Архива

Posts Tagged ‘siptari’

KRATKO POTSEĆANJE NA NASTANAK I RAZVOJ “DEMOKRATSKOG” ANTIREŽIMSKOG MEDIJA RTV B92

27. новембра 2013. Коментари су искључени

 

U trenutku kad se RTV B92 bavi antiruskom propagandom preko emisije "Insajder", u redu je znati gde je sve počelo i na čijem šalteru se ova kuća od osnivanja nalazila.Većina građana danas ne zna kako je nastala ova informativna kuća koja služi evroatlanskim poslovima u Srbiji. Mada je sa pravom, u žargonu zovu "policijska stanica na Novom Beogradu", ova televizija već godinama to potvrđuje: po potrebi stranih ali i domaćih, "demokratskih" službi, ona strelja, likvidira, šikanira i satire svakoga ko nije na liniji Brisel-Vašington.

 

          Ivona Živković

 

Sve je počelo 2. oktobra 1990. kada je ondašnje predsedništvo Gradske konferencija Saveza socijalističke omladine Beograda donelo Akt o osnivanju radiodifuznog preduzeća B 92 u društvenoj svojini.

Dva omladinca, Veran Matić, kao glavni urednik i Saša Vučinić, mladi pravnik, kao direktor, dobijaju svoju šansu. Sa njima u preduzeću je još samo čistačica. Veoma brzo B92 počinje da osvaja mlade slušaoce Beograda, jer im je domet lokalni. Emituju program uz pomoć ugovora sa tadašnjim RTS-om koji je po zakonu iz 1991. godine osnovan kao javno preduzeće i objedinjava sve pokrajnske radiotelevizije i čitav emisioni sistem Srbije.

Ovaj, u osnovi nezakonit ugovor kaže: "…RTS preuzima obavezu da sve do objavljivanja odluke o davanju radio frekvencija na korišćenje na osnovu narednog konkursa za korišćenje radio-frekvencija koji treba da raspiše Vlada Srbije, u zakonom propisanoj proceduri, preko svog UKT-FM predajnika, snage 1 KW lociranog na Zvezdari, emituje program Radija B-92 na frekvenciji 92,5 MHz u trajanju od 24 sata dnevno". B92 plaća za ovu uslugu mesečnu naknadu od 112.500 dinara. Ugovor potpisuju Saša Vučinić i Milorad Vučelić, tada član SPS-a. Ugovor se sklapa u diskreciji dva direktora jer pored neregularnosti, potpisnici pripadaju dvema različitim političkim i javno žestoko suprotstavljenim stranama.

Rezultati konkursa nikada neće biti objavljeni, a svaki inspektor telekomunikacija mogao je isključiti B92 kad god je hteo. Ali, inspektori nikada nisu radili po svojoj inspekcijskoj dužnosti , već samo po volji političara. Tako je B92 emitovao sve dok nije počeo politički da smeta.

Antirežimska uređivačka politika od početka je bila karakteristika Verana Matića. Da ojačaju svoju radio stanicu mogli su samo putem komercijalnih ugovora o reklamiranju kao i traženjem privatnog donatora koji bi im kupio bolju opremu. Pisali su svima pa čak i tada moćnom Jezdimiru Vasiljeviću-gazda Jezdi, tražeći da im kupi tonsku miksetu.

Ali antirežimski uređivački koncept Matiću i Vučiniću otvara vrata da pare dobiju iz krugova koji su im politički srodniji. Tako meka za sve antirežimske medije u Srbiji, ali i u svetu, postaje Fond Džordža Soroša,američka vlada kao i Ajreks (Irex) , nevladina organizacija koju finansira obaveštajna služba MI 6.

Kako je rastao politički raskol Miloševića i Amerike, tako su i pare za nezavisne medije sve više stizale, a sposobni momci, Matić i Vučinić su se dobro organizovali. Uspeli su da prebrode teškoće kada su dobili pozive za mobilizaciju, kada im je u SKC-u izvesni Moma prilikom antiratnog hepeninga fizički napao ekipu, pa i kada ih decembra 1996. režim privremeno ugasio upadajući sa policijom u prostorije radija.

Saša Vučinić odlazi u inostranstvo (bolje nego na front, jer je rezervni oficir) i počinje da radi za Fondaciju MDLF, na terenu istočne Evrope i Azije. Matić ostaje sa svojom ekipom da se bori protiv "ratnohučkačkog" režima S. Miloševića koji ga 1998. godine uklanja iz, još uvek društvenog radija, i postavlja podobnije omladince na čelu sa Aleksandrom Nikačevićem, članom SPS-a.

Nikačević odmah dobija dozvolu za 33. kanal da lepo i na miru emituje podoban i patriotski program, a Matić dobija prestižnu nagradu u Americi. U radio će se vratiti tek 6. oktobra 2000. godine i preuzeti, opet mimo zakona, sve ono što je Nikačević obezbedio (između ostalog i televizijski predajnik u centru Beograda).

Treći antiratni drugar, Nenad Cekić, započeo je kao urednik i direktor u Radio Indeksu, omladinskom programu 202, RTS-a. Zajedno sa svojim bratom Slobodanom uspeli su da postanu veoma slušana omladinska stanica. I njihov rad bio je moguć samo uz pomoć stranih donacija Soroša, Ajreksa i USAID-a.

Sa njihovih, takođe nelegalno zaposednutih frekvencija, Beograđani su godinama nedeljom slušali Indeksovo radio pozorište, jedini šaljivi program koji je karikirao Slobu i Miru. Godinama ih niko nije dirao, da bi decembra 1996. bilo prekinuto njihovo emitovanje.

Cekić tada u svom buntovničkom stilu piše Aleksandru Tijaniću, Ministru za informisanje: "Gospodine ministre, Pišem Vam povodom bezumnog čina isključivanja radio stanica "Indeks" i "B 92". Nemamo mnogo toga da Vam kažemo, niti želimo da molimo za pomoć. Očigledno je da Vi pomoć niti želite niti možete da pružite. Zbog toga Vam poručujemo da prestanete da se pravite ludi jer se samo tako nećemo osećati kao budale. Ukoliko odmah ne podnesete ostavku na funkciju ministra za informisanje, u istoriji srpskog novinarstva ostaćete upamćeni kao njegova najveća sramota. To će svakako narušiti Vašu sopstvenu sliku o sebi."  

Tijanić se posle toga zaista sklonio.

Dve godine kasnije režim ih ponovo zatvara, ali Cekić je ovog puta spremniji i uspeva da se preseli u Beograđanku, preregistruje kao privatno preduzeće Indeks plus i nastavlja da emituju kao Četvrti program Studija B. Radi bez prekida sve do danas.

Oktobarski prevrat 2000- te godine ovoj antiratnoj družini ipak nisu doneli mir. Radio Index koji je isključen iz mreže ANEM, a kojoj predsedava Matić, stvorio je sukob između njih dvojice jer se Cekić previše raspitivao o trošenju para iz donacija. To se Matiću nije dopadalo.

Kreće Cekićeva žestoka javna rasprava sa optužbama na račun svog dojučerašnjeg ideološkog saborca, Matića, ali i nove vlasti. Za Matića tvrdi da je svojim uticajem uskratio donaciju od Soroša za Radio Indeks i optužuje ga zajedno sa Sonjom Liht i Suzanom Jovanović iz Fondacije Soros da su "mafijaški lobi NVO" koji sve želi da prigrabi sebi.

Bojana Lekić, tada urednica u B92 tvrdi da Cekić laže, pa Cekić najavljuje tužbu za klevetu. Istovremeno dopunjava optužbe protiv Matića navodeći kako pokušava da preusmeri donacije namenjene RTS u svoj RTV B92 koji je počeo sa radom.

Prema Cekićevom mišljenju, radilo se o sumi od 11 miliona dolara samo iz te 2001. godine, dok je on ukupno dobio od stranih donacija "samo 300.000. dolara". Na listi optuženih je i tadašnji savezni ministar za telekomunikacije Boris Tadić jer je "…dao Miloševićevom izvršnom direktoru Radetu Veljanovskom, iz Fondacije za mir i rešavanje kriza Borisa Vukobrata, da piše zakon o regulisanju rada elektronskih medija". Veljanovski je inače stari komunistički kadrovik radio Beograda, sklonjen nakon Osme sednice, a vaskrsao nakon Petog oktobra.

No, bilo kako bilo, RTV B92 se lepo razvijala i širila, te se ubrzo i privatizovala. Tri rukovodeća čoveka, Ksenija (producent), Veran (urednik) i Saša Mirković (direktor) osnivaju preduzeće KVS koje postaje osnivači RTV B92. Ostali zaposleni su bili deoničari. Deo imovine u iznosu od 30% ubrzo na javnoj licitaciji biva prodato američkoj MDLF, nevladinoj organizaciji koja ih je godinama i finansirala.

MDLF postoji upravo zato da pomaže takozvane "nezavisne medije u problematičnim društvima", a ako može da zaradi na tome to je sasvim normalno. Član upravnog odbora MDLF i direktor ogranka u Hong Kongu je stari znanac Saša Vučinić. Finansijeri MDLF- a su inače sve poznati znalci savremene srpske istorije: Sorošov Fond za otvoreno društvo, Helsinški odbor za ljudska prava, Holandsko ministarstvo inostranih poslova, Švedska međunarodna agencija za razvoj, NVO "Press now", Švajcarska agencija za razvoj i saradnju itd. Zanimljivo je da je predsednik upravnog odbora MDLF Kenet Anderson, profesor prava na američkoj pravnoj školi u Vašingtonu, takođe "obožavalac" Srbije.

Bio je pravni urednik knjige "Ratni zločini: šta javnost mora da zna" izdate 1999. godine. Tu knjigu je uredio i Roj Gatman takođe srpski "prijatelj" koji u svojoj novinarskoj prezentaciji rata u Bosni svedoči o zločinima Srba u logoru u Omarskoj. U svojoj knjizi "Svedok zločina", međutim, on priznaje da sve što je "video" zapravo je čuo od drugih jer nikada u životu nije posetio Trnopolje i takozvane logore za nesrbe, iako je godinama slao izveštaje "sa lica mesta"!

Dva od tri antiratna druga, Matić i Vučinić postali su suvlasnici veoma moćne radio televizije (koja je dugo radila bez dozvole za legalan rad). Na Novom Beogradu, preko puta hale sportova Limes, Ajreks finansira i adaptaciju zgrade u koju se B92 uselio.

Treći borac protiv ratnohuškačke politike, Cekić, i sam je izjavljivao da nije bio tako sposoban kao Matić. Napustio je Radio Index i odrekao se deonica u preduzeću Index plus.

Sukob Matića i Cekića nastavio se i kroz instituciju Radiodifuznog Saveta, koji se više bavio potrošnjom Sorošovih para, nego njima dvojicom.

Od tada je proteklo mnogo vode Savom i Dunavom, te su B92 prigrlili i oni koji su hteli da ga sruše. Bivši radikali sa Vučićem i Nikolićem na čelu, danas su glavni psi čuvari ove propagandne ustanove. A vlasništvo je u međuvremenu dobilo fantomske oblike pa je danas na sceni strani investicioni fond sa neutvrđenim brojem članova…Četvrti čovek, Saša Mirković, imenovan je prošle nedelje na sednici Vlade Srbije za pomoćnika ministra kulture i informisanja, a novinarka Aleksandra Gazivoda je imenovana za portparola Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Danas i Matića i Vučića navija ista ruka.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

PRESTROJAVANJE: SVI LIKOVI MINISTRA BEZ PORTFELJA ZADUŽENOG ZA KOSOVO I METOHIJU

11. октобра 2013. Коментари су искључени

 

Kao i svi potomci posleratnih "dođoša" u Vojvodini, i Aleksandar Vulin je mogao da bira: da bude prodavac levičarske demagogije ili autonomaš. Početkom devedesetih postao je ljubimac Mirjane Marković. Uz nju je postao ovo što danas jeste-dobro plaćeni nadri-patriota. Padom ondašnjeg režima, koji je on lako i bezbolno podneo, sklonio se u medijsku zavetrinu, ali samo na kratko.

 

               N. Vlahović

 

Čim su se miševi iz devedesetih namnožili na javnoj sceni, i on se pojavio. Prigrabio ga je, "kao sina", Tomislav Nikolić. Ova protivprirodna blud bila je više od neke smešne koalicije. Devedesetih godina, njih dvojica ne bi ni kafu popili zajedno. Ali, pare i vlast ne poznaju ni moral ni ideologiju…

Čim je Vulin imenovan za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, odobreno mu je iz budžeta toliko para da je bio jači od svakog ministra pojedinačno. Ta sredstva su obilato korištena za ubeđivanje Srba kako im je najbolje da u samoproglašenoj albanskoj državi pronađu svoju budućnost.

Aprila meseca 2013. godine, nakon što je Srbija u Briselu parafirala sporazum sa Prištinom, najavio je ostavku na tu funkciju, ali se kasnije predomislio. Nekoliko njegovih "propagandista" organizovali su "moleban" za njegov povratak na mesto direktora ove vladine kancelarije. Za naivne, ispao je častan, a za upućene, prevarant, pokvaren do koštane srži.

U međuvremenu, samo se "prestrojio". Naime, nakon rekonstrukcije Vlade postao je ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju. Ista uloga, samo još veći budžet! Niko da se seti kako mu je JUL plaćao apartmane u pokojnom hotelu "Jugoslavija", kako je tamo orgijao dok su drugi ginuli verujući režimu kome je on bio jedna od ikona.

I tada mu je budžet bio nesrazmeran ulozi i funkciji.

Danas, kad troši pare namučenih građana Srbije, Vulin se bavi i pretnjama. Nedavno je podigao glas: ako kosovski Srbi ne budu izašli na glasanje, sami će biti krivi što će ostati van Srbije!

Ovaj beskarakterni, ali uvek dobro zbrinuti čovek, služinče koje je u dva režima napravilo ogromne štete građanima Srbije, slika je i prilika etičke, političke i moralne propasti do koje je ova država stigla.

Ne bi iznenadilo da u nekom trećem režimu, Vulin podrži Vojvodinu kao nezavisnu republiku, samo ako mu dobro plate. Njega zanima samo novac i vlast, a lažne emocije koje s mukom mora da odglumi, koštaju. On jeste sluga, ali uvek sa budžetom.

 

©Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

VUČIĆ ISPUNJAVA OBEĆANJE DEMOKRATA AMERIKANCIMA – NEZAVISNOST KOSOVA

 

Svetski poznati sajt heroja antiglobalizma, Džulijana Asanža, Vikiliks, objavio je korespodenciju američkih diplomata o planovima za uništavanje autonomije Srba na Severu Kosova. Američke oružane snage i njihove diplomate ovaj plan vode pod šifrom "Severna Strategija". Za njega zna i potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, ali mu to nije smetalo da zamoli vladu SAD da ne povlače svoje trupe sa Kosova, navodno, zbog potrebe da "čuvaju Srbe"!

                Vuk Stanić

 

Ministar odbrane u Vladi Srbije, AleksandarVučić, tokom svoje višednevne posete Americi (decembar 2012.), zamolio je vladu SAD da američke trupe ostanu na Kosovu, iako zna da je Pentagon zajedno sa Albancima pripremao napad na Srbe severno od Ibra, i da taj plan ni danas nije suspendovan. On je, istom prilikom, tu molbu uputio i Leonu Paneti, državnom sekretaru za odbranu.

Vikiliks, je objavio korespodenciju američkih diplomata o planovima uništavanja autonomije Srba na Severu Kosova. Američke oružane snage i njihove diplomate ovaj plan vode pod šifrom "Severna Strategija".

Mnogo pre stupanja na funkciju ministra odbrane Aleksandar Vučić je bio upoznat sa američkim planovima.

Dokumenta su čak dostavljena i medijima u kojima je Vučić imao uticaj pre dolaska na vlast. Povlačenje američkih snaga, ili dela njihovih snaga otežalo bi ostvarenje "Severne strategije".

Pretpostavalja se da Amerikanci nisu pristupili ostvarenju plana zbog ranijeg ne planiranog povlačenja dela KFORA, koji ne pripada američkim snagama.

Nekom imalo ozbiljnijem srpskom ministru odbrane, koji misli dobro Srbima na severu Kosova, išlo bi u prilog svako povlačenje Američkih snaga, ali…

Potpredsednik SAD Džozef Bajden se žalio da im je pozicija oslabljena zbog povlačenja dela snaga. Vučić je u izjavama za medije pozivanje američkih trupa da ostanu, pravdao željom da oni zaštite Srbe na Kosovu.

Istina, više lokalnih komandanata, američkog i drugih kontigenata na terenu, zgroženo je ponašanjem ekstremista prema verskim objektima. Mnogi vojnici KFORA-a samoinicijativno su uzimali u zaštitu srpska groblja, crkve i civile, od albanskih ekstremista. Najviše pripadnici Italijanskih trupa.

Na žalost, zvanični planovi i akcije trupa NATO pakta na Kosovu, ne štite Srbe od istrebljenja na tim prostorima.

"Severna strategija" je plan koji predviđa napad na Srbe.

Sada je i bivši predsednik Srbije Boris Tadić "jako zabrinut" jer Albanci planiraju napad na Srbe severno od Ibra, pišu američke diplomate u dokumentima koja su označena kao "strogo poverljiva", a moguće ih je takođe naći na sajtu Vikiliks. (Dakle, iz ovoga se vidi da je i Tadić je znao, pa je nemoguće da i Vučića o tome nisu obavestili)…

U dokumentu 10BELGRADE19, Serbia: Ambassador’s First Meeting with President Tadic", američke diplomate u Beogradu prenele su razgovor bivšeg predsednika Srbije sa bivšim Američkim ambasadorom Meri Vorlik:

“U isto vreme Srbija je veoma zabrinuta zbog planova Prištine da silom uspostavi vlast nad većinski srpskim stanovništvom u Severnom Kosovu. Ako bi takva strategija bila usvojena to bi imalo nepredvidive konsekvence za stabilnost u regionu,” reako je Tadić Vorlikovoj.

Takva strategije ipak je usvojena vidi se iz drugih dokumenata objavljenih na Vikiliksu. Plan pod nazivom „Northern Strategy – Severna Strategija" predviđa da vojnom intervencijom u kojoj ključnu ulogu treba da odigra 10.000 pripadnika KFORA uticaj države Srbije ne Sever Kosova, bude u potpunosti eliminisan, dok će de facto autonomija Srba severno od Ibra biti jednom zauvek ukinuta.

Predstavnici Srba sa Severa Kosova biće zamenjeni strukturama i institucijama Vlade Kosova (nepriznate od naše države), dok će svaki uticaj Srbije i njene suverenosti na Severu biti suzbijen, predviđa ovaj plan. (Ranije pomenuta dokumenta)…

Ambasade glavnih Evropskih sila Sjedinjene Američke države (SAD), Međunarodna Kancelarija i EULEKS , dogovorili su se o „Severnoj Strategiji" koja će detronizovati ilegalne paralelne strukture, i uvesti legitimne, legalne strukture Vlade Kosova, a to su carina, policija i sudovi na Severu Kosova.

Vlada Kosova je ovu strategiju usvojila kao svoju i obezbedila za istu sredstva iz budžeta, pišu američke diplomate u dokumentu pod šifrom 10PRISTINA44. Ovaj dokument je njegova ekselencija, tadašnji ambasador u Prištini Kristofer Dell, označila kao poverljiv i uputila ga na druge diplomatske destinacije, ali je kao i druga dokumenta ne planirano iscureo na Vikiliks.

U naslovu dokumenta se navodi da je uspeh na severu ključ za uspešno smanjenje broja pripadnika KFOR-a. U tekstu piše da je planirano smanjenje trupa sa 10.000 na 5.000, ali da se pre tog mora uspešno sprovesti „Severna Strategija".

KFOR sa 10.000 vojnika odigraće važnu ulogu u ovoj strategiji, kako bi osigurao dugoročnu stabilnost. Sa 10.000 pripadnika KFOR je sposoban da odgovori na više simultanih incidenata, obaveštava centralu Američka ambasada u Prištini.

U dokumentu je sekretar ministarstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović označen je kao osoba koja je svojim izjavama podizala nivo spremnosti na nasilje. Ivanović je kako tvrde Amerikanci izjavljivao da je ishod „Severne Strategije" neizvestan.

Da li je upozoravao, ili je samo hteo da pokoleba manje odlučne elemente međunarodne zajednice, Ivanovićeva izjava je koristan podsetnik da pojedini srpski elementi, takve pretnje i taktike smatraju legitimnim, kažu Amerikanci.

Američke diplomate dalje tvrde, da tadašmki savetnik predsednika republike Srbije Jovan Ratković i tada predsednik, Tadić nisu oduševljeni predlogom „implementacije" Severa Kosova. Iz svega ovoga se može zaključiti da naši političari znaju nešto više od domaće javnosti o ovoj strategiji.

U dokumentu 10BELGRADE25, objavljenom na Vikiliksu, Ratković je obavestio Američku Ambasadu u Beogradu da predlog o integraciji „Severa" poslat od Međunarodne kancelarije ICO, prosleđen od strane Pitera Fejta, a koji podržavaju SAD, nije od koristi!

Prema Ratkovićevim rečima, razgovaralo se i o vojnoj intervenciji. To je kaže on bio glavni razlog zbog kojeg se Tadić odlučio da se obrati savetu bezbednosti UN 22. Januara.

Prihvatanje takve strategije može dovesti do nestabilnosti i postati bezbednosni problem Srbije. Taj problem bi mogao da ugrozi Srpski proces demokratizacije i prozapadne orjentacije, rekao je Ratković amerikancima…On je potom diplomatama ove zemlje izložio nekoliko mogućih scenarija za rešavanje Kosovskog pitanja. U jednom od tih predloga Ratković predlaže veće učešće Srbije na Severu i u pet manastira na jugu.

U tom slučaju Beograd bi prihvatio, ali ne i priznao nezavisnost, kaže Ratković.

Nova Vlada Srbije, i ministar odbrane Aleksandar Vučić danas se ponašaju baš kao što je Ratković obećao, dok Vučićev poziv američkim trupama da ostanu deluje kao izjava ranije dogovorena sa Amerikancima.

 

Lažne suze na Rankovom grobu

 

Aleksandar Vučić je naciju obavestio da on ne podržava napade na strane ambasade. Podsećajući nas tako na dečaka koga su političari "napalili" da zapali američku ambasadu. Izmanipulisano dete je tom prilikom poginulo. Vučićev novi pacifistički pogled na svet bio bi za svaku pohvalu, jer nije hrabro napadati diplomate i diplomatska predstavništva.

Nekada davno je čak i Hitler zabranio odredima SA, napade na strane diplomate. Upravo zato Vučić duguje objašnjenje, zašto je posle vesti da je Radovan Karadžić uhapšen, organizovao sličnu ludačku pobunu. Tada su radikali lupali grad i jurišali na policiju. Tokom te lažne pobune, koju je Vučić poveo tada kao funkcioner Srpske Radikalne Stranke, poginuo je mladenovački radikal Ranko Panić.

Nikada nije otkriveno ko od policajaca je odgovoran za smrt ovog mladog čoveka. Vučić je dugo vremena u medijima sakupljao političke poene obećavajući da će otkriti krivce. Plakao je na Panićevoj sahrani i obećavao da će uhvatiti krivce.

Sada kao čovek koji ima pristup informacijama koje sve domaće službe sakupljaju sigurno je došao i do saznanja za kojima je ranije tragao. Samo još da ih saopšti, Panićevoj porodici, tužilaštvu i javnosti.

Tu treba podsetiti i da je Vučić, uredno odlazio na sahrane poginulih dobrovoljaca koje je Srpska radikalna stranka slala na ratišta. Sam Vučić nije ratovao. Da li je to pojavljivanje na sahranama bilo politički motivisano do sada niko nije istraživao. Niko osim njemu nekada omiljenog novinara Predraga Popovića, koji je između ostalog napisao:

 

Bajden: "Špansko povlačenje otežalo poziciju KFOR-a"

 

Potpredsednik Sjedinjenih američkih država Džozef Bajden, zamerio je španskom premijeru Zapateru, što je njegova zemlja unilateralno povukla trupe sa Kosova posle proglašenja nezavisnosti ovog dela Srbije.

Španija suvereno odlučuje o tim stvarima, ali trebalo je pre povlačenja da nas o tome obaestite i da to prodiskutujemo, rekao je Bajden Zapateru, piše u dokumentima koje je objavio Vilkiliks.

Zapatero je potom objasnio zašto je Španija donela odluku o povlačenju misije, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova.

Baskijski teroristi ubili su više od 900 španaca u pokušajima otcepljenja od Španije. Svaki potez Španske Vlade koji bi podržao razbijanje zemlje u regionalne komponente bio bi politički senzitivan i ohrabrio bi naše separatiste. Zato Španija ne može da nastavi sa podrškom misije na Kosovu.

(Izvor Vikiliks: 09SANTIAGO324, Vice President Biden)

 

P.S. Obzirom da je u Srbiji, sve gore navedeno prošlo bez kritike, pa i Tadićevo šurovanje” sa Eštonovom krajem 2010. godine, kada je promenio predlog naše rezolucije pred UN prihvatajućimaglu EU, čime je umrtvio važeću Rezoluciju 1244, pa pošto se nije pristupilo vojnom rešenju “severa Kosova”, to je ovih dana uz kaficu, u kabinetu baronese Ešton, dogovoreno…

Opet ponavljamo pitanje: zašto je EU i našoj vlasti, važniji Tačijev Ustav, od Ustava Republike Srbije???

 

© Geto Srbija

materijal: List protiv mafije

SRBIJA OPET NA METI ALBANIJE: “OVK VETERANI” IZ ALBANIJE ZAHTEVAJU ODŠTETU

 

Oko 420 ljudi iz Albanije su tvrdili da su bili bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova, ili su doprineli u različitim oblicima u borbi za oslobođenje Kosova. Među kandidatima, postoje žrtve srpskog rudnika, koji se nalazi na granici, kao i onih koji su stradali od srpskIh granata, i odlučili su da tuže Srbiju u Strazburu sa zahtevom da im se isplati milijardu dolara.

 

SRBIJA NA METI ALBANIJE

 

Predstavnik rukovodstva veterana OVK Albanije Sokol Poga, izjavio je listu „Dejli Time“ , da je 420 ljudi iz Albanije, podnelo zahteve da im se prizna status “veterana OVK”.

„Od toga, 40 su molbe za sticanje statusa mučenika, i 67 ljudi su podneli zahteve za ratne invalide. Među aplikacijama da dobiju status mučenika i invalida rata koji su izgubili živote ili su osakaćeni od eksplozije srpskog rudnika tokom rata, koji se nalazi na granici, ali i oni koji su stradali od granatiranja srpske vojske a na teritoriju Albanije. Kandidati su iz okruga Ima Tropoja regiona, ali i iz drugih oblasti u Albaniji „, rekao je Poga.

On je rekao da njihov status treba da bude tretiran kao civilne žrtve.

Status mučenika može da dobije samo 50 odsto broja aplikacija“, rekao Poga. Sličan pristup, prema njegovim rečima, ide ka ratnim invalidima.

 

Granični rezidenti – ratni saradnik

 

Većina podnosilaca zahteva iz Albanije će biti tretirani kao ratni saradnik.

„U početku, će se smatrati veteranima i oni koji su bili uključeni u konkretne brigade, ili posebne jedinice OVK, u tajnim bazama instaliranih u Albaniji, kao i ljudi koji su imali materijalna davanja ili su pratili grupeOslobodilačkevojskeKosova.

Međutim, doprinos stanovnika pograničnih oblasti sa kosovskim graničnim oblastima, ali i cele Albanije bio je neophodan za oslobođenje Kosova „, izjavio je Poga.

Oslobođenje od Srbije!??

U ratu na Kosovu, OVK formacija, prisustvovalo je više od 100 Albanaca iz Albanije. Neki od njih su bili na rukovodećim položajima u Glavnom štabu, ili u samom vrhu jedinica i podstanica. Iz spiska objavljenog od strane OVK, ispada da su 28 Albanaca iz Albanije mučenici ubijeni na dužnosti u “ratnoj liniji”.

Mučenici su uglavnom iz Tropoje, Has, Kukeš, ali i iz Tirane, Pogradec, Kavaja, Berat i Valoni. Ali, pored direktnog učešća u ratu, mnoge grupe i sela koja se graniče sa Kosovom, imali su direktne veze sa OVK, i njihovom bazom.

Neki od podnosilaca tvrde da su to uradili da pokažudoprinos rata na Kosovu.

„Mi smo ponosni na doprinos. Na prvom mestu smo izvršili zadatak pred nacijom. U to vreme, ništa drugo nismo imali u vidu nego oslobođenje Kosova od Srbije.

Ali u analizama posleratnih događaja, nas ubija duhovno shvatanje da nismo imali nikakvu zahvalnost ili barem jedan dokument koji bi pokazivao naš veliki doprinos. Nismo imali dokument barem da pokažemo deci da smo doprineli naciji u veoma teškom trenutku.

Verujem da će ovaj dokument imati značaj „, izrazio je radost Bedri, Ćamil Agron Cahani. Njih trojica su bili pripadnici takozvane „Grupe Cahani“ i bavili su se transportom oružja i pratnje grupe OVK iz Albanije na Kosovo i obrnuto, preko planinskog vrha Paštrik.

   Traže odštetu u Strazburu

„Stanovnici sela duž granice između Albanije i Kosova su žrtve rata na Kosovu. Od mina postavljenih od strane srpske vojske na granici između Albanije i Kosova u 1999. zabeleženo je 34 mrtvih i 238 povređenih.

Rat na Kosovu je ostavio i dalje minirano područje oko 15.250.000 m2, duž granice. U ovoj oblasti, 25.000 ljudi direktno su pogođeni rudnikom. 34 ljudi je poginulo, a 238 je povređeno u eksploziji mina i neeksplodiranih ubojnih sredstava. Predsednik albanskog udruženja Prijatelji protiv mina, njihov vođa Besnik Alibali, kaže da su podneli tužbu protiv Srbije pred Međunarodnim sudom u Strazburu i traže 1$ milijardu dolara kao kompenzaiciju za žrtve mina na severoistoku.

Takođe, „u okviru ove optužbe, to je kompenzacija i ekonomskih i ekoloških posledica, što su izazvale mine na severoistočnoj teritoriji Albanije.“ Prema rečima Besnika Alibalija, „ova tužba ima zasluge svojih zakonskih prava i obaveza, koji definiše Otava Konvencija, zato što je Albanija član od 1999.

Na dan kada je Konvencija stupila na snagu, odnosno 1. marta 1999, jugoslovenske snage su postavile veliki broj mina unutar albanske granice,(??????) I to ce biti izloženo u Strazburu pozivajuci se na konvenciju za zaštitu ljudskih prava.

Međunarodna konvencija u Otavi, u kojoj je Albanija rangirana 93-će, kategorički zabranjuje proizvodnju, skladištenje i korišćenje protivpešadijskih mina, i pruža pravne i finansijske kazne za one koji krše njegove odredbe.

Naknada za one koji su pretrpeli posledice podrivanja teritorije je jedno od prava jasno i potpuno predviđenih ovom konvencijom. Vrednost koja će biti zatražena od Srbije na Sudu u Strazburu, procenjuje se na oko 1 milijardu američkih dolara. U ovoj finansijskoj vrednosti se uzimaju u obzir podaci i službeni obračun o broju poginulih i povređenih od mina na severnoj granici Albanije. “

Predsednik Udruženja žrtava mina i naoružanja u Albaniji „Alb AID“ Jonuz Kola, izrazio skepsu da će Sud u Strazburu razmatrati tužbu Odbora anti-mina Prijatelja.

Albanija nema dokazada predstavi tužbu pred Sud u Strazburu. Nema dokaza prikupljenih direktno kada su ljudi pali u rudnicima, već ima samo fotografije. Sud radi na osnovu dokaza.”

 

Međunarodni sud u Hagu se oglasio nenadležnim za tužbu Srbije protiv NATO pakta zbog bombardovanja u zločinu nazvanom “Operacija Plemeniti nakovanj”, i pretrpljenih posledica, pri čemu je poginulo ili nestalo preko 2000 građana Srbije, a mnogo njih ranjeno, i pri čemu je uništena infrastruktura države.

Ali zato će se uvek naći neki sud, kao npr. taj u Strazburu, i biti spreman da se proglasi nadležnim kada se treba suditi Srbiji a za račun onih koji su stvorili “svoju novu državu na Balkanu!”

Sve države, nekadašnji “naši protivnici” u ratnim dejstvima, se ponose svojim borcima u proteklim ratovima, i organizuju svečane skupštinske sednice odajući im priznanje, pa su čak i šiptarske vlasti organizovale “svečanu sednicu povodom 15 godišnjice OVK”.

Jedino su rpski borci , invalidi, i rodbina poginulih boraca, prinuđeni da se osećaju posramljeno, a zbog stidljivog odnosa države Srbije prema njihovim zaslugama i stradanjima

Srbija je zadnjih godina izbegavala da podiže i brine se za svoju vojsku, zato ćutke prihvata tuđu! A narod sve plaća

 

 

 

©Geto Srbija

fishmedia.info

OPET POČINJE SE KOSOVOM: ISTORIJA BALKANA POD REVIZIJOM TURSKE

 

 

Istorijske tekstove će ocenjivati i Turci!

Ne bi nas iznenadilo da sa prijemom Hrvatske na leto u EU, može dogoditi da nekom hrvatskom birokrati, udobno zavaljenim u briselskoj fotelji, se “izrodi ideja” da bi udžbenike istorije u Srbiji valjalo malo “prefilovati”.

 

 

 

Na delu južne Srbije koja je data na upravljanje KFOR-u, a on stvorio novu albansku državu, u Ministarstvu za obrazovanje, nauku i tehnologiju kosovskih vlasti, formirana je Reviziona komisija, koja je sastavila izveštaj o stanju u udžbenicima istorije, koji će pre završetka biti pogledani od stručnjaka iz Turske.

U martu, grupa stručnjaka iz Turske dolazi na Kosovo da utvrdi da li su uklonjeni izrazi u udžbenicima istorije, koje je vlada Turske tražila da se promene, zato što je tim izrazima uvrediljivo napisana prošlost Otomanskog carstva.

Predstavnici Ministarstva prosvete su potvrdili da je ovo urađeno u duhu akademskog razvoja saradnje svih evropskih zemalja koje nemaju mržnju u udžbenicima, već i da takav udžbenik bude “prijatan”.

Tokom posete turskih stručnjaka će se organizovati debate o ovom „problemu“ u udžbenicima istorije, kao i o preporukama ekspertske grupe na Kosovu. Taj odbor za reviziju udžbenika sačinjavaju  profesor istorije Škeljzen Rača, geografije Ruždi Plana i naučnik Hisen Matoši.

Zamenik ministra za obrazovanje, Nehat Mustafa je rekao da:” To je to učinjeno tako da naši tekstovi imaju manje mržnje. To ne znači da se to dešava samo sa Turskom, ali to će se desiti i sa svim drugim narodima i državama, jer govor mržnje na kraju treba da bude uklonjen iz udžbenika.

Turska ekspertska grupa će pogledati neke od sugestija koje su dali stručnjaci Kosova i uveriti se da naši tekstovi zgodno ispunjavaju kriterijume”.

Mustafa je odbacio bilo kakvu tvrdnju da će promeniti istoriju. Prema njegovim rečima, to se ne može desiti ni pod kakvim okolnostima. „Kosovski građani ne treba da se plaše da će promeniti istoriju albanskog naroda u celini i albanskog naroda na Kosovu posebno. Jer ministarstvo ne piše istoriju, ali istoričari pišu istoriju. „

On je kao primer u udžbenicima, naveo da izraz „horde“ kada su u pitanju strani vojnici, je više izraz koji je “primeren grupi životinja”, pa tu Postoji mogućnost da tamo gde je naveden izraz horde, piše vojne baze„.

“Ili geografski pojmovi koji se pominju a koje ne priznaje ustavni poredak Republike Turskei to je vrlo logično da Turska reaguje zato sto mi koristimo te termine koja ne priznaje Republika Turska. To je isto za primer, ako ste u pojedinim tekstovima pominjali ‘jermensku visoravan “ u geografiji, takav termin ne priznaje Republika Turska“, reкao je Mustafa.

I autor studije udžbenika istorije Kosova, Albanije i Srbija, pod nazivom: “Kosovo 1912-2000 u udžbenicima istorije Kosova, Albanije i Srbije „, Shkelzen Gaši smatra da udžbenici istorije za osnovne i srednje škole na Kosovu moraju biti radikalno i hitno promenjeni.

„Ali ove promene moraju biti ne samo u smislu predstavljanja perioda kada Kosovo i Albanci uopšte nisu bili pod Otomanskim carstvom, već i kada su obe strane uključene međusobno na osnovu dokumenata, dokaza, činjenica, argumenata, itd.“ rekao je Gaši. Tako bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude eliminisan govor mržnje, klevete, oznake, hiperbole. U suprotnom, rekao je on, sve mora biti zaštićeno od bilo kakvog političkog pritiska.

Blago rečeno, Turska na perfidan način dokazuje da je Kosovo deo istorije otomanskog carstva.

Jer ako je npr. Litvanija svoje građane koji su služili u armiji SSSR proglasila žrtavama okupacije, možda nas iznenadi još jedan od apsurda koji može da bude nametnut Srbiji.

Ne bi nas iznenadilo da sa prijemom Hrvatske na leto u EU, može dogoditi da se nekom hrvatskom birokrati, udobno zavaljenim u briselskoj fotelli, “izrodi ideja” da bi udžbenike istorije u Srbiji, valjalo malo “prefilovati”.

Jer taman posla da Hrvatska, koja je već učla u “veliku evropsku porodicu naroda”, bude pominjana u srpskim udžbenicima kao “genocidna tvorevina” zbog tamo “nekog malog logorčića u Jasenovcu, gde je možda bilo i zločina.

Pa to “nije uputno i u duhu pomirenja naroda dve države”, posebno Srbije, koja mora da učini još jedan napor u pristupanju EU”, pa sve one “grube, stresne opise i epitete koji opisuju mučenje i zločine hrvatskih ustaša u logoru Jasenovac’, valjalo bi zameniti eufemistickim terminima.

Pa bi se onda moglo dogoditi, naredne godine, u leto (kada vremenski uslovi budu zahvalni za sedenje po kafićima), u Srbiju dođe grupa hrvatskih istoričara, kojima bi punu podršku pružili srpski revizionisticki istroričari. A među nama ih je na žalost lako naći

Pa bi oni, uz, `ladno pivo, i dobro meze, listali udžbenike istorije Srbije u kojima se pominje Hrvatska, i zamenjivali sve te “stresne reči”, mnogo blažim izrazima koji “neće uznemiravati” decu Srbije i njenu javnost”.

Možda bi se počelo time da se termin “Jasenovac imdustrija smrti” zameni eufemistickim i mnogo blažim za uvo – “humana asanacija u prihvatilištu Jasenovac”.

I, možda će u udžbenicima Srbije, umesto reči: “trećinu Srba pokrstiti”– biti zamenjena izrazom “samovoljna promena verskog osećanja”.

Ili se na primer, umesto reči “trećinu Srba raseliti”- naći novi termin “trećina je promenila mesto prebivališta – humanim preseljenjem”.

A kod izraza “trećinu Srba pobiti” – naći novi izraz, ne tako stresan, npr. “trećini je oduzet život suprotno konvencijama humanitarnog ratnog prava”.

I sve one ostale “stresne izraze” kojima je opisano da je “neko zaklan”, “neko ubijen”, nekom “ izvađene oči i nanizane na nisku i tako napravljene ogrlice”; “neko ubijen maljem’, ili “oštrim predmetom koji staje u šaku” (a koju je tada pravila i firma “Solingen”), sve to treba zameniti rečima u duhu “međunarodnog ratnog prava”…

Kao jedan od argumenata za “filovanje” stvarnih istrijskih događaja, Hrvatska će uvek koristiti Haško aminovanje posledica “neželjenih aktivnosti” posle “domoljubne policijsko-redarstvene akcije pod nazivom “Oluja”.

U cilju srpskog zaborava, je i izjava Vesne Pusić, šefice diplomatije Hrvatske, koja je rekla: ” Hodamo ka tački da odustanemo od tužbi, ali potrebno je neki put da pređemo”.

A da ne pričamo o srpskim stradanjima pola veka pod turskom vlašću!!! Možda će srpsko – turski istoričari revizionisti doći do zaključka da je 500 godina osmanlijske vladavine, bilo duboko humano i u interesu nastajanja “srpske državnosti”.

Možda je kod nas već  i počelo sa izmenama, osvrćući se na izjavu  predsednika Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV)  u tehničkom mandatu Esada Džudževića, da: ” Izabrani model, osim same nastave na bosanskom jeziku, predviđa i dodatak od 20 odsto gradiva u udžbenicima istorije, trećine novog gradiva u udžbenicima za likovnu kulturu i 60 procenata dodatka za muzičku kulturu”…

Naravno, ni Nemce ne smemo da zaobiđemo. Na kraju će ispasti da drugi svetski rat u Srbiji nije počeo šestog aprila tamo nekim mučkim bombardovanjem Beograda, već su “preduzete mere od strane ideologa fašizma, da uvede red i spreči moguću humanitarnu katastrofu u Srbiji.

U prilog tome, potsećamo da “granice Srbije, po volji Adolfa Hitlera i granice Srbije, po volji „NATO-demokratije“ su  na najboljem putu da se de fakto poklope. Danas faktički nedostaju još samo Raška i Vojvodina, gde se to upravo događa.”

A u  Rezoluciji EP od 19. januara 2011. se  eksplicitno govori u E 23:

„…konstatuje napredak u primeni Ustava donetog u novembru 2006. kroz usvajanje Statuta i Zakona o nadležnostima Vojvodine; poziva na nastavak procesa prenosa ovlašćenja kroz usvajanje Zakona o javnim prihodima i Zakona o javnoj svojini Vojvodine i lokalnih opština, koji će omogućiti Vojvodini da počne sa izvršavanjem nadležnosti utvrđenih novim Statutom.“

Srećom je Ustavni sud Srbije,10. jula 2012. godine, proglasio neustavnim odredbe Statuta i nadležnostima Vojvodine. A da li srpska vlast i stvarno sprovodi tu odluku, to je već pitanje?!

Ali je slaba to uteha za nas Srbe, zato što Srbi, inače pametan narod, ali sporo pamti i još brže zaboravlja, bi morali da se “prisete šta je to samopoštovanje, šta je to nacionalni interes, odnosno da zrelo i trezveno razmisle, koja cena za koji produkt je previsoka a koja ne.

Sa našom pasivnošću, krećemo se u pravcu, da na žalost, “jedan evropski narod (Srbi) postane jedan (novi?) evropski narod?

A bombardovanje SRJ 1999. od strane NATO i SAD u sklopu operacije “Plemeniti nakovanj’, je jedna obična vojna ekspedicija” koja je preduzeta u cilju razvijanja humanih osećanja naroda Srbije, a u duhu približavanja EU-ji.

Pa je tako uz podršku Amerike, i Haga, UČK postao “oslobodilačka vojska protiv okupatora”, a  u Makedoniji je na čelo ministra odbrane postavljen Talat Džaferi  (pripadnik bivše paravojne albanske Oslobodilačke narodne armije (ONA) koji je poznat kao „komandant Forina“).

A u istoj nameri, Makedonski nacionalni istorijski  institut i Institut za duhovno i kulturno nasleđe Albanaca iz Makedonije potpisali su memorandum o saradnji, čiji je cilj da poboljša međuetničke odnose u Makedoniji. 

I u ovom slučaju je  posredovala međunarodne zajednice, i to pretstavlja početak priprema za poboljšanje enciklopedije i problema u udžbenicima istorije, zato što je osetljiva istorija balkanskih naroda,

Tako će “međunarodna zajednica” da natera i Srbiju.

U novijoj  transformacije UČK u KBS,  Srbin Slaviša Filipović, kao treći zamenik Ministra odbrane u kosovskim institucijama (biografiju možete pogledati OVDEonda nas, građane, ne traba da puno iznenadi i eventualno novo lice u još novijoj istoriji Srbije, a shodno „ispunjavanju evropske agende“  o nestanku Srbije kao države….

A narod!? Pa narod će i dalje gledati televiziju i strogo voditi računa da ne propusti nijednu epizodu strane serije

I jednog jutra će se probuditi i saznati da država u kojoj živi se više ne zove Srbija

 

 

 

© Geto Srbija

indeksonline

DA LI SU KOSOVSKI SRBI NAJVEĆA PREPREKA “NA PUTU KOSOVA” U EVROPU???

27. фебруара 2013. Коментари су искључени

 

Da li tako misli i naša vlast?

Tači je najavio “raskid bezbednosnih struktura koje Beograd kontroliše na severu, kao i transformaciju struktura uprave, obrazovanja i zdravstva,” i to očekuje da isposluje četvrtog marta, jer od fusnote do zvezdice u evropskoj zastavi, nije mu daleko!

           

  

     Put za Evropu sprecavaju Srbi

On sve naše strukture naziva “paralelnim”, a naša vlast bledo i retko provuče koju patriotsku rečenicu o albanskoj vlasti nazivajući ih “privremenim institucijama vlasti na Kosovu i Metohiji”, stvarajući privid da se “grčevito bore za našu južnu pokrajinu”.

Albanski analitičari se utrkuju u saopštavanju svojih (a možda i tuđih) očekivanja koje idu ka tome da vlastima u Srbiji valja staviti do znanja termin : ”Srbija više ne stanuje ovde”.

Takvom njihovom “radosnom očekivanju”, pomagale su proteklih godina, i sve naše vlasti, pristajući na ucene Zapada, i trudeći se da što duže sede u foteljama, pritom otkidajući delove Kosova i Metohije od Srbije, promenljivom brzinom.

Dok Šiptari govore o “suzbijanju bezbednosnih struktura na severu Kosova”, naša vlast to zavija u oblande nazivajući to “reorganizacijom struktura”.

Politički analitičar Behlul Bećaj očekuje da se svi dosadašnji sporazumi “implementiraju” u poptupnosti zato što nisu uskađeni po željama Albanaca i EU.

Kao da mi to u Srbiji ne znamo, da se u prenesenom značenju htelo reći: ”Da Srbija legne na rudu”! Na žalost….

U izjavama se obe strane bave formulacijama koje odgovaraju samo njima.

Bećaj nastavlja da se treba rešiti pitanje nadležnosti opština kao i zajednice srpskih opština , i kakvo će mesto zauzimati u vlasti.

A obzirom da će takva “prelazna faza” (a to po Šiptarskom očekivanju znači “razvlašćivanje svega srpskog na KiM”) trajati izvesno vreme, nekoliko meseci, a od KFORA, EULEX-a i Policije Kosova očekuju da oni popune tu prazninu!

Albanske vlasti svojim postupcima ispunjavaju odredbe Ahtisarijevog plana, bez obzira što neki od njihovih “mislilaca i analitičara”, kao npr. direktor demokratskog instituta Ismet Krieziu, osuđuje kosovkse vlasti, navodeći vodu na šiptarsku vodenicu.

On kaže: „Mi verujemo da se rezolucija Skupštine Kosova već krši u nekom trenutku. Njena poslednja tačka navodi da svi sporazumi budu ratifikovani od strane Skupštine. Nismo videli nikakvu ratifikaciju svakog sporazuma u Skupštini. „

Eto Krueziju se sikira zbog neratifikovanih sporazuma, a političari i Skupština Srbije nije preduzela isti postupak ratifikacije, iako su to zahtevali i oni koju su najviše zainteresovani za to, Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji.

Dalje on nastavlja:” Takođe, mislim da izveštaji ili informacije koje daje Tači pred parlament, više liče na medijske informacije, nego što su materijalne. Treća tačka Rezolucije predviđa uključivanje parlamentarnih odbora u dijalog a to se nije dogodilo“, kaže Krieziu.

Ovakva konstatacija nam se čini poznatom, računajući i (ne)rad zakonodavnog tela Srbije

I on zaključuje da “takva organizacija zajednice opština , “ne bi mogla da bude više od neke nevladine organizacije, koja bi imala i pomoć u konsultacijama i drugim pitanjima, ali ne bi imala izvršnu vlast„.

A Ramuš Tahiri, viši politički savetnik “predsednika Republike Kosova” Atifete Jahjaga, rekao je da su se u Briselu već kosovska i srpska strana u principu složili u stvaranju udruženja opština, koje bi obuhvatale deset opština sa srpskom većinom.

Tahiri je rekao za RTK da su se u principu složili da se se “demontiraju srpske ilegalne strukture, posebno one iz bezbednosnih i obaveštajnih službi, kao i strukture koje su odabrane od strane ljudi biće transformisani.”

Udruženja opština će biti kreirane na celoj teritoriji Kosova. Ne samo u četiri opštine na severu, već u svim opštinama koje proizilaze iz decentralizacije.

Ovo udruženje je kao udruženje opština širom Kosova. To je kao nevladina organizacija koja koordinira rad opštine. Međutim, ne obavlja nikakve druge funkcije,” rekao je Tahiri.

On je izjavio da će ce u četiri srpske opštine na severu, izbori održati u septembru ove godine, i tada će biti izabran predsednik i odbornici, koji bi potom primenjivali zakone Kosova.

A pošto znamo da se dijalog između Prištine i Beograda odvija posredstvom Evropske unije, (čemu je 2010.god, kumovao Tadić), cilj ovog dijaloga je “normalizacija odnosa između Srbije i Kosova”, kako to eufemisticki govore političari zapadnih zemalja, a prava istina je da Srbija ne sprečava put Kosova u Evropu.

A Srbija!?? Pa doći će na red i na nju tek kad` bude ispunila još desetinu zahteva rasprodaje teritorije i imovine Srbije…. 

Na kraju ispada da su Srbi sa Kosova najveći problem na putu Kosova u Evropu, kao što kaže naša slika!!!

© Geto Srbija

 

BIA “NIJE ZNALA” ZA SPOMENIK; A “ZNA LI” ZA BUJANOVAC..!?

29. јануара 2013. Коментари су искључени

Politički predstavnici, institucionalni – medju kojima se nalaze i oni koji imaju redovana primanja iz budžeta Republike Srbije, kao i nevladine organizacije sa Juga Srbije (oblasti Preševo, Bujanovac i Medveđa ili kako to oni kažu ”Albanci doline“, su skoro završili sa pripremama za održavanje sve narodnih protesta u Bujanovcu, koji je zbog sutrašnje posete predstavnika Visokog komesara za prava Manjine Saveta Evrope Knuta Volebeka odložen za petak.

 

 

Volebek i siptari

Predstavnik Saveta za ljudska prava doline, Ragmi Mustafa izjavio je za Radio Kosovo, da će protest biti održan u petak u 12 sati.

To je zato što će, prema njegovim rečima u “dolinu” doći predstavnik Visokog komesarijata za manjinska prava u Savetu Evrope, Knut Volebek.

Mustafa, očekuje da će na sastanku sa predstavnikom Saveta Evrope, razgovarati ovitalnim pitanjima koja su važna već 12 godina”.

 

 

Savet za ljudska prava je već registrovao niz žalbi koje su podneli meštani albanskih sela Lučane, Dobrosin, a koji su usmereni na proteste zbog prisustva srpske žandarmerije na punktovima u blizini spomenika koji je postavila Srbija u spomen pripadnicima svojih snaga bezbednosti koji su poginuli u sukobu sa pripadnicima terorističke OVPBM.

Ragmi Mustafa, koji prima platu iz državnog budžeta republike Srbije, izražava “zabrinutost zbog spomenika srpskim žandarmima, zato što on izaziva zabrinutost kod albanskog stanovništva”.

Ništa novo u dramaturgiji pripadnika albanske nacionalnosti koji žive u Republici Srbiji, među kojima ima i funkcionera koji redovnije primaju plate iz srpskog budžeta, u odnosu na primanja nekih kategorija građana, kao npr. socijalno ugroženih osoba, dečijih, bolesnih,…itd, a čija prava mogu biti mnogo više ugroženijanego što je razlog scenografije masovnog okupljanja Albanaca sa Juga Srbije…

Ali takva uvežbanost okupljanja, koja već 50 godina unazad, ima za cilj da zloupotrebom slobode javnih okupljanja, vrši pritisak na vlasti države u kojoj živi i izdejstvuje šira prava za sebe, nego što to imaju pripadnici većinskogi naroda u Srbiji.

Jer, teško može da se nazove opravdanim okupljanje studenata ekonomskog fakulteta iz Bujanovca (gde se nalazi odeljenje ekonomskog fakulteta iz Subotice, gde se nastava odvija na albanskom i srpskom jeziku i gde profesori primaju platu iz budžeta Srbije), ako bi cilj tog okupljanja bio podizanje tenzija zbog uklanjanja spomenika terorističkoj OVPBM – koja je ubijala srpske policajce – predstavnike zvanične države!!?

Ili da je razlog okupljanja, zbog prisustva pripadnika policije republike Srbije na teritoriji sopstvene države, u čijem je sastavu Bujanovac, Preševo i Medveđa.

 

 

Obzirom da onaj “mali propust” BIA-e Srbije, kada nije znala ko to u Vlasotincu kleše, pravi i postavlja spomenik paravojnoj albanskoj grupi sa juga Srbije, onda bi im ova informacija verovatno otvorila oči u sagledavanju “folklorno opasnih nastupa” građana države Srbije pripadnika albanske nacionalnosti.

Ili možda oni ne žele da smatraju sebe za građane (stanovnike) države Srbije, ali zato žele da imaju pristupa svim institucijama koje finansira Sbija!!!

Eeee, a kada bude došao Knut Volebek, neka ga Ragmi Mustafa i njegovi predstavnici saveta za ljudska i manjinska prava, priupitaju koja prava imaju pripadnici manjina u Norveškoj, i da li bi smeli svojim postupcima da urušavaju sistem države u kojoj žive,  skrivajući se iza maske “ljudskih prava”!!!

Oni dobro znaju da se pitanja koja ne idu albancima u korist ne postavljaju.

A sada je pitanje, da li Srbija “ume da sačuva” svoju državu???!!

 

©Geto Srbija

“RAT” SA MRTVIM SRBIMA…

25. јануара 2013. 1 коментар

 

Žandarmerija je prošle nedelje uklonila iz centra Preševa nelegalno postavljen spomenik pripadnicima terorističke OVPMB. 

Spomenik nije srušen, već je izmešten da se postavi negde na kraju grada Preševa.

SERBIA KOSOVO HASHIM THACI

 

 

Nakon toga, na Kosmetu je u znak osvete Albanaca i terorista oskrnavljeno 25 srpskih grobalja, srušen je spomenik partizanima u Vitini i pucano je na spomenik ubijenoj deci u Goraždevcu.

Na starom pravoslavnom groblju koje se nalazi u dvorištu crkve Svetog Nikole u Prištini polomljeno je pet starih nadgrobnih spomenika.

U selu Belo Polje kod Peći izgorela je kuća Miodraga Petrovića u kojoj, u trenutku izbijanja požara, nije bilo nikog.

U mešovitom selu Drajkovce, u opštini Štrpce, zapaljen je stog sena.

Iako su predstavnici međunarodnih struktura na Kosovu – Unmik, Euleks i Kfor najoštrije osudili divljanje albanskih ekstremista i pozvali ih na uzdržanost, albanski ekstremisti su u Vitini sravnali sa zemljom desetak nadgrobnih spomenika na pravoslavnom groblju.

Bager, blato i urlanje označili su simbolično kraj Srba u Vitini.

Policajci i njihovi šefovi su organizovali prodaju srpske imovine u ovoj varošiAlbanci koji su želeli da kupe imovinu obraćali su se šefu policije, jer "preko njega nisu smeli", a on je uzimao "svoj deo".

"Kuća ti je prodata, meni treba da daš 20.000 evra", javio se šef lokalnom Srbinu koji kao interno raseljeno lice živi u selu nadomak Vitine.

"Ja ću tebe da prijavim zbog ovoga", odgovorio je Srbin.

"A kome češ da me prijaviš?

Pazi dobro, sutra će cena biti manja", uzvratio je šef i kuća je prodata.

 

 

 

 

Albanski ekstremisti u najnovijem naletu vandalizma porušili su oko 200 nadgrobnih obeležja i porodičnih grobnica.

U Kosovu Polju 50, a u Prizrenu još 30 spomenika na srpskoj groblju je uništeno.

Tako se Srbi brišu sa mape pokrajine, kao da tu nikada nisu postojali.

Piše se nova albanska istorija, onako kako zapadnjacima odgovara.

Nije samo reč o kažnjavanju Srba i Srbije zbog gubitka trećeg rata na Balkanu devedesetih, već se radi o političkoj manipulaciji i novim lažnim optužbama na račun zvaničnog Beograda.

Šef Misije OEBS na Kosovu Žan Klod Slimberže je osudio skrnavljenje pravoslavnih grobalja i verskih spomenika na Kosovu, jer je "neprihvatljivo i ne samo da krši verska i etnička prava onih kojima pripadaju, već društva u celini".

Predsednik srpske vlade Ivica Dačić najoštrije je osudio rušenje srpskih grobalja i istorijskih spomenika na KiM i upozorio međunarodne snage u pokrajini da je njihova obaveza da štite srpsko kulturno nasleđe.

Premijer je ocenio da je rušenje srpskih grobalja anticivilizacijski čin.

Rat porukama je nastavljen kontra optužbama, jer je Javni servis Radio televizija Kosova objavio u centralnom dnevniku i na svom sajtu da su "određene bezbednosne strukture direktno uključene u organizovanje uništavanja srpskih grobalja u nekim delovima Kosova".

RTK se pozvao na neimenovane izvore u Kosovskoj informativnoj agenciji, i naveo da takve srpske akcije "idu u pravcu uništavanja države Kosovo".

Teroristička organizacije "Albanska narodna armija" je nakon te svađe u Đakovici okupila više stotina pripadnika ultra-nacionalističke organizacije "Samoopredeljenje" koji su pokušali da napadnu manastir Presvete Bogorodice.

U ovom manastiru, koji se nalazi u Đakovici, žive jedine preostale četiri Srpkinje iz ovog grada.

Samo zahvaljujući prisustvu vojnika Kfora napad na crkvu je onemogućen.

Taj hram je do temelja razrušen u pogromu 2004. godine, i u međuvremenu je obnovljen uz pomoć međunarodne zajednice.

Episkop Teodosije je iz Prizrena zatražio zaštitu pravoslavnih verskih objekata i grobalja i apelovao na međunarodnu zajednicu da ne dozvoli divljanje nacionalista.

U poslednje dve decenije albanski teroristi su uništili više od 5.000 srpskih kulturnih i verskih obeležja, kuća i imanja, čak i one spomenike koje je kao svetsku baštinu zaštitio Unesko.

Osude tog rata protiv srpske kulture su bile blage i nedeltvorne.

 

 

 

 

Rat sa mrtvim Srbima na Kosmetu i jugu Srbije, gde žive Albanci, ne vode samo ekstremisti i teroristi već i njihovi sponzori sa zapadnog dela Starog kontinenta.

Ovo je deo taktike internacionalizacije albanskog pitanja u samoj Srbiji, na jugu u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, već i u Kosmetu, tako što se unutrašnje pitanje Srbije u preševskoj dolini povezuje sa problemom u pokrajini.

A potom se povezuje sa pozicijom Albanaca u Albaniji, Makedoniji i Grčkoj.

To se otkriva i kroz reagovanja stranih zvaničnika.

Ambasada SAD u Prištini je saopštila da shvata značaj uklanjanja spomenika OVPBM u Preševu i izrazila je žaljenje što je ovaj čin izazvao nasilnu reakciju na Kosovu.

"Sjedinjene Države sa žaljenjem gledaju na ovakvu upotrebu nasilja i osuđuju represalije protiv spomenika, crkava i pripadnika zajednice kosovskih Srba koje su se desile tokom prošle noći.

Ne samo da ovi napadi podrivaju duh multikulturalizma na Kosovu, već pogadaju i zajednice na Kosovu zbog odluke koja je doneta u Beogradu", navedeno je u saopštenju.

Reč je o tome da rat za albanski prostor vode Amerika, Albanija i Rusija javno, a Nemačka i Amerika tajno.

Rusi pokušavaju da pomognu Srbima na severu pokrajine, a Amerikanci nagovaraju Albance u Prištini šta da rade.

Nemci savetuju Albance sa juga Srbije u Preševu kako da se bune protiv Vlade Srbije.

Uz to zvanična Tirana šalje političku podršku i ambasadora Albanije u Srbiji da zajedno sa Albancima iz Srbije diže bunu protiv Beograda.

Ova vrsta političkog pritiska na Srbiju je praćena pored rušenja srpskih spomenika, grobalja i kuća, javnim pretnjama upotrebom oružja, pa čak i ratom.

Albanci za to imaju i tajnu vojsku i naoružanje.

Na Kosovu i Metohiji postoje parainstitucije, zvanične institucije i nadinstitucije.

Parainstitucije su običajne, plemenske, mafijaške, ratne strukture, nacionalni radnici, seoske starešine, ekstremni islamisti.

Zvanične institucije su vlada, skupština, sudovi, lokalne vlasti.

Nadinstitucije su, na prvom mestu, američka ambasada i, u poslednje vreme, malim delom nemačka ambasada.

Jedan od zapadnih ambasadora je nedavno u Beogradu, komentarišući stanja na jugu i u pokrajini Srbije glasno rekao: – Samo rata da ne bude!

Kao da je prizivao novi rat u Srbiji.

Jer, pravi gubitnik između svih ovih sila koje se bore za svoju poziciju u Srbiji je onaj ko je slab i označen kao neprijatelj, a to su Srbi.

Dugoročno, gubitnici su i Albanci jer su sluge zapadnih velesila, jer nemaju svoj ureden politički sistem, nemaju posao, ni plate.

I ne mogu sami da izgrade institucije koje mogu zaštititi albansko društvo od cikličnih nasilja i haosa.

Albanci su stvaranjem aparthejda za Srbe, počeli da tonu u sopstvenoj etničkoj anarhiji zbog insistiranja na ratu sa Srbima, a ne na uređenju vlastitog života.

Napadom na Srbe militantni Albanci faktički pucaju u sebe.

Uostalom, narodna izreka kaže – ko se sa oružjem igra, od njega će i da strada!

 

 

 

©Geto Srbija

Izvor:Novine.ca

Creative Commons лиценца

TAJNI PLAN KOSOVSKOG KASAPINA

21. априла 2012. Коментари су искључени

 

Povodom snimka koji je emitovala albanska televizija, na kome naoružane osobe automatskim oružjem i u uniformama bivše OVK rasturaju srpske barikade u opštini Leposavić, izvori bliski Euleksu i kosovskoj policiji potvrdili su da je u pitanju originalan video-zapis o akciji, koju su pripadnici rasformirane OVK sproveli pod kontrolom nemačkih i američkih vojnika iz baze Nord hil kod Leposavića.

 

Hasim Taci

 

Akciju naoružanih pripadnika bivše OVK, sada Albanske nacionalne armije, „osmislio je takozvani premijer Kosova Hašim Tači, uz saglasnost zvaničnika američke ambasade, komande američkih marinaca i nemačkog kontigenta Kfora, stacioniranih u bazi Kfora kod Leposavića.

 

U pitanju je plan za zauzimanje severa Kosova, čija je realizacija započela 25. jula prošle godine, kada je jedinica ROSU pokušala da izvrši upad na prelaze Jarinje i Brnjak.

Izvor tvrdi, da je Tači okupio bivše pripadnike OVK, ANA, obaveštajce, pripadnike navodno rasformirane ŠIK (albanske obaveštajne službe) i, uz naknadu i obećanje da će biti oslobođeni krivičnog gonjenja, od njih zatražio da se uključe u osvajanje severa Kosova.

Postavljanjem eksplozivnih naprava, uz javna pojavljivanja i akcije, sinhronizovane sa pripadnicima Kfora, treba izvršiti zastrašivanje i pokretanje Srba – iznosi detalje plana izvor iz kosovske vlade, navodeći da je Tači lično naredio izvođenje sinhronizovane akcije uklanjanja barikada uz liniju koja razdvaja albanska sela Ceranjska Reka, Šaljska Bistrica i Košutovo na području opštine Leposavić.

 

Tači je naložio i dobio zeleno svetlo bivšeg komandanta Kfora Erharda Bilera, da istovetne akcije preduzme i u rejonu graničnih linija između srpskih i albanskih sela na prilazu Zubinom Potoku i u naselju Bošnjačka mahala, u severnom delu Kosovske Mitrovice.

U Euleksu postoji uverenje da iza svih akcija na severu Kosova stoji Tačijev kabinet i da je vanredno zasedanje kosovskog parlamenta, posvećeno pitanju severa, inicirao lično Tači, kako bi odgovornost za eskalaciju sukoba na severu Kosova prebacio na radikalne struje.

 

Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova, kaže da je emitovanje video-snimka akcije naoružanih i uniformisanih pripadnika bivše OVK na području Leposavića potvrda da institucije fantomske države Kosovo na terenu deluju u sadejstvu, pod nadzorom i uz mentorstvo međunarodnih subjekata, „istih onih koji su lobirali za kosovsku nezavisnost“.

U pitanju je strategija kojom je osmišljen progon Srba.

Smišljeno i sračunato Kfor i Euleks i ta, nazovi vlada Kosova, koju predvodi terorista, emitovanjem snimka nastoje da zastraše srpski narod da odustane od izlaska na lokalne izbore u dve opštine na severu Kosova, u Zubinom Potoku i Zvečanu – kaže Ivanović i dodaje da je „na sceni model Markala  i Račka“, po kome bi trebalo da usledi stradanje civila, za šta bi bili optuženi Srbi.

 

Autor:N.Z.

#Geto Srbija 

Creative Commons лиценца

<span>%d</span> bloggers like this: