KLINIČKI CENTAR SRBIJE: “UBICE” U BELIM MANTILIMA!!!

 

Srpski prosvetitelj Vasa Pelagić napisao je još u 19. veku medicinsku enciklopediju Narodni učitelj, u kojoj su opisane sve tada poznate bolesti, i na koji način se leče.

Uglavnom  lekovitim travama, a terapije za lečenje bolesti  znali su svi učeniji ljudi.

Prema Pelagićevoj terapiji, izlečeni su i najteži bolesnici, a danas, u srpskim bolnicama pacijenti umiru i od obične prehlade!

Kad bi samo nastavili da leče po Pelagićevom narodnom učitelju, današnji lekari bi imali više uspeha u radu, nego što nas truju neispitanim lekovima, ili ubijaju po nalogu vlasti.

Piše: Milica Grabež

 

Odavno nam bolnice liče na klanice.

Dolaskom DOS-a na vlast, srpskom zdravstvu uručeno je nekoliko milijardi evra donacija! Klinički centri, Instituti i bolnice u Srbiji su, za vreme četvorostrukog ministrovanja Tomice Milosavljevića, opelješeni.

Oligarsi iz Demokratske stranke pljačkali su Klinički centar Srbije, Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodina, Klinički centar Vojvodine, sve opšte bolnice i domove zdravlja, do VMA.

Demokratska stranka je pre četiri godine opljačkala donaciju japanske vlade u iznosu od 20 miliona evra, namenjenu rekonstrukciji zgrade Kliničkog centra Srbije, i usmerila je na račune DS-a.

Zbog tog skandala Vlada Japana odbila je da izda agreman Tomici Milosavljeviću, koji je želeo da kao ambasador ode u Tokio.

EU je u izveštaju svoje Komisije saopštila da je srpsko zdravstvo na prvom mestu po korupciji u Srbiji!

Služba za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije vodila je istrage oko korupcije u zdravstvu.

Policijski službenici su sastavili na desetine izveštaja i krivičnih prijava, koje su ostale u fijokama.

 

Nova ministarka zdravlja dr Slavica Đukić Dejanović, miljenica Borisa Tadića, kome je njen sin, pustahija koja živi u Lisabonu, uručio prošle godine plaketu njegove nevladine organizacije, besna što je nisu poslali za ambasadora u Lisabon, pokušava da se osveti građanima i novoj vlasti.

Sve njene odluke su šizofrene i kriminalne, a direktno utiču na masovno umiranje u Srbiji.

Njena raspamećena odluka da se kažnjavaju novčano, odbijanjem od zarade, lekari opšte prakse ako pacijente šalju na specijalističke preglede, uskratila je građanima ustavno pravo na lečenje.

Treba ubediti lekara opšte prakse da ste bolesni i da vas uputi na ultrazvuk, na skener i da ne govorimo.

Zahvaljujući ministarstvu zdravlja, tenderi oko nabavke stentova za srčane bolesti, za citostatike i prioritetne lekove su sračunato spori, sa ciljem da umre što više građana!

Na ugradnju stentova čeka se po tri meseca, i veliki broj bolesnika ne dočeka njihovu ugradnju – umiru.

A cena stenta nije veća od 30 evra!

Trenutno u Srbiji nema više od polovine prioritetnih lekova u državnim apotekama!

Ministarka nije zabrinuta.

Sakuplja markirane cipele, satima je kod frizera i otvoreno spopada svoje mnogobrojne telohranitelje, da je seksualno zadovoljavaju, jer je nimfomanka.

Najavljena borba protiv organizovanog kriminala nije dotakla one koji su opljačkali desetine milijardi iz fondova namenjenih lečenju građana Srbije. 

Aleksandar Vučić je lično sprečio da se na čelu najznačajnijih zdravstvenih institucija nađu časni i pošteni ljudi, profesori medicine, a desetina vrhunskih profesora su i članovi SNS-a.

Gospodin Vučić sprovodi politiku masovnog umiranja građana u Srbiji, čiji strateg je vrhuška Demokratske stranke i ministar u četiri mandata Tomica Milosavljević.

Nesmanjenom žestinom nastavljena su ispitivanja lekova koji nemaju upotrebnu dozvolu nad srpskim pacijentima, bez njihovog znanja i saglasnosti!

Lekari dobijaju lepe svote novca, a pacijentu masovno umiru.

Neispitani lekovi se prodaju u apotekama, a lekari prisiljavaju pacijente da ih koriste, vodeći evidenciji o toku lečenje tih pacijenata, za račun stranih farmaceutskih kuća.

Građani Srbije su besplatni zamorčići  stranim farmaceutskim kompanijama.

Odluka Aleksandra Vučića da za direktora najvitalnije zdravstvene ustanove u Srbiji – Urgentnog centra u Beogradu postavi Zlatibora Lončara, lekara koji je bio aktivni saradnik Zemunskog klana, i koji je za račun ove mafijaške grupe ubijao njihove ranjene žrtve, šokirala je lekare u Beogradu.

Ali, takav prvoklasni ubica postavljen je na pravo mesto.

Može uvek da odradi posao za Vučića i njegovu kliku.

Svakodnevno se u Kliničkom centru Srbije (KCS) dešavaju likvidacije pojedinih ljudi bliskih političkim ili kriminalnim strukturama u Srbiji.

Radnici KCS su nemi svedoci toga, jer se izvršioci u belim mantilima legitimišu kao radnici,

BIA,VOA i drugih bezbednosnih struktura!

U KCS je zatvoren političko-kriminalni krug veza, i direktori se smenjuju kao marionete tih struktura.

Naši insajderi navode slučaj smrti Dejana Milekića, koji je bio jedan od vodećih  pripadnika reda Malteških Vitezova u Srbiji.

Kao portparol i visoki funkcioner Pokreta snaga Srbije učestvovao je u ključnim političkim događajima pre 10 godina, i bio je čovek od poverenja Bogoljuba Karića.

Trenutno se raspetljava klupko oko Karićevih optužnica, i vlast na sve načine pokušava da svi ti slučajevi vezani za njega zastare, jer je mnogo ljudi u to upleteno, a naročito Mlađan Dinkić.

Milekić je, praktično, jedini preostali svedok koji nije uprljan nijednom aferom, za razliku od Borisa Stajkovca i drugih lopova iz Pokreta snaga Srbije.

Dejan je pokušao da se zaštiti članstvom u tajnom društvu, ali je doslovno likvidiran zbog saznanja koja je imao, i koja je podelio sa svojim bratstvom.

Njegova takozvana bolest počela je bolovima u predelu stomaka.

Javio se u Kliničkom centru Srbije, gde su ga odmah usmerili na Prvu hiruršku kliniku (mnogo bi bilo da i on umre u Urgentnom centru!).

Milekiću je utvrđeno postojanje tumora u gušterači, pa mu je ona izvađena, ali je posle nastavljeno sa operacijama, jer su njega i porodicu doktori ubeđivali da je to rak, i da se širi, pa da moraju da mu izvade želudac, jednjak i sve druge organe.

Radnici u toj klinici se ne sećaju da je bilo ko na taj način iskasapljen, nego se obično pošalje na zračenje ili citostatike, ali kod Milekića se uporno insistirali da mu se vadi organ po organ!

On je ubijen!

Poznata je i činjenica da je štićenica staračkog doma u Knjaževcu, kojoj su izvađene oči, inspektoru lokalne policijske stanice dala izjavu da je nije uopšte napala druga štićenica, kako stoji u medicinskoj dokumentaciji, već joj je medicinska sestra izvadila oči!

Ubrzo posle ovakvog iskaza usmrćena je u sanitetskom vozilu, kada je već dobro oporavljena odvezena na rutinski pregled.

Inspektor je imao težak razgovor sa pretpostavljenima i veliko je pitanje na šta sada liči njegov izveštaj.

Ovo nije jedini primer takvih kriminalnih delovanja u zdravstvenim ustanovama širom Srbije, ali svi koji se takvim radnjama bave dobijaju položaje u zdravstvu, dok svi koji se protiv toga bune, bez obzira na položaj, zvanje i titulu, bivaju momentalno sklonjeni.

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

(Pljačka Kliničkog centra Srbije): BOLESNOJ VLASTI NEMA LEKA

Najvećoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji danas nedostaje više od 100 lekara, i skoro 800 medicinskih sestara.

Mnogi stručnjaci su odavde pobegli u inostranstvo zbog stranačkog terora, pljački i neprofesionalnog rada.

Istina je sve sumornija- Klinički centar Srbije ima oko 7.000 zaposlenih i potpuno haotičnu infrastrukturu, ali i ogroman protok velikih količina novca.

A gde je novac, tu je i politika.

Pljačku KCS koju su sistematski sprovodile sve dosadašnje vladajuće koalicije, a ponajviše ona koju je predvodio Boris Tadić, danas nastavlja Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem koji je već postavio svoje ljude na ključna mesta.

Ni pola milijarde evra za rekonstrukciju KCS neće pomoći da se stvari poboljšaju i promene.

Dubinu mafijaških korena ovde nije lako istražiti, jer su i sami istražitelji upleteni u mrežu ovog zdravstveno-kriminalnog čudovišta.

 

 

Nedavna izjava v.d. direktora Kliničkog centra (KCS) Srbije Miljka Ristića da je za rekonstrukciju ovog impresivnog i nikada dovršenog zdravstvenog objekta potrebno 500 miliona evra, na žalost je tačna, ali ko i kako je doveo do toga da je sada potreban toliki novac i šta se dešava u toj ustanovi već dvadeset godina od kada su počele besomučne pljačke?

Kakav je dogovor između sadašnjeg potpredsednika vlade Aleksandra Vučića i novog direktora KCS Miljka Ristića?

Hronika nekih događaja jasno govori da je novo kadrovanje opet „došlo odgozgo“…

Sreda: dotadašnji direktor Đorđe Bajec podnosi ostavku.

Četvrtak: Vlada Srbije imenuje Miljka Ristića za v.d. direktora KCS.

Petak: Vučić i Ristić u zgradi Vlade u Nemanjinoj ulici dogovaraju strategiju, ali, na žalost, potpuno nelogičnu i zašitničku prema bandi koja dve decenije hara tom ustanovom.

Demokratska stranka je meta, a Bajec žrtveni jarac.

To je strategija oko koje su se dogovorili Ristić i Vučić tog dana, ali su u međuvremenu naišli na niz teškoća, kao što je broj ljudi koje Bajec vuče sa sobom, zbog čega je zaustavljena ova istraga.

Opšte je poznato da je Evropska unija dala Vučiću celu dokumentaciju o 24 privatizacione afere, i to kao „domaći zadatak“, ali je nekako ispalo da je samo zdravstvo zaštićeno od njegovih akcija.

Naime, bivšeg četvorostrukog ministra Tomicu Milosavljevića je vrh svetske zdravstvene organizacije (bolje reći mafija u tom vrhu) već je spasao od hapšenja u „aferi vakcine“, tako što ga je počastio petogodišnjim mandatom na važnoj funkciji, kao poklon za uspešno služenje lancu svetskog farmaceutskog kriminala.

Podsećanja radi, treba reći da je u Beogradu, u bivšoj zgradi SIV-a, još tokom novembra meseca 2011. godine održan simpozijum na kome je bio i tadašnji ministar dr. Zoran Stanković, a u organizaciji svetske zdravstvene organizacije.

Na tom skupu je Tomica Milosavljević javno odbranjen vatrenim govorima i neviđenom apologijom belosvetskih hohštaplera iz te organizacije, a Stanković je impresioniran sve poslušno aminovao.

Tako se već viđeno procesuiranje Tomice Milosavljevića sručilo na leđa Svetlane Vukajlović, iako je ona samo izvršavala njegova naređenja.

Masovnu pljačku Srba, Milosavljević je takođe sprovodio i sa blagoslovom svoga partijskog šefa Mlađana Dinkića.

No, tu aferu Vučić nema nameru da otvara, a direktan produkt takvog haohštapleraja je kriminalni rad KCS unazad 20 godina.

Đorđe Bajec je svesno žrtvovan ali nije se računalo s tim da DS ima apsolutno sve podatke o kriminalu članova SNS, lekara u KCS, koji su preleteli u SNS iz drugih stranaka da bi se zaštitili hapšenja.

TEC, ili Tehnička služba KCS decenijama radi za interese  Zorana Petkovića, Radeta Vučićevića, Biljane Dimitrijević, Gorana Pavlovića,Milana Musića, Ljilje Stojanović, Mileta Trifunovića i drugih pljačkaša u KCS koji su na pozicijama ostali u svim vlastima, pa i sada kod Miljka Ristića.

Dakle, Vučić sa ovim novim imenovanjem nema namere da dovede čoveka za direktora KCS koji će da raščisti situaciju, nego se pljačke nastavljaju.

Svi pomenuti navodno rade za „jednu službu bezbednosti“, a možda i više njih, i nikada se nije izjasnila povodom takvih brojnih izjava i usmenih legitimisanja po KCS.

Koji su to kriminalci i pljačkaši koji rade za interese ove države i da li su baš svi sada članovi SNS kao što su nekada bili članovi SPS, JUL, DS, DSS i drugih?

Ovo su pitanja na koja treba da odgovori prvi potpredsednik vlade jer je to najvažnija bolnica u Srbiji u kojoj je na volšeban način za dve decenije nestalo 200 miliona evra na razne mahinacije: od rekonstrukcije nove zgrade do uvođenja gasne stanice u sred kliničkog kruga!

Niko nije glup da poveruje kako je Bajec sve to opljačkao za samo četiri godine.

U takvoj situaciji, za javnost, poreske obveznike i korisnike usluga KCS, jedino prihvatljivo bi bilo da se novi direktor ove strateški važne ustanove obrati medijima sa preciznim podacima i imenuje najveće kriminalce koji ovde godinama rovare.

Pre petnaestak godina, lopovska ekipa iz ondašnjeg JUL-a, preuzela je vlast u KC Srbije i postavila urologa Hadži-Đokića za direktora.

Tada počinju da pljačkaju šakom i kapom.

Dr. Mirko Bulajić često je umeo da prokomentariše „…ma taj glamočak je sve i sjebao“, misleći na Vojka Đukića koji nije dorastao zadatku i omogućio je opšte pljačke po klinikama KCS, od kojih je retko u koju i ulazio osim u ORL kliniku gde je i danas direktor.

Postavljanjem takve marionete za direktora, banda u KCS se razularila pljačkajući sve i svašta: od toalet papira do najsavremenijih skenera, a kada su u pitanju rekonstrukcije – nova zgrada KCS ili poliklinika prema prilivu novca nekoliko puta je „useljena i raseljena“.

Stambeni fond KCS sistematski su pljačkali Mile Trifunović i Peško, pa je čak zabeležen podatak da je i jedan od mozgova pljački, pokojni Goran Pavlović (posle stambene komisije), zgrožen besprizornim mahinacijama sa stambenim spiskovima, nasrnuo na Mileta Trifunovića psujući ga rečima: „…mrš govno jedno, što ne podjeli ljudima te stanove po listi no si im navuka bijedu za vrat, a nama da se po sudovima vučemo“.

 

 

Ni ranije vlade Koštunice i Tadića posle dobijenih preciznih podataka unutar pravne službe nisu imale mehanizam kako da smene rukovodstvo (a kako su i mogli kad je bilo reči o njihovim klanovima, međusobno zavađenim), pa nije za očekivati da to Vučić sada učini.

Ipak, 2008. godine, Tadić se odlučio za Bajeca koji je imao kriminalnu ekipu u zdravstvu, pa je mogao da parira bandi iz KCS.

Znao je Tadić da je Bajec imao veze i sa narkomafijom, jer postoje policijski izveštaji da je kao direktor hirurgije UC KCS umeo da „upucanim“ narkodilerima otvori prozor i pusti ih da pobegnu pred policijom.

U vreme direktorovanja, uvek je u dežurnoj ekipi imao pouzdanog čoveka koji bi ga zvao ako neko od kriminalaca bude „upucan“ da lično dođe i operiše kriminalca.

Tadić je o svemu bio obavešten i zato je pustio Bajeca na to mesto, ali su se već kod smene Predraga Peška sukobili, i Bajec je igrao po diktatu medicinske mafije samo da bi postao profesor, pošto neku veću korist nije mogao da izvuče.

Od već postojećih klanova u KCS nije mogao da izudara državu „po ušima“ ni za jednu veću nabavku nego je pilićario, reketirao, a smene nije obavio pa mu je jedino profesura preostala.

Otišao je sa funkcije i sam iznenađen kako nije mogao više da opljačka, jer mu se KCS činio kao zlatni rudnik.

Ali, suština je bila u tome da nije mogao da smeni Predraga Peška i ekipu oponenata, jer nije bio obavešten o tome da je iza njih Boris Tadić lično.

A kada je to shvatio, naravno, odmah se povukao.

Da bi izgladio odnose poklonio je Pešku sunčani sat i godišnju nagradu KCS i ostao na funkciji pune četiri godine.

Međutim, pljačke su sada ušle u kritičnu fazu, a dokumentacija u MUP Srbije o KCS raste iz dana u dan, mada su u samoj ustanovi pred dolazak Miljka Ristića palili i prepravljali obimnu dokumentaciju.

Naravno, još pre nego što je stigao na funkciju, Ristić je o tome obavešten.

Međutim, deluje kao da on nije zainteresovan da istraži gde su nestale gomile prijava ažurnih radnika KCS, poštenih i čestitih ljudi koji su rukovodstvu ove kuće prijavili kriminalne aktivnosti pojedinaca.

Inspektori u MUP Srbije koji su imali prilike da po različitim slučajevima budu angažovani u KCS samo sležu ramenima, odmahuju rukama i tvrde da je tamo katastrofa.

Ali, pravo je pitanje do kada će Aleksandar Vučić da toleriše svoje satrape iz SNS koji učestvuju u daljoj kriminalizaciji u Kliničkog centra Srbije, i dokle će na taj način i sam da bude protanogista te pljačke?

A možda će stati i na čelo zdravstvene mafije…

 

 

Piše: Dr. KCS (ime poznato redakciji)

©Geto Srbija