godina pa na ovamo, zasađeni su milioni i milioni transgenih biljaka, prosto rečeno – biljaka sa izmešanim genima biljaka i biljaka, biljaka i živih organizama (bakterijama) koje prirodnim putem nikako ne bi nastale i nekontrolisano se razmnožavaju jer se njihov polen širi kao i kod svih ostalih biljaka pa je u nekim zemljama zabranjena sadnja GMO semena na otvorenim poljima. Stručnjaci kažu da je šteta koja je učinjena kukuruzu i soji možda nepopravljiva.

Ljudi se vekovima bave ukrštanjem biljaka i životinja i tu nema ničeg spornog kada se radi o istim vrstama, GMO znači da je došlo do ukrštanja raznih vrsta, a to je već neprirodno.

Ispitivanja koja su vršena na miševima koji su hranjeni genetski modifikovanim proizvodima pokazala su da su imali problema sa funkcionisanjem mozga, jetrom, testisima, imunim sistemom i da su se kod njih ubrzano razvijale kancerogene ćelije.

Kad krenete u kupovinu, skoro da je nemoguće da niste u korpu stavili nešto što sadrži GM proizvode, kažu da je takođe skoro nemoguće naći proizvode od soje koja nije genetski modifikovana a mi je još uvek svrstavamo u zdrave namirnice.

Proizvodi od kukuruza su takođe opasni, u nekim zemljama apeluju da nikako ne treba kupovati kokice koje se spremaju u mikrotalasnoj rerni ali ovaj apel nije ništa kada se zna da se kukuruzni skrob koristi u proizvodnji slatkiša, da ga ima u sokovima, čak i u sladoledu.

Američki naučnik iz oblasti molekularne biologije Džon Fagan je komentarišući najavu srpskog ministra poljoprivrede Glamočićevu da u Srbiji dozvoli GMO izjavio: "…sa zdravstvenog aspekta Srbija je stavljena u poziciju sejanja tumora svojoj deci".

Na internet portalu Jutjub (Youtube) moguće je pronaći istraživački film pod nazivom "Genetski rulet novi film Džefrija Smita Stop GMO".

U ovom radu više američkih naučnika govori o uvođenju GMO hrane na američko tržište i o posledicama iste na zdravlje Amerikanaca, koji su oboleli od raka. Tabloid je u obavezi da građanima Srbije saopšti da se protiv GMO i onih koji ga zagovaraju moramo boriti svim sredstvima.

Prema rečima doktora veterine Miodraga Stojšića, GMO hrana izaziva, Alchajmerovu bolest, rak, poremećaj organa za varenje. Posebno su opasne neke vrste genetski modifikovane soje, čak i kada ih konzumiraju životinje, jer se konzumiranjem njihovog mesa pojavljuju devijacije na ljudskim organizmima.

 

     A 3.

    Prijatelj albanske vlade u Prištini

Šeik iz Emirata, Muhamed Zajed Al Nahjan, veliki je prijatelj i donator samoproglašene albanske vlade Kosova. Početkom 2013. godine, sa njim se sastala i predsednica ove nazovi države, Atifete Jahjaga. Ne treba zaboraviti ni to da su Emirati među prvima priznali vladu albanskog Kosovaa, a podržavali su finansijski i hrabrili terorističku organizaciju OVK tokom devedesetih godina (dok je OVK bio na spisku terorističkih organizacija u Americi!").

Naravno, šeici su odmah uložili novac u ovu srpsku pokrajinu koju su albanski pobunjenici uz pomoć SAD nasilno otcepili od Srbije 1999. godine. Ali, njihova ulaganja su takođe otišla u zagađivanje poljoprivrede. Ni albanski narod na Kosovu ne očekuje ništa dobro od šeika. I tamo je dobro kriminalcima na vlasti.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

%d bloggers like this: